Н А С Т А В А

ЉИЉА НА БА ЈИЋ (Беог рад)

П РИ П РЕ М А Њ Е Н А С Т А В Н И К А З А С Т В А РА Л А Ч К У
-
Н А СТ А ВУ К Њ И Ж Е В Н О С ГИ

У наст авној теориј и и шк ол ск ој пр акси п ој ам ст варал ашт ва афирмише

се к ао дин амичан конц епт обр азовно-васпитног р ада и пост уп ања к ој и се
остваруј е у процесу ак тивног учења, онда к ада су ствар алачко мишљење,
свесна ак тивност и ист р аж и вачк а делатност учен ик а у функ циј и усвај ања
примењених и к р еативних знања и свест р аног развиј ања пр акт ичних ,
психич к их и интелек т уалних способности уч еник а. Стваралачко мишљење
и ист р аж ивачко пост у пање у наст ави добиј ај у свој у п р иг одну динамик у и
облике у кој има се, ј едн ак о к ао и дру где у области ствар ања, здруж уј у и
садеј сгвуј у емоционалне (ирационалне) и когнитивне (рационалне) особине
ученик а. К реативни т рену ци и у н астави су обичн о испуњени ент узиј азмом
и задовољством , машт ањем и р азмишљањем , запаж ањем и прој ект овањем,
уж ивљавањем и домишљањем , р адознал ошћу и запитаношћу , па су и
облици рада у кој има они присуствуј у погодни за делатно и ствар алачко
п отврђ ивање у ченик а.
Теориј ск у , односн о дидак т и чк у и сазнај н у осн ову ст вар алачке
наст аве чини схватање да ј е у чење ак тиван п р оцес к ој и се одвиј а помоћу
свесн е ак тивности и самор адње ученик а. У методичкој теор иј и овај п ој ам
ближ е се експлицир а ак о се доводи у везу са методичк им сист емима наст аве
к њиж ев но сти кој и се на о сн о ву р азликовања т емељн е п р едм етн о ст и и
п о зиц иј е наст авник а и уч еник а у односу н а њу изводе к ао к валит ативне и
в к њиже 1
функ ционалне к ат егор иј е наст а е вности. А ли стваралачк и,
п р облемск и пр илази и ист р аж и в ачк о пост у пање у наст ави к њи ж евно сти
с у и м ан е н т н и с ам о м п р ед м ет у о в е н аст ав е к а о и п р и р о д и л и т е р а р н е
' Ово п е авање е о ж ано 12. ан а а 2001. г о ин е на Јан а ск им анима
р д ј др ј у р д у р д
п р о св ет н и х р а д н и к а .
1 Упо едити: Д аг т ин Росан дић , М ет о ди к а к њ иж евног одг ој а и
р р у
обр азовања, Заг реб, Шк олск а к љига, 1986, ст р. 203- 206.
76 К њиж евност и ј език

к омуник ациј е, односно инт ерак циј ск ом одн осу између к њижевног т екста и
у ченик а к ао њег овог примаоца. Т име се хоће рећи да се ваљан ост р ада
м е р и ст е п е н о м њ е г о в о г ст в а р ал аш т в а .
Ш к олск а наст ава у свој е ср едишт е доводи к њ иж евн о дело к ао
ст в ар алачк и п р ак сис. О н а г а п ост авља исп р ед у ч ењ а о ло г о су
к њиж евности , па тако сталн о ак т уализуј е пит ања његове рецепциј е са
ст ановишт а у ченик а к ао естет ског субј ек т а у наст ави и лит ер арних
способности запаж ања, замишљања, емпатиј е и вредновања помоћу кој их
дело п остај е пр едмет његовог естет ског уж ивања и сп озн ај е. Н аставни
прист упи уваж авај у нау чна сазнања о онтолошком и г носеолошком ст ат усу
к њиж евн ог дела и о рец еп циј и дела код читалаца. Облиц и р ада помоћу
к ој их се к њиж евн о дело у наст аву у води к ао п р едмет п р оу чавања,
сазнавања и вредновања, уск лађуј у се са т умачењем да ј е к њиж евно дело
естетски п р едм ет к ој и се к онстит уише у ак тим а свести п р ималаца.
И нг арденова теориј а о к њиж евном делу к ао вишеслој ној ст рук т ури у
п р оц ес лит ер арне комуник ац иј е у води чит аоц а кој и к ао сар адник -
-сатвор ац конк ретизуј е схематизоване аспек те у к ој има су представљени
п редмети пр ик азани у делу и у њему допу њава места неодређ ености . Улог а
и значај чит алац а у наст ај ању и т р ај ању дела посебн о су ист ак ну ти у
р адовима Ј ау са и И зер а. З а н аст аву ј е од значај а шт о и т еориј ск а
ист раж ивања ових аут ора потврђуј у сазнања да к њиж евн о дело и ученик а
к ада ј е у уло зи читао ц а доводи у сит у ациј у да се п р ема дел у односи
сараднички ј ер га побуђуј е да се у свет дела уноси , саж ивљава са њим и у
машт и г а дог р ађ уј е.2 У ж ивљавање, емпат иј а, поист овећивање ј е
емоционални став у коме у ченик , к ако ј е писао И лиј а М амузић , оплођуј е
свој дух духом и уметношћу дела.3
Ст в ар алачк а н аст ава к њиж евн ости р ач уна са чит ао ц ем к ој и се
пр еноси у дело и р азлож но га п росуђуј е. Так ав ак тивн и читалац се пр ема
делу односи на сар адничк и начин. Он чит ање не дож ивљава к ао наставни
задатак већ к ао духовну п от р ебу и естетск о уж ивање. Ч ит ал ач к о умење
почива му на ч улној машти, на фантазиј ском, к ритичком и ствар алачком
мишљењу и на запаж ању и памћењу. А ко ј е створила овак вог преданог ,
надахнутог и ак тивног ч итаоц а, настава к њиж евности оствар ила ј е свој
по садрж ај у и домет у ј един ствен , дуг ор оч ан и далек осеж ан циљ.
Ф унк ционалним облиц им а р ада се инт ензивир а интер ак циј ск и однос
и змеђу у ченик а и к њиж евних садр ж ај а. У т ак вим р адн им ок олностима од
наст авник а се оч ек уј е да в аљано ост варуј е свој у мент ор ск у улог у .
М ентор ск и р ад почива на њ ег овом инст ру к тивном делов ању и пар тн ер ст ву
2 Више о ец епц и и к њиж евног дела и њег овом наставном из чавањ
р ј у у
видети у к њизи Павла И лић а Ученик , к њиж евно дело, наст ава (З аг р еб, Ш колск а
к њига, 1983) .
3 И ли а М ам зић , О гледи из с пск ох ват ск е наст аве с едњим шк олама,
ј у р р у р
Б еог рад, 1939.
 П рипр емање наставник а за стваралач к у наставу . 77

са ученицима, односн о на методичкој умешн ост и и инвент ивности кој има

п обуђуј е р адозналост за читање и т умач ење дела и антиц ипир а његов
сазнај ни пут у свести ученик а. П рипр емај ући се за наставу , наставник се
уср едср еђуј е н а оп ер ат ивно планир ање, на ст ру чно п р едвиђ ање и
методолошко усл овљавање циљева и динамике рада. Успешн у н аставу
посебно подстиче њег ово умење да предвиђа, п ронал ази и примењуј е
ефик асне облике образовне и васпитне комуник ациј е ученик а са естетским
светом к њиж евног дела. У ср едиште п рип ремања долази , зат о , опер ативно
предвиђ ање и стручно условљавање циљева и токова обраде дела, управо
планир ање оригиналних прист упа и функ ционалних пост упак а кој има he
се подсти ц ат и дож и вљај но анг аж овање и ист р аж и вачк о и к р ит ичко
деловање ученик а. У високо п родук тивној настави стварање ефик асних
начина р ада и мотивисање ученик а п одеш авај у се п рема пр оналаж ењу
нове методолог иј е к ој ом се бог ати и пр евазилази постој ећ е методичк о
иск уство. Т ако ј е теж ња за оригиналним р адом и инвент ивним пост упањем
исходишт е у ком се сусрећу сва ваљана настој ања и активности наставник а
и у ч ен и к а .
В ећ ј е н агл аш ен о да п р ип р ем ање н у ж но обу хват а ст ру чно
предвиђ ање н аставних циљева. Разлож ни приоритет дај е се ест ет ск и м
ц иљевима, кој и се доводе у везу са научним мишљењем о к њиж евном делу
к ао уметничком артефакт у к ој и ј е оспособљен да естетск и делуј е, да 4
пок реће естет ск о дож ивљавање и сазнавање. Естетски циљеви односе се,
т ак о, на у виђ ење уметничког свет а к њиж евног дела и на р азвиј ање
чит алачк их навик а, у метни чк ог ук уса и способности ( сензибилит ета,
5
радозналости, маштовитости и осећај ности) код у ченик а пут ем њихове
ест ет ск е делатн ости. Естетск а ак тивност ј е у основи ствар ал ачк их пр ил аз а
к њиж евн ом дел у . У њој се к роз садеј ство уметничког дож ивљавања,
о п аж ањ а , а н ал и т и ч к о - си н т е т и ч к о г п о ст у п ањ а и в р ед н о в а њ а к њ и ж е в н о г
дел а ост варуј е ј един ст во ф ант азиј ск е, емо ц ионалне и р ац ионалне
делатности ученик а. У п едаг ошкој теориј и њен знач ај т умачи се слож еним
мноштвом психичк их функ циј а и процеса кој е обухвата: перцепциј ом, у
кој ој се сј едињуј у чулно оп аж ање и афек тивно и интелект уално реаговање,
дож ивљавањем и емоционал н им п рој ек т овањем , лог ич к им пост у пањем,
мисаон им и во љним напо има ченик а.6
р у
4 Уп о едити: П ет а М ило сављевић М ет одоло гиј а пр оу чавања
р р
к њиж евност и , Н ови Сад, 1985.
5 Видет и: М или а Ник оли ћ , М ет одика наст аве с пск ох ват ск о г език а
ј р р ј
и к њилсевност и , Беог р ад, З авод за у џбенике и н аст авна ср едства, 1988, ст р . 13-
22 .
6 Упо едити: Педагошка ен иклопеди а 1, Беог ад, Завод за џбенике и
р ц ј р у
наставна ср едства, 1989, ст р . 189- 190. П осебно ј е занимљива теор иј а васпитања
Херберта Рида кој а ј е заснована на естетском васпитању к ао фундаменталном
(Васпит ање кр оз умет ност , Лондон , 1943) .
78 К њиж евност и ј език

Умет ни чк и свет к њиж евног дела настај е к р оз чин ствар ања, п утем
ест ет ск ог моделовања к ој и м се изводи из аут о матизма п о смат р ања и у води
у уметничко дож ивљавање. Сазнавање књиж евног дела у настави темељи
се н а у ви ђ ању уметничк их елемената и начина њихове сач ињено ст и и
естетске сугестивност и . Н аставна пот реба за благовременим планирањем
ест ет ск их ц иљева п р оу зр о к о вана ј е сл ож ен о м ст ру к т у р о м и
виш е зн ач н ош ћ у к њиж евн ог д ел а , к ао и њег о вом неп он овљивом
п осебношћу чак и у одн осу н а дру га дел а ист е врсте. И ма међу нашим
народним приповеткама ј една баш таква, посебна и необична, из В укове
з бир ке, чиј и ј е п р ип оведач Теш ан П одр уг овић. К азуј е о ч удесним
п уст оловин ама ј у нак а н ат п р ир одне величи н е и снаг е, кој и се п ред
опасношћу , гле ч уда, спашава ск ривањем у р атаровој т орби и у његовом
ш упљем зубу ! И п ак , све њене у метничке вредности не пр етеж у да се п рем а
бај ци М еђедовић наставни прог рами односе са благ он аклоношћу , шт о се
мож е обј аснити њеном ж ан ровском р аст реситошћу , ди фузношћу и
7
проходношћу према шаљивој причи и предању, услед чега се Међедовић
не пок азуј е к ао т ип ична бај к а, уобичај ена за ову врсту усмене уметности
речи. А ли у ствар алачкој н аст ави књиж евности упр аво та њена одст уп ања
постај у подстицај на за наставника да у неконвенционалном и онеобиченом
уметничком свет у ствар алачк и отк рива мноштво особених уметничк их
вредности према кој има усклађуј е оригиналне циљеве и динамик у н аставне
обр аде о ве п р иповетке.
У метничке к арак теристике и смисао Међедовића на неп осредан
"
начин к азуј е се на к рају, у завршној формули „ и на част вам лаж . Њоме
се затвар а к њижевни п ростор приче и огољуј е и поентир а прип оведачк и
поступак маштовит ог и пародиј ског поиг равања к ој им се г ради уметничк и
свет. Фи н ална фор мула, завр ш етак бај ке, садрж и у себи у метничк у
"
„ шифру приче и усклађена са њеном ст рук т уром пруж а смернице за избор
адек ватних методолошких гледишта (у првом р еду феноменолошког и
рецепциј ск ог ) и облик а рада помоћу кој их се приповетк а т умачи у настави.
В аљаност њене интерп ретациј е ант иципира се посебно преко следећих
ц и љ ева:
И стицати и образлагати шта ј е све необично, неочек ивано и смешн о
у приповеци. Уочити и посебно тумачити искошену перспективу из кој е
се к азуј е о ј унак у и догађ ај има у п ричи. Обр азлож ити М еђедовићево
п о р ек л о и њ ег о ву х у м о р и ст и ч к и н а г л аш ен у и и сп о љ е н у т ел есн у сн аг у и
пот ребу за ј елом. Запаж ати ко су Међедовићеви п омагачи. Обј аснити
њихову уметничк у улог у у причи , доводећи ј е у везу са фантастичним
мотивима, неочек иваним обртима и маштовитим парадоксима. Обрадити
7 О мешањ становишта к азивача бај ке са прист упом уобич ај еним за
у
шаљиву пр ичу и о везивању бај ке Међедовић за пр едање видети у књизи: Радмиле
Пешић и Н аде Милошевић-Ђорђевић , Нар одна књиж евност , Б еог рад, „ В ук
"
К араџ ић , 1984 , ст р . 155.
 П р ипр емање наставиик а за ствар алачк у наставу .. 79

пој аву и смисао п р иче у п р ичи. А н ал и зир ат и у метничк у сим биозу

фантастичног и смешног и њихов пародиј ски карактер . Т умачити садеј ство
фант азиј е и ж ивотне истинит ост и. О тк ривати и о бр азлагати дубље
значење ст вар ал ач к е иг р е помоћ у к ој е се у ст в ар н о сти несп ој иве
супротности током приповедања спреж у у ант онимиј ск е, н еочек иване,
зачуђуј у ће и хуморне слике, радње и поет ске пр едст аве, п а се т ак о од
"
ск ромног ручк а кој и ј едвај едном досеже „ нај еду двој ца и ј ош им претече ,
или десет људи и т ридест к оња смести у лобању к ој ом п удар плаши чвор ке.
П осебно ана зи
ли р ати одломак коме се слик а Б к о.8 Уочавати да ј е
у р
слик ов ит ост и пластичност њего вог о п иса о ств ар ен а п ут ем бин о ма
необичних слик а, у пару ј унак овог брк а са т риста шездест и пет птичиј их
г н е з д а , и д а т а н о в о у сп о ст а в љ е н а в е з а н е о ч е к и в ан о с к л о п љ е н и х сл и к а н а
чит аоц а делуј е на хумор ан и зачуђуј ући начин. А нализир ати комич не
елементе и х умор исти чке ефек те у тематици и мотиваци оном систему
бај ке.
К адај е ист раж ивање приповетк е Међедовић подешено према датим
ц иљевима , онда се наст авно п ост у п ање у п о т п у ност и у ск л ађуј е са
у м е т н и ч к и м п р ед м ет о м п р о у ч а в ањ а и т а к о г а ст ав љ а у о к о л н о ст и
п о у з д а н о г с аз н ав ањ а .
П р етходно ј е р ечен о да се у вишезначности и слож ено ст и к њи -
ж евног дела нал азе изво ришта чит авог мноштва п р облемск их сит уац иј а
у настави , т ок ом кој их се н едоумице и тешкоће побуђене делом решавај у
умним напорима ученик а. Тако се на сазнај ном пут у к роз уметничк и свет
к њиж евн о г дела налазе уметничк е вр едност и и чини о ц и кој и се мог у
с аз н ав ат и са м о с т в а р ал ач к и м м и ш љ е њ е м и и ст р аж и в ач к и м п о ст у п ањ ем .
И ск усни читаоц и добро знај у да к њиж евно дело, чак и к ада се корист и
протот ипским ликовима и ванк њиж евном г рађом, не одраж ава ж ивот , не
преслик ава га, већ п руж а његову илузиј у . А ли уметнич к а уверљивост
мож е чит аоц а да занесе на начин да он фик ц ионални свет дож ивљав а к ао
стварни , да дог ађај е и ј унаке прима к ао истинит е и да их просуђуј е са
ж ивот но г , а не са уметничк ог ст ановишта. Ч ит алачк е забл уд е и н аст ав н и
п р е ви д и о в е в р ст е п о т и ч у о д л аи ч к о г и з н ев е р ав ањ а к њ и ж е вн е п р и р о д е
дел а. З ат о ј е п одсти ц ање у ч еник а н а адек в атно дож ивљав ање, сазнавање
и в р ед н о в ањ е к њ и ж е в н о г д ел а н а о сн о в у њ ег о в е у м ет н и ч к е с у ш т и н е и
посебности , а не према иск уственој и ж ивотној к аузалности, дугорочан
циљ наставе к њиж евности у шк ол и. У конк р ет ним наставним сит уациј ама
овај се ц и љ ост варуј е у ви ђ ањ ем и обр азлаг ањем р азлик а између
к њ и ж е в н о г с в ет а д ел а и в а н у м е т н и ч к е ст в а р н о ст и .

8 „ У томе стане х к а с едне ст ане, док се иза б да помоли едан б к и

у ј р р ј р у
њему т р иста и ш ездесет и пет тичиј их гниј езда. М ало по мало помоли се и дру ги
"
бр к ; ет о т и Б рк а. ( М еђедовић , у : В ук Стеф. К ар аџ ић , Ср пск е нар одне
пр иповиј ет к е, Беогр ад, Просвета, 1969, стр . 63) .
80 К њиж евност и ј език

Увр еж ено ј е мишљење да народне п есме и приповетке имај у велик у

васпитну вр едност за у ченике. Иск уст во нам п от врђуј е да п реко свој их
ј унак а оне мог у моћно да делуј у на развиј ање моралних сх ват ања, врл ина
и позитивних навик а. Зат о се у настави п осебна паж ња посвећуј е мор алном
в р ед н о в а њ у , о д н о сн о , к р и т и ч к о м п р о ц ењ и в ањ у п о н аш ањ а и к а р ак т е р а
њихових ј унак а. Д ешава се, међут им, да се оц енивање обавља само уз
увиђање реалист ичке мотивациј е к ој ом се постиж е уметничк а убедљивост
ликова. П р оп ушта се да се свет дела и његови чиниоци сагл едај у и т умаче
к ао естетичк и кор елати кој и егзисти рај у у односу у зај амне условљености ,
к ао п р ир еђени , али и подр еђ ени и надр еђени чиниоци. Х итање пр ема
порук ама пречицом без ру к аваца, сазнај ним путем на коме нема недоумица
и зач уђености , мож е да доведе до осетног р азмимоилаж ења са литерарном
суштином дела, са њег овом уметничк ом мотивисаношћу и суг естивношћу.9
М еђ у к њиж евним ј у н аци ма к ој и побу ђуј у п о ст ој ан у паж њу и
симпатиј е код ученик а п осебно се издвај а Е ро. Уз лик овог шаљивџиј е и
домишљана ученици , на пример у приповеци Ер о с оно га свиј ет а, везуј у
и об р азл аж у сл едеће особине и п о ру к е: Е р о ј е бист ар , п амет ан ,
инт ели г ент ан , бр зо мисли и лак о се довиј а, п а м у свак а р еч ду к ат а вр еди ,
хитар ј е и ок ретан , духовит и сналаж љив. У њег овој домишљатости и
с н ал аж љ и в о с т и о т к р и в а с е д а у м м о ж е в и ш е д а з а м и сл и н е г о м о р е д а
понесе. Е рин п ример пок азуј е да ј е боље ако ј е пр азна кеса него ако ј е
пр азна гл ава. Н едоумиц е код ученик а пој ављуј у се обично т ек к ада са
моралн ог становишта т реба да вр еднуј у Е рин у подвалу у прич и . Н ек ада
сами , чешће у з наставникову помоћ , они се тада питај у да ли ј е Е р ина
подвала за осуду . У контекст у пр иче, у ск ладу са њеном интен циј ом , у
мр еж и њених знакова и т ок ова, а п осебно у светлу други Ериних особина
хтели би и Е р ину пр евару да оп р авдај у и не осуде ј е к ао мор ални п ресту п ,
али знај у да ј е ж ивот мери на тасу порок а. У теж њи да се не размимоиђу
са ј унаком и симпатиј ама кој е п рема њему гај е, они хитају к а одговору
кој и ће их задовољит и: к ада присвај а т уђе, Еро не чини морални грех ј ер
сам о вр аћа мило за др аг о узимај ући од Т у рчина-освај ача, дак ле од пр авог
и ј единог к р адљивц а у п р ичи . У т о м смисл у , он п р аведно п ост у па и
усп оставља р авнот еж у у истор иј ом пољуљаним ж ивотним токовима. А ли
са о вог ист ор иј ск о г и со ц иол ош к ог ст ан о вишт а, кој е садеј ст вуј е са
мор ал ним п роцењивањем Е рин их п ост упак а, превиђ а се да у ланац
пор аж ених и надмудрених нису ук ључени само Т урчин и Т уркиња, већ и
воденичар , к ао и да су Т ур к иња и Т ур чин п р едст ављени к ао обични ,
ск ромни и вредни људи кој и ж иве од свога рада, а не од власти и почасти,
9 Те мине еалистичке и мет ничк е м отиваци е овде ко ист имо см исл
р р у ј р у у
кој и им ј е дао Вик тор Шк ловск и. Он ј е сист еме р азличит их пост упак а мотивадиј е
у к њиж евн о м дел у р азв р ст ао на к омпози ц иј ск у , р еалист ичк у и у мет нич к у
мотивациј у . (Упоредит и: Виктор Ш к л овск и , Teop uj a к њиж евност и , Беог рад, 1972,
ст р. 209- 218) .
 П рип ремање наст авник а за ствар алачк у наставу .. 81

чиме су одг овор и у ченик а у мног оме рел ат ивизовани . П рип ремање за
ваљану наст авну интерпретациј у приповетке Ер о с онога свиј ет а мораће,
ст ог а, да п р едвиђ а свест р аниј е р асп р ављање о томе зашт о Е р о вар а
Т урчина, к аду и воденичара, да сагледа умет ничке разлоге због к ој их му ј е
д ато а
д р п исв а ј а оно шт о пр ипа а
д дру гима. Н ачин к ако ј е лит е а
р р ни п р об-
л ем сада пост ављен су г ерише да ће се на ист р аж ив ачком пу т у п ред
ученицима наћи ст рук т ура приче и њен мотивациони систем , кој и их
ангаж ују да помно запаж ају и са унут рашњих сгановишта образлаж у поводе
и разлоге Ериних поступак а, да се ст варалачк и ангаж ују тумачећи причу
"
„ њом само м . П аж љиво ће п р ат ити Е р ине п ост у п к е и Т ур к ињине,
воденичареве и Т урчининове реак циј е на њих . Зап аж аће чему се све Е ро
досећа и зашто му остали ј унаци веруј у . Н а њег овом примеру образлаг аће
к аквај е улога домишљатости и духовитости у ж ивот у . Д убље ће анализирати
лик ове Т ур к иње и Т урчина и к азивати ш та су н а њиховом п римеру сазнали
и н аучили. Очек уј е се да ће издвај ати к ако ј е Еро прони цљив, промућуран ,
присебан , смирен , ст алож ен , ок ретан , смео, хр абар, мудар , домишљат ,
духовит , пај е у томе садрж ана и његова права, духовна надмоћ. А нализираће
да се за Еру не везуј у похлепа и прит ворност , већ духовитост и виспреност .
Д ок присвај а оно што припада другима, он осталим ј унацима, а посебно
Т урчину , омог ућава да увиде сопст вене пропусте и заблуде и да се разаберу
у свој им рђавим проценама. Захваљуј ући Ери , и Т урчин ће нам на к рај у
бити ближ и и симпатичниј и: Еро му ј е, наиме, пр ед л ице подметнуо ош едало
и п о м о г о м у д а се п ам ет и н ау ч и п о ш т о се м у к е н ам у ч и , д а у в и д и п о сл ед и ц е
со пствене брзопл етости и неп р омишљеност и и од њих се иск упи досетком
у кој ој се подсмехнуо и на свој , и на женин рачун . Са становишт а књижевне
ст рук туре, оно што се мош о проблематизовати и просуђивати к ао морални
прест уп , сада се види к ао естетичк а врлина, ј ер се не мери ж ивотним
мерилима већ мером свој е разложности и литерарне функ циј е у причи.
У ви ђ ање и в р едн о вање свет а к њ иж евног дел а и л и т ер ар н их
пост упак а у њег овој ст рукт ури обавља се помоћу мноштва психичких
функ циј а и логичк их оп ер ациј а. Међу њима су посебно зн ач ај ни чулна
машт а, имаг инат ивно мишљење и у н у т р ашња очигледн о ст , к ој и су
свој ствени свак ој наст ави чиј и ј е п р едмет уметнички.
Н аст авник ово ин ст ру к тивно дело в ање у подсти ц ању у ченик а на
естетск о перципир ање и унут р аш њу ч улност пр едст авља незаобилазни
део њего вог сталног п р ип р емањ а. Оно се односи на п р о налаж ењ е и
исти цање адек в ат н их ист р аж ивач к и х ст ановишт а са к ој их ће се у чени ци
емоционално пр ој ек т овати , замишљати и чулном имагинациј ом изазивати
у м ет н и ч к и св ет д е л а .
'
Н а пример , приликом тум ачења ђулића А ла ј леп овај свет Јована
Јовановића Змај а у првом пл ану ће се наћи гледишта и углови п осм ат р ања
кој и омог ућавај у да се маштом и емпатиј ом пр изива и побуђуј е овак о
"
суг ерисана „ рај евина :
82 К њиж евност и ј език

'
А ла ј леп
Овај свет -
О н д е п о т ок ,
О вде ц в ет ;
Т ам о њ и ва ,
О вде сад;
Е но су н ц е,
Е во хлад;
Т ам о Д у н ав ,
Злат а п ун ,
О нде т р ава,
О вде ж бу н.
Славуј пева,
Н е зн ам г ди -
О вде ср ц е,
О вде т и !

Све што ј е у песми , у даху и усхит у , у нето ј е у башт у р ај ск их лепота

и сласти. П от ок и цвет , њива и сад, су нц е и хлад, Д у нав шт о моћним
п росиј ава сј ај ем , све су ово мот иви поетског простора кој и се, п ремда ј е
само именован , у ч улној имаг инациј и насељава привлач ним обиљем. Овде
све ж иви и к р еће се, ж убо ри и г р г ољи , ху чи и пева, о пиј а мекот ом и
м ирисима. Све узбуђуј е наклоном лепотом и освај а даровима ч улног и
љубавног уж ивања. А ли овом мноштву у ст вар ал ачк ој уобр азиљи нема
к р ај а пош т о све св е недор еченост и и неодређ еност и м от ива мог у
доп уњавати стално побуђиваним низо м н ових ч улних слик а.
У песми су мотиви , скор о без изу зетк а, дати само у именичком
о бли к у . О ни н ису к онк р ет изо в ани , сли к о в ит о р азвиј ани и описно
усмер авани , т ак о да су и н т енц и о н ално слободни за пој ачан о ч улно
акт уализовање. Помоћу десетак имениц а, чиј и семантичк и потенциј ал ниј е
ничим упр ављан п р ема неком пој единачном и п осебном свој ству , песник
ј е стварао мог ућн ост да свако од читалаца у њих унесе свој е слободно
поимање и лично дож и вљавање. Тако се пок азуј е да се усхићење, кој е ј е
на непоср едан н ачи н изр аж ено већ на самом п очетк у песм е, ст иховим а
'
А ла ј леп овај свет , не повезуј е само са лепот ама пр едстављеног света
већ и са племенитом моћи песме да читаоц а подст ак не на сар адничк и чин
и ст в а р ал ач к о у ж и в а њ е т о к о м к о г а с е о н у н о с и у св е т п е см е , м а ш т о м г а
доп у њ ава и пр ик ладн о ак т у ализуј е.
Подстицање и развиј ање унут рашње чулности спада у врст у посебно
ор игиналних методичк их пост упак а. Њих наставник ствар а у сар адњи и
са делом и писц ем , онда к ада инт ер пр ет ац иј ск а становишта п одеш ава
пр ема пишчевим ствар алачк и м ст авовима. У складу са наст ој ањима овак ве
врсте, наставник не п ревиђ а Змај еву теж њу да свој е умет н ичк е побуде
 П рипр емање наставник а за ствар ал ачк у н аставу . 83

подели са читаоц ем. З ато се ак т уализуј е песникова намер а да читаоц а

доведе у средиште п есме и тако му омог ући да уметничк и свет п осмат ра
и з њ е г о в е ц е н т р ал н е т ач к е .
Све п ерспективе у песми ук рштај у се на мест у на коме се лирск и
субј ект у заг рљају здруж уј е са вољеном ж еном. Д о овог а средиш т а воде
многи уметничк и знаци. Посебну сугестивност имај у прилози овде, онде,
т амо. Они се повезуј у са немирним чул ом и п роменљивом , динамичном
перспек тивом , кој а се помера од нај ближ ег овде до нај даљег т амо.
Одредбом овде марк ирана ј е ст ај на тачк а субј екта к ој и посмат ра и запаж а
из непосредне близине. Ова ц ент р ална пер спек тива п от ек л а ј е од
ствар алачког ст ановишта самог песник а, али ј е он преноси и на читаоца,
кој и му ј е сар адник . Д ато становиште пок азуј е се, међут им, и к ао веома
привлачно и афирмативно за читаоца ј ер ј е у пот пуност и приближено
позициј и лирског субј ек та, са кој им, на тај начин , читалац удруж уј е своју
чулност . Так о се спонтаним п утем богати сазвучј е сензорних , афек тивних
и асоциј ативних вредности песм е.
Т о к ом п р ип р емањ а и п р илик ом инт ер п р ет ац иј е, у ч ени ц и се
мот ивишу да се пут ем чулне маште и фант азиј ског мишљења прој ек т уј у
у песнички свет. У р адном прој ект у наст авник предвиђа овак во прик ладно
п о д ст и ц а њ е :
П ренесите се у свет песме и п устите нек а вас њиме воде слободна
машт а и р адознал а ч ула. - Замишљај те његове лепоте, ож ивљавај те му
бој е, звуке, мирисе и пок рете. - Уж ивите се у улогу ствар алачког субј ек т а
и зај едно са њим ож ивљавај те поет ск и прост ор песме. - А нализир ај те
уметничке знак е кој има ј е сугерисан а илузиј а о њег овој гостољубивост и ,
обиљу и пок ретљивости. - У маш ти се посебн о задрж ит е на мотивима
сунца и сл авуј а, уочавај ући њихова пој авна свој ства и сим боличк и смисао.
- Т умачите к ако се преко слик а природних лепота љубав уздиже на нај већу
ен . -
ц у Обј асните к ако она постај е и атрибуциј а самог живота.
Н есумњиво ј е да ће ученици ове и друге сличне задатке решавати
помоћу посебних , естетских умења. Естетск а знања и способности т реба
стицати и развиј ати упорно. То су мост ови преко к ој их се прелази у подручј е
ствар алачке иг ре, кој а се пок азуј е к ао насушн а пот реба духа.
Ст вар алачк а настава к њиж евности ј е истраживачк а и п роблемск а
дел атност , кој а се остваруј е у сар аднич ком односу наставник а и уч еник а.
П рипремање наставник а за ову наставу ј е дуг орочан п роцес. О вде ј е он
осветљен само преко нек их важ ниј их видова наставниковог припремања
за в аљане п рист упе к њиж евн ом дел у . Н ај више паж ње посвећ ено ј е
п л ани р ању ест ет ск их ц иљев а и облик а р ада к ој има се побуђуј е
ист р аж ивачко умеће и ствар ал ачко ак тивирање у ченик а. А утор се нада
да ће овај тек ст подсти ц ати к р еативне наставнике да на пр одук тиван начин
пр евазилазе постој еће иск уство и да наст авну п раксу стално бо г ате новим
р а д н и м п о ст у п ц и м а .