ФРАНЦ КАФКА

*ПИСМО ОЦУ (НА ОСНОВУ РУКОПИСА)*

Шелезен (Ту је Кафка био на лечењу. Налази се 60 км од Прага на Елби). Најдражи оче,
Једном си ме недавно питао зашто тврдим да имам страх од Тебе. Каже да га омета страху
писању њему и због тога што величина догађаја превазилази његово сећање и разум. Теби је
та ствар одувек била једноставна, бар док си је мени и многим другима, не бирајући говорио.
Чинило Ти се отрпилике овако: читавог живота си тешко радио (Отац је читавог живота
тешко радио и ни од чега створио нешто. Овај напредак је прекинут пре много година када
су одрасле његове кћери и сада се венчањем његових кћери претворио у стравично
назадовање. Оцу непрекидно на врату висе зетови и њихова деца, изузевши сада мене. Ово је
Кафка тврдио својој вереници Фелис Бауер). Он каже да је и сам живео ,,бурно и раскошно''
(Кафка). Учио је шта је желео и није имао разлога да се брине о исхрани. Није бринуо ни о
чему. Ти због тога ниси захтевао захвалност. Теби је позната ,,захвалност деце''. Међутим,
ипак си очекивао било какву предусретљивост, знак саосећања; уместо тога ја сам се одувек
скривао, у своју собу, у књиге, у луде пријатеље, пренапете идеје; отворено нисам никад
разговарао са Тобом.... иначе нисам имао смисао за породицу, о послу и Твојим стварима се
никад нисам старао, фабрику сам Ти натоварио на леђа (Франц је учествовао у оснивању
једне фабрике која је доживела неуспех – чак је касније помишљао да се убије), а потом Те
оставио, Отлу сам подржавао у њеној самовољи (сестра) и док због тебе нисам прстом макао
(нисам Ти донео ниједну карту за позориште), за странце сам чинио све.

Ипак, никада нисам сумњао, оче, у Твоју доброту према мени. Као отац си био сувише јак за
мене, посебно пошто су моја браћа умрла мала, сестре су дошле тек касније. Упоређује себе
и оца: Кфка је један Леви са одређеним кафкијанским наслеђем, који не може бити покренут
кафкијанском животном, пословном вољом, жељом за освајањем, већ због левијевског има
жалац, делује тајно, плашљиво у другом правцу и често се препушта. Насупрот мени, Ти си
један прави Кафка у јачини, здрављу, апетиту, снази гласа, дару говора, самозадовољству,
надмоћи над светом.

Био сам плашљиво дете, а упрос томе био сам помало тврдоглав, помало ме је мајка
размазила, али не могу да верујем да сам био тешко прилагодљив, не могу да верујем да
једна пријатељска реч, мирно узимање за руку, леп поглед, не би могли да ме одобровоље,
што сам и желео. Ти си у суштини благ и нежан човек. Сећа се једног очевог поступка према
њему. ,,Цвилео сам јендом у току ноћи за водом, сигурно не због жеђи, већ вероватно
делимично да бих вас наљутио, делимично да бих се забављао. Пошто неколико јаких
претњи није помогло, узео си ме из кревета, понео ме на павлачу и оставио си ме тамо
испред затворених врата да стојим неко време у кошуљи''. (одвео га на неку терасу) То су
била васпитна средства. После је био послушан, али је имао унутрашње штете због тога.
Тада је почео да има осећање ништавости према њему ,,да сам за њега био једнов такво
Ништа''.

Тада је то био само мали почетак, међутим, то осећање ништавости које је овладало мноме
потицало је многоструко од Твог утицаја. Било ми је потребно мало охрабрења, мало
љубазности, мало подршке на мом путу.... Охрабривао га је отац само када је салутирао и
марширао као војник (што није био) или када би узео помало да пије пиво. Отац се противио
његовом браку са Јулијом Ворицек сматрајући да ће то донети лош глас његовој породици.

Затим, каже да је био потлачен ,,Твојом пустом телесношћу''. Сећам се, на пример, како смо
се често заједно свлачили у кабини. Ја, мршав, слаб, танак, Ти јак, висок, широк. Отац је увек
имао самопоуздања. Ретко су разговарали. Чим би Кафка упознао неког човека (а то је било
ретко), отац је тог човека нападао и ружио. Кафка га је често нападао речима (и чим би
изговорио неку опаку реч било би му жао). Пред Тобом је човек био сасвим беспомоћан.

Такво је било твоје читаво васпитање. Имао си, верујем, таленат за васпитање. За мене као
дете било је све што си довикивао управо небеска заповест, никада то не бих заборавио.
Пошто је при јелу био са оцем, Твоје подучавање је већим делом било подучавање о
правилном држању за столом. Оно што се стављало на сто морало се појаести. Увек је отац
говорио да је куварица ,,стока'' покварила јело. Све је јео брзо, врело и у великим
залогајима.... ,,Кости се нису смеле гристи, Ти да. Сиреће се није смело сркати, Ти да.
Најважнија ствар била је да се хлеб равно исече. Ништа није смело пасти на под. За столом
се смело бавити само јелом; Ти си, међутим, чистио и секао своје нокте, оштрио оловке,
чистио чачкалицом уши''. Он се сам није држао заповести које је поставио. Због тога је свет
за мене био подељен у три дела: један у коме сам ја, као роб живое под заповестима, које су
биле измишљене само за мене и којима никада нисам могао потпуно да одговорим, не
знајући зашто, потом други свет који је био бескрајно удаљен од мене, у коме си Ти живео,
владајући, заповедајући и љутећи се због неизвршавања и, коначно, један трећи свет где су
остали људи живели срећни и слободни од заповести и покоравања. Ја сам непрестано осећао
стид....

Нико оцу није могао да се обрати са миром, увек је било нервозе, раздражљивости. ,,Увек све
контра'' заиста није било моје основно начело према Теби. Кафка је резултат делвоања
очевих васпитних средстава. Твоја крајње делотворна, бар према мени, говорничка средства
при васпитању, која никада нису затајила била су: грдња, претње, иронија, љутити смех и
чудно – самосажаљење. Оног на кога си викао мајка је спасавала. Изгубио сам поверење у
сопствено дело. Био сам колебљив, несигуран.

Отац је увек говорио иронично или у трећем лицу: ,,То се од господина сина наравно не
може очекивати). Постао сам мрзовољно, непажљиво, непослушно дете, увек у смишљеном
бекству, најчешће у своју унутрашњост.

Његов отац је патио због деце.

Истина је да је мајка била безгранично добра према мени, међутим све то у односу према
Теби, није било добро. Мајка је помоћу доброте, разумног говора све изглађивала.

Тачно је да ме скоро ниједном ниси тукао. Међутим, вика, црвенило Твог лица, журно
скидање трегера, за мене су скоро били љутња. Са свих страна потицало је осећање кривице
од Тебе.

Кафка је бежао од свега што је из даљине подсећало на оца. Прво од радње. Она је била у
детињству у сокачету. Пошто га је отац застрашивао, ни радња није имала другачији утицај и
није била угодна. Тебе сам виђао у радњи како вичеш, псујеш, бесниш. Називао си
службенике ,,плаћеним непријатељима''. Ту сам стекао велику лекцију да Ти можеш бити
неправедан. На себи самом то још нисам примећивао, ту се сакупило много осећања кривице
које Ти је давало право. Када је пошао у Гимназију још више се удаљио од тога. Завршио је и
права и доспео до службеничког писаћег стола.

Отлу (сестру) је отац осуђивао јер је седела са слушкињама. Ипак, отац је имао другачији
однос према мајци, увек пун љубави и обзира. Сестра Вали ти се покоравала без много
напора и штете. Ели је била супротна. била је шркта и тврда. Она је када се удала постала
веселија, безбрижнија, храбрија, дарежљивија, несебичнија, пуна наде.

Говори и о Феликсу (унуку његовог оца) и Ирми Кафки (која је радила, рођака, у радњи
Хермана Кафке). Ирма је поштовала у Теби брата свог оца. Кафка се увек извињавао људима
које је његов отац увредио.

Исто тако мало спаса од Тебе пронашао сам у јеврејству. Његов отац је у храм одлазио
четири дана у години. Био је равднодушан.

Ипак, његов отац је пеоне нешто од јеврејства из мале сеоске заједнице одакле је дошао. У
суштини, водеће вероање у Твом животу састојало се у томе да си веровао у нжну ваљаност
мишељења једне одређене јеврејске друштвене класе и, у ствари, зато што је то мишљење
припадало Твојој суштини. Веровао си самом себи. Такође је и у томе било довољно
јеврејског. Мојим посредовањем јеврејство ти је постало одвратно, јеврејски списи нечитки,
они су Ти се ,,гадили''. Кафка је оболео од туберкулозе и бринуо се за своје здравље.

Кафка ништа није радио из страха. Није лењ. Тамо где сам живео био сам прекораван,
осуђиван.... Кафка је увек био одличан и узоран ученик. Уписао је и права.

Скоро никакву бригу нисам показао према значају и могућности свога брака; тај, до сада
највећи страх у мом животу скоро је потпуно неочекивано дошао до мене. Дете се полако
развило. Хтео је да побегне од оца, али неуспех у томе је био величанствен. Оженити се,
основати породицу, прихватити сву дцу која ће доћи, опстати у овом несигурном свету и, чак
помало и водити живот у овом свету, по мом убеђењу је највише што једном човеку може
успети.

Отац са њим није баш причао о сексуалном животу. рекао му је само да може бавити том
ствари без опасности. Имао је ту око шеснаест година. Када су разговарали двадесет тодина
касније и када је рекао да жели да се ожени отац му је рекао: ,,Обукла је можда било какву
одабрану блузу, у које се прашке Јеврејке разумеју и због тога си се наравно дочуио да је
ожениш и то што је могуће брже''.Женидбом са Јулијом Ворицек би нанено велику срамоту
своме оцу и његовом имену.

Затим, је два пута раскидао веридбу са Фелис Бауер. Ниједна од те две девојке ме није
разочарала, већ сам то ја урадио и једној и другој.

Дакле, зашто се нисам оженио? Постоајле су извесне препреке. Он је био духовно

неспособан за ббрак.

Кафка је у својим родитељима имао пример доброг брака. Управо ме је тај блиски однос
делимично мамио ка женидби. У вашем браку сам имао узоран брак исрепд себе, узоран у
верности, обостраној помоћи, броју деце.
Све до покушаја женидбе одрастао сам као неки трговац који уз бриге и лоше слутње, али
без тачног књиговодства ужива из дана у дан.

Франц
 БИОГРАФИЈА ФРАНЦА КАФКЕ

Франц Кафка (нем. Franz Kafka, чеш. František Kafka; Праг, 3. јул 1883 — Беч, 3. јун 1924)

један је од најзначајнијих писаца двадесетог века. Кафка је говорио и своја дела писао
на немачком језику. Добро је знао и чешки језик.
Његова дела обележена су страховима и нервозама људске егзистенције. Многи књижевни
критичари у Кафкином делу откривају елементе егзистенцијализма, или бар наговештаја ове
филозофије. Већина дела објављена су постхумно захваљујући његовом пријатељу Максу
Броду.
Породица

Франц Кафка је рођен је у Прагу у непосредној близини јеврејског гета, 3. јула 1883. као
прво, од шесторо деце, Хермана и Јулије Кафка. Деда по оцу био је месар, а деда по мајци
свештеник. Францови родитељи говорили су и чешки и немачки, мада је оцу био ближи
чешки а мајци немачки. Отац му је био власник продавнице луксузне робе, а обоје и отац и
мајка су напорно радили, неки наводе и по 12 сати, док су децу чувале гувернанте или слуге.
Францова браћа умрла су као деца, тако да је одрастао као једини син са још три млађе
сестре: Габријелом (Ели) (1889–1941), Валеријом (Вали) (1890–1942) и Отилијом (Отла)
(1891–1943). Најмлађа сестра Отла била је удата за хришћанина.
Све три сестре и њихове породице умрле су или убијене у гету у Лођу или у
концентрационим логорима. Најмлађа сестра Отла убијена је 7. октобра 1943. у гасној
комори у Аушвицу.
Школовање

Похађао је немачке школе. Завршио Староградску немачку гимназију, уписао права, затим
прешао на германистику, па се опет вратио на права. Бриљантно је завршио правни факултет
а 16. јуна 1906 добио је диплому доктора правних наука.
Радна биографија

Године 1902. упознаће Макса Брода, једног од припадника знаменитог Прашког круга, а

већ 1903. се разболео и проводи једно време у санаторијуму. После завршених студија (1906)
ради код адвоката Рихарда Левија, а у часопису „Хиперион“ објавиће 1908. осам прозних
скица под заједничким насловом Разматрање. Наставља да пише (Опис једне борбе,
Припреме за венчање на селу) и понешто објављује (Преображај, Осуда, У кажњеничкој
колонији, Сеоски лекар, Уметник у гладовању...), али његова младалачка дела углавном су
изгубљена, док су она најбоља која су му донела светску славу (Процес, Замак, Америка)
угледала светло дана тек после пишчеве смрти, захваљујући оданом пријатељу Максу Броду,
који није испунио кафкину последњу жељу да их спали. Био је ванредно строг према себи и
свом раду. Писао је споро и са прекидима, исправљао и дотеривао стално;сам је уништио
већи део својих рукописа. Обраћао је велику пажњу на језик и његове скривене
наговештаје;у чему је био близак немачким егзистенцијалним филозофима. За живота је
обично био штампан на лепој хартији и у малом броју примерака, прихваћен од познатих
немачких издавачких кућа које су се посветиле објављивању експресионистичке
књижевности. Кафкин кратки живот обележио је и познанство са три жене. Најпре ће 1912.
Код Макса Брода срести своју даљу рођаку Фелису Бауер, са којом ће једно време бити
верен, а њих двоје одржаваће богату преписку све до 1917. Још бурнија и необичнија биће
Кафкина веза са Миленом Јесенском-Полак, која ће почети случајно док је она преводила на
чешки његову приповетку Носач угља. С њом ће се Кафка такође интензивно дописивати и
оставиће јој своје „Дневнике“. Најзад, већ на самртничкој постељи, када је,
разорен туберкулозом, тежио само 49 килограма, почетком маја 1924, затражиће руку
двадесетогодишње Јеврејке Доре Дијамант, али њен отац неће дозволити венчање.
Франц Кафка умире убрзо после тога – 3. јуна 1924. у санаторијуму Кирлинг
крај Клостернојбурга, у близини Беча. Последње што је записао било је „Убијте ме или сте
убица“.
Дела

Романи

 Процес (ISBN 978-86-7609-340-3)

 Замак (ISBN 978-86-85063-60-2)
 Америка (ISBN 86-84971-03-5)
Приповетке

 Преображај (ISBN 978-86-331-3246-6)

 У кажњеничкој колонији
 Јазбина
 Сеоски лекар
 Уметник у гладовању
 Ложач
 Мала жена
 Целокупне приповетке (ISBN 86-83503-23-2)
Писма

 Писмо оцу: на основу рукописа (ISBN 86-7363-399-0)

 Писма Милени (ISBN 978-86-7844-037-3)
 Писма пријатељима
 Последња писма (ISBN 86-83503-23-2)

У току ноћи између 12. и 13. августа 1917. године прашки писац и службеник осигуравајућег
друштва Франц Кафка почео је да искашљава крв из плућа. Ово поновно изливање крви
Кафка је објаснио као психички узроковану болест. Као узрок болести Кафка је сматрао
неразрешиву супртоност између свог настојања да склопи брак са својом вереницом Фелис
Бауер и своје жеље да води усамљени живот посвећен књиежвном стварању. 1917. године је
раскинуо веридбу због болести. Касније је упознао Јулију Ворицек, Јеврејску из Прага према
Кафкином опису уобичајена, као и чудновата појава, заљубљена у биоскоп, оперете,
комедије.., све у свему некуа, више расположена него тужна. Он је размишљао на женидбу са
Јулијом ворицек; средином септембра су се верили против воље његовог оца, који је
указивао на сиромаштво из кога вереница потиче. Ипак су раскинули венчање. Затим је
касније написао своје Писмо оцу које је у рукопису имало више од 100 страница.