Увод

Демијелизицационе болести су болести код којих мијелински омотач неурона

оштећен, што омета провођење сигнала кроз оштећене нерве слојевима који
се зову мијелинске овојнице.Када је мијелин оштећен нерви не проводе
добро импулсе.Мијелин представља липопротеинску мембрану која обавија
нервна влакна,аксоне.Он чини око 50% сувог остатка беле масе мозга.Настаје
кружним облагањем аксона дупликатуром мембрана ћелија које стварају
мијелин-Schwannovih ћелија у приферном и олигодендроцита у централном
нервном систему.Састав мијелина није исти у централном и периферном
нервном систему.Посебно је значајан састојак базни протеин(BP),који има
веома важну улогу у неуроимунолошким процесима.Процес облагања аксона
мијелином назива се мијелинизација, а разградња мијелина демијелинизација
и може бити примарна и секундарна.Код примарне демијелинизације нервне
ћелије и њихови продужеци су интактни-мијелин је примарно
оштећен.Секундарна демијелинизација је последица оштећења аксона,
нпр.Vallerova дегенерација код пресецања нерва.Разлози примарног
оштећења мијелина могу бити разноврсни: недостатак неких
витамина,глукозе,интоксикације,запаљења,,вирусна оштећења и алергијске
реакције.Код демијелинизационих болести код којих је примарно оболео
мијелин најчешће је генетски условљена дегенерација,аутоалергијска
реакција или запаљење изазвана вирусима.

Демијелилинизационе болести захватају како централни систем, тако и

периферни.
Подела демијелинизационих болести централног и периферног нервног
система:

Демијелинизационе болести ЦНС-а:

-акутни дисеминовани енцефаломијелитис

-мултипла склероза

-оптички неуромијелитис

-прогрсивна мултифокална леукоенцефалопатија

-дифузне склерозе

Демијелинизационе болести ПНС-а:

-акутни идиопатски полинеуритис(Guillain-Barre sindrom)

-хронична инфламаторна демијелинизациона полинеуропатија(CIDP)

-хередитарно условљене полинеуропатије(Charcot-Marie-Tooth…)

 Акутни дисеминовани енцефаломијелитис

Акутни дисминовани енцефаломијелитис представља запаљење централног

нервног система најчешће везано за вакцинацију или неке вирусне
инфективне болеси као што су вариола, варичела, морбили. У основи овог
обољења је имуни одговор ћелијског типа на антиген сопственог мијелина.

Патолошкоанатомски супстрат представљају распростањена жаришта

демијелинизације.Такође постоје едем,хиперемија и периваскуларна
мононуклеарна инфилтрација.

Промене су нарочито изражене у дубљим слојевима

коре,таламусу,хипоталамусу и белој маси хемисфера кичмене мождине и
понсу.

Клиничка слика зависи од интезитета процеса и захваћених делова ЦНС-а и

одговара запаљењском обољењу(главобоља,менингеални знаци) и разних
делова мозга и кичмене мождине(парезе,парализе,поремећаји
сезибилитета,невољни покрети,поремећаји свести до коме,поремећај
функције сфинктера).

Лечење, примењују се антибиотици,антипиретици.За хиперкинезије

примењује се халоперидол.Примена гама-глобулинанема нема много изгледа
за успех кад су се симптоми јавили,ипак може се покушати.
Мултипла склероза