Наставна област: Књижевност 3.

Наставна јединица: Ликови и мотиви у народним епским песмама средњих времена (песме о
хајдуцима и ускоцима)
Тип часа: Обнављање
Облици рада: фронтални, рад у пару
Методи рада: монолошки, текстуални, дијалошки, аналитичко-синтетички, интерпретативни
Циљеви часа: обнављање и утврђивање знања о народним епским песмама средњих времена;
развијање способности креативне примене усвојеног знања; систематизовање знања о
доминантним мотивима и стилским поступцима; обнављање и утврђивање знања о епским
народним јунацима и одликама епске народне поезије; откривање уметничких вредности епских
народних песама средњих времена; исказивање субјективних доживљаја епских песама; неговање
моралних и општељудских вредности код ученика; процењивање поступака ликова са моралног
становишта; разумевање етичких норми и породичних вредности; афирмисање културне баштине и
традицијских вредности; систематизовање и утврђивање основних одлика епских народних песама;
мотивисање ученика за упознавање тематског круга песама о ослобођењу Србије, предвиђених
програмом за осми разред; развијање љубави према народној књижевности.
Кључни појмови: хајдуци, ускоци, интернационални мотиви, јунаштво
Предметна повезаност:
Српски језик и књижевност: епске народне песме средњих времена; Јанко Веселиновић, Хајдук
Станко
Међупредметна повезаност:
Историја: историјске околности за појаву хајдука и ускока
Општи и операционализовани исходи
Ученик ће бити у стању да:
− тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине епских народних песама, користећи
књижевне термине и појмове;
− издвоји основне одлике књижевног рода и врсте, као и језичко-стилске карактеристике песама;
– користи књижевне термине и појмове обрађиване у претходним разредима и повезује их са новим
делима која чита;
– локализује књижевно дело повезујући историјски период и личности;
– повеже књижевна дела са историјским или другим одговарајућим контекстом;
− разликује историјске и неисторијске личности;
− одреди теме и главне мотиве у тематским круговима;
– критички промишља о стварности на основу прочитаних дела;
– користи књижевне термине и појмове обрађиване у претходним разредима и повезује их са новим
делима која чита;
− вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове;
− врши етичку карактеризацију ликова;
− упореди ликове и мотиве из песама хајдучког и ускочког циклуса;
− разуме начин живота и положај хајдука и ускока описан у епским народним песмама;
− илуструје веровања, обичаје, начин живота и догађаје у прошлости описане у књижевним делима;
− уважава националне вредности и негује српску културноисторијску баштину;
– истакне универзалне вредности књижевног дела и повеже их са сопственим искуством и
околностима у којима живи;
– доведе у везу значење пословица и изрека са идејним слојевима песама;
− издвоји поруке народних песама;
− развија имагинацијски богате асоцијације на основу теме и мотива књижевног дела.
Стандарди: СЈ. 1.3.15; 1.4.2; 1.4.7; 2.4.1; 2.4.5; 2.4.6; 3.4.6; 3.4.7; 3.4.8;
Наставна средства:
Штампано и Дигитално издање уџбеника из Српског језика и књижевности на Мозаик платформи:
Дневник читања
Преглед поделе народне епске поезије по периодима и тематским круговима
Литература за наставнике и ученике
Милија Николић, Методика наставе српског језика, ЗУНС, Београд, 2008.
Драгутин Росандић, Методика књижевног одгоја и васпитања, Школска књига, Загреб, 1986.
Вук Стеф. Караџић, Српски рјечник, Просвета-Нолит, Београд, 1969. (799−800)
Епске песме о хајдуцима и ускоцима: Антологија, приредио Бошко Сувајџић, Српске народне
умотворине, књига 5, уредник Миле С. Баврлић, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003, 467 стр.
Снежана Самарџија, „Свети Сава међу јунацима ’средњих времена’ Вукове збирке”, Братство,
часопис Друштва „Свети Сава”, књ. VI, Београд: Друштво „Свети Сава” и „Чигоја штампа”, 2002. (9−21)
Снежана Самарџија, Биографије епских јунака, Библиотека „Књижевност и језик”, књ. 27, Београд:
Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.
Активности наставника: најављује тему часа, бележи на табли. Тумачи, објашњава, интерпретира,
подстиче на разговор о епским народним песмама средњих времена; усмерава ток дискусије,
подстиче на разумевање уметничких, идејних и васпитних вредности народних песама; упућује
ученике на преглед поделе по периодима и тематским круговима и на друге изворе информисања.
Активности ученика: прате излагање; учествују у разговору, наводе наслове песама из тематских
кругова, препознају наслове песама према ликовима и мотивима, бележе, коментаришу, упоређују
тематске одлике песама рауличитих циклуса; исказују утиске и размишљања о мотивима и
ликовима; повезују своја знања; изводе закључке засноване на песмама; допуњују се.
Напомене:
Час систематизације може се организовати на исти начин као и претходни, с том разликом што су у
питању само два тематска круга, па се може се одабрати аналитички (свака песма појединачно) или
синтетички приступ – да се уоче заједничке карактеристике песама које се сврставају у хајдучки и у
ускочки тематски круг.

Уводни Мотивациони разговор може да започне навођењем најупечатљивијих ликова из

део песама средњих времена. Уколико су припремили, ученици могу да поставе
часа подстицајна питања о ликовима и јунацима песама о хајдуцима и ускоцима.
Главни Најавити тему часа: систематизација знања о епским народним песмама средњих
део времена које опевају подвиге и догађаје из живота хајдука и ускока. Обновити знања о
часа тематици песама средњих времена.
Хајдучке песме опевају подвиге хајдука који се боре против Турака од 16. века до
Првог српског устанка. Представљени су као неустрашиви борци за ослобођење од
поробљивача. Најзначајнији јунаци ових песама били су Старина Новак, Мијат Томић и
Бајо Пивљанин. Хајдуке карактеришу: снага, храброст, издржљивост, лукавство и
непоколебљивост.
Ускочке песме опевају догађаје и јунаке везане за ускочке борбе. Ускоци од 15. века на
територији Аустрије и Млетачке републике организују нападе на Турке. Најважнији
ускочки центри били су Сењ, Клис и Равни Котари. Међу ускоцима, окретношћу и
храброшћу, истичу се Јанковић Стојан, Сењанин Тадија, Смиљанић Илија и Сењанин
Иво.

Током систематизације може се фронтално одговарати на питања која је наставник

припремио, или су то урадили ученици.
На основу одабраних стихова упоредити ликове и мотиве из песама хајдучког и
ускочког циклуса. Могу се казивати стихови које су по избору ученици научили напамет
– остали одређују о којој је песми реч, препознају стилска средства, тумаче речи и
изразе.

Распоредити имена јунака према насловима или мотивима. Нпр. у песми Стари
Вујадин:
Стари Вујадин, Милић и Вулић Вујадиновић, Турци Лијевљани, девојка (куне своје очи)
Мотиви: клетва, мучење, бињиш од сувога злата, гора, јатаци, крчмарице младе,
хајдуци...

Подсетити се који су интернационални мотиви: мегдани с црним ратницима, долазак

мужа на свадбу своје жене…
Женски ликови у песмама: Јерина, Хајкуна (Анђелија), Бећир-агиница, Стојанова Јела
Повезати мудрост, разумност и верност женских ликова из песама старијих времена
са особинама Стојанове жене Јеле, која га је чекала више од девет година.
Етичким вредностима већине српских јунакиња, народни певач је супроставио
пакосну и злобну Бећир-агиницу (Мали Радојица), чиме је појачао моралну величину и
мудрост српске жене.
 Издвојити примере за: словенску антитезу, алегорију, бројне метафоре и сталне
епитете.

Филип Вишњић пева о Светом Сави у песми Свети Саво и Хасан-паша (Вук, СНП III, бр.
14). Вук је варијанте ове песме сврстао међу песме „средњих времена” (Вук, СНП III, бр.
11–13), што је својеврсно мешање временских перспектива, догађаја и опеваних јунака
(„анахронизам”). У њима се Свети Сава појављује као бранилац српске државе или
свето-горских манастира пред најездом Турака, који су већ овладали српским земљама.
Несумњиво је на избор теме и јунака ове песме утицао култ Светог Саве, који је био
распрострањен нарочито у крајевима око манастира Милешева. Управо је име Светог
Саве златоткана нит која повезује сва епска времена у Вишњићевом опусу и исказује
певачев државотворни став (Самарџија 2002: 20).
У песми Маргита девојка и Рајко војвода налази се каталог епских јунака познатих из
косовског, покосовског и хајдучког циклуса. Смештена је међу песме средњих времена
због Старине Новака, Дели Радивоја, Татомира и младог Грујице, мада се завршава
трагично као већина покосовских песама – Рајко, немоћан пред турском силом, „као
суво дрво у планини”, након прекора Маргите девојке „удари се посред срца жива”, а за
њим се убила и Маргита девојка како не би робовала Турцима (мотив из песме Смрт
војводе Пријезде).
Завршни Резимирати одлике песама средњих времена. Истаћи моралне карактеристике
део часа ликова, етички кодекс у српским народним песмама као и њихове уметничке
вредности.
Најавити обраду песама новијих времена, из тематског круга о ослобођењу Србије.
Домаћи/истраживачки задатак: припремити се за иницијални тест. Обратити пажњу
на редослед обраде епских песама о ослобођењу Србије и истраживачке задатке за
дневник читања.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Пјесме јуначке средњијех времена
– песме о хајдуцима
– песме о сењским и котарским ускоцима
– песме о Светом Сави као браниоцу српске државе или светогорских манастира
Епске народне песме средњих времена опевају борбе хајдука и ускока у 16. и 17. веку.
 Старина Новак и кнез Богосав, Мали Радојица, Стари Вујадин, Старина Новак и Дели Радивоје...
 Иво Сенковић и ага од Рибника, Ропство Јанковић Стојана, Сењанин Тадија, Смрт Илије
Смиљанића...
 Цар Сулеман и Саво патријар, Саво и турски цар, Свети Саво и Хасан-паша

Маргита девојка и Рајко војвода

Још зорица не забијелила,

ни Даница лица помолила,
a од дана ни помена нема,
пошетала Mapгитa ђевојка
у Сријему пo Сланом Камену.
Рано шета боса no камени.
рано шета, танко попиjeвa,
a y пјесми кунијаше Рајка:
„Бог тʼ убио, Рајко војевода!
Чим ти наста на Сријем војвода,
тако нама Турци додијаше,
a док бјеше војевода Мирко,
ми Турчина нигђе не чујасмо,
a камоли очима виђасмо;
a данас нам додијаше Турци,
тypcки коњи ноге искидаше
шетајући јутром и вечером,
на плочама поље разнијеше
мећући се џиде и лобуда.”
...
Па чу л', селе, Маргита ђевојко,
све то бјеху наше војеводе,
све су били, па су преминули -
који, селе, они починуше,
a који ли они изгинуше;
данас тога нема ниједнога,
сам остаде у Сријему Рајко
као суво дрво у планини.
Шта ће себе, шта ли ће Сријему,
a шта ли ће у Ср'јему Турцима?”
Па извади ноже од појаса,
удари се посред срца жива,
мртав паде на земљицу црну.
Рајко паде, Маргита допаде,
пишти љуто како змија љута:
„Браћо моја, српске војеводе,
како бисте, како преминусте,
a како ли робље остависте!
Робље* ваше – све турско подножје,
намастири – турске потпрдице.”
Па довати Рајкове ножеве,
удари се посред срца жива,
мртва кужна** покрај Рајка паде.

Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига 3, бр. 10, Беч 1846. Забележено од Старца Рашка.
*Робље овдје значи жене и дјеца, као што се и у говору може чути.
** Кужна и овдје значи тужна, жалосна, несрећна (као и у књ. II на стр. 123 и стиху 222).

***
Подсетник:
Реч хајдук има различита значења. Најчешће се узима као одметник од власти у доба ропства под
Турцима, али и као отпадник од власти уопште. Старији термин за означавање ове појаве је гусар, у
значењу разбојник. Харамијом се означава хајдук-разбојник. Отуда је хајдучки старешина харамбаша.
„Наш народ мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде. Истина да многи
људи не оду у хајдуке да чине зло, али кад се човјек (особито прост) једанпут отпади од људскога
друштва и опрости се сваке власти, он почне, особито један уз другога, и зло чинити; тако хајдуци
чине зло и народу своме, који их према Турцима љуби и жали, али се и данас чини хајдуку највећа
срамота и поруга кад му се рече да је лопов и пржибаба. (...) Прави хајдук неће никад убити човјека
који му ништа не чини, већ ако да га наговори какав пријатељ или јатак.” (Вук Стефановић Караџић,
Живот и обичаји народа српскога, одломак)
Ускоци или пребези су називи припадника јужнословенских народа који су избегли са
османлијске територије и „ускакали” у пограничне крајеве Аустрије и Млетачке републике. Одатле су
упадали на турска подручја и вршили изузетне подвиге и јуначка дела. Ускоци у Јадранском
приморју остали су живо упамћени како у историјским документима, тако и у усменој епској
традицији и у колективном памћењу народа. Многи елементи ове херојске борбе, као што су удари на
куле турских бегова и јуначки мегдани, сукоби унутар чете, верни јатаци и неверни побратими,
разбијање трговачких каравана и др., непосредно су очувани у народним песмама. Ускочка четовања
трају пуна два века и представљају нарочиту врсту хајдучије. Велики ускочки центри у 16. веку били
су Клис и Сењ.