Ekoloka psihologija May 30, 2011

1. Definicija ekoloke psihologije Overton i niz tvrde da: - Ekologija ponaanja teko moe da se definie kao jedna teorija ili kao jedan motod. Ona je pre jedan opti pogled na prirodu, jednu orijentaciju, ona je niz uverenja o vrednosti, pretpostavki i principa koji navode na to da se problemima ljudskog ponaanja pristupi na jedan poseban nain. Sele tvrdi da je predmet ekoloke psihologije istraivanje prirode interakcije organizma ali i itavim populacija i sredine koju oni nastanjuju. Stoga istraivanja moraju prihvatiti principe filogeneze, adaptacije i model povratne informacije. Metod mora biti prilagoen okolnostima us tvarnom svetu u kojems e ponaanje odvija na prirodan nain. Ekoloka psihologija ljudski razvoj shvata kao interakciju jedinke i njenog okruenja. Ekologija ljudskog razvoja obuhvata nauno istraivanje progresivne uzajamne akomodacije izmeu aktivnog ljudskog bida u razvoju i promenjivih odlika neposrednih okruenja u kojima ivi osoba u razvoju, dok na ovaj proces utiu odnosi izmeu okruenja i iri kontekst u kojem se okruenje nalazi. Ljudski razvoj je proces putem koga osoba u razvoju usvaja iru, diferenciraniju i validniju predstavu ekoloke sredine i postaje motivisana i sposobna da se ukljui u aktivnosti koje otkrivaju odlike sredine, odravaju ili restruktuiraju tu sredinu na nivoima sline ili vede sloenosti obblika i sadraja. 2. Osnovni pojmovi ekologije ljudskog razvoja (ekoloke psihologije) Ljudksi razvoj je proizvod interakcije izmeu rastudeg ljudskog organizma i njegove sredine. Ljudski razvoj je proces pomodu koga osoba u razvoju usvaja iru, diferenciraniju i validniju predstavu ekoloke sredine i postaje motivisana i sposobna da se ukljui u aktivnosti koje otkrivaju odlike sredine, odravaju ili restrukturiu tu sredinu na nivoima sline ili vede sloenosti oblika i sadraja. Razumevanje ljudskog razvoja trai vie od posmatranja ponaanja od strane jedne ili dve osobe na istom mestu. Ono zahteva ispitivanje multipresonalnih sistema interakcija koji nisu ogranieni na jedno okruenje i mora uzeti u obzir aspekte sredine koji se nalaze izvan neposredne situacije u kojoj je subjekt. Ovo se naziva ekologija ljudskog razvoja. Tri crte ove definicije su vane. - Razvoj ukljuuje promene u karakteristikama osobe koje nisu ni prolazne ni vezane za situaciju, ona podrazumeva reorganizaciju koja ima neki kontinuitet kroz vreme i prostor - Razvojna promena se odvija istovremeno u dva domena, percepciji i akciji - Sa teorijskog stanovita svaki od ovih domena ima strukturu koja je izomorfna sa etiri nivoa ekoloke sredine.

S. Parli i P.V. Jekni

Page 1

Ekoloka psihologija

3. Pojam i karakteristike ekolokog okruenja Okruenje se smatra setom ugneenih struktura od kojih se svaka nalazi u narednoj, kao set ruskih babuki. Na krajnjem unutranjem nivou nalazi se neposredno okruenje u kome je osoba koja se razvija (dom, uionica, laboratorija, soba za testiranje...). Slededi korak trai da se prevazie posmatranje pojedinanih okruenja i da se gledaju i odnosi izmeu njih. Te meusobne veze mogu odreivati razvoj jednako kao to ga odreuju i zbivanja u okviru pojedinog okruenja. Bronfenbrener definie okruenje kao mesto sa odreenim fizipkim karakteristikama na kojem se uesnici ukljuuju u odreene aktivnosti nalazedi se u odreenim ulogama (npr. erke, roditelja, nastavnika, slubenika...) tokom odreenog vremenskog perioda. Elementi okruenja su: mesto, vreme, fiziki uslovi, aktivnosti, uesnik, uloga. U okviru svake kulture ili subkulture okruenja odreene vrste kao to su domovi, ulice ili kancelarije, tee da lie jedna na drugu dok se veoma razlikuju u razliitim kulturama. Izgleda kao da u okviru svakog drutva ili subkulture postoji plan koji se tie organizacije svake vrste okruenja. Sredine meusobno ne razlikujemo u pogledu linearnih variabli, ved ih analiziramo u sistematskim terminima. Idudi od nivoa koji se nalazi u jezgru ekoloke sheme jedna od osnovnih jedinica je dijada ili sistem koji ini dve osobe. Kod dijada se primeduje da ako kod jednog lana para doe do procesa razvoja, do razvoja dolazi i kod drugog. Pored dijade veliki znaaj imaju i H+2 sistem trijada, tetrada i drugi vedi sistemi-. Najue neposredno okruenje u kojem se jedinka razvija i moe da stupi u interakciju licem u lice naziva se mikrosistem. Zatim, dva ili vie okruenja u kojimaosoba koja se razvija aktivno uestvuje predstavlja mezosistem. Okruenja koja ne ukljuuju osobu u razvoju kao aktivnog uesnika, ali koja ipak utiu na njegov razvoj, sainjavaju egzosistem. Makrosistem sainjavaju mikro, mezo i egzo sistem koja postoji ili bi mogla da postoji na nivou subkulture ili kulture kao celina. 4. Ekoloka dijada Interpersonalni odnos nastaje kada jedna osoba u okruenju obrada panju na aktivnosti druge osobe ili uestvuje u njima. Dijada nastaje kada god svaka od dve osobe obrada panju na onu drugu ili uestvuje u njenim aktivnostima. Vana je za razvoj iz dva razloga: 1. Ona ini najvaniji kontekst za razvoj sama po sebi 2. Ona slui kao osnovna jedinica grae mikrosistema, omogudavajudi stvaranje vedih inter-personalnih struktura (trijada, tetrada i sl.) Dijada ima tri funkcionalna oblika koji su od znaaja za unapreenje psihikog razvoja: 1. Posmatrajuda dijada nastaje kada jedan njen lan vrlo paljivo prati aktivnosti drugog, koji za uzvrat pokazuje da primeduje ispoljeno interesovanje. Npr dete paljivo gleda roditelja koji priprema obrok i koji mu povremeno uputi koju re. Ona se razvija u aktivniji oblik dijade 2. Dijada zajednikih aktivnosti u kojem dva uesnika opaaju sebe kao osobe koje neto rade zajedno. Ne mora da znai da oni rade istu stvar.
2

Ekoloka psihologija

3. Aktivnosti u koje je svaka od njih ukljuena tee da budu donekle razliite ali komplementarne. Naprimer, roditelj i dete mogu da gledaju slikovnicu, majka pria detetu priu dok dete imenuje objekte odgovarajudi na njena pitanja. 4. Primarna dijada je ona koja opstaje za obe osobe i kada one nisu zajedno. Svaka od tih osoba se javlja u mislima one druge, predmet je jakih osedanja i natavlja da utie na ponaanje te druge osobe ak i kada nisu zajedno. 5. Sistemski model H+2 sistem (trijade, tetrade i vede interpersonalne strukture efekat drugog reda) U istraivakom okruenju koje sadri vie od dve osobe, analitiki model mora uzeti u obzir posredni uticaj tredih lica na interakciju izmeu lanova dijade. Ovaj fenomen nazivamo efektom drugog reda. U poetku su aktivnosti prvenstveno dijadske, ukljuujudi jednu osobu u odreenom trenutku ali uskoro dete postaje sposobno da bude svesno i da se odnosi prema dve osobe istovremeno. Ovakav stav podrazumeva proirenje, uz sistem koji ukljuuje vie od dve osobe, koji demo nazvati H+2 sistemom. Tako da se sistemski model neposredne situacije proiruje izvan dijade i pripisuje se jednako razvojno znaenje onome to se naziva H+2 sistemom trijadama, tetradama i vedim interpersonalnim strukturama. Nekoliko nalaza ukazuju na to da bi sposobnost dijade sluila kao efektivan kontekst za ljudski razvoj to sutinski zavisi od prisustva trede stran. Naprimer suprunika, roaka, prijatgelja. Ako ove trede strane nema ili ako ona ima ruilaku pre nego podravajudu ulogu, razvojni proces posmatran kao sistem, rui se. Park i njegovi saradnici su u bolnikom okruenju posmatrali roditelje i novoroenad da bi odredili kakav efekat ima svaki od roditelja na interakciju drugog roditelja sa bebom. U ovim sluajevima prisustvo suprunika znaajno je menjalo ponaanje drugog roditelja, i otac i majka su izraavali vie pozitivnih osedanja prema detetu i vii nivo istraivakog ponaanja kada je drugi roditelj bio prisutan. Rezultati ukazuju na to0 da se sluajevi interakcije izmeu deteta i roditelja menjaju u prisustvu drugog odraslog. H+2 sistemi i efekti drugog reda nastaju i u drugim okruenjima. Porodica je inae najbogatiji i najmanje koriden izvor prirodnih eksperimenata u vezi sa razvojnim uticajem H+2 sistema i efekta drugog reda. Pitanje broja osoba koja ine tredu stranu u odnosu na datu dijadu skredu panju na jednu odliku H+2 sistema. Dok je za stvaranje dijade potrebno da oba uesnika budu na istom mestu u isto vreme, modeli interakcije u H+2 strukturi mogu bi sekvencijalni. 6. Dijade i trijade izmeu okruenja Sistemski model neposredne situacije proiruje se izvan dijade i pripisuje mu se jednako razvojno znaenje u onome to se naziva H+2 sistemima trijadama, tetradama i vedim interpersonalnim strukturama. Sposobnost dijade da slui kao efektivan kontekst za ljudski razvoj sutinski zavisi od prisustva trede strane (suprunika, prijatelja, roaka ili komije). Ako nema te trede strane, ili ona ima ruilaku pre nego podravajudu ulogu, razvojni proces posmatran kao sistem, rui se kao tronoac.

Ekoloka psihologija

Ovakav princip je primenjiv i na odnose izmeu okruenja. Stoga se mogudnost da okruenje, naprimer kuda kola ili radnomesto, funkcionie efikasno kao kontekst za razvoj smatra zavisnom od postojanja i prirode uzajamnih drutvenih veza izmeu okruenja, ukljuujudi zajedniko uede, komunikaciju i postojanje informacija u svakom okruenju o drugim okruenjima. 7. Ekoloki prelaz Ekoloki prelaz nastupa kada god se poloaj osobe u ekolokoj sredinimenja kao rezultat promene uloge okruenja ali i jednog i drugog. Do ekolokog prelaza dolazi tokom itavog ivota. Naprimer, prvo vianje majke i novoroeneta, povratak majke i deteta iz bolnice, smenjivanje dadilja, polazak deteta u obdanite, dolazak mlaeg brata ili sestre, polazak u kolu, napredovanje ili naputanje obrazovanj... Sledi nalaenje, promena, gubljenje posla, stupanje u brak, odluka da se rodi dete, useljavanje u novi stan, kupovina prvog automobila, TV-a ili kude, odlasci na odmore, putovanja, selidbe, promene zanimanja, emigracija, razvodi, ponovna venanja ili na primer razboljevanje, odlazak u bolnicu, povratak poslu, penzija i konaan prelaz umiranje. Razvojni znaaj ekolokih prelaza proistie iz injenice da oni gotovo uvek znae promenu uloge tj. Oekivane vrste ponaanja povezanog sa odreenim poloajem u drutvu. Uloge imaju mod da menjaju nain na koji se sa osobom postupa i na koji se ona ponaa, ono to radi, ak i ono to misli i oseda. Princip je primenjiv ne samo na osobu koja se razvija, ved i na druge u njenom svetu. 8. Javna politika To je deo makrosistema koji odreuje specifine oblike egzo, mezo i makro sistema koji se pojavljuju na nivou svakodnevnog ivota i upravljaju tokom ponaanja i razvoja. Ekoloki pristup prouavanjuljudskog razvoja zahteva promenu konvencionalnog v ienja, ispravnog odnosa izmeu nauke i javne politike. Bazinoj nauci je javna politika potrebna ak i vie nego to je javnoj politici potrebna bazina nauka. Poznavanje i analize socialne politike su od sutinskog znaaja za napredak u istraivanju razvoja zato to upozoravaju istraivaa na one aspekte sredine i neposredne i udaljenije, koji su najvaniji za kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj osobe. Kada se ispituje uticaj javne politike na bazina istraivanja ljudskog razvoja, vrlo je vano razlikovati interpretacije zasnovane na empirijskim dokazima od onih koje proistiu iz ideolokih preferencija.

Ekoloka psihologija

9. Uloge (primer Stanford, Jel, erif i drugi) Uloga je obrazac aktivnosti i odnosa koji se oekuju od osobe koja zauzima odreeno mesto u drutvu, i od drugih u odnosu na tu osobu. Uloge se obinoprepoznaju po nazivima koji se koriste da bi se oznaili razliiti drutveni poloaji u kulturi. Uloga ne obuhvata samo oekivanja o tome kako osoba odreenog drutvenog poloaja treba da se ponaa prema drugima, ved i kako drugi treba da se ponaaju prema njoj. Ukorenjenost uloga u irem kontekstu je ono to im daje posebnu mod da utiu, ak i da vre pritisak na ponaanje druge osobe u datoj situaciji, na to u koje de se aktivnosti ukljuiti, i na odnose koji de se uspostaviti izmeu te osobe i drugih prisutnih u okruenju. Eksperimenti: Zimbardo i saradnici nazvali su svoj eksperiment Interpersonalni odnosi u simuliranom zatvoru koji m su pokazali posebnu mod uloga. Istraivanje je izvedeno u zatvoru, polovini uesnika u eksperimentu je pripisana uloga uvara a polovini uloga zatvorenika po sluajnom izboru. Eksperiment je trajao dve nedelje. Za manje od dva dana posle poetka eksperimenta buknuli su nasilje i pobuna. Dolo se do zakljuka da se simulirani zatvor razvio u psihikiiznurujudu zatvorsku sredinu. Izazvao je neoekivane, jake, realistike i esto patoloke reakcije kod mnogih uesnika. Zatvorenici su iskusili gubitak linog identiteta i voljne kontrole nad svojim ponaanjem iz ega je proizaao sindrom pasivnosti, zavisnosti, depresije i bespomonosti. uvari su pokazali mnogo vedi stepen agresivnosti nego to se oekivalo, pokazivai su porast njihove modi i grupne identifikacije. Ovaj pogled pokazuje koliko drutvene uloge utiu na promenu ponaanja. Milgramovo istraivanje oposlunosti i autoritetu. Milgram je od subjekata traio da daju seriju elektropokova odreenoj osobi, navodno u sklopu eksperimenta koji se ticao uenja. Posle svakog pogrenog pokuaja od subjekta se trailo da poveda intenzitet oka (koji ustvari nije bio primenjivan na subjekte zatvorene u sobi). Vedina subjekata je nastavilo da povedava intenzitet oka do maksimuma bez obzira na to to je primalac (saradnik) pokazivao da trpi ozbiljne bolove, udarao po vratima i napokon zakukao. Poto je dutanje saradnika predstavljalo pogrean odgovor na zadatak uenja, od subjekta se trailo da povedaju intenzitet. Vedina subjekata je poslualo naredbu. Ponaanje subjekata koji su primali elektrokove pokazivalo je znojenje, mucanje, snano drhtanje, nekontrolisani nervoznis meh i u celini ekstreman gubitak pribranosti. Naao je da poslunost u odnosu na eksperimentatora raste ako saradnik okrabruje subjekta da da vedi ok a opada ako se saradnik suprotstavlja davanju takvog oka.

Ekoloka psihologija

10. Mikrosistem (definicija, odlike i karakteristike) Mikrosistem je obrazac aktivnosti, uloga i inerpersonalnih odnosa doivljenih od strane osobe u razvoju u datom okruenju sa odreenim fizikim i materijalnima karakteristikama. Kritian termin u definiciji mikrosistema je doivljenik. Ovaj termin se koristi da ukae na to da za nauku znaenje odlike bilo koje sredine ukljuuju ne samonjene objektivne sredine ved i nain na koji ove osobine opaaju osobe u toj sredini. Ekoloku sredinu smatramo neim to prevazilazi neposrednu situaciju koja direktno utie na osobu koja se razvija objekte na koje reaguje, ili ljude sa kojima je u interakciji licem u lice. Jednaka vanost pridaje se vezama izmeu drugih osoba prisutnih u okruenju, prirodi tih veza i njihvom indirektnom uticaju na osobu koja se razvija putem efekta tih veza na one koji se sa osobom neposredno sredu. Ovaj sluaj meusobnih odnosa unutar neposrednog okruenja ini mikrosistem. 11. Mezosistem (definicija, odlike i karakteristike) Mezosistem je sistem mikrosistema. On se proiruje kada god osoba ulazi u novo okruenje. Mezosistem sainjavaju odnosi izmeu dva ili vie okruenja u kojima osoba koja se razvija aktivno uestvuje (kao to su za dete odnosi izmeu kude, kole i grupe vrnjaka iz kompiluka; za odraslog izmeu porodice, posla i drutvenog ivota). Postoje etiri opta tipa meusobnih veza - Uede u vie okruenja ona nastaje kada se jedna osoba ukljui u aktivnosti u vie od jednog okruenja (naprimer kada dete provodi vreme i kudi i u obdanitu) i tu osobu nazivamo primarnom vezom. Druge osobe koje uestvuju u ista dva okruenja nazivamo dopunskim vezama. Dijada u bilo kom okruenju koja ukljuuje osobu koja povezuje ta okruenju naziva se povezujuda dijada. - Indirektne veze kada ista osoba ne uestvuje aktivno u oba okruenja, veza izmeu nih moe da se uspostavi i preko tredih lica koje slue kao posrednika veza izmeuu osoba u tim okruenjima. - Komunikacija izmeu okruenja re je o porukama koje se prenose iz jednog okruenja u drugo. Komunikacija moe da ima mnogooblika: direktni, putem interakcije licem u lice, telefonskog razgovora... Moe biti jednosmerna i dvosmerna - Znanje o drugom okruenju ine informacije ili iskustvo koje postoji u jednom okruenju a tie se drugog. To znanje moe se stedi putem komunikacije izmeu okruenja ili iz spoljanjih izvora. Na osnovu veza mezosistem moe biti: o Pojedinani kada postoji samo jedna direktna veza izmeu dva sistema o Dvojni ovakva veza nastaje kada dete prati majka u kolu i upoznaje ga sa ueiteljem o Viestruko povezani mezosistem u kojem je vie osoba aktivno u oba okruenja o Slabo povezan u kojem su jedine veze (osim onih prvobitnih koje ukljuuju osobu), indirektne ili u kojima nema dodatnih veza.

Ekoloka psihologija

12. Egzosistem (definicija, odlike i karakteristike) Egzosistemom nazivamo jedno ili vie okruenja koja ne ukljuuju osobu u razvoju kao aktivnog uesnika, ali u kojima dolazi do zbivanja koja utiu (ili na koja utie) ono to se deava u okruenju u kojem se nalazi osoba u razvoju. Primeri egzosistema u sluaju malog deteta mogu obuhvatiti radna mesta roditelja, razred koji pohaa starije dete, mreu prijatelja njegovih roditelja, aktivnosti lokalne kolske uprave i slino. Ako elimo da pokaemo kako deluje egzosistem kao kontekst, koji utie na razvoj, neophodno je ustanoviti uzroni sled koji povezuje dogaaje u spoljanjim okruenjima sa procesima koji se odvijaju u mikrosistemu osobe koja se razvija. Drugi povezuje proces u mikrosistemu sa razvojnim promenama osobe koja se nalazi u tom okruenju. Uzroniniz moe imati i obrnuti sled. Izvreno istraivanje koje sistemski ispituje odnos izmeu drutvenih mrea roditelja i drutvene interakcije u porodici. MekAliste i njeni saradnici ispitivali su drutvenu interakciju roditelja i u kudi i van nje a u funkciji zaostalog deteta u kudi. Interakcija unutar porodice je procenjena na osnovu majinog izvetaja o tome koliko esto roditelji itaju prie svojoj deci ili priaju sa njima o njihvoim prijateljima, problemima... Interakcija izvan porodice procenjena je na osnovu lanstva roditelja u dobrovoljnim organizacijama i kontakta sa susedima, roacima,prijateljima i kolegama. Rezultati su pokazali da su porodice sa zaostalom decom pokazivali nii nivo interakcije roditelj dete unutar porodice, kao i sa spoljanjim okruenjem. Najobuhvatnije ispitivanje uticaja egzositema na funkcionisanje kole imamo u Ogbijevom etnografskom ispitivanju odnosa izmeu kole i drugih odnosa u vedem drutvu. On je pokuao da razume kakva shvatanja imaju graani, nastavnici, kolsko administrativno osoblje, uenici u vezi sa obrazovanjem, i kako u vezi sa tim postupaju. Ispitivana deca iz osnovne kole su bili iz grada gde su deca postizala slabe rezultate u koli, retko koje dete je posle kolovanja nastavljalo da se koluje. Ogbi smatra da je lo uspeh adaptacija na ograniene mogudnosti drutvene i ekonomske pokretljivosti dostupne lanovima podreenih manjina. Podaci dobijeni tokom istraivanja dovbeli su do Ogbija do zakljuka da je neuspeh u koli adaptacija na diskriminaciju i prepreke naputu ka profesionalno i drutvenom uspehu u odraslom dobu. Ogbijev rad se neposredno tie veza izmeu kole, porodice i nasilja i uticaja ekonomskih uslova zajednice na kolski rad. 13. Makrosistem (definicije, odlike i karakteristike) Makrosistem oznaavamo doslednost u oblicima i sadrajima sistema nieg reda (mikro, mezo i egzo), koja postoji ili bi mogla da postoji na nivou subkulture ili kulture kao celine, zajedno sa bilo kojim sistemom verovanja ili ideologijom koja lai u osnovi ovakve doslednosti. Zato se i moe oekivati da se kulture i subkulture meusobno razlikuju ali da su iznutra relativno homogene u pogledu vrsta okruenja koja sadre, vrsta okruenja u koje osoba ulazi u sukcesivnim fazama svog ivota, sadraja i organizacija moralnih aktivnosti, uloga i odnosa koji postoje u svakoj vrsti okruenja, i stepena i prirode veza koje postoje izmeu okruenja u koje je osoba ula i koja na nju utiu.

Ekoloka psihologija

14. Metodoloka naela i kriterijumi ekolokog istraivanja Metodoloki strogo istraivanje ljudskog razvoja u kojem se koriste ekoloki validne mere na obe, zavisnoj i nezavisnoj strani razvojne jednaine, i u isto vreme vodi rauna o vedim drutvenim uticajima, jo uvek je pre izuzetak nego pravilo. Jedan ili dva kriterijuma su ispunjena, ali druge odlike ostaju u neskladu sa ekolokim zahtevima jednakog znaaja. Najeda situacija je ona u kojoj su kritini uslovi ispunjeni sa jedne strane hipoteze ali ne i sa druge. Vano je naglasiti da nije neophodno ni mogude zadovoljiti sve kriterijume za ekoloko istraivanje u jednom jedinom istraivanju. Ukoliko istraiva uvia koji su uslovi ispunjeni a koji ne moe se dobiti korisna nauna informacija. 15. Ekoloka validnost Ekolokom validnodu nazivamo stepen u kojem sredina doivljena od strane subjekta u naunom istraivanju ima odlike za koje istraiva smatra ili pretpostavlja da ih ona ima. Istraivanje se smatra ekoloki validnim ako je izvedeno u prirodnom okruenu i ako ukljuuje objekte i aktivnosti iz svkodnevnog ivota. Ekoloka validnost se dovodi u pitanje kada god postoji nesklad izmeu percepcije istraivake situacije od strane subjekta, i sredinskih uslova koje je eleo ili postavio istraiva. Jedan od aspekata ekoloke validnosti je fenomenoloka validnost poklapanje subjektivnog i istraivakog gledanja na istraivaku situaciju. Ekoloka validnost je cilj na kojem se radi, kojem se pribliava, ali koji se ne dostie. to smo mu blii, to de jasnije biti nauno razumevanje sloenog meudejstva ljudskog organizma u razvoju i funkcionalno relevantnih aspekata njegove fizike i socijalne sredine. Razvojnu validnost definiemo kao: da bi se pokazalo da je dolo do ljudskog razvoja neophodno je ustanoviti da se promena u koncepcijama ili aktivnostima osoba prenosi u druga okruenja i na druga vremena. Pokazivanjem ovog nastaje razvojna validnost. 16. Ekoloki eksperimenti - transformiudi Ekoloki eksperiment je napor da se istrai progresivna akomodacija izmeu rastudeg ljudskog organizma i njegove sredine putem sistemskog suprotstavljanja dveju ili vie sredinskih sistema ili njihovih strukturalnih komponenti, sa paljivim pokuajem da se kontroliu drugi izvori uticaja ili putem sluajne raspodele (planirani eksperiment) ili putem ujednaavanja (prirodni eksperiment). Transformiudi eksperiment ukljuuje sistematsko menjanje ili restruktuisanje postojedih el+kolokih sistema na naine koji predstavljaju izazov za oblike drutvene organizacije, sisteme verovanja i ivotne stilove koji preovlauju u odreenoj kulturi ili subkulturi. Transformiudi eksperiment sistematki menja neke aspekte makrosistema. Promena moe biti izazvana na bilo kom nivou ekoloke sredine od mikro do egzosistema uklanjanjem, menjanjem ili dodavanjem elemenata i veza meu njima. U ekolokom istraivanju, odlike osobe i sredine, struktura okruenja i procesi koji se odvijaju unutar i izmeu njih moraju se gledati kao meuzavisni i analizirati u terminima sistema.
8

Ekoloka psihologija

17. Molarna aktivnost Molarna aktivnost je tekude ponaanje koje ima sopstvenu pokretaku snagu i koja se opaa kao ponaanje sa znaenjem ili namerom od strane uesnika u okruenju. Odlike molarne aktivnosti: Moralne aktivnosti su vie od trenutnog zbivanja (pokreta, izgovorene rei) To je kontinuirani proces koji sadri vie od samog poetka ili kraja. Moralnu aktivnost predstavlja npr. Graenje kule od cigala, kopanje kanala, itanje knjige, telefonski razgovor... Molarne aktivnosti karakterie njihov sopstveni momentum, sistem tenzija koji omogudava vremensko trajanje i otpor na ometanja sve dok se aktivnost ne zavri.

Aktivnosti variraju po stepenu sloenosti ciljeva koji ih pokredu. Aktivnosti se razlikuju po stepenu u kojem povezuju objekte, ljude, zbivanja, koji nisu prisutni u neposrednom okruenju. Mnoge moralne aktivnosti se mogu izvesti u samodi, neke nuno ukljuuju interakciju sa drugim osobama (aktivnost detetea sa odraslima). Dete vremenom postaje sposobno da izvodi vie od jedne moralne aktivnosti u isto vreme. Moralne aktivnosti su vane i u jo jednom pogledu, kada ih vre drugi u okruenju, oni ine glavni izvor direktnih uticaja neposrednog okruenja na psihiki razvoj. Moralne aktivnosti imaju mnogobrojne funkcije u pogledu ljudskog razvoja, jer mogu da slue jednako, a nekada i istovremeno, kao uzrok, kontekst, i posledica psihikog razvoja. 18. Osnovne odlike dijade (pogledati 4. Pitanje) Interpersonalni odnos nastaje kada jedna osoba u okruenju obrada panju na aktivnosti druge osobe ili uestvuje u njima. Dijada nastaje kada god svaka od dve osobe obrada panju na onu drugu ili uestvuje u njenim aktivnostima. Vana je za razvoj iz dva razloga: 3. Ona ini najvaniji kontekst za razvoj sama po sebi 4. Ona slui kao osnovna jedinica grae mikrosistema, omogudavajudi stvaranje vedih inter-personalnih struktura (trijada, tetrada i sl.) Dijada ima tri funkcionalna oblika koji su od znaaja za unapreenje psihikog razvoja: 5. Posmatrajuda dijada nastaje kada jedan njen lan vrlo paljivo prati aktivnosti drugog, koji za uzvrat pokazuje da primeduje ispoljeno interesovanje. Npr dete paljivo gleda roditelja koji priprema obrok i koji mu povremeno uputi koju re. Ona se razvija u aktivniji oblik dijade 6. Dijada zajednikih aktivnosti u kojem dva uesnika opaaju sebe kao osobe koje neto rade zajedno. Ne mora da znai da oni rade istu stvar. Aktivnosti u koje je svaka od njih ukljuena tee da budu donekle razliite ali komplementarne. Naprimer, roditelj i dete mogu da gledaju slikovnicu, majka pria detetu priu dok dete imenuje objekte odgovarajudi na njena pitanja.
9

Ekoloka psihologija

7. Primarna dijada je ona koja opstaje za obe osobe i kada one nisu zajedno. Svaka od tih osoba se javlja u mislima one druge, predmet je jakih osedanja i natavlja da utie na ponaanje te druge osobe ak i kada nisu zajedno. Osnovne odlike dijade su: Reciprocitet u svakom dijadskom odnosu a posebno tokom zajednike aktivnosti, ono to ini A utie na B, i obrnuto. Jedan lan mora da koordinira svoje aktivnosti sa aktivnostima drugog. Reciprocitet sa svojom uzajamnom povratnom vezom stvara sopstveni trenutak koji motivie uesnike ne samo da odre postojede, ved i da nastave sa sve sloenijim sloajevima interakcije. Raspodela modi situacija u kojoj u dijadskom odnosu A dominira nad B, naziva se raspodela modi. Ova dimenzija dijade je vana za razvoj iz vie razloga. Za malo dete uede u dijadskoj interakciji omogudava da ono naui, da se nosi, sa razliitim odnosima modi. Takvo uenje doprinosi saznajnom i socijalnom razvoju. Raposdela modi je jo vana iz dinaminijeg razloga, jer je optimalna situacija za uenje i razvoj ona u kojoj se raspodela postepeno pomera u korist osobe u razvoju, kada se njoj daje sve veda mogudnost da kontrolie situaciju. Afektivni odnos u dijadskoj interakciji osobe tee da razviju snanija osedanja jedna prema drugoj. Ova osedanja mogu biti uzajamna, pozitivna, negativna, ambivalentna ili asimetrina. Oni takoe podstiu stvaranje trede vrste sistema od dve osobe, primarne dijade

19. Laboratorija kao ekoloki kontekst Razliiti tipovi okruenja izazivaju razliite sloajeve uloga, aktivnosti i odnosa kod osoba koje se ukljuuju u to okruenje, na primer dete se ponaa drugaije u kudi a drugaije u koli, roditelji se razliito ponaaju u porodici i na poslu. Laboratorija kao ekoloki kontekst je najsistematinije uporeivanje sa drugim okruenjima i dolo se do zakljuka da su razliiti oblici interaksije rodtelj dete u laboratoriji i kod kude. Ovakvo saznanje u prouavanju razvoja nije se posebno uvaavalo, pa su tako nastali mnogi problemi i netanosti pri interakciji istraivakih rezultata. Iako je u vie laboratorija izvedeno mnogo istraivanja u vezi sa ljudskim razvojem, vrlo malo se zna o samom tom okruenju, kao kontekst za procenu ljudskog ponaanja i razvoja. Rosova i saradnici su izvrili eksperiment sa bebama od 12 18 meseci. Ispitivan je strah od odvajanja u razliitom okruenju. Merio se stepen uznemirenosti kada beba ostane sama sa nepoznatom osobom. Utvreno je da je stepen uznemirenosti unepoznatom okruenju bio vedi beba je plakala tri puta due nego u kudi. I kod kude je bila uznemirena ali manje. Prilikom ispitivanja nekog fenomena ili neke razvojne promene treba obratiti panju i na okruenje u kojem se ta pojava ispituje.

10

Ekoloka psihologija

Znaenje laboratorije kao ekolokog okruenja koji se primenjuje u istraivanju ljudskog ponaanja odreeno je ispitanikovom spoznajom laboratorijske situacije i ulogama, aktivnostima i odnosima koji to shvatanje aktualizuje. Laboratorija postaje ekoloki validno okruenje za prouavanje ljudi samo kada se steknu slededa dva uslova: 1. Da je istraivau poznato kako psiholoko tako i socijalno znaenje pridaje laboratorijska situacija 2. Da se subjektivno znaenje laboratorijske situacije podudara sa iskustvom u sredini o kojoj istraiva eli da izvodi generalizacije 20. Deije ustanove kao kontekst ljudskog razvoja (pic, Bolbi i drugi) Pored porodinog doma, deije ustanove su jedino okruenje koje je predstavljalo obuhvatan kontekst ljudskog razvoja od najranijih godina do danas. Deije ustanove kao kontekst razvoja u sutini sadre moralne aktivnosti, uloge i zajednike aktivnosti i primarne dijade, u kojima deluju i deca i vaspitai. pic je sproveo studiju posmatranja dece tokom prve godine ivota, obuhvadene su etiri sredine dve od ovih sredina su bile deije ustanove i dve grupe dece od gajane u porodici. Kod dece iz sirotita je dolo tokom godine do izrazitog opadanja razvojnog kolinika (od 124 do 72) a u nekoliko izuzetaka kolinik je bio normalan. Skorovi dece odgajane kod kude iznosio je 107. Razvojni kolinik dece iz sirotita krajem druge godine opao je na 45. Postojale su kljune razlike izmeu ove dve sredine u korist jaslica. pic zakljuuje da liavanjem materinskog staranja ima kljunu ulogu (majka dete). On skrede panju na trenutak kada bebe iz doma poinju da zaostaju za vrnjacima iz jaslica. Ova promena deava se izmeu 4. I 5. Meseca, odmah posle odbijanja od dojke i predani na negu sestri koja se brine jo o sedmoro dece. Ljudski kontakt koji su imale tokom dojenja se prekida i njihov razvoj zaostaje za normalnim. Zatim je pic izveo jo jednu situaciju sluajeva da bi pokazao da odvajanje od majke moe da dovede ekstremnih sluajeva i na taj nain utvrdio da se sindrom analitike agresije pojavio samo kod dece iz jaslica na uzrastu od 6 do 11 meseci, i nije bio povezan sa polom, rasom ili razvojnim nivoom. Sindrom se nije pojavio kod dece koja nisu bila odvajana od majke. Odvajanje od majke je glavni, ali ne i dovoljan, uzrok za pojavu sindroma. Bolbi je zakljuio na osnovu dobijenih podataka da liavanje materinskog staranja ne teti podjednako svim aspektima razvoja. Najmanje je oteden psihomotorni razvoj, ukljuujudi i hodanje, druge motorne aktivnosti i motorna spretnost. Najvie utie na govor sposobnost izraavanja je vie otedena nego sposobnost razumevanja, i na afektivni razvoj na sposobnost da se uspostave i odre emocionalna vezivanja. Ovi afektivni poremedaji ne ispoljavaju se u potpunosti sve do kasnog detinjstva i adolescencije.

11

Ekoloka psihologija

21. Kako razvoj inteligencije shvataju i objanjavaju ekoloki orijentisani psiholozi U najnovijim izvetajima o pradenju ponaanja majke prema detetu pokazani su podaci o razvojnom statusu dece od 5 godina i povezivani su sa ponaanjem majki prema detetu na laem uzrastu. I pored toga to ovi izvetaji ne daju nikakve informacije o ponaanju deteta prema majci, u ranijem periodu, treba rezultate ozbiljno razmatrati. Jedan od istraivaa (Ringler) pronaao je da u poreenju sa kontrolnom grupom petogodinjaci iz grupe ranog kontakta imaju znaajno vii IQ, razumeju jezik meren receptivnim jezikim testom znaajno bolje i razumeju znaajno vie reenica sa dva kritina elementa. Razlika u IQ bila je priblino 7 poena. Osim toga postojala je znaajna korelacija izmeu mera sloenosti govornih sklopova koridenih od strane majke prilikom obradanja detetu kada je ono imalo dve godine, i indeksa nivoa razumevanja jezika i njegovog koridenja kada je dete imalo 5 godina. Pirsonov koefficijent korelacije kretao se u rasponu od 71 izmeu IQ deteta od 5 godina i vremena u kojem su ene provele gledajudi svoje bebe za vreme snimanog hranjenja kada je beba imala mesec dana. Ova istraivanja obezbeuju pogled na proce putem kojeg zajednika aktivnost majke i novoroeneta vodi ka stvaranju primarne dijade koja za uzvrat odreuje tempo i pravac bududeg razvoja. 22. Lini primer Od samog roenja dete prvi kontakt ostvaruje sa majkom i od kvaliteta afektivnog odnosa zaviside i dalji razvoj osobe kao i odnosi sa drugim ljudima. Taj odnos deteta sa majkom ini dijadu koja se iri uspostavljanjem odnosa sa ocem, bradom i sestrama (ukoliko postoje), to stvara N+2 sistem. Sa prelaskom deteta u vrtid, iri se njegovo drutvo, upoznaje svoje vrnjake, njihove navike, ui se da sarauje sa ostalom decom, da deli svoj prostor, igrake... U tom periodu ono prihvata nove obaveze, dobija nova prava i stie nove navike. Ved sa polaskom u kolu znatno bre se iri krug njegovih prijatelja, menja okruenje, to kod deteta moe da izazove velike probleme ukoliko je dete introvertno i teko uspostavlja nove kontakte. U poetku kolovanja dete za najboljeg druga ili drugaricu bira osobe svog pola, a vremenom iri taj krug i stvara prijateljstva sa osobama suprotnog pola. Tokom perioda kolovanja javljau se prve simpatije od kojih jako zavisi i kvalitet emocionalnih veza sa bududim partnerima. Odnos roditelja sa njihovim kolegama na poslu i sam odnos roditelja jako utie na dete i na uspostavljanje odnosa sa drugim osobama. Pre polaska u kolu glavni autoritet bili su roditelji i detetu su oni bili uzori a tokom kolovanja autoritet se prenosi na nastavnike, koji takoe postaju uzori i samim tim utiu na detetovu odluku o daljem obrazovanju. Posle zavretka osnovne kole dete se odluuje za upis u srednju, a izbor srednje kole zaviside od detetovih elja, ambicija, stavova, kao i vrednosti koje postavlja drutvo. To takoe redstavlja na neki nain traumatinu situaciju jer upoznaje nove ljude i dobija nove obaveze, a postoji i situacija kada se dete ne koluje u svom mestu. U tom periodu dolazi do velikih iskuenja kao to su alkohol, droga, razliita asocijalna ponaanja u koja osoba moe upasti zbog svojih problema ili iz radoznalosti da proba neto novo, ili po nagovoru svojih prijatelja.
12

Ekoloka psihologija

Slina situacija postoji i prilikom odluke da upie fakultet, samo to je tada linost izgraenija, stabilnija, samostalnija. Dok neki odluuju o upisu na fakultet i daljem obrazovanju, pojedini zasnivaju brakove i grade porodice, dobijaju decu i zapoljavaju se. Na nain ivota, na ivotni standard, stavove, vrednosti, utie kultura, drutvo, svojim normama i taj uticaj je razliit u pogledu okruenja. U razliitim mestima postoje razliite vrednosti i razliiti osedaji.

EKSPERIMENTI erif eleo je da pokae da u roku od nekoliko nedelja moe da izaove dva potpuno suprotna sklopa ponaanja kod normalnih deaka. Prvo, pretvoride ih u neprijateljske, destruktivne, antidrutvene bande, to postie time to je organizovao turnire (koarku, fudbal, povlaenje konopca), tu su poela suprotstavljanja meu grupama. Deaci jedne grupe su odbijali svaki kontekt sa deacima iz protivnike. Rivalske grupe su pravile pretede aktivnosti i planirale napade. Zatim je iz takve grupe deaka uspeo da u roku od nekoliko dana stvori osobe za saradnju, konstruktivne radnike i prijatelje koji se brinu jedni za druge. To je postigao time to im je organizovao zajednike aktivnosti (nametanje cevi za vodu, donoenje hrane iz pokvarenog kamiona...). Prema erifu, kljuni element za postizanje sklada u ljudskim odnosima je zajednika aktivnost sa nadreenim ciljem. Stavljanje osoba u drutvene uloge u kojima se od njih oekuje da se takmie ili da sarauju, tei da izazove i pojaa aktivnosti i meuljudske odnose koji odgovaraju ti oekivanjima.

13