Zašto je dobro biti srećan? „Kada sam imao pet godina, majka mi je rekla da je sreća ključ života.

Kada sam pošao u školu, pitali su me šta želim da budem kad porastem. Napisao sam „srećan”. Rekli
su mi da nisam razumeo zadatak, a ja sam im odgovorio da oni nisu razumeli život.” Džon Lenon
Mnogi ljudi veruju da je sreća neka vrsta luksuza, nešto što može da se oseća tek kada se reše svi
životni problemi i kada okolnosti budu povoljne. Neki čak veruju da je neozbiljno i neodgovorno biti
srećan kad pred sobom imaju toliko važnih životnih zadataka. Treba završiti školu, pronaći posao,
zarađivati novac, plaćati račune, obezbediti sebi krov nad glavom, odgajati decu... Neki čak veruju da
su ozbiljniji, zreliji i dostojanstveniji kada se zabrinuto mršte i brinu svetske brige. Biti srećan i
zadovoljan je velikoj većini ljudi negde na dnu lestvice prioriteta. Nešto čega su se odrekli čim su
malo odrasli i shvatili šta je zapravo život. U proteklih dvadesetak godina, psiholozi su svoju pažnju
preusmerili sa poremećaja i problema na to kako razviti ljudske potencijale i kako poboljšati kvalitet
života. Bavili su se, između ostalog, i izučavanjem sreće i na osnovu velikog broja istraživanja,
sprovedenih u mnogim zemljama i na velikom broju ljudi, došli su do sledećeg zaključka: Biti srećan
nije samo lepo, nego je i zdravo i korisno! Srećni ljudi uživaju u sledećim blagodetima: • druželjubiviji
su i imaju više energije, 139 • saosećajniji su i saradljiviji, • drugi ljudi ih više vole, • imaju veću
verovatnoću da sklope brak i ostanu u njemu, • imaju bogatiju mrežu prijatelja i društvene podrške, •
fleksibilniji su i originalniji u razmišljanju, • produktivniji su na poslu, • bolje su vođe i pregovarači i
zarađuju više novca, • otporniji su na teške okolnosti, • imaju jači imuni sistem, • fizički su zdraviji, •
duže žive. Malo li je? Sada se verovatno pitate šta treba da se dogodi da i vi postanete srećni i uživate
u svim ovim blagodetima. Ja ne znam odgovor na to pitanje. Ne znam šta se dogodi, pa neko postane
srećan. I nikada nisam čula da se nekom dogodilo tako nešto, da je jednostavno postao srećan. 140
Tri uzroka sreće − od čega zavisi koliko smo srećni? Svi ljudi žele da osećaju sreću, mir, zadovoljstvo.
Svi žele da žive u blagostanju, svi žele da žive lep život. Ali malo ljudi zna kako to da ostvari. Za koliko
ljudi u vašem okruženju možete da kažete da su srećni? Da li biste sebe okarakterisali kao srećnu
osobu? Ako ste kao velika većina ljudi, odgovor na prvo pitanje biće − ni za jednu ili za jednu osobu, a
odgovor na drugo pitanje biće − retko, ponekad, ne dovoljno... Kada kažemo sreća, možemo da
mislimo na tri stvari: • Sreća u smislu toga da nam događaji idu na ruku, da dobijemo na lutriji, da u
pravi čas saznamo pravu informaciju, da u pravo vreme sretnemo osobu koja može i želi da nam
pomogne; • Sreća kao osećanje koje osetimo kada nam se ispuni neka želja ili ostvarimo neki cilj; •
Sreća kao stanje, raspoloženje koje je veliki deo vremena prisutno u pozadini svega što nam se
dešava i što doživljavamo u svom životu. Sve tri definicije su tačne, i svaka od te tri vrste sreće je
važna i potrebna, ali u ovom tekstu pisaću o trećoj vrsti i njenim uzrocima. Dakle, od čega zavisi da li
će sreća i blagostanje biti naše uobičajeno stanje? Da li su to geni, životne okolnosti, finansijsko
stanje, bračni status, osobine ličnosti, način razmišljanja...? Psiholozi koji se bave izučavanjem sreće
zaključili su da svi gorenavedeni faktori utiču na to koliko sreće ćemo osećati u svom životu i izra141
čunali procente u kojima je svaki od tih faktora određuje. • Na osnovu istraživanja rađenih na
blizancima, utvrdili su da oko 50% uzroka sreće leži u genima i uticaju porodičnih okolnosti. • Oko
10% uzroka se odnosi na životne okolnosti kao što su zanimanje, visina prihoda, zdravstveno stanje,
bračni status... Dakle, od toga šta radite, koliko zarađujete, koliko ste zdravi, koji vam je bračni status,
u kojoj državi živite, ko je na vlasti... zavisi samo 10% sreće koju osećate. Na gene koje ste nasledili ne
možete da utičete. Temperament sa kojim ste se rodili ne možete da menjate (ali možete da naučite
kako da bolje i lakše živite s tim kakvi ste). Na životne okolnosti možete da utičete u određenoj meri.
Od čega zavisi preostalih 40% našeg osećanja sreće? I da li je to nešto na šta možemo da utičemo?
Složićete se da 40% nije malo. Zamislite da ste 40% srećniji nego što ste sad. Postoje dva faktora koji
zajedno utiču na to da li ćemo danas, sutra, sledeće nedelje biti 40% srećniji ili nesrećniji, a to su: •
način na koji razmišljamo • ono što radimo da bismo bili ispunjeni srećom i živeli u blagostanju. 40%
našeg subjektivnog doživljaja sreće zavisi od toga: • Kako tumačimo događanja u svom životu; • Šta
govorimo sebi; • Šta svaki dan preduzimamo da bi nam život bio bolji; • Da li dozvoljavamo sebi da
budemo srećni; • ... Sve ovo možemo da promenimo! Svako, bez obzira na poreklo i genetsko
nasleđe, bez obzira na trenutne životne okolnosti, može da bude mnogo srećniji nego što trenutno
jeste. Zvuči previše optimistično? Slažem se. Ne može baš svako ko to samo želi. Ali može svako ko je
spreman da se posveti sebi i da svaki dan učini bar nešto za sebe i kvalitet svog života! 142 Kako
učiniti sebe srećnim za samo 75 minuta? Zvuči nemoguće? Neverovatno? Moguće je, verovatno i
veoma, veoma jednostavno! Prvo, da vidimo šta je to sreća. Sreća je osećanje, oko toga ćemo se svi
složiti. Ali šta je potrebno da bismo doživeli to osećanje? E, tu se već verovatno ne bismo saglasili.
Neko veruje da će biti srećan kada zaradi dovoljno novca. Neko kada ostvari zadovoljavajuću ljubavnu
vezu. Neko kada završi fakultet. Neko kada kupi svoj stan. Neko kada se oslobodi viška kilograma.
Neko kada se izleči od neke bolesti. Neko kada dobije dete. Neko kada dobije unuče. Neko kada
otputuje na neku dugo željenu destinaciju. Neko kada se odseli u stranu zemlju. Ovo su neki od
najčešćih „razloga za sreću”. Zajedničko im je to što svaki od ovih razloga može da se prevede kao
„neću biti srećan sve dok...” Na neke od ovih razloga ne možemo da utičemo, ili bar ne u potpunosti.
Za neke su potrebne godine da se ostvare. Da li to znači da ne možemo da budemo srećni sve dok...?
Kada sreću definišemo preko ostvarenja ciljeva i ispunjenja želja, stav143 ljamo sebe u poziciju
nezadovoljstva i čežnje za nečim dalekim. Sreća svakako jeste emocija koju osećamo kada ostvarimo
važan cilj ili kada nam se ispuni velika želja, ali kada pogledamo jedan prosečan život − koliko često se
to događa? I koliko dugo traje? Zamislite da svakodnevno živite u stanju sreće. Da sreću osećate
skoro svaki dan, skoro ceo dan. To nije isti intenzitet osećanja kao kada ostvarite važan cilj, to je više
stanje koje tiho, diskretno i iz pozadine boji vaše dane. Kako? Pre nego što vam otkrijem tajnu,
opisaću vam kako su je moje kolege psiholozi naučno potvrdili. Rađen je eksperiment u kom su
ispitanici bili umereno do teško depresivni pacijenti. Zadatak im je bio da svakog dana zapišu tri lepe
stvari koje su im se dogodile! Samo to! I šta se dogodilo? Nakon 15 dana ponovo su uradili testove na
osnovu kojih je utvrđeno da se svakom od njih stanje u većoj ili manjoj, ali svakako u značajnoj meri
popravilo! To ne znači da su svi za 15 dana izlečeni od depresije, ali svakako znači da su sebi ubrzali
oporavak i povećali šanse za ozdravljenje. Ključne reči su zapisati i tri lepe stvari. Na primer: •
Slučajno ste sreli nekog dragog; • Dobili ste lepu poruku; • Neko vam se osmehnuo; • Pročitali ste
nešto lepo; • Čuli ste lepu pesmu; • Uspeli ste da izbegnete nevreme; • Niste izbegli nevreme, ali ste
poneli kišobran; • Prošetali ste se posle kiše i uživali u svežem vazduhu; • Čuli ste/pročitali nešto
smešno; • Uživali ste u šolji kafe/čaja; • Sunce je lepo sijalo; • Kiša je lepo padala; • Lepo ste s nekim
porazgovarali telefonom; 144 • Videli ste se i družili s nekim dragim; • Gledali ste omiljeni film/seriju;
• ... Dakle, ako svakog dana izdvojite pet minuta za sebe i zapišete tri lepe stvari koje su vam se
dogodile, za 75 minuta, odnosno 15 dana, uvežbaćete sebe da obraćate pažnju na sebe, na lepe
stvari oko sebe i steći naviku da usmeravate svoje misli i pažnju na lepo i dobro. Za 15 dana
verovatno nećete u potpunosti formirati naviku obraćanja pažnje na dobro i lepo i vaš život se
verovatno neće promeniti iz korena, ali sigurno ćete osetiti razliku i dobiti nagoveštaj koliko je moćna
ova vežba i koliko njeno redovno praktikovanje na duže staze zaista može da vam poboljša, olakša i
ulepša život! Lepo i dobro je uvek tu oko nas, samo što nije uvek dovoljno glasno, nije toliko
nametljivo kao sve ono što nam smeta. I nismo naučeni da tragamo za njim, da ga prepoznajemo i
cenimo, koliko god sićušno bilo. 145 Recept za instant sreću − provereno radi „Lake note, lake žene,
laka zemlja... Lajt cigarete, lajt pića, lajt mleko... Instant supa, instant kafa, instant rešenja...
Nepodnošljiva lakoća postojanja. Hoćemo li, tako obezbojeni, laki i površni, umeti negde da se
usidrimo i hoćemo li moći ičega da se sećamo?” Ovo su reči moje prijateljice Brankice Damjanović.
Svaki njen status je poziv da se zamislimo i možda pre zastanemo, zagledamo se u sebe i razmislimo
kakvi smo, kako živimo. Ona je žena koja živi život i ume da prepozna, prihvati i ceni svaki trenutak.
Ode na pijacu i vrati se sa lepom, toplom, ljudskom i poučnom pričom. Volim da čitam njene statuse,
doživljavam ih kao hranu za dušu i kao podsetnik koliko bogatstva nam nudi svaki trenutak, samo ako
umemo da ga primetimo i samo ako dozvolimo sebi da ga doživimo. Danas nam se servira mnogo
toga brzog, lakog i, samim tim, vrlo često i bezukusnog, da ne kažem, ne mnogo vrednog. I sama
često pišem o tome kako nema instant rešenja i prečica do sreće. I sve do danas sam mislila da je
tako. Da nema instant sreće. Ili, i kad je bude, da to nije ona prava, istinska sreća, koja hrani našu
dušu i isceljuje naše telo. Zašto sve do danas? Imam na Fejsbuku mnogo divnih ljudi koji mi svojim
postovima ulepšavaju dane. Zasmejavaju me, uče, hrabre, inspirišu... zahvalna sam im svima i često
im tu zahvalnost pokažem. Makar samo lajkom ili komentarom. Među njima je i jedna Maja. Ona
postavlja mnogo mudrih i pametnih citata, koji mi često dođu u pravi čas da razveju neke moje
dileme i brige. Čekaj! Stani malo! Ti, psiholog koji nam piše o sreći i lepom životu... tebi treba neko da
ti razveje dileme i brige? Pa zar ti ne znaš sve to? 146 Da, da... i meni treba neko da mi razveje dileme
i brige, da me uteši, ohrabri, inspiriše... ali o tome malo kasnije. Ta Maja, pored mudrih citata,
postavlja smešne i slatke fotografije životinjica i sve ih proprati nekim prigodnim opisom, a svaki opis
sadrži reč − šaumica. Tako nam ona predstavlja šaumice. Šaumice zgranulice, šaumice voćkalice,
šaumice narogušilice... Volim da vidim te njene postove. Razneže me i razvesele. Uvek mi izmame
osmeh. Nije je bilo na Fejsbuku par dana, danas je postavila novu šaumicu i ja sam joj u inboks
napisala da je bila šaumica nedostajalica. Osetila sam to u srcu i napisala joj. S njom imam toliko
slobode i nisam se pitala da li treba ili ne treba, šta će misliti... samo sam joj prosledila reči svog srca.
Njen odgovor je bio: „E, ovim si me dirnula u srce!” To što mi je napisala da su je moje reči dirnule u
srce je mene dirnulo u srce. Osetila sam veliku sreću, u celom telu. Još uvek je osećam. Greje me i
osmehuje. I sad stižemo do recepta za instant sreću. Sreću koju možete da osetite u trenutku i za koju
je jako malo potrebno. Potrebno je samo da nečim što je u našem srcu dotaknemo srce nekog
drugog. Samo... možda ovaj moj recept i nije tako instant. Ali provereno radi! Za instant sreću je
potreban trenutak povezanosti sa drugom osobom. Samo to. Sasvim je dovoljno. Mnogo takvih
trenutaka čini trajnu sreću. Da se vratim na ono iz sredine ovog teksta − kako to da meni, psihologu,
treba neko da mi razveje dileme i brige? Kako to da meni, koja znam toliko o osećanjima i psihologiji,
treba neko da me teši, hrabri i inspiriše? Lako. Stojim iza toga da smo u velikoj meri odgovorni za to
kako živimo i šta osećamo. I iza toga da je u našim rukama mnogo toga, da možemo mnogo da
utičemo na to kakav će nam život biti. Ali to ne znači da smo sami sebi dovoljni. Ne znači da nam ne
trebaju drugi ljudi. Potrebni su nam drugi ljudi, potrebna nam je razmena sa 147 njima i svima nam je
potrebna podrška, hteli mi to da priznamo ili ne. Nije dobro biti potpuno zavistan od drugih, ali nije
dobro biti ni potpuno nezavistan. Potrebni smo jedni drugima. Potrebni su nam gestovi pažnje i
ljubavi. To nam hrani dušu. To ne moraju da budu neke velike reči i neke burne emocije. „Ti si ovih
dana bila šaumica nedostajalica” bilo je sasvim dovoljno da se razveseli srce jedne šaumice. Volim
kad mi neko kaže nešto lepo, kad osetim da je to iskreno i iz srca. Srećna sam kad me neko dotakne
svojom pažnjom. Volim i kad dotaknem nečije srce i kada mi taj neko pokaže da je dotaknut. Kada
smo u kontaktu sa svojim srcem i kada dozvolimo drugima da nas dotaknu, kada im to kažemo ili
pokažemo, tada dotičemo i njihova srca. Neki će biti svesni toga, neki neće. Neki će priznati sebi i
nama da smo ih dotakli, neki neće. I to je u redu. Nije ovaj moj recept baš tako instant... Da bismo
dozvolili sebi da nas neko dotakne i da bismo to pokazali drugome, potrebna je hrabrost. Ranjivi smo
kad dozvolimo da nas neko dotakne. Ranjivi smo kad otvorimo srce. Ume da uplaši ta ranjivost; to je
normalno, ljudski. Potrebno je mnogo hrabrosti da dođemo do ranjivosti, a ranjivost je put do
povezanosti sa drugim ljudima. A bez istinske povezanosti sa drugima nema istinske sreće. Društvena
smo bića. Treba nam pažnja drugih ljudi. Treba nam da znamo da nekom nešto značimo. Treba nam
da znamo da smo nekom potrebni. Trebaju nam lepe reči iz srca drugih ljudi. To nije zavisnost. To je
povezanost. Mnogo je drugačije. Od srca vam želim mnogo hrabrosti da budete ranjivi i mnogo
trenutaka povezanosti sa drugim ljudima. Istinska sreća je tada neizbežna. Mnogo istinski srećnih
trenutaka će vam biti na raspolaganju svakog dana. I da ne bude da nisam ispunila obećanje iz
naslova teksta, recept za instant sreću je da se potrudite i vežbate hrabrost da otvorite srce. Da
budete ranjivi i da se kroz tu ranjivost povezujete sa drugim ljudima. Možda će vam u tome pomoći
poređenje sa balerinama. Pogledajte sa kakvom lakoćom one plešu, kako se prepuštaju muzici. Kako
lagano i lepršavo sve to izgleda na sceni. 148 A znate li koliko sati vežbe je potrebno za to? Koliko
proba? Koliko bolnih prstiju i nogu? Mnogo. Ali vredi. Isto tako vredi i potruditi se oko sebe, svog srca
i odnosa sa drugim ljudima. Vredi potruditi se oko života. Zagledajte se malo u svoje srce i potražite
neke lepe reči za druge ljude. Darivajte ih njima. „Volim da pričam s tobom.” „Lepo mi je kad te
vidim.” „Razveselim se kad vidim neki tvoj post.” „Tvoje reči me ohrabruju.” „Volim da slušam tvoj
smeh.” „Uživala sam u hrani koju si spremila za mene.” Što više vežbate, biće vam lakše. I što više
ljudi daruje drugima lepe reči i gestove, to će postajati sve normalnije. I bićemo svi srećniji. Možda ne
baš uvek instant srećniji, ali svakako istinski srećniji. 149 Da li ste talentovani za sreću i lep život?
Talenat za sreću i lep život? Šta je to? Zar tako nešto postoji? Zar nisu sreća i lep život nagrada za to
što smo dobri? Ili možda sudbina? Nekom su tamo gore dodeljene dobre životne karte, a nekom nisu.
Ili je neko jednostavno imao sreću da se rodi pod tom srećnom zvezdom. Sreća i lep život kao
nagrada za to što smo dobri? Sećate se kad ste bili mali i dobijali nagrade i poklone kad ste bili dobri?
Kad ste slušali mamu i tatu? Ili ono kad ste nešto jako želeli, pa su vam roditelji rekli da ćete to dobiti
ako budete dobri? Ta dečja uverenja da ćemo biti nagrađeni za to što smo dobri i da su neprijatni
događaji kazna za to što nismo bili dobri kod mnogih ljudi prave problem. Zato što su netačna.
Dobrota nema veze sa uspehom, srećom i lepim životom. Dobar čovek može da bude i uspešan i
neuspešan. I srećan i nesrećan. Može da živi lepo ili da ne živi lepo. Dobrota nema veze sa uspehom,
srećom i lepim životom. Sreća kao posledica zvezde pod kojom smo rođeni? Sigurno vam je poznata
fraza da je neko „rođen pod srećnim zvezdom”. To su ljudi kojima, gledano sa strane, sve nekako ide
od ruke − uspešni su, srećni i žive lep život. Obratite pažnju na ovo − gledano sa strane. Kada
posmatramo nekog i nečiji život sa strane, mi ne vidimo mnogo toga. Ne vidimo uverenja te osobe,
ne vidimo veštine koje ima, ne vidimo trud koji ulaže u to da živi lepo i dobro. I na osnovu samo
malog broja informacija i utisaka mi zaključujemo da je neko, eto, rođen pod srećnom zvezdom. A mi,
eto, nismo imali tu sreću i tako nam je kako nam je. Ja ne znam ko je pod kakvom zvezdom rođen, ali
pouzdano 150 znam da svako može da uloži napor, promeni svoja uverenja o uspehu, sreći i lepom
životu, zasuče rukave i dovede sebe i svoj život pod srećnu zvezdu. Sreća kao talenat? Da li je moguće
da su neki ljudi jednostavno talentovani za sreću i lep život? Da su se rodili takvi, talentovani?
Inspiraciju za ovaj tekst sam dobila čitajući kolumnu Andrije Gerića „Da li je moje dete talentovano?”
I odgovor na moje pitanje da li je moguće biti talentovan za sreću i lep život, pronašla sam u tom
tekstu. „Nauka kaže da smo svi talentovani za sve, samo je pitanje koliko i kako radimo. Postoji
pravilo dobijeno empirijski koje kaže: potrebno je uložiti oko 10.000 sati (oko 10 godina) u neku
aktivnost da biste postali vrhunski. To važi za sve: za sport, muziku, slikanje i za svaku drugu
aktivnost. Možda se pitate: Kako to? Ja već 10 godina radim nešto, a nisam svetska klasa! Ima tu
jedan mali detalj koji pravi ogromnu razliku! 10.000 sati mora biti uloženo sa potpunom pažnjom,
koncentracijom, usavršavanjem, analiziranjem, otklanjanjem grešaka i posvećenošću.” 10.000 sati!
„Sa potpunom pažnjom, koncentracijom, usavršavanjem, analiziranjem, otklanjanjem grešaka i
posvećenošću.” Toliko vremena da naučimo da budemo srećni i da lepo živimo? Ne baš. Toliko
vremena da se odučimo od pogrešnih uverenja o sebi, drugima, svetu, životu i sreći. Da vas utešim,
potrebno je mnogo manje sati da osetite prve blagodeti svakodnevnih malih koraka ka lepšem i
srećnijem životu. I da vas malo razočaram − to je posao za ceo život. Kao i treniranje tela. Idete
redovno u teretanu, vredno vežbate, i posle nekog vremena se pojave vaši lepo oblikovani mišići.
Tako lepi i zadovoljni, opustite se malo na lovorikama i šta se događa − lepo oblikovani mišići polako
gube svoj oblik. Sve dok ne uvedete u svoj život naviku da svakog dana uradite nešto za svoje telo.
Isto je i sa srećom. Nije dovoljno znanje (iako jeste potrebno) i nije dovoljno jednokratno uraditi
nešto i onda zauvek biti srećan i lepo živeti. 151 Pokušala sam svojim primerom to da demantujem,
nije da nisam. Mnogo puta sam vredno radila različite vežbe (zapisivala zahvalnost, lepe događaje i
želje), imala sjajne rezultate i prestala. Prestala da ulažem tih desetak minuta dnevno u svoj fitnes za
sreću. I šta se redovno događalo? Dobro raspoloženje bi polako počinjalo da bledi. Uz sva znanja koja
imam. Zato što znanja nisu dovoljna. Neophodno je primenjivati ih u praksi. Svakog dana pomalo. To
je jedini put za koji ja znam. Dobro je to što pouzdano znam da jeste efikasan. I vodi ka sreći i lepom
životu. Čak i kad je teško. Pogotovo tada su nam potrebne veštine za zdravo popravljanje
raspoloženja. Dakle, ako želite da budete šampioni sreće i lepog života − znate šta vam je činiti.
Zasučite rukave i počnite. I budite istrajni. Znam da nije uvek prijatno i znam koliko je frustrirajuće
vredno raditi, a ne videti plodove svog rada. Ali isto toliko znam koliko vredi i koliko se isplati
potruditi se malo oko sebe i svog života. Jedan je. I vredan je. I na sreću, mnogo toga u njemu zavisi
od nas. Ako ne baš svi događaji, naše reakcije na te događaje svakako da. Pustite Deda Mraza da se
odmori malo. Stariji je čovek. Zasučite rukave i počnite da trenirate za svoj srećniji i lepši život.