Предности и недостаци учења на даљину

Образовање или учење на даљину је поље образовања које се фокусира на методе

учења и технологију, с циљем да кроз њих, најчешће појединачно, пренeсе знање
ученицима који нису физички присутни у близини наставника или у традиционалним
образовним установама, као што су школа или учионица. Описује се као „процес који
омогућује приступ учењу и када су извор информација и ученик одвојени у простору,
времену или и у једном и другом“. Учење се одвија путем аудио, видео и рачунарских
технологијa. Информациона техника укључује рачунарски хардвер и софтвер,
комуникационе мреже за електронску размену између физички удаљених рачунара,
уређаји, адаптери који конвертују информације (текст, слику, звук, филм) у дигитални
формат. Методе и средства информационих технологија који се примењују у прикупљању,
преносу, обради, складиштењу података потпомажу процесу образовања. Све то не би
било могуће без интернета, тако да је и његова употреба неопходна за читав процес
образовања на даљину.
Термини који се везују за учење на даљину јесу: дописно образовање, учење од
куће, независно учење, екстерно учење, самоинструкција, учење базирано на
технологијама, учење у чијем центру је онај који учи, отворено учење, отворени приступ,
флексибилно учење и дистрибуирано учење.
Учење на даљину постало је део свакодневице школараца. Ученици прате наставу
путем телевизије, али неке предмете ученици уче путем Вајбера, великог броја дигиталних
платформи које су на располагању наставницима за учење на даљину, дигиталних
уџбеника, користе се и СМС поруке за ученике који немају прикључак на интернет.
Лекције и задатке наставници шаљу кроз аудио и видео поруке, а води се и евиденција
присутних на виртуелном часу.
Велики изазов оваквог вида наставе су административе обавезе које наставници
имају и које су доста обимне јер сви морају да припреме електронске материјале, осмисле
час, водећи рачуна о преоптерећености ученика, прате активности ученика на даљину и да
оцењују ученике на другачији начин од онога на који су навикли.
Мотивација је кључни фактор за успех ђака у свим фазама школовања, а
наставници и учитељи имају једну од централних улога у њиховом мотивисању. Велику
улогу имају и родитељи, који треба да мотивишу ученике за рад и да им дају подршку, али
се од наставника очекује да у интернет комуникацију унесу новине и занимљивости, да
задају домаће задатке, провере знања и дају ученицима додатна објашњења.