ЕПСКЕ И ЛИРСКО-ЕПСКЕ

НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ЕПСКЕ (ЈУНАЧКЕ, МУШКЕ) ПЕСМЕ
• Е. Н. П. Се сурећу само код неких народа, док их код многих других уопште нема, што показује да су за
њихово постање потребни посебни друштвено, културно-историјски услови
• Епска усмена песма – пева о великим националним јунацима, и догађајима, од општег, колективног значаја
• Повезана је са устаљеним начином извођења, најчешће уз пратњу инструмента (гусле, тамбура)
• Њене теме и мотиви су често интернационалног карактера; карактеришу је устаљене форме, историчност,
идеализација јунака и догађаја; повезана је са развојем култа предака
• Најстарије записане песме биле су у тзв. дугом стиху (15-16 слогова са цезуром после 7. или 8. слога)–
бугарштице
• Бугарити – тужно певати, попијевати (попијевка); нестале у првој половини 18. века; до нас су доспеле преко
приморских записа (Рибање и рибарско приговарање) учених људи у другој половини 17. и почетком 18. века
• Бројније песме, тзв. краћег стиха – десетерачке, потичу из записа с краја 17. и почетка 18. века
• Вук Ст. Караџић их зове мушке песме (Мала простонародна славеносербска пјеснарица 1814);
• Народна епика – поетска историја српског народа; историчност народне епике огледа се у
памћењу читавих историјских епоха (у свом развоју остала је на нивоу епске песме – није
достигла ступањ епоса); ипак, чини јединствену епску историју у којој поједине песме добијају
свој свеукупни смисао тек када се уклопе у веће епско-историјске целине
• Вук их је сакупио, уредио и редиговао унутар II, III и IV књиге народних песама и издвојио их
је у три такве целине (три епохе српске историје) хронолошки подељене на 1. песме
најстаријих времена, 2. песме средњих времена, 3. песме новијих времена
• У њима, песме се окупљају око појединих личности, догађаја, мањих временских раздобља, по
круговима, циклусима
 Јуначке песме најстаријих времена

• Обухватају историју средњовековне Србије од Немање до последњих деспота

• Најмање о Немањићком раздобљу (певају о јунацима који су обележили највећи развој српске државе након кога је уследио
распад)
• Најстарији догађај који се сачувао јесте рат са Бугарима за време Стефана Дечанског у песми „Бан Милутуин и Дука Херцеговац“
• Догађаји око Цара Душана и Уроша Нејаког чине основу преткосовског тематског круга
• Од преткосовских песама епска историја се креће у два тока: 1. огроман циклус песама о Марку Краљевићу, 2. други круг песама
окупљених око лика Кнеза Лазара води у косовски круг и у кругове песама о покосовским јунацима, све до српских деспота
• Први поетско-историјски ток открива судбину јужног – македонског дела немањићке државе, а други прати историју Србије до
њеног пада под Турке
• У њима има више легендарног него историјског; карактеристичне теме преткосовске епике: отимање властеле око власти после
Душанове смрти („Урош и Мрњавчевићи“), зидање задужбина и неимарство („“Зидање Скадра“, „Зидање Раванице“), женидбе
јунака („Женидба Душанова“, „Женидба краља Вукашина“)
• Косовски циклус обухвата невелики број песама који показују чвршћу међусобну повезаност – назире се епос (Лазарица)
• Тежиште казивања пренесено је на збивања пре и после битке – драма опредељења за борбу, за „Царство небеско или
царство земаљско“
• У темељу косовске легенде јунаци – Кнез Лазар, Милош Обилић (оклеветани витез), Југовићи, Вук Бранковић (издајник),
Мусић Стеван, Топлица Иван
• Лазарева клетва: „Ко не дође на Бој на Косово/од руке му ништа не родило“
• Након битке, појављују се женски ликови – жене, мајке, девојке („Косовка девојка“, „Смрт мајке Југовића“); косовска
визија се прелама са колективног на лични и породични план
• Посебан циклус песама представљају песме окупљене око Краљевића Марка
• У осталим песмама најстаријих времена процес циклизације није завршен, оне представљју тематске скупине о Деспоту
Ђурђу, проклетој Јерини, о Сибињанину Јанку и његовом сестрићу Секули, о Бранковићима, о браћи Јакшићима,
Црнојевићима
 Јуначке песме средњих времена

• Обухватају раздобље ропства под Турцима

• Називи хајдучки и ускочки – неподесни јер има песама које то нису (нпр, о војевању Турака на Беч, о ратовима Турске
с Русијом, итд)
• У средишту ових песама су поједини јунаци или групе јунака: круг око Старине Новака и његовог сина Грујице, круг
око Томића Мијата, Баје Пивљанина, сењских ускока (Сењанин Иво, Сењанин Тадија), котарских ускока (Стојан
Јанковић, Илија Смиљанић)
• Најстарији круг – песме о Старини Новаку („Старина Новак и кнез Богосав“ - разлог одметања у хајдуке није „турски
зулум“ него неподношљиви „намет на вилајет“ који је „проклета Јерина“ наметнула да би саградила Смедерево; песма
доноси неку врсту филозофије хајдучког живота: „А кадар сам стићи и утећи/ и на страшном мјесту постојати“)
• Познате песме овог круга су: „Мали Радојица“, „Стари Вујадин“, „Ропство Јанковић Стојана“, „Иво Сенковић и ага од
Рибника“; у њима су обрађене интернационалне теме о мучењу јунака (издржати а не издати), женидбе с отмицом,
ослобађање хајдука, породичних односа, итд.
Песме јуначке новијих времена о војевању за слободу (у Србији,
Црној Гори, Херцеговини)

• Обухватају 18. и прву половину 19. века

• Најзначајнију целину обухватају песме о устанку у Србији почетком
19. века; у највећем броју те песме говоре о колективним (племенским)
или појединачним сукобима са Турцима
• Најчешће теме: наплата харача, отмица и одбрана стада, о хајдуковању
и четовању, о међуплеменским сукобима, о јуначким осветама
• Најпознатије песме „Почетак буне против дахија“, „Бој на Мишару“
 Епско-лирске народне песме (песме „на међи“)

• Термин за лирске приповедне, неисторијске песме у којима преовлађује легендарно, митолошко, породично (налазе се на почетку II
Вукове књиге песама)
• Романса – духовита, понекад сатирична, не истиче психичку већ више физичку страну својих јунака; често са хумористичком
поентом на крају и неочекиваним расплетом („Стојан и Љиљана“)
• Балада – мешовита форма, обједињују све три изражајне могућности – лирско, епско и драмско; има наративни карактер, прича се
казује или пева у трећем лицу, радња је битно условљена и дубоко прожета емоцијом, зато је наглашено лирска
• Битна обележја жанра: дијалог и монолог неочекивано откривају сукобе страсти и нарави јунака, сугестија уместо мотивације,
скривање уместо откривање (тзв. тамна места), слутња уместо сазнања; тежиште се преноси са спољашњег фабулирања на
дочаравање унутарњег плана људског живота
• Предмет балада нису јуначки подвизи, већ унутрашњи душевни потреси
• Највећи број балада има интернационалне мотиве: несрећни љубавници којима родитељи ускраћују право на слободу избора, зла
маћеха, родоскврни грех, окрутна мајка, насилна удаја, дакле баве се породичним односима
• Увек се завршава трагично
• „Хасанагиница“, „Јетрвица адамско колено“, „Предраг и Ненад“, „Женидба Милића Барјактара“,