Студент: Кристина Илић

Разред: 5.
Датум 2020. године
реализације:
Наставна Вила зида град, народна лирска песма
јединица:
Тип наставног Обрада новог градива
часа:
Облик рада: Комбинација фронталног и индивидуалног
рада
Наставне Дијалошка, монолошка, истраживачка и
методе: текстуална метода
Наставна Читанка, табла, креда, сунђер, наставни
средства: листићи
Циљ часа:  Читање и анализа песме
 Усвајање и тумачење нових термина
Образовни  Упознавање ученика одликама народне
задаци: лирске поезије
 На примеру песме “Вила зида град” показати
повезаност митолошких песама са бајкама
 Одређивање теме песме, мотива, песничких
слика, композиције песме и стилских фигура
Васпитни  Развијање љубави према народној поезији,
задаци: националној култури и фолклору
 Развијање критичког мишљења,
радозналости и истраживачког духа код
ученика
Функционални  Развијање способности самосталног
задаци: запажања
 Појачавање радозналости код ученика
 Примена стечених знања у тумачењу лирске
митолошке песме
И
Литература:
Временска Уводни део: 5–7 минута
структура часа: Главни део: 30-35 минута
 Завршни део: 5 минута

Уводни део часа (5 – 7 минута)

Наставник показује различите илустрације песме “Вила зида
град”.
 Наставник поставља следећа питања:
 Ко се налази на сликама?
 Где се она налази?
Ученици треба да кажу да на сликама виде вилу и да се она
налази на небу, тј. изнад облака.
 Да ли можете да закључите ком књижевном делу, односно
књижевној врсти, припадају ове слике?
 По чему то закључујете?
Ученици треба да одговоре да ове слике припадају некој бајци,
јер се у бајкама често јављају виле. Наставник их исправља и
говори да је реч о митолошкој песми. На тај начин наставник
показује сличност између митолошке песме и бајке.
Наставник говори дефиницију митолошке песме, коју ученици
записују у свеске:
 Митолошке песме су лирске народне песме које су сачувале
веома стара веровања наших предака, према којима светом
управљају небеска тела (Сунце, Месец, звезде), природне
појаве (громови и муње), као и митолошка бића (виле,
змајеви, вештице и душе предака). Небеска тела су често
схваћена као велика и складна породица (Диница је
Месечева сестра).
 Шта означава појам лирска песма?
 Шта означава појам народна песма?
Пошто су ови појмови већ познати ученицима, очекују се
следећи одговори:
1. Лирска песма је најчешће писана у стиху, садржи доста осећања,
којима песник слика свој доживљај живота и света;
2. Народна песма је дело непознатог аутора, преноси се усменим
путем
Подсетити ученике на разлике између лирске народне песме и
епске народне песме:
Лирске народне песме Вук је назвао женским (најчешће су их
певале жене), говоре о мислима и осећањима. Епске народне
песме Вук је назвао мушким и у њима су опевани јуначки
подвизи наших предака.

Главни део часа (30 – 35 минута)

Наставник упућује ученике да, помоћу садржаја, пронађу песму у
читанкама. Записује наслов на таблу, а ученици у свеску:
Вила зида град
Пре читања песме, наставник говори ученицима да слушају
песму и да издвајају непознате речи. Наставник чита песму.
Ученици слушају и издвајају непознате речи. Након читања
песме, наставник објашњава речи које су ученици издвојили. То
могу бити речи:
Ђевер (девер) - мужевљев брат или рођак рођак из истог
поколења, пратилац младе на венчању
 Шкерлет (скерлет) - скупоцена тканина црвене боје
Невеста - особа која ступа у брак, млада
Након што да објашњења непознатих речи, наставник упућује
ученике да овај пут самостално прочитају песму. Након читања
песме следи психолошка пауза, како би ученици сумирали
утиске, а затим наставник започиње разговор о утисцима које је
песма оставила на ученике:
 Како вам се допала песма?
 Која је тема песме?
Ученици ће приметити да је тема песме иста као наслов песме.
 Поновити књижевни род и књижевну врсту песме.
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: митолошка песма
 Који су мотиви ове песме?
Мотиви су: град, вила, облак, врата, муња, гром...
Наставник ученицима скреће пажњу на акустички карактер
почетних стихова:
Град градила - истицање вилине градње, што доприноси
експресивности. Након тога јавља се низање самогласника и
песма добија мелодију успаванке: ни на не(бу) ни на (земљу)…
 Какав доживљај ова мелодија изазива код вас?
Очекује се да ученици кажу да ова песма код њих изазива радост
и ведрину.
 Преброј слогове и одреди врсту стиха.
Ученици треба да закључе да је реч о осмерцу.
 Шта је осмерац?
Осмерац је стих од осам слогова.
 Издвојити доминантне песничке слике.
1. Вила зида град
2. Вила жени сина и удаје ћерку
3. Гледа како се муња игра са громом
4. Муња надиграва дром
 Где се налази град који вила гради? Пронађите опис у песми.
Ученици читају стихове: Ни на небу ни на земљу,
Но на грану од облака;
Након читања ових стихова, наставник ученицима скреће пажњу
на правопис.
 Да ли се именица земља увек пише малим словом? Када се
пише малим, а када великим словом?
Ученици треба да кажу да се ова именица пише великим словом
када је наглашено њено астрономско значење, тј. када означава
планету (планета Земља), а малим словом се пише када означава
материју или тло.
На основу описа, наставник помаже ученицима да схвате да је град
који вила гради, заправо двор, односно замак

 Од чега су врата на граду?

Наставник записује на табли:
Злато < Бисери < Шкерлет
Објаснити ученицима вредност тих материјала: злато је вредно,
бисери су вреднији, а шкерлет је највреднији. Наставник уводи
појам градације. Ученици записују у свеске:
Градација је стилска фигура у којој песник поступно ређа
слике по јачини, од најслабије до најјаче или обрнуто.
 Коме припадају која врата? Пронађи стихове.
Што су врата суха злата,
На њих вила сина жени;
Што су врата од бисера,
На њих вила кћер удава;
Што су врата од шкерлета,
 На њих вила сама сједи;
 Како разумете ове стихове?
Ученици треба да дођу до закључка да син представља принца,
ћерка принцезу, а вила представља краљицу, која седи и влада
својим градом.
 Шта посматра вила? Пронађи стихове.
Ђе се муња с громом игра...
 Кога представља муња, а кога гром?
Муња представља сестру, односно невесту, а гром представља
два брата, односно два девера.
Наставник уводи појам персонификације. Ученици записују у
свеске:
Персонификација је изражајан начин казивања којим се
предметима и појавама приписују људске особине.
Наставник треба да објасни да је овим акценат стављен на обичај
пуцања, односно стварања буке, што је један од свадбених
обичаја, јер се верује да треба заштитити младу док прелази из
родитељског у мужевљев дом.
 Да ли, поред градације и персонификације, има још стилских
фигура у овој песми? Наведи примере.
Ученици треба да одговоре да је присутан и епитет. Први епитет
који се јавља у песми је б`јела (вила). Наставник објашњава
ученицима да се тај епитет у народној поезији често везује уз
именицу вила, па се у тој ситуацији он назива и стални епитет.
 Како схваташ стих Муња грома надиграла?
Ученици могу дати различите одговоре, али битно је да кажу да
је муња победила или била боља од грома
Завршни део часа (5 минута)
Наставник са ученицима обнавља обрађено градиво.
 Објасни појмове:
1. Митолошка песма
2. Лирска песма
3. Народна песма
4. Градација
5. Персонификација
6. Епитет
 Како вам се свидела песма?
 Да ли сте ви другачије схватили песму?
Наставник задаје домаћи задатак:
1. Нацртај вилу и њену породицу
2. Прочитај митолошке песме Вилин чудесни град и Сунце се
дјевојком жени - напиши сличности и разлике између тих песама и
песме коју смо данас обрадили