UNIVERZITET U KRAGUJEVCU UITELJSKI FAKULTET U UICU

Ivanovi Marijana i Gegi Sanela

ZATITA DECE NA INTERNETU

Mentor: Doc. dr Danijela N. Vasilijevi

Uice, decembar 2012. Sadraj

Sadraj........................................................................................................................ 2 UVOD........................................................................................................................... 2 1. INTERNET................................................................................................................ 3 LITERATURA.............................................................................................................. 21

UVOD
Deca i njihovo usmeravanje, putanje u samostalan ivot je tema kojom, koliko god se bavili nije dovoljna. Za Internet se kae da je virtuelni svet. Ipak, zatita od neprijatnosti u tom svetu je realna. to se vie informiete, lake ete umeti da prevaziete potencijalne probleme. U ovom radu smo analizirali zastupljenost zloupotrebe dece na Internetu. Predmet naeg interesovanja je upravo zatita dece na Internetu imajui u vidu da trenutno na Internetu postoji nekoliko hiljada organizacija koje se bave nekim od mnogobrojnih naina iskoriavanja dece. Iz tog razloga smo odluili da se bavimo ovom problematikom.

Sutina zatite dece od zlonamernika na Internetu nije u tehnikoj osposobljenosti roditelja ili u softverima za zatitu. Ono ega se, zapravo, roditelji najvie plae je da su deca tehnoloki naprednija od njih. Softveri mogu da preduprede neki neeljeni dogaaj ali deca pa i sami odrasli korisnici treba da se uvaju najpre od sebe. Rizici u koje se korisnici uputaju dovode do zloupotreba. Deca su ugroena grupa korisnika jer podleu irem spektru lai. Decu najpre treba zatititi od komunikacije sa nepoznatim ljudima na Internetu, treba im objasniti da ne ostavljaju line podatke, navike i porodine informacije na mrei. Za to nije potrebno poznavanje informacione tematike, to je osnovno kuno vaspitanje primenjeno i kada dete putamo na ulicu. Internet je ulica, ali za razliku od realne spoljanjosti gde vidimo sagovornike, Internet je pun lanih identiteta i teko je napraviti razliku izmeu istine i lae kojom se moe podmetnuti bilo ta - od toga nastaje seksualno zlostavljanje, pretnje, maltretiranje... Kada roditelj ne zna sa kim dete komunicira putem Interneta, to dete je preputeno samom sebi i velika je mogunost da doivi neku neprijatnost ili i vie od toga. Rezultati ove analize treba da budu u funkciji proirivanja znanja prilikom izbora odgovarajuih metoda u cilju zatite dece na Internetu. Prikazaemo sadanje stanje zastupljenosti zloupotrebe dece na Internetu kao i mogue mere prevencije zatite dece.

1. INTERNET

Internet je raunarska mrea koja obuhvata ceo svet i omoguava ljudima brz pristup informacijama, znanju, zabavi i miljenjima ljudi irom sveta. O internetu se esto govori kao o superbrzom autoputu za razmenu informacija. On omoguava da velike koliine informacija krue svetom, od raunara do raunara, omoguavajui irokoj publici lak i brz pristup do njih. Internet je nastao kao vojna mrea za komunikaciju. U ranim 1970-im, ameriki inenjeri su projektovali sistem koji bi mogao da nastavi da radi, ak i kada bi nuklearni napad onesposobio neke od raunara. Signali bi se automatski slali drugim putem do preostalih
3

raunara. Ovaj projekat je kasnije korien za postavljanje raunarskih mrea koje povezuju univerzitete a danas se koristi za Internet. Veoma brzo se proirio na svet trgovine i poslovanja. Ipak je bilo potrebno skoro 30 godina da se nametne kao tehnoloka inovacija koja konstantno transformie drutvo i ekonomiju. Pojam Internet znai mrea unutar mree, ili internakonekcija izmeu vie raunara. Strukturno postoje male mree koje se meusobno vezuju, i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva globalnom mreom informacija - velika internacionalna globalna baza podataka. Broj raunara koji se trenutno procenjuje na Internetu iznosi oko 2.000.000.000. Koliina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teko je realno proceniti i prikazati kolika je ona zaista.

1.1. Mogunosti primene Interneta

,,Nova koncepcija nastave izazvala je mnoge promene u teoriji i praksi. Drugaije su postavljeni cilj i zadaci vaspitanja, promenio se poloaj uenika i nastavnika u nastavi, dolo je do promena u organizaciji a zatim i u tehnologiji nastave. (Bezi, 1983; str. 115.) Poslednjih godina je vaspitno - obrazovni sistem u naoj zelji ,,zapljusnuo talas moderizacije koji je proizaao iz nauno - tehnoloke revolucije; on zahteva i promene u svim oblastima obrazovanja. To je znaajno uticalo na razvoj, programiranje i praktino uvoenje savremene - obrazovne tehnologije u svim sferama obrazovanja. ,,Dve oblasti moderne nauke najvie su doprinele da se razvije vrhunska nastavna tehnologija: elektronika i informaciona tehnologija. Zahvaljujui ovim dvema naunim oblastima, bilo je mogue razvijati modernu pedagoku tehnologiju (multimedijsku, televizijsku i kompjutersku) koja je doprinela i doprinosi unapreivanju nastave, motivacije uenika, podizanje kvaliteta uenja i nastave. (Mandi, 1995; str. 12) Sa irenjem dostupnosti brzog Interneta, sve je vee njegovo korienje u line i poslovne svrhe, pa i mogunost upotrebe Interneta u svrhu komunikacije u uenju i nastavi. Uenici mogu da na svom raunaru dobiju slike i podatke iz galerija, koje se, na primer, nalaze u Francuskoj, Japanu i Belikoj Britaniji. Mogu da potrae nepoznate rei i istorijske datume u kompjuterizovanim referencijalnim bibliotekama koje se nalaze u bilo kojoj zemlji. Mogu, isto tako, da uju snimak sa nekog albuma, dok tampaju akordsku pratnju na gitari. (Velika enciklopedija sveta, 2002.; str. 344) Znaajna primena Interneta je za prenos elektronske pote (e-mail). Elektronska pota je naziv za mreni servis koji omoguava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadraja, slika, zvunih zapisa itd.
4

Vano je pomenuti i The World Wide Web (Svetska mrea). Re je o sistemu meusobno povezanih hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na Internetu. Izmiljen je 1990. god. da bi korisnici mogli brzo da surfuju Internetom. Klikom miem na odreene take na ekranu (linkove) korisnik stie do stranica sa informacijama koje se sastoje od rei i slika i koje se nalaze na raunarima irom sveta. Svaki od njih ima sopstvene linkove koji ga povezuju sa drugim stranicama. Jedna od najboljih objedinjenih Internet usluga na mrei je Windows Live usluga, koja nudi jednostavan i jedinstven pristup mnogim Internet uslugama sa istog naloga, a opseg usluga se svakog dana uveava. Facebook je internetska drutvena veza, koja je naalost, velika opasnost za decu. Dovoljno je da samo jedno dete otvori profil, pa da lanac krene. U Srbiji trenutno ima preko dva miliona otvorenih naloga, a veinu ine deca, kao i po broju prijatelja koje imaju. Apsolutni rekorder je desetogodinja devojica koja ima 3200 prijatelja. Facebook je osnovao bivi student Harvarda, 2004. god. i bio je namenjen samo studentima sveuilita na Harvardu koji su tim putem mogli meusobno da komuniciraju i razmenjuju neophodne informacije. Danas je ujedno i najpopularnije mesto za objavljivanje fotografija. Kada se korisnik jednom registruje, moe ureivati svoj profil i prikljuiti se regionalnoj mrei gde mu se nudi mogunost da upoznaje ljude iz svog okruenja.

2. PRISTUP INTERNETU

injenica je da danas gotovo sva deca u svom domu imaju pristup Internetu. Starosna godina u kojoj deca poinju da koriste Internet svake godine je sve nia. Nemogue je ingnorisati injenicu da tehnologija postaje sve zastupljeniji deo svakodnevnog ivota, kao to je nerealno oekivati i da roditelji mogu drati dete podalje od raunara dui vremenski period. Pristup Internetu je mogue ostvariti na vie naina. Svaki od tih naina, kada se analiziraju brzina prenosa, raspoloivost, pouzdanost, pa i cena ima svoje prednosti i nedostatke. Naveemo neke od mogunosti: preko klasine telefonske linije (Dial-up);
5

 DSL tehnologija. Kod nas je za sada prisutna ADSL to je skraenica za asimetrina digitalna pretplatnika linija (Asymmetrical Digital Subscriber Line); Kablovski Internet je usluga koju daju operatori kablovske televizije; Beinom tehnologijom Vaj-Faj (WiFi, Wireless Fidelity). Ova tehnologija relativno malog dometa je razvijena za aerodrome, kafie,... za poslovne ljude sa laptop raunarima; Mobilnim telefonom. Raunar se povezuje sa mobilnim telefonom koji uestvuje u prenosu podataka; Satelitski prenos. Pomenute mogunosti pristupa Internetu dostupne http://www.wikipedia.org (Sajt je poseen 04. decembra 2012.) su na sledeem sajtu:

Danas je gotovo nezamislivo iveti bez Interneta. Sve je vei broj korisnika zahvaljujui razvoju informacionih tehnologija, pojeftinjenju usluga interneta i tome to se informacije razmenjuju gotovo trenutno. Deca i mladi su najei korisnici i Internet najvie koriste za zabavu, potom za informisanje, potu, Fejs, za upoznavanje i skidanje muzike, filmova, programa i sl. Prednosti korienja Interneta su brojne i poznate, ali se sve ee se deavaju zloupotrebe ovog medija u razne svrhe. Internet prua velike mogunosti za zloupotrebu dece i ve dugo je velika industrija i sredstvo pomou kojeg se zarauju ogromne koliine novca, a novac se u velikom broju sluajeva zarauje upravo preko dece.

3. ZLOUPOTREBA DECE NA INTERNETU

Zloupotreba Interneta se odnosi na veb - sajtove sa tetnom tematikom - poput samoubistava, anoreksije, otmica, abortusa, nacizma, droge, itd. Sajtovi sa korisnim savetima i nekredibilnim tekstovima, takoe su veoma opasni, utoliko vie to ne privlae veliku panju ali veoma utiu na maloletnike, to dovodi do posledica koje se kreu u rasponu od fizikih povreda do bolesti, pa ak i smrti. Osnovni problem je u tome to roditelji danas nemaju jasnu predstavu o Internetu i mogunostima njegove zloupotrebe. Na Internetu postoji nekoliko hiljada organizacija koje se bave nekim od mnogobrojnih naina iskoriavanja dece. Veliki broj tih organizacija legalno su prijavljena preduzea,
6

humanitarne ili nevladine organizacije sa pravnim identitetom. Njihovo predstavljanje u javnosti nedvosmisleno upuuje na slube za pruanje raznih vrsta pomoi, poev od humanitarnih materijalnih donacija, preko psiholoke pomoi ugroenim grupama (deci razvedenih roditelja, deci sa loim materijalnim i socijalnim statusom, itd.), pa sve do poslovnih ponuda sa dobrim i sigurnim zaradama. Meutim, ispod arenog plata primamljivih mogunosti za bolji ivot najee se kriju ciljevi trafikinga, prostitucije, raznih vrsta kraa i drugih naina iskoriavanja rtava. S druge strane, postoje anonimni sajtovi iza kojih stoje kriminalistike grupe koje deluju potpuno ilegalno, dok u treu grupu spadaju pojedinci (psihijatrijski sluajevi) koji imaju direktan pristup rtvi u nameri da ostvare svoje ciljeve, od kojih je na prvom mestu seksualno zlostavljanje. Zajednika osobina takvih lovaca jeste njihov neverovatno iskren nastup, pun emocija, razumevanja i saoseanja prema potencijalnoj rtvi. Najei oblici zloupotrebe dece na Internetu su:

Trafiking ili tzv. trgovina belim robljem Blud Kraa Sugestija Vrsnjacko nasilje Izazovi za decu.

Trafiking - je meu prvim u nizu zloupotrebe. Na poslovnim sajtovima najee maskiran u vidu veoma primamljivih ponuda za dobro plaen posao u inostranstvu. Posetiocima ovih sajtova nudi se mogunost da, uz malo truda sa poveriocem posla (i to o njegovom troku), dobiju posao na odreeno vreme. Saradnja se pri tom obino dokumentuje lanim ugovorima i garancijama, ne bi li sve izgledalo krajnje uverljivo i verodostojno. rtva na sajtu popunjava formular - prijavu sa detaljnim informacijamao svom materijalnom, porodinom i zdravstvenom statusu, ime u potpunosti otkriva svoj profil po kojem e se vriti dalji uticaj. Kada sa liste prijava otpadnu rizini sluajevi, sa onima koji su uli u ui krug organizuju se lini kontakti, da bi u zavrnoj klasifikaciji bivali regrutovani iskljuivo bezbedni pojedinci koji se veoma lako pakuju za put, pri emu im se sugerie njegova tajnost pod izgovorom navale kandidata na dobar posao. rtve trafikinga najee su deca u uzrastu od 12 do 22 godine, sa niskim materijalnim i socijalnim statusom porodica iz kojih potiu. Oni uvek zavravaju kao jeftina radna snaga u inostranstvu, gde su, lieni pasoa i novca, primorani da se bave ili prostitucijom ili tekim fizikim radom koji nije plaen. Daljim direktnim ucenama i zastraivanjima, rtve trafikinga postaju dugoroni robovi.

Blud - jedan od najrasprostranjenijih oblika zloupotrebe dece. Statistiki je dokazano da je svaka etvrta devojica i svaki esti deak doive neki oblik seksualnog zlostavljanja. Napadi na njih uglavnom poinju druenjima na forumima i u Chat sobama, sistemom lanog predstavljanja "lovaca". Posledice, psiholoke, a neretko i fizike prirode, na njoj ostaju trajno i kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasinim zlostavljanjem ili silovanjem. Kraa - u direktnom ili indirektnom obliku je jo jedna u nizu vrsta zloupotrebe maloletnika preko interneta. Na sajtovima se esto nudi pomo tipa savetovalita koje ima za cilj prepoznavanje psiholokog profila maloletnika oko kojeg se naizgled stvara prijateljsko i zatitniko okruenje. U drugim varijantama u istu svrhu mogue je iskoristiti informacije o brojevima kreditnih kartica kojima maloletnik plaa svoje uee u nagradnim igrama. Sugestija - oblik napada sa ciljem da se rtva navede na samopovreivanje, svesno ili nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naroito stoga to moe da rezultira tekim bolestima, pa ak i smrtnim sluajevima. Laki vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu rtvu, mogu se nai na sajtovima iji sadraji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vebi i slinih aktivnosti. Ciljnu grupu ovakvih sajtova ine u najveoj meri devojice tinejderskog uzrasta. Vrnjako nasilje - Vrnjakim nasiljem putem interneta naziva se podsticanje grupne mrnje, napadi na privatnost, uznemiravanje, praenje, vreanje, nesavestan pristup tetnim sadrajima i irenje nasilnih i uvredljivih komentara. Ono moe ukljuivati jo i slanje okrutnih, zlobnih, nekad i preteih poruka, kao i kreiranje internet stranica koje sadre prie, crtee, slike i ale na raun vrnjaka. Takvo nasilje odnosi se i na postavljanje fotografija vrnjaka na galerijama sajtova, uz zahtev posetiocima da ih procenjuju po odreenim karakteristikama, odnosno da glasaju za osobu koja je najrunija, najnepopularnija ili najdeblja u koli. Izazovi za decu - Dananja sredstva komunikacije dostupna su i najmlaem uzrastu, a njihova nekontrolisana upotreba u vezi sa prirodom dece koju odlikuju elja za zabavom, radoznalost i naivnost - u znatnoj meri uveava stepen rizika od nasilja na Internetu. U najmlaem dobu, ove sutinske odlike deteta predstavljaju najplodnije tlo za najrazliitije zloupotrebe, dok je u starijem dobu prisutan jo i snaan uticaj okoline. Uticaj okoline oblikuje se najee u drutvu korisnika mree koji svoja zanimljiva sajber iskustva prenose na vrnjake. Sasvim je uobiajeno da kod dece preovladava elja da se iskusi ono to su iskusili i njihovi vrnjaci. Izazova moe da bude mnogo, a kreatori sajtova e ih u svako doba imati u vidu, ne bi li nekako uspeli da postignu svoje ciljeve. S druge strane, roditelji bi u svakom trenutku trebalo da dre na umu injenicu da se njihovo dete ne igra sa raunarom nego sa ljudima koji osmiljavaju sajtove i raunarske igrice sa nekim ciljem, najee negativnim po odreenu vrstu korisnika. ak i ako su ti uticaji naizgled neutralni, ipak ostavljaju nedostatak socijalnih i kontekstualnih naznaka, kao to su govor tela i ton glasa, moe imati mnotvo uinaka, budui da u ovom sluaju ne postoji opipljiva, afektivna povratna informacija o tome da li je odreeno ponaanje u komunikaciji prouzrokovalo tetu sagovorniku. Anonimnost poiniocima online - nasilja daje oseanje slobode od odgovornosti i mogunost da nekanjeno naruavaju socijalne norme i
8

ogranienja. U svim navedenim sluajevima rtve su uglavnom deca koja su svojom voljom prila rizinim sadrajima i prihvatila izazov. negativne posledice, jer preterano upijanje besmislenih i beskorisnih informacija moe da predstavlja uzaludno izgubljen deo detinjstva. Raunar detetu treba predstaviti kao alatku za koristan rad, a ne kao redstvo za beskonanu igru i zabavu. Drugi korak predstavljaju igrice koje zaslepljuju um. Retke su, meutim, korisne igre, a takve se esto smatraju i dosadnim. Raunarske igrice predstavljaju jedan od negativnih oblika zabave koji nudi Internet, budui da pritajeno vre veliki uticaj na ponaanje i Neki od pomenutih oblika zloupotrebe dece na Internetu dostupni su na sledeem sajtu: http://www.wikipedia.org. (Sajt je poseen 28. novembra 2012.)

4. ZATITA DECE NA INTERNETU

Zatita dece na Internetu podrazumeva fiziku, psihiku i moralnu bezbednost maloletnih lica tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na Internetu (surfovanje, etovanje, koricenje drutveno - socijalnih mrea, online igrice). Cilj je zatiti decu od neprimerenih sadraja, negativnih efekata korienja Interneta i podii nivo znanja i svesti o tome na koji nain virtuelna stvarnost utie na decu i dokle smeju da se uputaju u digitalni svet, a da to bude bezbedno i bez posledica.

Deca u dobu puberteta i adolescencije postaju nezgodna po karakteru, ali nisu manje ranjiva na Internetu. Meutim, osnovni zadatak roditelja je da uoi trenutak kada je dete sposobno da samostalno krstari Internetom.

4.1. Prilagoenost sadraja dejem uzrastu

Bez obzira na uzrast u kome dete poinje da koristi Internet, mora se voditi rauna o prilagoenosti sadraja njegovom uzrastu. Jasno je da roditelji moraju biti ukljueni u to. Drugim reima, ma kada se odluili za upoznavanje sa Internetom, svaki roditelj bi trebalo da povede rauna o tome da dete koristi samo programe namenjene svom uzrastu. Imajui u vidu da tehnologija svakim danom postaje sve vei deo svakodnevnog ivota, nemogue je ignorisati je i nerealno oekivati da emo dete biti u stanju da drimo dalje od kompjutera dui vremenski period. Sa druge strane, pitanje pozitivnih ili negativnih efekata koje korienje kompjutera u ranom uzrastu je jo uvek neto o emu ne postoje definitivni stavovi i preporuke strunjaka. Ono to veina istraivanja istie kao kljuno bez obzira na uzrast deteta u kome poinje da koristi kompjuter jeste prilagodjenost sadraja uzrastu deteta i ukljuivanje odraslih u proces. Drugim reima, ma kada se odluili za upoznavanje sa kompjuterom povedite rauna da Vae dete koristi samo softvere i igrice prilagodjene njegovom-njenom uzrastu, to su u uzrastu do 6 godina iskljuivo edukativni softveri koji detetu omoguavaju da crta, boji, dizajnira razliite stvari, ui slova, brojeve i razliite pojmove i logiki razmilja. Agresivne i kompetitivne igrice u tom uzrastu se nikako ne preporuuju (a ako je ikako mogue poeljno ih je izbei i kasnije, najmanje do 10. godine). Pored toga, nemojte dete pustiti samo za kompjuter, sedite sa njim, igrajte se zajedno, koristite kompjuter kao edukativno sredstvo i sredstvo za razvijanje kreativnosti Vaeg deteta, na isti nain na koji bi se igrali i sa igrakama. Ukoliko imate vie dece, kod starijeg deteta ete lake odrediti uzrasnu granicu kada kompjuter prestaje da bude zabranjena zona. Kod mladjeg deteta, to e se esto desiti i ranije kada vidi brata ili sestru za kompjuterom i ono e se nai tu negde barem u ulozi posmatraa. Prema istraivanjima radjenim u USA pre etiri godine, oko 72% dece uzrasta ispod 6 godina zna da koristi kompjuter, oko 30% ini to svakodnevno u trajanju od proseno sat vremena dok se oko 40% dece sa kompjuterom upoznaje ve u uzrastu oko tri godine, a smatra se da se ovaj procenat iz godine u godinu poveava.

10

Anketa sprovedena na jednom domaem sajtu koji se bavi roditeljstvom dala je sline rezultate - preko 70% roditelja koji svojoj deci dozvoljavaju korienje kompjutera to im je dozvolilo u uzrastu od 3 godine i manje. Da li je to prerano ili ne, pitanje je na koje strunjaci jo nisu dali definitivan odgovor, u svakom sluaju ma kada se odluili da dete pustite za kompjuter potrudite se da to bude u onoj meri i na onaj nain na koji e to biti prilagodjeno uzrastu deteta.

4. 2. Programi za zatitu dece na Internetu

Najbolja zatita je da u svakom momentu znate sta vae dete radi na Internetu. Postoje softveri koji belee ta je sve radjeno na raunaru, adrese koje su poseivane i sve to snima u odredjene log fajlove sa tekstom koje je vae dete kucalo (chat programi, dopisivanje, fejsbuk itd.) tako da ete uvek biti u toku ta vae dete radi. K9 WEB protection predstavlja program veliine dva do tri MB, kojim na jednostavan nain moete zabraniti, pratiti ili limitirati odredjene veb - sajtove, upotrebu chat klijenata i ostalih online alata. Na sajtu pored navedenog postoje jo i programi za preiavanje sadraja. Ovi programi su napravljeni tako da prepoznaju sadraj web stranica koji bi mogao da bude tetan za mlade korisnike. Ti progami omoguavaju odraslima, koji brinu o deci, da spree dete da poseuje te neprimerene veb - sajtove. Programi za preiavanje koriste tri glavna modela: crnu listu, belu listu i neutralnu listu. Crna lista blokira prilaz upisanim sajtovima, dok bela lista omoguava odlazak samo na navedene sajtove, blokirajui sve ostale. Postoji mnogo proizvoaa softvera koji su napravili specijalizovane web itae za decu. To nisu samo klasini itai kao Internet Explorer ili Firefox, ve predstavljaju itav jedan zatvoreni svet koji je napravljen tako da bude siguran za decu, a da im ipak dopusti da (donekle) surfuju Internetom. Ovakvi programi po pravilu su areni i imaju mnogo zvunih efekata tako da privlae panju dece, a esto su i nafilovani gomilom sadraja, od pristupa online Flash igrama, preko predefinisanih portala za decu, pa sve do spiska proverenih web stranica sa sadrajima primerenim datom uzrastu. Treba pomenuti da su mlaoj deci ponueni specijalizovani softveri za Internet koji ograniavaju surfovanje, ali pruaju dovoljnu dozu slobode. Ti softveri se mogu podesiti i pruaju jedno tzv. bezbedno internet okruenje tako to je sadraj fiziki ogranien na odreene lokacije. Ipak, deci do bar 12 godina ne bi trebalo dozvoliti korienje Interneta. Druga vrsta softvera su standardni antivirusi koji kontroliu Internet protok i spraavaju maliciozne programe da se uvuku u raunar ili mreu. Takvi softveri smanjuju mogunosti da se oteti raunar ubacivanjem virusa ali nee spreiti zloupotrebu iz prostog razloga: najvei broj
11

zloupotreba je manipulativnog tipa tj. lano prestavljanje i prevara koju softver ne moe da sprei. Ovo se dakle, moe spreiti jedino razumnom upotrebom ponuenih sadraja. Eventualno se moe spreiti kraa podataka (ifri, PIN kodova kreditinih kartica...) sa raunara koje korisnici snimaju kako ih ne bi zaboravili. Opet se vraamo na poetak, sebe i decu emo sauvati tako to emo se sami disciplinovati i neemo praviti standardne greke zbog kojih kasnije informacije dolaze u pogrene ruke.

5. MERE PREVENCIJE ZLOUPOTREBE DECE NA INTERNETU

5.1. Pravila za roditelje

12

Prvi korak u zatiti linih informacija jeste formiranje (otvaranje) bezbednog profila. Paljivo odaberite informacije koje ete u njemu da navedete. Nauite dete da koristi neutralnu e-mail adresu i nadimak. Password (lozinku) vaeg rauna drite uvek u tajnosti. Nauite decu da primaju poruke samo od osoba koje poznaju i van Interneta. Nastojte da zatitite decu od neprijatnih iskustava - pokaite im kako da zatite sopstvenu privatnost i potuju privatnost drugih. Nauite decu da ne odgovaraju na uvredljive poruke. Pomozite deci da shvate kakve poruke mogu da izazovu neprijatne oseaje. Proverite umeju li deca da blokiraju prijem poruka od odreenog poiljaoca. Sauvajte uvredljive poruke, mogu da vam poslue kao vaan dokaz. U suzbijanju klasinog ikaniranja na Internetu saraujte sa uiteljima i drugim roditeljima. Budite u kontaktu s ljudima iz okoline vaeg deteta - upoznajte se s njegovim drugovima, njihovim roditeljima, nastavnicima i uopte okruenjem. Nauite svoje dete da vas obavetava o svakom iskustvu iz virtualnog / realnog sveta, koje ga zabrinjava. Ubedite ga da u vas moe da se pouzda i kada neoprezno uradi neto loe i da ete zajedno potraiti reenje! Objasnite detetu da, ukoliko ga neko uznemirava, to nikad nije njegova krivica Pazite da vaa deca poseuju veb sajtove iji sadraj ne kri zakon. Takoe im objasnite da u stvarnosti nije sve tako kako se na Internetu prikazuje. Objasnite deci kakvi im rizici prete kod snimanja materijala sa Interneta. Uverite se da je va raunar dobro zatien. Uvek koristite aktivnu verziju antivirus programa. Nauite decu da pre snimanja na hard disk datoteku provere pomou antivirus programa. Pre nego to instalirate bilo ta na raunar, proitajte tekst o zatiti privatnih podataka i izjavu korisnika. Proverite na Internetu pouzdanost softvera koji nameravate da preuzmete. Zatvarajte sumnjive skakutave prozore tako to kliknete na krsti u desnom gornjem uglu. Nikad nemojte da kliknete u sredinu prozora.
13

U operativnom sistemu koji koristite na raunaru otvorite svom detetu korisniki raun. U njemu moete da aktivirate funkciju pod nazivom roditeljska kontrola. Izuite mogunosti roditeljske kontrole pretraivaa. Upoznajte se sa svim mogunostima koje nudi funkcija zatita porodice. Adrese sajtova koje deca najvie poseuju sauvajte u folderu Omiljeno (nalazi se u meniju browsera). Svima preporuujemo da uvek kada na Internetu trae informacije, posete najmanje tri veb poznate i kredibilne veb adrese i naene informacije uporede. Ljudi koji se sreu na Internetu nisu uvek onakvi kakvima se predstavljaju. Nauite decu da tite sopstvenu privatnost na Internetu na isti nain kao to se to radi u stvarnom ivotu. Pratite kako vaa deca provode vreme na Internetu. Zamolite ih da vam pokau kako komuniciraju sa svojim drugarima. Nauite ih kako da tite svoju bezbednost na Internetu. Ukoliko hoe da objave na Internetu svoju ili sliku porodice, kue ili kole, za to treba uvek da imaju saglasnost roditelja. Privatne informacije (broj telefona, adresu, kolu, sportski klub i sl.) ne treba da upisuju u razne upitnike na sajtovima niti da ih daju nepoznatim ljudima. Uspostavljajte sa svojom decom odnos baziran na poverenju. Uverite ih da mogu sa vama da priaju i o svojim grekama zato to jedino tako moete zajedniki da naete reenje! Greke pri uenju su normalne.

5. 2. Pravila za decu

Uvek na svom raunaru ukljui zatitni program. Koristi najnoviju verziju antivirus programa. Posle preuzimanja datoteke uvek snimljenu datoteku prekontrolii antivirus programom i tek onda je otvori.

14

Nemoj da skida igre sa nepoznatih sajtova. Pri uspostavljanju profila, etovanja ili igranja igara uvek uvaj svoje line podatke. Line podatake u online obrascima popunjavaj samo kada moe 100% da im veruje. Ukoliko smatra da si naruio neku sumnjivu uslugu, obavesti roditelje. Svako moe da pogrei. Prozorie koji iskau zatvaraj klikom na crveni simbol x u desnom gornjem uglu. Nikad nemoj da klikne na takav prozor! Komuniciraj preko kamere samo sa osobama kojima moe da veruje. Internet bonton opisuje naine prikladnog ponaanja prema drugim osobama na Internetu. Na Internetu se ponaaj odgovorno - nemoj se sakrivati iza monitora. Kada neko alje rune poruke, ignoriri ga. Prestani da etuje sa njim. Nemoj sebe da optuuje za njegovo loe ponaanje. To nije tvoja greka. O situaciji informii odraslu osobu kojoj veruje. Poruke od njih sauvaj (save) kao dokaz. Surfuj na zatienom raunaru! Ukoliko sumnja da je tvoj raunar zaraen virusom, kontaktiraj strunjaka! Otvaraj samo potu svojih poznanika. Uvek skeniraj antivirus programom priloge iz imejlova pre otvaranja. E-mail adresu nemoj objavljivati na Internetu. Uporeuj informacije koje nae na Internetu. Upozori roditelje im nae sadraj sajtova za koji smatra da nije u redu. Zamoli ih da to prijave. Ne prihvataj sastanke sa nepoznatim osobama, iako su tvoji drugovi sa Interneta. O eventualnim sastancima uvek obavesti roditelje, opreznost se isplati. Ukoliko nita ne radi na Internetu, iskljui se.

15

Neka od pomenutih pravila za decu i roditelje su dostupna na sledeem sajtu: http://www.kliknibezbedno.rs/latin/roditelji.html (Sajt je poseen 03. decembra 2012. god.)

5. 3. Uloga osobe koja radi sa decom

Bez obzira to bezbednost dece na Internetu nije deo nastavnog programa, vaspitai i nastavnici bi trebalo da deci samoinicijativno skrenu panju na to. Oni imaju vanu ulogu u prevenciji zlostavljanja dece putem Interneta. Naveemo nekoliko osnovnih preporuka za vaspitae i nastavnike kako bi se obezbedila sveobuhvatna i efikasna zatita dece i mladih od nasilja putem Interneta. Budite pozitivni prema tehnologiji! Pitajte decu o tehnologiji koju koriste! Idite na MSN, Skype, Facebook Uite decu da se zatite, da ne daju nikome line podatke! Napravite svoj profil, vidite koliko Vam je zatiena privatnost! Razgovarajte o dobrim navikama na Internetu! Recite im da itaju pre nego to neto prihvate! Ukljuite roditelje u radionice o bezbednom Internetu!

Ono to je preduslov svega, je da roditelji, kao i vaspitai i nastavnici, moraju da budu obueni za rad na raunaru i korienje osnovnog paketa programa i da budu informisani o tome kako treba da usmeravaju i prate decu, koja su neretko za svoje roditelje pravi internet profesionalci.

5. 4. Siguran let u virtuelan svet

16

Svaka novina nam, zahvaljujui svojim dobrim osobinama, donosi neto korisno. Ono loe nastaje, uglavnom, zahvaljujui izopaenim ciljevima pojedinaca. Kod dece se deavaju dve mogunosti: a) usvajanje modela ponaanja i identifikacija sa uzorima (igrice ili Fecebook profili); b) uticanje na odluke usled naivnosti i radoznalosti, to su oekivane osobine svakog deteta, ma koliko ono izgledalo zrelo. U poetnom stadijumu teko je razgraniiti raunar i Internet kao dva odvojena fenomena, a kasniji doivljaj uslovljen je njihovom individualnom upotrebom. Stvarna elja za raunarom kod deteta je zasnovana iskljuivo na njegovoj radoznalosti i mati, pa na tim poljima roditelji treba i da reaguju u skladu sa interesovanjima deteta ne bi li njegovu matu usmerili ka brojnim kreativnim mogunostima Interneta i raunara. Meutim, ukoliko kod deteta ne postoji ova vrsta interesovanja, ne treba mu je ni nametati; vremena za savlaivanje i obuku bie na pretek u starijem uzrastu. Kupovinom raunara detetu obezbeujemo skupu igraku, beskonaan broj nasilnih igara i mogunost komuniciranja sa nepostojeim svetovima, a pravilnim usmeravanjem njegove mate ka irokim mogunostima koje nudi Internet obezbeujemo mu kreativne alate za hobi i mainu za sticanje znanja iz gomile enciklopedija i velikog broja korisnih multimedija. Prema steenim navikama detetu Internet postaje ili koristan ili opasan medij. U mlaem uzrastu Internet je za dete potpuno beskoristan, s obzirom na to da ono nije u stanju da razume njegov pravi smisao i funkciju. Veem broju dece ovaj medij je ak i dosadan, a nain komuniciranja na njemu - bezlian. U sluajevima kada dete samo pronae nekakav, njemu dostupan smisao Interneta, ono ga svakako nee korisno upotrebiti, a najee e to biti samo besmisleno muljanje po sajtovima. Ono to bi na Internetu moglo da privue dete u mlaem uzrastu jesu prevashodno aktivne igrice, koje su u veini sluajeva nasilne i predviene za gubljenje vremena. Sve dok dete ne bude u stanju da racionalnim putem pronae istinski smisao Interneta, ovaj medij nikako ne bi trebalo da mu se namee silom. Faza uenja rada na raunaru opredelie ga za Internet, pa e ono ubrzo postati svesno elje za njegovom kreativnom upotrebom. Na samom poetku dete treba usmeriti na sadraje koji bi mu mogli biti interesantni, najbolje na one koji su u vezi sa hobijem i kolom. S obzirom na to da dete u poetku i nije svesno mnogobrojnih mogunosti Interneta, nee ni imati priliku, a ni potrebu da istrauje u drugim pravcima, od kojih neki mogu biti izrazito opasni. U okviru aktivnosti vezanih za zatitu dece i bezbedno korienje Interneta, organizuju se edukativne radionice za roditelje predkolske dece koje bi trebalo da prue odgovore na najea pitanja i nedoumice, da obezbede razmenu iskustava i sticanje znanja i vetina koje e roditeljima

17

i njihovoj deci pomoi u uspostavljanju odgovornih navika u korienju raunara od najranijeg uzrasta. Akcija Klikni bezbedno, koju sprovodi Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drutvo pod nazivom Razmisli pre nego to postavi organizovala je edukaciju za nastavno osoblje, psiholoko - pedagoke slube i savete roditelja najpre u osnovnim kolama u Beogradu, a potom i u kolama u celoj Srbiji. Akciju su od samog poetka podrali i zaposleni Telekoma Srbija, strunjaci koji su uestvovali na tribinama u kolama irom Srbije, zajedno sa predstavnicima ministarstva, pokuavajui da edukuju ne samo decu, ve i njihove roditelje i nastavnike. U izuzetno poseenim, interaktivnim radionicama, svi zainteresovani su imali priliku da se upoznaju i sa dobrim i sa loim stranama Interneta. Glavna inicijativa ove akcije, koja je pokrenuta 2009. godine je Zatitimo decu na internetu, ima za cilj poboljanje bezbednosti dece na Internetu i predstavlja korak napred u borbi protiv brojnih pretnji koje ugroavaju sve nas koji koristimo Internet. U Srbiji se 7. februara obeleava Dan bezbednog Interneta. Fond B92 u saradnji sa organizacijom Save the Children i Upravom za Digitalnu agendu, organizovao je obeleavanje Dana bezbednog Interneta u Srbiji, pod sloganom Otkrijmo digitalni svet zajedno. Udruenje Roditelj je 7. februara, povodom Dana bezbednog Interneta, apelovalo na sve roditelje da pokau vei stepen odgovornosti prema najmlaim korisnicima Interneta - deci predkolskog i mlaeg kolskog uzrasta. U okviru savetovalita za roditelje posebno funkcionie Savetovalite za ponaanje na Internetu, kome se roditelji mogu obratiti sa pitanjima i nedoumicama iz ove oblasti. Neka od najeih pitanja su o virtuelnom uznemiravanju dece, privatnosti dece na Interntu, naroito na drutvenim mreama, kao i o sigurnosti dece na Internetu. Ipak, najbolje preventivno reenje jeste uee roditelja u deijim aktivnostima i njihovo neumorno upuivanje dece na to da sama naue da prave razliku izmeu dobrog i loeg. Mnogo je naina da zlonamernici priu deci, a sama deca bi, uz pomo roditelja, trebalo da naue da ih prepoznaju ve u poetnom stadijumu, i to na generalnom nivou, pa da odluno od sebe odbijaju takve kontakte.

5. 5. Zakonska regulativa

18

Pravni sistem Republike Srbije krivino delo zlostavljanja i iskoriavanja dece putem Interneta regulie Krivinim zakonikom. Najvanije izmene su da se po prvi put u Krivinom zakoniku Republike Srbije kao krivino delo smatra posedovanje i pribavljanje fotografija, audio - vizuelnih zapisa ili drugih predmeta pornografske sadrine nastale iskoriavanjem maloletnog lica. Prema Konvenciji o kompijuterskom kriminalu iz 2001. godine koju je naa drava ratifikovala i primenila u svom Krivinom zakoniku i konvencijama koje se bave zatitom prava deteta, ovaj problem stavljen je u iu interesovanja evropske i svetske javnosti, a u pojedinim dravama je proglaena prioritetom brojem jedan kada je u pitanju kompjuterski kriminal i organizovani kriminal uopte. Kod nas se kao izvrioci ovih krivinih dela javljaju lica iz svih drutvenih struktura, tako da ne postoji profil izvrilaca ovih krivinih dela u tom smislu. Motivi za izvrenje ovih krivinih dela su takoe irokog spektra i predmet su psiholokog profilisanja izvrilaca u zavisnosti od sluaja do sluaja. Jedan od relevantnih dokumenata za zastitu dece od nasilja je i Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada Republike Srbije. Svi oblici fizikog ili mentalnog nasilja, maltretiranja, povreda ili zloupotreba, zlostavljanja i zanemarivanja dece, kojima se ugroava ili naruava fiziki, psihiki i moralni integritet linosti deteta, predstavljaju povredu jednog od osnovnih prava deteta navedenih u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta, a to je pravo na ivot, opstanak i razvoj. Donoenjem Zakona o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, drava se obavezala da preuzme mere za spreavanje nasilja u porodici, institucijama i iroj drutvenoj sredini i da obezbedi zatitu deteta imajui u vidu da su detetu, s obzirom na njegovu fiziku i mentalnu nezrelost, potrebni posebna zatita i briga, ukljuujui pravnu zatitu, kako pre tako i posle rodjenja. (Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, 152. str.) Odredbe Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta se odnose na zatitu deteta od: svih oblika fizikog ili mentalnog nasilja, povreda ili zloupotreba, zanemarivanja ili nemarnog odnosa, maltretiranja ili eksploatacije, ukljuujui i seksualnu zloupotrebu, dok je dete na brizi kod roditelja, zakonitih staratelja ili nekog drugog lica kome je poverena briga o njemu (lan 19); svih oblika seksualnog izrabljivanja i seksualne zloupotrebe (lan 34); nasilnog odvoenja, prodaje ili trgovine decom u bilo kom cilju i u bilo kom obliku (lan 35); svih drugih oblika eksploatacije tetne za dete (lan 36);
19

 okrutnih, neljudskih ili poniavajuih postupaka ili kazni (lan 37).

ZAKLJUAK

20

Internet je smiljen da pomogne ljudima, ali kao i u svim drugim segmentima ivota uvek postoji neko ko e iskoristiti mogunosti za svoje loe namere. Radei na ovoj temi i sami smo se mnogo puta iznenadili rezultatima anketa i razgovorima sa ljudima shvatajui koliko su nesvesni onoga to priaju, dok njihova deca nezatieno lutaju Internetom i igraju igrice beei od svakodnevne realnosti. Naivna i lakomislena, posmatrajui sve kao zabavu, deca se prosto nameu loim uticajima i pojedincima sa loim namerama. Deca se ne mogu atititi spoljnim barijerama i ne treba oekivati da e drutvo uticati na kontrolu i zatitu dece od prevaranata i nasilnika. Spoljni elementi su svakako uticajni u spreavanju pojedinaca da svoje ideje praktino sprovedu u delo (govorimo o zakonima i pravilnicima), ali e uvek postojati pojedinci koji su spremni prei granicu zakona i morala. Kada smo anketirali roditelje, veina je pokazala odreeno poznavanje problema, ali su izrazili nemo u zatiti dece. Problem se sastoji u rizinim ponaanjima sa jedne i uticaju medija sa druge strane. Deca jednostavno imaju slobodu i pristupe raznolikom bludnom sadraju i ako ne spadaju u grupe rizinog ponaanja. Preventivna reenja se mogu podeliti u grupe: a) edukacija i upozorenja na nivou roditelja i na nivou dece; b) sistem kontrole i suzbijanja kontrola softverima, kontrola ureaja i kontrola raunarskih mrea; c) stroga kaznena politika na izvrenom i preventivnom nivou. Nadamo se da emo korisnim i praktinim savetima pomoi roditeljima kao i vaspitaima i uiteljima, da njihova deca kao i deca sa kojima rade, budu liena loih iskustava i uticaja Chat Roomova i drugih instrumenata zlonamernika. Saveti su namenjeni svima koji mogu imati bar mali uticaj na podizanje svesti i bezbednosti dece.

LITERATURA
1. Bezi, K. (1983): Tehnologija nastave i nastavnik. Pedagoko - knjievni zbor, Zagreb
21

2. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, UNICEF Beograd 3. Mandi, P. (1995): Individualna kompleksnost i obrazovanje ,,Nauna knjiga, Beograd 4. Mandi, P. D. (2001): Informaciona tehnologija u obrazovanju. Filozofski fakultet, Beograd 5. Parli, J. (1997): Permanentno obrazovanje i savremena obrazovna tehnologijaimperative naeg vremena Pedagoka stvarnost, br. 9, Novi Sad. 6. Rumovi, Lj. (1995): Bukvar dejih prava SBM - RUM, Beograd 7. Velika enciklopedija sveta (2002) ITP ZMAJ, Novi Sad.

22