GAJENJE LEKOVITOG AROMATINOG I ZAINSKOG BILJA

Prema knjizi PRIRUNIK ZA GAJENJE LEKOVITOG I AROMATINOG BILJA, K. Stojevski

Gajenjem lekoviog bilja postie se ujednaen kvalitet i sigurna koliina sirovine i omoguuje se potovanje rokova, to je velika prednost u odnosu na sakupljanje sirovine iz prirode. Uzgojem lekovitog bilja mogue je zatititi veliki broj samoniklih, ugroenih vrsta ije je sakupljanje zabranjeno ili ogranieno, to doprinosi ouvanju prirodnih bogatstava nae zemlje. ZNAAJ GAJENJA Potranja lekovitog bilja poslednjih godina pokazuje rast na svetskom tritu. Srbija je nekada bila vodea zemlja regiona u ovoj oblasti i vrlo lako bi mogla da se vrati u sam vrh, uz podrku dravnih ogana. Povoljni geografski i klimatski faktori i raznovrsnost zemljinih tipova su preduslovi za veliku i raznovrsnu proizvodnju. Ekonomski faktor ne bi trebalo da obeshrabri potencijalnog uzgajivaa - za gajenje lekovitog bilja poetna ulaganja nisu velika. Mnogo je znaajnije angaovanje ljudskog potencijala nego kapitala. IZBOR LEKOVITOG BILJA ZA GAJENJE Na izbor vrsta za gajenje utiu osobine same biljke, geografski poloaj, tip zemljita, kao i tranja i cena pojedinih vrsta, o emu se detaljno treba obavestiti kod otkupljivaa. Za optimalan prinos svakako je neophodno primeniti i odgovarajue agrotehnike mere, uz upotrebu odgovarajuu mehanizaciju, primerenu konfiguraciji tla i veliini zasada.

MOGUNOSTI I PREDNOSTI PROIZVODNJE NA MALIM POVRINAMA

Prema knjizi ORGANSKA POLJOPRIVREDA, Tom 2, Lazi, B. i dr.

Kulture ija je potranja na tritu manja uglavnom postiu veu cenu za prinos po jedinici obradive povrine, a male povrine iziskuju i manja novana ulaganja, pa tako proizvodnja na malom posedu moe imati znaajne prednosti. Ovo je upravo sluaj kod uzgoja lekovitog, aromatinog i zainskog bilja. Optimalno iskoriavanje povrina i postojeih infrastrukturnih kapaciteta - Dobrim izborom kultura za gajenje, pri emu se uvaavaju bioloke specifinosti odabranih vrsta, moe se obezbediti kontinuirana proizvodnja tokom veeg dela godine, a pri tom i optimalna popunjenost kapaciteta za suenje i doradu.

Najvei deo radova zavrava se sopstvenim snagama - Vano je, naroito na poetku, ostvariti to manje trokove. Angaovanje dodatne radne snage zahteva dodatna ulaganja i smanjuje sopstvenu zaradu. Male povrine mogu se opsluiti radnom snagom u okviru jednog domainstva, to ovu proizvodnju ini izuzetno pespektivnim porodinim biznisom. Lako, brzo i pravovremeno obavljanje radova Da bi se postigao bolji prinos i kvalitet vano je da se pravovremeno obavi setva ili sadnja, okopavanje, plevljenje, proreda, prihrana... To je uvek lake postii na manjim povrinama. Mogunost postizanja idealnog sklopa i prinosa - Na velikim povrinama, zbog primene mehanizacije biljke se sade u reem sklopu nego to to zahteva njihov oblik i veliina. Proizvodnja na malim povrinama se odvija runo, ime je mogue uzgojiti vei broj biljaka po jedinici povrine, a popuna nedostajuih biljaka je daleko jednostavnija. Mogue postizanje dobrog rezultata prirodnim suenjem - Na samom poetku nisu neophodna ni velika ulaganja u kapacitete za suenje. Problem suenja moe se, do znaajnijih poveanja proizvodnih kapaciteta, reiti i uz manja ulaganja u postojee objekte. Pri tome maksimalno treba koristiti ener-giju sunca i druge jeftine alternativne izvore, to svakako umanjuje trokove proizvodnje.

ORGANSKA PROIZVODNJA LEKOVITOG BILJA

Prema knjizi ORGANSKA POLJOPRIVREDA, Tom 2, Lazi, B. i dr.

Organska proizvodnja je sistem odrive poljoprivrede koji se bazira na visokom potovanju ekolokih principa:

Organska proizvodnja podrazumeva primenu prirodnih naina obrade zemljita i sredstava za zatitu i prihranu biljaka, a ograniava ili potpuno eliminie upotrebu mehanizacije i vetakih ubriva. Potranja organski proizvedene hrane je u konstantnom porastu, kao reakcija na uznemirujue podatke o tetnim sastojcima pesticida i vetakih ubriva. Organska proizvodnja u Srbiji je sve popularnija i ekonomski znaajnija, a zahvaljujui potencijalima, pre svega usitnjenim posedima i zemljitu koje nije zagaeno tetnim materijama, ovaj vid poljoprivrede moe znaajno doprineti razvoju seoskih podruja i poljoprivrede uopte. Zbog toga je organska proizvodnja postavljena kao jedan od prioriteta razvoja poljoprivrede i ini integralni deo strategije za razvoj poljoprivrede i seoskih sredina Srbije. Vie podataka o Zakonu o organskoj proizvodnji i institucijama koje ga sprovode moete nai na adresi: www.dnrl.gov.rs/organska.html

racionalno korienje prirodnih resursa, upotreba obnovljivih izvora energije, ouvanje prirordne raznolikosti i zatita ivotne sredine.

Tekst Zakona o organskoj proizvodnji moete preuzeti na adresi: www.mpt.gov.rs/postavljen/123/3920-09.pdf

SPISAK VRSTA POGODNIH ZA PROIZVODNJU NA NAIM TERENIMA I U NAIM USLOVIMA

LATINSKI NAZIVI (abecedno) Althaea officinalis Angelica archangelica Artemisia absinthium Artemisija dracunculus Majorana hortensis Melissa officinalis Mentha x piperita emend Morus alba Morus nigra Ocimum Atropa basilicum belladonna !!! Origanum Brasica nigra vulgare Calendula Papaver officinalis somniferum !!! Carum carvi Petroselinum Ceratonia sativum siliqua Pimpinella Chamomilla anisum recutita Plantago Cichorium lanceolata intybus Plantago major Cochlearia Punica granatum armoratia Pyrethrum Corijandrum cinerariaefolium sativum Rhamnus Cynara frangula scolymus Rosmarinus Digitalis lanata officinalis !!! Salvia officinalis Digitalis Salvia sclarea purpurea !!! Satureja Echinacea hortensis angustifolia Satureja kitaibelii Foeniculum Sinapis alba officinale Thymus Foeniculum serpyllum vulgare Thymus vulgaris Gentiana lutea Trigonella foenum-graecum Helianthus Urtica dioica tuberosus Valeriana Hibiscus officinalis esculentus Vitis vinifera Hyoscyamus Zea mays niger !!! Hypericum perforatum DOMAI NAZIVI (azbuno) Anelika pitoma Anis, anason Artioka Bamija Bokvica muka, uskolisna Bokvica enska, irokolisna Bosiljak Buva Bunika !!! Velebilje !!! Vinova loza Vranilova trava Digitalis vunasti !!! Digitalis crveni !!! Dud beli Dud crni Estragon alfija alfija muskatna Kamilica Kantarion Kim Komora Kopriva Koriander Kruina Kukuruzna svila Lavanda Lincura Majina duica Majoran, mauran Mak !!! Matinjak Mirodjija Nana pitoma (ljuta) Nar, ipak Neven Odoljen Oman Orah Pelin pitomi Perunika Perun Piskavica, grko seme Pupavica crvena Ren Roga Ruzmarin Selen, miloduh Slaica bela Slaica crna Slez beli Timijan Cikorija, vodopija ioka ubar ubar planinski, rtanjski aj

Inula helenium Iris germanica Juglans regia Lavandula angustifolia Levisticum officinalis

!!! - otrovne vrste, sa kojima treba oprezno postupati