Poznavajući tipičan razvoj vida omogućava prepoznavanje-detekciju potencijalnog oštećenja vida kod

dece.Davanje saveta i informacija roditeljima,prosvetnim radnicima i saradnicima o karakteristikama vida

i funkisionisanja dece sa oštećenjem vida takođe i izradi plana za posmatranje razvoja deteta i izbora
odgovarajućeg tretmana,sve naveddeno olakšava rana detekcija.
Neki od sledećih pristupa za uklučivanje dece u rani tretman su:
korigovanje oštrine vida.Pripisivanje korekcionih stakala ili pomoću nekog asisitivnog sredstva za
poboljšavanje vida možemo da korigujemo ili poboljšamo vid dece. To zavisi od uzroka oštećenja
vida,njegove prirode i težine stanja.
Dete čiji vid nije zadovoljavajuće korigovan naočarima ili na neki drugi način poput hirurške
intervencije,potrebno je uključiti u specifične oblike tiflološkog tretmana,oni imaju ulogu da pomognu u
prevazilaženju razvojnih problema koji su uzrokovani oštećenjem vida,kao i da preveniraju ili smanje
razvojne probleme koji se javljaju kod dece sa oštećenjem vida.Na primer deca sa oštećenjem vida imaju
često teškoće u području motoričkog razvoja i istraživanju okruženja.Zbog toga je tretman fokusiran na
orjentaciju i kretanje kao i pristupe koji nam unapredjuju interakciju deteta sa okruženjem putem
rezidualnog vida ili putem drugih čula.
Rezultati procene utiču na izbor tretmana
.Procena potreba u porodici deteta uključuje:procenu snaga i poteba porodice;procenu funkcionalnog vida
to jest načina kako dete koristi vid u orjentaciji i kretanju u prepoznavanju osoba i predmeta i
manipulisanju objekata;procena uticaja oštećenja vida na razvoj;procena potreba za uključivanjem deteta
u program obuke za orjentaciju i kretanje;procenu zdravstvenog stanja deteta i da li dete ima druge
smetnje;procenu načina korišćenja drugih čula da bi došlo do neke informacije,razumelo nešto i naučilo,a
u cilju određivanje medijuma za učenje.
Pre procene razvoja sprovodimo procenu funkcionalnog vida,kako bi na osnovu te informacije mogli
pristupiti adaptaciji testova prema potrebama deteta..Posebnu pažnju treba obratiti,jer je oštećenje vida
relativno često kod dece sa drugim oblicima ometenosti.
Takodje veoma je bitno obezbeđivanje podrške i edukacije porodice,uključivanje deteta u neki od oblika
tretmana i proces rane intervencije počinje sa procenom potreba deteta i porodice.Veoma je bitno da
širimo svest o značaju rane detekcije i ukljućivanje deteta u sam tremtan. Veliki broj porodica nije
dovoljno edukovan i zbog toga se dešavaju propusti koji su veoma važni za dete i njegov dalji
razvoj.Pored toga smanjujemo mogućnost nastanka nepravilnog razvoja,smanjujemo i ublažavamo
pojaveu faktora rizika.Trebamo da nastojimo da pored podrške koja je neophodna,širimo svest u
okruženju na pozitivan uticaj rane detekcije kao i da je ona od velike važnosti.