Класификација народних песама

Прву класификацију народних песама урадио је Вук С.Караџић поделивши све песме на
јуначке (данас епске) и женске (данас лирске). Јуначке песме певају мушкарци уз гусле, а
женске певају и мушкарци и жене.
Народна епика настала је у давна времена: песме говоре о лову, ратничким походима, о
мртвима, а ликови су митолошки и историјски.Вук их дели на:
1.јуначке песме најстаријих времена,
2.песме из турског периода 14-18. век.
3.песме новијих времена од 19.в. (устанци за слободу, ратови).
Народној лирици припада већина наших народних песама.Оне су различитог жанра и
деле се на:
1. обредну лирику (животни и годишњи циклус),
2.песме уз рад
3. љубавна лирика ( за забаву).
Годишњи циклус: зима (коледарске песме), пролеће (лазарице), лето (додоле), јесен
(славске песме).
Животни циклус: рођење (бабињске песме), свадба и смрт (тужбалице).
Песме уз рад: жетварске, косачке, копачке, рабаџијске, за бербу грожђа...
Љубавне су најбројније. Разликују се по својим особинама од краја до краја. У
Војводини називају се поскочице или бећарац, веселе су и брзе. У источној србији то је
спора, меланхолична песма. Слична је у Босни и зове се севдалинка. У шумадији је весела
парног такта (двојка). У Црној гори то је патријархална лирика, суздржана без показивања
емоција.