www.RoditeljPortal.

com

Kako nauciti dete da sacuva ivot

Zakoraciti u svet odraslih nije lako. Jedan od prvih koraka deava se u saobracaju. Dete razmatra
alternative, predvidja posledice i donosi odluke koje su, jedino u ovim situacijama, potpuno
ravnopravne sa odlukama odraslih. Prerana samostalnost deteta u svetu saobracaja cesto je
sudbonosna. Statisticki podaci govore da je poslednjih godina broj dece, saobracajnih rtava,
veliki i konstantan. Deca su najugroenija u Novom Sadu, Beogradu, Niu, Kragujevcu, Valjevu,
Cacku, Kraljevu... Zone posebnog rizika u Beogradu nalaze se na teritoriji Rakovice, Novog
Beograda, Palilule, Cukarice, Vodovca, Zvezdare.
Deca su rtve u svakoj trecoj saobracajnoj nesreci. Najcece stradaju kao peaci (62,2%),
uglavnom prilikom prelaska ulice na neobezbedjenom mestu. Nesrece se deavaju u okolini kuce
nastradalog deteta i to u nekoliko tipicnih situacija, to ukazuje na moguci pravac delovanja.
Deca predkolskog i ranog osnovnokolskog uzrasta predstavljaju najugroenije ucesnike u
saobracaju. U tom uzrastu se deca osamostaljuju kao peaci ili kao vozaci bicikla, rolera, sanki,
skejta. Bez pratnje odraslih pocinju da izlaze na igralita, trotoare, obezbedjene i neobezbedjene
terene za igru na otvorenom prostoru, pocinju da idu u prodavnicu, vrtic, kolu.
Deca se pojavljuju na saobracajnicama bez pratnje odraslih veoma rano, mada je od este godine
njihovo ucece masovnije. To je poslednja prilika za sistematican rad na saobracajnom vaspitanju
dece.
Cilj rada na saobracajnom vaspitanju dece
Cilj rada na saobracajnom vaspitanju dece je povecanje njihove bezbednosti kao samostalnih
ucesnika u saobracaju. Smatra se da dete pre navrenih 12 godina ivota nema razvijene
sposobnosti neophodne za donoenje odluka u saobracajnim situacijama. I pored toga, deca sa
navrenih 5 do 6 godina prisutna su u saobracaju bez pratnje odraslih.
Detetu predkolskog uzrasta oteano je donoenje ispravnih odluka u saobracajnim situacijama.
Medju brojnim utiscima koji mu odvlace panju, ono ne ume da izdvoji bitno od nebitnog.
Usmeravanje panje na relevantne informacije i ignorisanje nebitnih moguce je ocekivati tek na
uzrastu od 11 god. Zato dete treba osposobiti da izdvoji najvanije podatke kako bi moglo doneti
ispravnu odluku.
Predvidjanje posledica je takodje problem za dete ovog uzrasta. Tek nakon 8. godine, dete u
razmatranju ljudskih odnosa moe da razlikuje uzrok i posledicu. Vano je organizovati aktivnosti
u kojima dete uz pomoc odraslog razmatra vremenski sled dogadjaja i otkriva uzrocno posledicne veze u saobracajnim situacijama. Nakon deifrovanja vanih signala, dete treba da
odabere trenutak u kome ce doneti odluku i stupiti u akciju. Ne treba smetnuti s uma da je dete
preplavljeno emocijama. Deca u saobracaju suvie brzo ili suvie sporo donose odluke. Vano je
da saobracajne situacije u kojima dete treba da donosi odluke budu to jednostavnije, da ne
zahtevaju integrisanje veceg broja apstraktnih informacija. Naucite dete da bira najjednostavnije i
najbezbednije puteve do cilja. Odrasli mogu da uticu na samostalnost i sigurnost deteta na ulici.

Zajednicko angaovanje roditelja, vaspitaca i ucitelja i ozbiljan i sistematican rad mogu da

doprinesu ostvarenju postavljenog cilja.
ta je najvanije?
Licni primer i dosledno ponaanje odraslih
Usvajanje znanja i formiranje osnovnih pojmova saobracejne kulture
Prakticno vebanje
Ponavljanje
Podsticanje razvoja misaonih procesa i sposobnosti kojima se stvara osnova za povecanje
sigurnosti dece u saobracaju
Izgradjivanje stava: MOJA BEZBEDNOST VANIJA JE OD SVIH NAGRADA ILI KAZNI!

Licni primer i dosledno ponaanje odraslih

Ovo je znacajan izvor saznanja za dete predkolskog uzrasta. Licni primer i dosledno ponaanje
odraslih u saobracaju imaju odlucujuci uticaj na dete.
Kada u prisustvu deteta donese odluku da postupi suprotno pravilima, odrasli mu alje skrivenu
poruku:
Nita se loe nece desiti ako prelazi ulicu van peackog prelaza, ili ne ceka zeleni signal na
semaforu, iako time dovodi sebe u opasnost.
Pravila postoje, ali kad uri ona nisu vana. Neto drugo je vanije od njih.
Ne mora sam da vodi racuna o svemu. vozac mora da pazi ta radi.
Nece ba meni da se desi nezgoda. Nece ba sada, kada toliko urim.

Nasuprot tome, odrasli koji predstavlja dobar model za identifikaciju alje detetu sledece poruke:
Moram da potujem pravila jer je bezbednost vanija od svih nagrada ili kazni.
Ne postoji dovoljno dobar razlog da sebe dovede u opasnost.
Ne postoji nita vanije od tvoje sigurnosti.

Dete predkolskog uzrasta nema sposobnost ca proceni bezbednost situacije u kojoj kri
saobracajno pravilo i zato mora potovati saobracajno pravilo dosledno i bez izuzetka. Zato je licni
primer odraslog, poruka koju mu alje, od presudnog znacaja za sigurnost deteta tokom kretanja u
saobracaju.
Moja bezbednost vanija je od svih nagrada ili kazni
Za bezbednost u saobracaju vano je da dete ima formiran stav: MOJA BEZBEDNOST VANIJA
JE OD SVIH NAGRADA ILI KAZNI. Sve saobracajne situacije kroz koje dete prolazi u stvarnosti ili
u igri, treba da ga usmeravaju na nacin miljenja i odlucivanja koji je u skladu sa navedenim
stavom. To znaci da dete treba da nauci da mora da potuje saobracajna pravila i pored velikog
broja prepreka i izazova, cak i onda kada posledice mogu biti neprijatne.
Dete predkolskog uzrasta nema jasne predstave o pojmu vremena. Odrasli treba da pomogne

detetu da na pravilan nacin organizuje vreme, da aktivnosti rasporedi tako da nema razloga za
strah od kanjenja. To znaci da dete treba da krene u kolu dovoljno rano, da se ne plai kazne
ako se desi da zakasni kuci. Svojim postupcima odrasli treba da uce dete da je vano potovati
dogovoreno vreme, ali ne i u slucaju kada to ugroava njegovu bezbednost.
Sistem vrednosti dete izgradjuje potujuci zahteve odraslih. Veoma rano od njega se trai
odgovornost u odnosu na licne stvari (igracke, odecu, obucu) i postupke (ne sme da kasni,
mora se vratiti u dogovoreno vreme). Za sigurnost u saobracaju vano je da dete nauci da svoj
ivot ne sme da dovede u opasnost spasavajuci loptu, kliker ili kucnog ljubimca. Primer odraslih i
skrivene poruke koje mu alju svojim ponaanjem imaju u ovom slucaju odlucujuci uticaj na dete.