Висока медицинска школа струковних студија, Ћуприја

Семинарски рад

Предмет: Интерна медицина

ТЕМА:
ПАРАШТИТАСТЕ ЖЛЕЗДЕ И ХИПОФУНКЦИЈА

Професор: Студент:
Др Немања Ненезић Славиша Манојловић 3919

Биљана Властелица 4118

Ћуприја, 2020.
 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................1
1. ПАРАШТИТАСТЕ ИЛИ ПАРАТИРЕОИДНЕ ЖЛЕЗДЕ ..........................................2
1.1. Анатомија паратироиднеих жлезди...............................................................................3
1.2. Хормони паратиреоидне жлезде.....................................................................................3
2. ПОРЕМЕЋАЈИ ФУНКЦИЈЕ ПАРАТИРЕОИДНЕ ЖЛЕЗДЕ....................................4
2.1. Хипофункција паратиреодне жлезде............................................................................4
2.1.1. Етиологија......................................................................................................................5
2.1.2. Клиничка слика.............................................................................................................5
2.1.3. Дијагностика...................................................................................................................5
3. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................6
4.ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................7

УВОД
 Жлезде са унутрашњим лучењем или ендокрине жлезде продукују хормоне које
директно излучују у крв и делују на ћелије у разним деловима организма. Све жлезде са
унутрашњим лучењем раде под директном контролом хипофизе и хипоталамуса. Хормони
регулишу многе функције у организму везујући се за рецепторе у циљним ћелијама било
на површини или у самој ћелији (интракрини механизми код интрацелуларних рецептора у
цитоплазми или једру). Везивање хормона за рецептор изазива промене у ћелији, као што
су: промена у мембранском транспорту, стимулација DNA за повећање синтезе протеина,
активирање секундарних весника.Степен ефекта зависи од концентрације хормона, броја
рецептора на ћелији и афинитета рецептора за хормон.
Пептидни хормони се везују за рецепторне протеине у ћелијској мембрани, а везивање
покреће секундарни весник који започиње ћелијски одговор. Пептидни хормони су
хидросолубилни и изазивају брзе одговоре.
Стероидни хормони улазе кроз ћелијску мембрану и везују за рецепторе унутар ћелије.
Могу директно да стимулишу транскрипцију гена и продукцију протеина. Пошто
активирају гене, одговори су спорији него код пептидних хормона.

1. ПАРАШТИТАСТЕ ИЛИ ПАРАТИРЕОИДНЕ ЖЛЕЗДЕ

 1.1. Анатомија паратирeоидних жлездa
Параштитасте или паратиреоидне жлезде су парне жлезде којих у 90% људи има
четири, лоциране уз дорзалну страну тиреоидне жлезде (Слика 1.). Величина и боја се
током живота мењају и зависе од старости особе. У зрелом добу су обично величине зрна
пшенице црвеносмеђе или тамно смеђе боје.

Слика 1. Параштитасте или паратиреоидне жлезде

1.2. Хормони паратиреоидне жлезде

 Главне ћелије паратиреоидних жлезди луче паратхормон. Паратхормон је хормон
протеинске природе. Он делује на одређене етапе метаболизма калцијума, фосфора и
магнезијума. Основна места где се ови метаболизми одвијају и где су контролисани од
стране хормона и витамина су црева, кости и бубрези. Продукција хормона је у директној
зависности од нивоа ових елемената у плазми. Концентрација калцијума у плазми
регулише лучење овог хормона. Паратхормон се лучи на стимулус хипокалцемије,
мобилише калцијум и фосфор из костију, убрзава реапсорпцију калцијума у тубулима и
стимулише синтезу метаболита витамина Д који убрзава апсорпцију калцијума у цревима.
Тако паратхормон подиже ниво калцијума у крви. Антагонистички ефекат има калцитонин,
хормон тиреоидне жлезде, који се лучи на стимулус хиперкалцемије и успорава
производњу и дејство остеокласта задржавајући калцијум у костима, са ефектом снижења
калцијума у плазми.

2. ПОРЕМЕЋАЈИ ФУНКЦИЈЕ ПАРАТИРЕОИДНЕ ЖЛЕЗДЕ

Поремећаји функције паратиреоидне жлезде изазвани су различитим узроцима и

односе се на хиперфункцију и хипофункцију. Последице се огледају у поремећају
механизма одржавања хомеостазе калцијума, фосфора и магнезијума, што води настанку
различитих болести и стања.
 2.2. Хипофункција паратиреодне жлезде

Клиничка слика може бити резултат недистатка ПТХ или резистенције

одговарајућих ћелија на ПТХ (псеудохипопаратиреоидизам). У оба случаја постоји
хипокалцемија.

2.2.1. Етиологија

Недостатак ПТХ настаје због радикалног одстрањења штитасте жлезде услед

карцинома, одстрањења параштитасте жлезде или битног оштећења крвотока који ове
жлезде снабдева крвљу. Идиопатски облик се среће ретко и последица је аутоимуних
поремећаја.

2.2.2. Клиничка слика

Настаје као последица смањеног нивоа јонизованог калцијума у плазми и испољава

се повећаном неуромускуларном раздражљивошћу која може дати знаке тетаније
(нпр.грчење мишића руке током мерења крвног притиска). Присутно је грчење мишића
екстремитета, трњење и пецкање на уснама и у екстремитетима. Такође се среће таложење
калцијума у базалним ганглијама и у оку, где може довести до катаракте.

2.2.3. Дијагностика
 Рендгенски је уочљиво повећање густине костију у виду компактне кости и
присутних ектопичних осификата.
Лабораторијским прегледом крви уочава се хипокалцемија и хиперфосфатемија, а
често је снижена алкална фосфатаза.

3. ЗАКЉУЧАК

Поремећаји функције параштитастих жлезда, било у смислу хипер- или

хипофункције, узрокују поремећаје метаболизма калцијума, фосфора и магнезијума.
Највеће промене као последица ових поремећаја се огледају на костно-мишићном систему
и бубрезима.
4.ЛИТЕРАТУРА

1. Ристић М., Лекарски приручник,Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд,1992.
2. Стевановић С., Интерна медицина, Медицинска књига Београд-Загреб 1975.