Где станује срећа?

 
 
Према стиховима Десанке Максимовић, „срећа је лепа
само док се чека, док од себе само наговештај да“, док по
речима Гроздане Олујић „срећа није срећа ако се не дели“.
Свако има своју дефиницију и на различит начин исказује и
доживљава ово осећање, али једно је свима заједничко –
сви теже да буду срећни. 
 
Срећа станује у малим стварима, у нама драгим
особама, у лепим тернуцима, незаборавним успоменама и
оно најважније, срећа станује у нама. Ако је немамо у себи
не можемо је препозанти ни у чему и не можемо је добити
ни од кога. 
 
Човек који није доживео страх, тугу и бригу не може
ни да препозна срећу. Гладан се и корици хлеба радује док
је сит не примећује и ствари које неком значе много
гледамо као свакодневицу и навику. Тек када нешто
изгубимо схватимо колико нам је то значило и која осећања
је у нама будило. 
 
Период велике пандемије који је задесио целу
планету нам је показао да обичне и мале ствари попут
шетње по парку или дружења са пријатељима можемо да
изгубимо преко ноћи. Треба да научимо да уживамо у
сваком тренутку јер никада не знамо да ли ће нам то што
данас имамо увек бити доступно. Срећу можемо пронаћи и
у оваквим ситуацијама ако размишљамо позитивно и
водимо се тиме да се она увек негде скрива. Некоме је наш
кров над главом једина жеља. На тежак начин сам схватила
колика је срећа имати оба родитеља али сам научила да
проналазим срећу у томе што још увек имам мајку, а не тугу
у томе што немам оца. Неком је чаша полу пуна, а неком
полу празна.  Срећа више зависи од оног ко је осећа него од
ситуације кроз коју пролази.  
Већина људи данас види срећу у
материјалним стварима и све гледа површно, кроз новац и
бројке. Они су у стању да цео живот проведу у патњи јер
нешто немају, уместо да буду срећни због ствари које имају
и које су им доступне. 
Кључ срећног живота је оно чему ми посвећујемо
пажњу – ономе што нам се не свиђа око нас или ономе што
нам се свиђа, јер срећа је ствар избора. 

Нађа Лалић