Погодност сликовнице узрасту деце

Једно од битних питања које директно утиче на укупне ликовно-естетске, али и

когнитивно-педагошке ефекте сликовнице на децу као њене кориснике, јесте
фактор примерености узраст детета са сложеношћу и сложеношћу
слике. Васпитачи треба да имају на уму да пријем вербалних порука из
сликовнице и њена мисија у свести деце није загарантован ако само из тога
научимо да имају само генерално „добру” сликовницу.

Добра сликовница у принципу може бити добра, чак и оптимално добра, али
њена вредност не одговара одређеном узрасту детета. То не значи да је
подједнако добро за све узрасте деце. Зато образовање треба да посвети
одговарајућу пажњу овом аспекту. Нови општи прогресивни процеси који се
одвијају у друштву, али и у породичном окружењу, непрестано померају праг
дечјег узраста са којег деца већ могу да се друже са сликама. Основна
карактеристика сликовница намењених најмлађима од 1,5 до 2 године је да
представљају најједноставнији облик „сликовнице“. Тоа пред се с# сликовници
без текста, безмалку тоа се слики на тврдим листовима картона. Најчешће се
могу моделовати у облику хармонике, а основа им је чисте
боје. Карактеристично је да је то једноставна линија која се најчешће
примењује, може бити слика особе, животиње, биљке, предмета или другог
живописног предмета. Овако једноставна слика нема додатних детаља који би
закомпликовали основни и једноставан приказ. Чињеница је да ће у таквој
ситуацији и пред таквом „сликом“ деци бити потребно објашњење основног
елемента слике. То ће бити задатак одраслих који ће детету својим речима
морати да објасне најважније ствари на слици. Све док су битне ствари логично
изражене, одрасли ће моћи да разумеју и кажу детету необјашњиви део. Тако,
формирајући заокружени материјал слике „преломљени текст“, – слику,
доводећи дете до „активне сарадње“ за перцепцију, Такође испуњава сврху
оригиналног модела сликовнице за најраније детињство. Коришћењем
сликовности у свом програмском васпитно-образовном раду, васпитач има на
располагању широк спектар стечених знања из говорне културе из готово свих
аспеката, као и бројне друге квалитативно оствариве циљеве. Дететово
сликарство омогућава му да упореди или изједначи предмете и фигуре које
сусреће на њеним страницама и да кроз то развије своју способност
препознавања, расуђивања и закључивања. Доживљавајући догађаје слика и
текстуалних чињеница, дете учествује у различитим случајевима и догађајима
који су изложени у галерији слика, инспирисано је и анимирано за лични процес
„уређивања и обраде“ доживљаја сликања,  па ће и само преузети своју
креативну сцену, говорне и друге активности.

Уметничко-естетске одлике слике

При избору сликовнице за потребе говорне културе, као и за друге образовне

сврхе, наставник треба да обрати посебну пажњу на уметничко естетске
критеријуме. ови критеријуми које слика треба да испуњава да би се правилно
применила у васпитно-образовним активностима. Сликовница најпре мора да
представља уметничко-естетски рад. Мора да обједини уметничку илустрацију,
слику и цртеж са текстом. Требало би да буде саставна целина између
текстуалног садржаја и ликовно-сликовног израза. Слика и текст морају
одражавати складан и композиционо повезан садржај. Чињеница да је слика
прва књижевна мисија за дете као дете књижевности и што се детету први пут
пружа могућност да на свој начин организује гледање свега што је окружује, даје
слику још већој. значење. Полазећи од става да слика представља целину
сликовне илустрације и текста,

а) сликовни део

Ко је дотични цртеж или слика примењена на сликовницу са аспекта културе

говора и деце, васпитач треба да зна да у сваком елементу, детаљу, ликовном
изразу, сегменту или сликовној поруци слика од. сликовницата, се крие, стои,
прозилегува, ресулта, изјира и урамноте`ува соодветен збор и сворна
казност. Зато, чак и ако се третира са аспекта културе говора, слика (цртеж)
слике не сме бити импровизација или неперспективан цртеж и борбе, јер ће
између осталог изазвати негативне ефекте, импровизације, деструкцију и бројне
друге негативне последице у реализацији говорне културе. Слика треба да
одражава суштинске поруке из садржаја књижевног дела које је предмет
анимације у галерији слика, са посебном пажњом на специфичности говорно-
језичког исказа, не само на текст који се прилаже, већ много више на говорно-
језички део који ће произаћи из слика и разговора са децом, сложеност на
зборовима, нивната адекватност и целисходност и полза за методска единица
по култура на говорот. У супротном, слике ће бити дезоријентисане и
бесмислене. Слика треба да буде заснована на инвентивној креативности
илустратора-уметника. Требало би да одражава његову инвентивну слободу
изражавања, али да истовремено буде и прави одраз и одраз садржаја. Ово
сада захтева да визуелни илустратор буде квалитетан визуелни уметник који
поред сликарских афинитета има способност да препозна књижевни садржај и
текстуалне описне слике из књижевног дела, да их идентификују са њиховим
ликовним изразом и да их транспонују у уметничку слику, одговарајућом
симболиком за израз ликова, биљака, животиња, природе.

Зато је сложеност сликарства и перцепција фигура, предмета и других сликовних

представа. Због ових ликова и илустрованих фрагмената који ће бити
постављени за потребе слике, они морају у потпуности да сарађују са већ
формираним представама књижевних ликова које су деца већ усвојила из приче
и садржаја сопства. врз кое е градена сликовницата. Напротив, то ће довести до
неслагања између постојећих ликова и новоскицираних и до потпуне
дезоријентације у њиховом откривању и разумевању и говорно-језичкој
формулацији деце.

б) текстуални део

Од посебног значаја за квалитет сликовнице је који ће и какав текстуални део

бити приложен и смештен у друштву слика. Сама сликовница настаје на основу
књижевног садржаја посебног књижевног дела. Кои литературни творби,
`анрови и видови могу бити основа за сликовницу. Пре тога причајте приче,
басне, прикажите и одвојите одговарајуће књижевне приче. Приликом избора
књижевног текста потребно је водити рачуна да књижевно дело задовољава
стандардне критеријуме са књижевног, језичког, уметничко-естетичког и
педагошког аспекта. Не препоручује се коришћење сликовница у којима су
присутни ликови, као што су, на пример, ликови вештица, ђавола, вила, лама,
змајева и сличних ликова који делују негативно и деструктивно на психу деце.

Важан аспект при избору текста сликовнице у функцији културе говора и какав
се језички фонд користи јесу ли у књижевном делу непознате речи за које
програмске активности према култури говора могу овај текст бити од
користи. Да ли се примењује на активности за разликовање и артикулацију
гласова, речи, реченица, за категоризацију и природу дечјег речника, логичко
повезивање и изражајни говор, приповедање и препричавање. Да ли се било
који писани текст може користити за дијалошку говорну активност, за говорне
језичке игре и друге активности. То постаје још важније када се зна да је у
сликовницу укључен само један део књижевног наративног дела књижевног
дела, а други књижевни текст се претвара у слике, које се пак слике претварају у
текст и говор. Зато текст мора бити у потпуности усклађен са уметничким
илустрацијама или сликама. Коначан суд о вредности ових аспеката и примени
сликовности у засебним активностима према култури говора, донело је
образовање. Зато мора имати стручност, креативност и одговорност да приступи
овим изузетно важним факторима. Текст мора бити на нивоу књиге и позадина
садржаја слика, а слике морају бити визуелне репрезентације и конектори
текста.

Из тог разлога, у текстуалним деловима треба издвојити најважније садржајне

елементе, у њима треба представити једноставан и разумљив књижевни језик,
логички мисаони процес – логичку реченицу, текст у целини да биде своевиден
мост ме| у слике. У сликовницама намењеним најмањој деци треба користити
текстуална слова већег и једноставног, а не измењеног формата. Само тако ће
бити могуће направити успешан колаж и мозаик слика и текста који ће у крајњој
линији тумачити садржај књижевног дела који је предмет слике. Ако текст већ
не илуструје садржај, или то чини на неприкладан и нејасан начин, није реткост
да композиција и садржај могу да одговарају размери коју желимо да дете
научи. , а на која недостаје или прескаче више степеница. Како ће се дете
понашати према тој скали, односно како ће моћи да савлада садржај, ако
недостају кључне текстуалне поруке. Ако се, међутим, наруши хармонија између
садржаја текста и слике, нарушиће се и коначни ефекат слике. У том смислу, ако
преовладавају слике, сликовница често може постати албум слика, или прича са
повременим илустрацијама или збирка цртежа. Да нагласим, слика мора бити
на правом ликовно-естетском нивоу, као јединство слике и текста. Овим се
треба бавити максимално сложено. У њима мора да доминира синтеза
уметности. Немогуће је имати квалитетну сликовницу, а текст и слике су
различите уметничке вредности, односно добро одабран текст, лоша слика или
добра слика, а несодр`аен текст. Слика не сме да буде само гомила на којој ће се
гомилати текстови и слике.

в) прикладност боја на слици

Боје играју значајну улогу у сликама на слици. Боите се зборови, зборовите

говор. Многи појмови се формирају кроз децу и децу, али постоји један важан
део дечјег речника из спектра речника за децу. Према томе, требало би да буде
одговарајућа изјава о циљевима визуелне примене садржаја. Поштујући
слободу за разиграност боја, међутим, не треба се упуштати у експерименте где
ће боје бити у крајњој асиметрији са реалношћу боја приказаних кроз
текстуални садржај који је приказан у сликовници. Било би бескорисно имати
превише црних боја, као што би било бескорисно користити превише егзотичних
боја. Посебна је одговорност ликовниот илустратора, толико више, у зависности
од тога које боје ће се у дечјој свести отиснути за дотични књижевни лик у
сликовници, такве боје и њихова вербална значењадувава ће остати у дечјим
представама за сваку будућу прилику када се дете сусретне са овим ликом
књиге. Условно, ако Пинокио, или Црвенкапа, или Ружни паук, буду обојени
агресивном црном или строго црвеном бојом у првој сликовници {којом ће дете
бити задовољно, увек ће мислити да ти ликови изгледају јединствено то,
потврдите да су њихови ликови неупоредиви, заувек у вашем
сећању. Одговарајући боји боја, боја речи се ствара кроз слику. Нијансе
тоналитета боја наставник може креативно користити за оцењивање
(оцењивање) речи. Дакле, као што добијете визуелни приказ нијанси боје, тако
добијате нијансе речи, од белог добијате бело и најбелије, од црвеног, црвеног
и најцрвенијег, од зеленог, зеленог и најзеленијег, итд. .

г) креативни модели сликовница

У стваралачком доприносу су од посебног значаја тродимензионалне

сликовнице, односно сликовнице које поред основног рељефа штампаног на
насловној страни имају и неколико различитих рељефних комбинација и
надоградњи које стварају и визуелне и реалистичне слике, нити модели објеката
или фигура (куће, дворци, унутрашњи простори, тврђаве, мостови, разне
животиње и друге фигуре). Кај децата ваквите сликовници остварују више
позитивних ефеката. Оно што је најважније, омогућава активнију и креативнију
визуализацију композиције слике. Истовремено је повећао распон могућих
вербално увежбаних фраза, њихову конструкцију и култивацију, инспиришући
конверзациону мотивацију међу децом.

Дете са повећаном радозналошћу и интересовањем чита креативну сликовницу

и укључује је у своју перцепцију. Наравно, такве слике иницирају дете поред
индивидуалне инвентивности и мотивације за говор и општу креативност,
продуктивну медитативност и говорну инспирацију. Са форматског и креативно-
техничког аспекта, поред најфлексибилније тродимензионалне сликовнице,
најраспрострањеније су сликовнице стандардног формата, али и Ксиновски и
Ксебните сликовнице. Величина формата је посебно важан аспект при избору
сликовница за децу различитог узраста. Ово посебно треба узети у обзир када се
питају најмлађа деца. За њих формат игра велику улогу, пре него што се укаже
потреба, лако је, али је препоручљиво позабавити се величином слике. Такође је
посебно важно да његов формат одговара обиму дечјег видног поља како би
био потпуно у њиховој перцепцији и активно држао њихову пажњу.

Због тога се за најмању децу препоручује снимање слика у формату који не

прелази 20 к 20 цм. Недавно су нови модели слика. Посебно треба истаћи
мултимедијалне сликовнице, које представљају заједничко стваралаштво у
којем се инвентивно спајају књиге, ЦД-ови, компјутерске технологије, играчке и
лутке. Када смо дошли у тинејџерске године, ретко смо видели слике као
резултат новог електронског доба.

Својим визуелно-акустичним специфичностима пажњу привлаче сликовнице са

акустичном апликацијом у које су, поред стандардног прилога, уграђене и
посебне играчке за апликацију звука, птице које певају, животиње које емитују
гласове животиња. , ивонливи игро- апарати. Својим посебностима имају своје
аутентичне предности, али и слабости, како са уметничко-естетичког, тако и са
образовно-педагошког аспекта. Зато васпитач, односно особа која ће сарађивати
са дететом, остаје одговорна за задатак и стара се о најприкладнијем избору
сликовнице, водећи рачуна о свим битним аспектима.

г) Погодност књижевних дела за сликовнице

Произлази из чињенице да су намењена деци најмлађег узраста, разумљиво је
да се најчешће просте реченице, али са уметничко-естетичком вредношћу,
узимају за обраду у сликовнице, одвојене. басне, приче, једноставне и мале
приче. Језик који се користи у сликовницама треба да буде у складу са
стандардним нормама, али стилски прилагођен узрасту деце и њиховој говорно-
језичкој и култивационој функцији. Покушај да се као садржај галерије слика
постави књижевно дело сложене композиције значило би да желите да му дете
отвори више прозора, а уместо да га тражите да гледа само кроз један
прозор. Всу{ност тоа така не }е мо`е да гледа ниту низ један од нив.

Међу најпознатијим светским сликарима, начин на који се користе и обрађују

књижевни текстови писани су са највећим књижевним престижем, међу којима
су написани „Грдото Паиче“, „Пинокио“, „Пепела{ка“, „Црвенкапа““ , „Сне`на и
седумте кукива“ и др. Данас је сликовница једна од најдинамичнијих
издавачких продукција и производа у свету књижевне уметности. То омогућава
да свет буде преплављен разним моделима слика. У прошлости су замишљени
нови креативни модели сликовница, укључујући и дизајн електронских
формата. Међутим, савремена електронска и штампарска индустрија, брзи
напредак и неретко потчињеност комерцијалним интересима, успели су да
потисну уметничко-естетичко и замени га кључним и профитабилним, То се
неизмерно негативно одражава на врхунац личности деце и њихов ниво
профилисања.

Literatura 1. Rosandiћ D. (2005). Metodika kwi`evnog odgoja, Zagreb: [kolska kwiga. 2. Spasevski M.
(2007). Vospitno obrazovni aspekti po kultura na govorot, Skopje: Autoprint. 3. Matiћ R. (1980). Rad na
razvoju govora, I[RO Beograd: Privredno finansијски vodi~. 4. Matiћ M. (2000). Metodi i oblici na rabota
na razvojot na govorot kaj decata. 5. Naumoviћ M. (2000). Metodika razvoja govora, Pirot: Vi{a {kola za
obrazovawe vaspita~e.