ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 75

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Књижевност

Наставна јединица: Бугарштица. Марко Краљевић и брат му Андријаш

Тип часа: Обрада

 Упознавање ученика са појмом и особеностима бугарштице као посебног типа народне епске
песме
 Упознавање ученика са тематско-мотивским, структурним и језичко-стилским особеностима
бугарштице Марко Краљевић и брат му Андријаш
Циљ часа:
 Упознавање ученика са појмом епске биографије на примеру епске биографије Марка
Краљевића
 Сагледавање бугарштице Марко Краљевић и брат му Андријаш у контексту епске биографије
Марка Краљевића
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  објасни појам бугарштице и сагледа место бугарштица у контексту епског усменог
стваралаштва;
 прикаже епску биографију Марка Краљевића и наведе њене изворe;
 упореди историјску личност Марка Краљевића и његов лик у усменој традицији и изнесе
претпоставке о узроцима бројности и распрострањености усмених творевина о Марку
Краљевићу и прерастања његовог лика у једног од највећих епских јунак;
 саопштава доживљаје, утиске, осећања, размишљања побуђене читањем бугарштице Марко
Краљевић и брат му Андријаш;
 уочи интернационални мотив у бугарштици Марко Краљевић и брат му Андријаш (мотив
сукоба међу браћом);
 запажа и документује баладичне елементе у бугарштици Марко Краљевић и брат му
Андријаш;
 осветли и поткрепи артефактима из бугарштице ликове Марка и Андријаша;
 анализира Андријашево обраћање Марку запажајући метафорично развијање мотива смрти
као скривену поруку мајци, прекор брату, али и праштање кроз бригу о његовој даљој
судбини;
  запажа стваралачке поступке својствене усменој књижевности (формулативност на
садржинском и изражајном новоу);
 повезује знања о народној (усменој) књижевности стечена током претходног школовања са
новим знањима;
 укаже на значај народне (усмене) књижевности у српској културној историји и формирању
националног и културног идентитета.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстуална, демонстративна, аналитичко-синтетичка метода

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Читанка, школске свеске, табла, креда/фломастер

Међупредметне Естетичка компетенција, комуникација, решавање проблема, компетенција за целоживотно учење
компетенције:
Међупредметно повезивање: Историја, географија
Кључни појмови: Рибање и рибарско приговарање, бугарити – тужно певати, Марко Краљевић, Андријаш, браћа

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности наставника:
Уводни део часа  Упознаје ученике са циљевима часа.
(10 минута)  Подстиче ученике да изложе своја знања
о епској народној поезији (теме и мотиви,
структура епске песме, епска техника,
версификација, подела епске поезије).
 Организује излагања ученика задужених
за приказивање бугарштица и епске
биографије Марка Краљевића; по
потреби, усмерава и допуњује њихова
излагања; подстиче остале ученике да
постављају додатна питања и износе своја
знања и запажања о бугарштицама или
Марку Краљевићу као историјској
личности и лику у епској традицији.
 Упућује ученике који приказују
бугарштице и епску биографију Марка
Планиране активности ученика:
 Учествује у приступном наставном
разговору.
 Излаже своја знања о епској народној поезији
(теме и мотиви, структура епске песме, епска
техника, версификација, подела епске
поезије).
 Задужени ученик говори о бугарштицама
(старост, порекло и значење термина, записи,
распрострањеност, версификација, начин
извођења, теме и мотиви, ликови); посебно
истиче запис песме Марко Краљевић и брат
му Андријаш (Петар Хекторовић, Рибање и
рибарско приговарање).
 Задужени ученици представљају епску
биографију Марка Краљевића (Марко
Краљевић као историјска личност, извори за
 Краљевића да на табли забележе кључне
речи, битне податке, нове појмове и
закључке.
Главни део часа  Организује наставни разговор тако да
(30 минута) ученици у највећој мери самостално
анализирају тему, мотиве, структуру,
версификацију, стваралачке поступке,
ликове у бугарштици Марко Краљевић и
брат му Андријаш, ослањајући се на
објашњења и Тумачење у Читанци (стр.
129–128 и 131).
 Подстиче ученике да саопштавају утиске,
мисли, осећања, ставове побуђене
читањем бугарштице Марко Краљевић и
брат му Андријаш.
 Упућује ученике да одреде тему
бугарштице и подстиче их да се присете
делâ у којима се појављује мотив
сукоба/заваде међу браћом.
 Усмерава ученике да осветљавају узрок
сукоба међу браћом.
 Усредсређује пажњу ученика на
Андријашево обраћање Марку и подстиче
их да на основу тога окарактеришу
Андријашев лик.
 Усмерава ученике да тумаче метафоричка
значења мотива јелена, туђе земље,
гиздаве девојке, „биља непознаног“,
„винца од забитја“ и да откривају
алегорично значење Андријашеве поруке
упућене мајци.
 Упућује ученике да окарактеришу
епску биографију – епска поезија, предања,
eпски атрибути, карактер, познате песме...).
 Поставља додатна питања и износи своја
знања и запажања о бугарштицама или
Марку Краљевићу као историјској личности
и лику у епској традицији.
 Прати објашњења и упутства наставника и
излагања других ученика.
 Саоштава утиске, мисли, осећања, ставове
побуђене читањем бугарштице Марко
Краљевић и брат му Андријаш.
 Одређује тему бугарштице (сукоб браће око
плена/наследства и братоубиство) и
препознаје њен интернационални карактер;
наводи сукоб Каина и Авеља (Стари завет),
Етеокла и Полиника (мит о Едипу), Ромула и
Рема (римска митологија), Дмитра и Богдана
Јакшића (Диоба Јакшића) у нашој епској
поезији
 Објашњава да сукоб избија око коња, који је
у епској поезији епски атрубут и симболизује
друштвени престиж, племићки статус, а
нарочито положај у породици
 Образлаже закључак да је у бугарштици
Андријаш жртва братоубиства, приказан као
племенит и частан јунак који брине о
мајчиним осећањима и Марковој будућности,
када Марко више неће имати братовљеву
помоћ и заштиту.
 Запажа да се у бугарштици наговештава да је
Андријаш већи јунак од Марка, јер се „клети
гусари“ разбеже на сам помен његовог имена.
 Објашњава да Андријаш брата прекорева јер
га је „без кривине загубио“, али и да се
његова људска величина показује кроз снагу
 Марков лик и да тумаче одсуство његовог
одговора брату на самрти.
 Подстиче ученике да запажају примере
формулативности у песми.
 Наводи ученике да запажају баладичне
елементе у песми.
 Упућује ученике да размотре структуру
стихова, функцију припева и обраћања
певача слушаоцима.
 Подстиче ученике да своја излагања
поткрепљују примерима из бугарштице.
 Истиче и бележи на табли кључне речи,
нове појмове и закључке.
 Мотивише и охрабрује ученике да
активно учествују у наставном дијалогу,
постављају додатна питања или
допуњавају излагања других ученика.
 Усмерава наставни разговор и по
потреби, допуњује излагања, одговоре и
закључке ученика
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
1
У тумачењу мотива јелена ослањамо се на закључке анализе Пјесме над пјесмама, када је разматрана богата симболика овог мотива. Ученике
можемо упутити на објашњење у Читанци, стр. 105.
и неуништивост братске љубави: упркос
свему, брине за Маркову судбину и тако
показује да му опрашта.
 Тумачи метафоричко изједначавање
Андријашевог лика са јеленом (невина жртва,
али и брзина, окретност, смелост, исконска
чистота, плодност, раст и поновно рођење1).
 Тумачи метафоричка значења мотива туђе
земље и Андријашеве љубави према
„гиздавој“ девојци која му даје „биља
непознаног“ и „винца од забитја“ и запажа да
се кроз њих остварује алегоријска слика
смрти.
 Осветљава Марка као силовитог, плаховитог,
необузданог, похлепног јунака, који је,
заслепљен гневом, погазио најсветије
породичне дужности и осећања.
 Разматра литерарни проблем Марковог
ћутања и износи претпоставку да је Марко
свестан тежине свог злочина и греха и да се,
слушајући потресну опоруку брата на
самрти, горко каје због братоубиства.
 Наводи садржинске (мотиви сукоба међу
браћом око плена и братоубиства, симболика
јелена, веровања и приказ оностраног света)
и изражајне облике формулативности (стални
епитети, словенска антитеза, понављања,
обраћање „дружини“, устаљени завршетак).
 Објашњава да је средишњи мотив епски, али
да су у првом плану братска и синовска
љубав, породични односи и везе, лирски
интониран и емотивно згуснут Андријашев
опроштај са братом и животом, трагичан

Завршни део часа  Усмерава ученике да сажето резимирају
(5 минута) закључке произашле из интерпретације
бугарштице Марко Краљевић и брат му
Андријаш и вреднују њене естетичке
домете.
 Позива ученике да одреде место проучене
бугарштице у епској биографији Марка
Краљевића.
 Најављује ученицима да ће на следећем
часу анализирати Комаде од различнијех
косовскијех пјесама и упућује их да се
расплет заваде око плена, тако да у песми
преовлађују баладични елементи.
 Запажа да је бугарштица песма дугога стиха,
са различитим бројем слогова (овде 12–16);
закључује да су припеви бирани и
постављени тако да наглашавају емоције и
становишта ликова и самога певача и тако
доприносе експресивности песме.
 Уочава да се певач обраћа слушаоцима –
„дружини“ када открива идентитет „два
сиромаха“ и на крају, у финалној формули,
која је прелаз из света песме у стварни свет и
у којој се изражава жеља да слушаоци буду
„весели“ и задовољни песмом; разматра ко
би могао бити „господар“ из завршне
формуле.
 Размишља и самостално закључује
повезујући претходна и новостечена знања.
 Поставља додатна питања, допуњује
излагања других ученика.
 Настоји да се изражава јасно, убедљиво и
аргументовано, водећи рачуна о структури
својих излагања.
 Уважава другачије ставове.
 Сажето резимира закључке интерпретације
бугарштице Марко Краљевић и брат му
Андријаш и образлаже суд о њеној високој
уметничкој вредности.
 Објашњава да догађај опеван у бугарштици
нема историјску потврду и да је
интернационални мотив заваде међу браћом
и братоубиства повезан са познатом и
популарном фигуром Марка Краљевића;
закључује да је овде Марко Краљевић
споредан лик, без изузетних карактеристика
 припреме за разговор на основу које ће добити у мноштву других песама и
објашњења, Тумачења и Задатка у епској традицији у целини.
Читанци (стр. 140–144).  Евентуално, поставља питања о припреми за
 Упућује ученике да се подсете рад на следећем часу.
историјских података о Косовској бици и
песама из косовског тематског круга
(циклуса) које су читали и изучавали у
основној школи.
 праћење и вредновање активности и одговора ученика
 примена знања о поетици народне (усмене) књижевности у тумачењу бугарштице Марко
Краљевић и брат му Андријаш
 примена знања о епској песми и епској техници у анализи бугарштице Марко Краљевић и
брат му Андријаш
 обновљена знања о лику Марка Краљевића у усменој традицији и уочена разлика између
Начини провере историјске личности и епске биографије
остварености исхода:  свестрано анализирана бугарштица Марко Краљевић и брат му Андријаш (тема, мотиви,
композиција, ликови, стваралачки поступци, формулативност, језичко-стилска изражајна сред-
ства)
 оспособљеност за повезивање старих и нових знања
 забележени закључци проучавања песме и њеног контекста у школским свескама; у Читанци
обележени делови текста битни за тумачење дела и документовање закључака
 активна употреба усвојених термина
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
 планираног?
Шта бих променио/-ла?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

– Бугарштице: народне епске песме дугога стиха – најстарији слој наше усмене епике
* Бугарити – тужно певати
* Стих: 12–20 слогова (обично 15 или 16 слогова), припев (рефрен) од 5 или 6 слогова
* Догађаји и епски јунаци из XIV и XV века (Марко Краљевић, кнез Лазар, Милош Кобиловић, кнегиња Милица, Сибињанин Јанко,
Бранковићи, Јакшићи итд.)
* Валтазар Богишић, Народне пјесме из старијих, највише приморских записа
Мирослав Пантић, Народне песме у записима XV–XVIII века
– Марко Краљевић (1331–1395), српски средњовековни владар, син Вукашина Мрњавчевића, столовао у Прилепу; као турски вазал, погинуо
у бици на Ровинама
* Епска биографија: усмена епика, културно-историјска предања
 Марко Краљевић укида свадбарину, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и вила,
Смрт Марка Краљевића...
– Епски атрибути: коњ Шарац, буздован, сабља, „ћурак од курјака“, „самур-калпак“...
Марко Краљевић и брат му Андријаш
– Запис Петра Хекторовића (Хвар, 1555/1556)
– Интернационални сиже о сукобу међу браћом и братоубиству
– Узрок сукоба: коњ – епски атрибут, симбол друштвеног и породичног статуса
– Андријаш: жртва братоубиства, племенит, частан, већи јунак од Марка, одани и осећајни син и брат; прекорева, али и прашта 
породична љубав као највиша вредност
* Андријаш = „тихи јеленак“  метафора, симболика јелена (невина жртва, али и брзина, окретност, смелост, исконска чистота, плодност,
раст и поновно рођење)
– Алегоријска слика смрти: метафоре туђе земље, „гиздаве девојке“, „биља непознаног“, вина заборава
– Марко: силовит, плаховит, необуздан, заслепљен гневом и похлепом; ћутање – знак кајања
Формулативност – садржински облици Формулативност – изражајни облици
* Мотиви сукоба међу браћом и * Стални епитети (јуначка мајка, гиздава
братоубиства девојка, свитла сабља, потихора бесијаше, мили брајене...)
* Симболика јелена * Словенска антитеза
* Опис убиства * Обраћање „дружини“
* Веровања о оностраном свету и смрти * Финална формула
– Баладични елементи: породични односи, братска и синовска љубав, лирски интониран Андријашев опроштај са братом и животом,
трагичан расплет
Версификација: дуг стих, различит број слогова (12–16), припеви