Kirijakos Markides-Mag Iz Strovolosa

Киријакос Маркидес
МАГ ИЗ
СТРОВОЛОСА
Необични свет једног духовног исцелитеља
НАРОДНА КЊИГА
АЛФА
2004.
У спомен на моју
мајку.
Моме оцу, Емили,
Константину и
Васји.
АУТ0Р0ВА НАПОМЕНА
Потпуно сам свестан феминистичке забринутосги за

језик и ценим је.Међутим,да бих избегао стили-
стичку какофонију у изразима његов/њен или
он/она одлучио сам,невољно,да се држим традицио-
налног стила.Стога, кад год пишем о „човеча-
нству",подразумевам и мушкарце и жене. Када за
Бога користим реч „он", то чиним само због тога
што је таква употреба уобичајена,а не зато што
претпостављам да је Бог мушког рода.Из истих
разлога одлучио сам да користим грчки стил у
обраћању именима.На пример,кажем Даскалос у
номинативу,али када му се обраћам кажем Даска-
ле.Слично је и са Костас и Јаковос.Када их зовем,
кажем Коста и Јаково.Са женским именима нема
овог проблема.Сва имена у тексту су фиктивна,
изузев историјских имена и имена чланова моје
породице. Осим тих имена, ништа у овој студији
није фиктивно.Ово истраживање треба сматрати
превасходно као феноменолошко проучавање једног
духовног исцелитеља и његових блиских сарадни-
ка.То није парапсихолошка студија.Мој циљ није
проверавање или установљавање емпиријске вредно-
сти паранормалних феномена.Уместо тога,покушао
сам да што је тачније могуће представим свет
онако како га доживљавају сами субјекти. Ово не
значи да сам ја имао улогу пасивног посматрача.
Као што ће читалац открити, постао сам активан
учесник у оквиру Једне групе исцелитеља,
настојећи да разумем њихов свет изнутра, У
оквиру њиховог система.
Овај материјал сам сакупио у четири одвојена
периода,током лета 1978, у периоду између
децембра 1978. и септембра 1979, и током летњих
месеци 1981. и 1983. године.
Желим да изразим захвалност Универзитету Мејн
што ми је понудио летњу стипендију и сабатичко
4 Киријакос Маркидес
одсуство током школске 1978-79.године. Без такве

великодушне подршке ово проучавање се вероватно
не би остварило.
Сличну захвалност дугујем и својим колегама на
Одељењу за социологију и социјални рад. Такође
бих желео да захвалим и особљу Кипарског центра
за друштвена истраживања који ми је понудио
коришћење својих машина за фотокопирање и
касетофона кад год ми је било потребно.
Много хвала мојим пријатељима Стефану и Џоан
Маркс, који су први подстакли моје интересовање
за питања која се односе на проучавање свести и
духовности.Хвала такође и другим мојим пријате-
љима,колегама и научницима који су прочитали
оригинални рукопис и великодушно понудили своју
подршку и критичку оцену: Стефану Кону, Ричарду
Фену, Херберту Макобију, Леонарду Дубу,Џоани
Грин, Ерлингу Скорпену, Џејкобу Нидлмену,Марчелу
Труцију,Мајклу Харнеру,Џејмзу Лауе и Колину
Вилсону.
Хвала Марлени Габријел, мом литерарном агенту,
на њеном пријатељству, вери у ову књигу и
прворазредној професионалној стручности. Хвала
такође Еви Мајн на предивно откуцаном рукопису.
Моја љубав мојој сестри Марули Христу, што је
тако велика сестра, као и за помоћ коју нам је
увек пружала за време нашег боравка на Кипру.За
моју супругу Емили резервисана је најдубља љу-
бав,између осталог, због њене бодре подршке,
интелектуалног подстицаја и изванредног уређива-
ња првог нацрта књиге.
Желим, на крају, да изразим своје дубоко дивљење
према Даскалосу и његовим блиским сарадницима.
Мој рад са њима је истински био труд љубави.
У правом смислу речи,ово је њихова књига.
1
МАГ ИЗ СТРОВОЛОСА
За Спироса Сатија знао сам још од детињства.

Његова репутација водећег кипарског специјалисте
за онострано у мени је изазивала мешавину
очараности, радозналости и страха. Кад смо били
деца, свештеник из наше парохије упозоравао нас
је да се клонимо „Мага из Строволоса", човека са
„сатанским моћима". Разрогачених очију смо
слушали приче о опседнутости духовима,
истеривањима ђавола и митове о томе како његова
кућа врви од бестелесних духова. Његово име је
било синоним за сам окултизам и свако ко је имао
храбрости и жељу да ступи у контакт са својом
покојном мајком, требало је само да закуца на
његова врата. То је била слика коју сам о
Спиросу Сатију имао у свом уму када сам 1960.
године напустио Кипар и отишао у Америку. Готово
две деценије касније, једва сам се сећао човека
о коме сам маштао, али кога никад нисам
упознао у младости. Тек у лето 1978, када сам
био у посети Кипру, моје интересовање за „Мага
из Строволоса"се поново пробудило. Разговарао
сам необавезно са једном старом пријатељицом,
филологом, када ми је рекла у поверењу да Су
она и њен муж, судија, чланови једног полу-
тајног „Круга за истраживање истине". Духовни
учитељ ове мистичне секте, на моје изненађење,
није био нико други до "Маг из Строволоса". Одмах
сам изразио своје интересовање да се упознам с
њим.Био је крај августа када сам се са својом
пријатељицом одвезао до Строволоса, предграђа

Никозије, да се сретнем са Спиросом Сатијем.
Баш је иронично, размишљао сам,што сам морао
да проведем осамнаест година у Америци пре него
што сам могао да упознам овог мистериозног
човека који је живео на само три километра
од моје куће.Очекивао сам да ћу срести особу
строге нарави и дивљег изгледа, на нивоу његове
репутације. Ниједно од мојих предубеђења није
било тачно. Био је то висок и симпатичан старац
у шездесетим годинама,пензионисани државни
службеник који је штедљиво живео од своје
државне пензије.Уместо полулудог претећег
чаробњака срео сам једну ватрену и дубоко
религиозну особу, са великим смислом за хумор,
чији су хобији били сликарство и класична
музика. Он је себе сматрао за исцелитеља и
„психотерапеута", лекара за душу,чија је главна
брига у животу била да олакша бол онима око себе,
како је то сам рекао,и да помогне онима који су
заинтересовани да крену на пут самооткровења.
- Ми смо се срели раније! узвикнуо је када сам
сам га први пут срео, и ставио десну руку на
чело.
- Мислим да нисмо,рекао сам осмехујући се и
пружио руку док нас је наша пријатељица
представљала.
- Срели смо се раније,самоуверено је климао
главом, и позвао ме да седнем у његовој малој
дневној соби.
Претпостављао сам да ме је помешао са неким
другим. И разговор о тој теми је ту био завршен.
Даскалос, како га је моја пријатељица звала, нам
је понудио кафу и распитивао се о мом породичном
пореклу,што је уобичајена пракса на Кипру, где
је међу становништвом које је бројало нешто
7 Маг из Строволоса
мало више од пола милиона људи, свако у рођачкој

вези са сваким. Затим сам почео да му постављам
питања о његовом животу и учењу. На моје пријатно
изненађење,Даскалос је био говорљив човек и на
моја питања је одговарао без устручавања. Чак
ме је позвао да присуствујем састанцима које је
држао сваке две недеље. За време тог првог
сусрета разумео сам да је његово учење мешавина
хришћанског мистицизма и индијске религије.
Појам карме, закона узрока и последице како га
је он називао, и доктрина реинкарнације
изгледало је да играју централну улогу у ономе
чему је учио своје ученике. Моја радозналост за
Даскалосов свет је била појачана кад сам
схватио да он нипошто није био примитиван шаман
већ високо артикулисан и интелектуално
култивисан човек. Ипак, свет у коме је живео био
је мистериозан и егзотичан са моје тачке
гледишта.
- Чуо сам о чудесним излечењима која сте
извели,истакао сам.
- Има ли шансе да присуствујем таквим чудима?
- Признао сам Даскалосу да ми је било тешко да
прихватим појам „чуда". Такође сам рекао да је
антрополошка литература пуна извештаја о
необичним исцељењима шамана и видара.
- Али мени је потребно да лично присуствујем
таквим феноменима пре него што будем уверен,
рекао сам.
- Као прво,одговори Даскалос осмехујући се,она
излечења о којима си чуо нисам извео ја већ
Свети Дух.Ја сам само канал за ту
суперинтелигенцију. Да ли ћеш присуствовати или
не таквом такозваном чуду, не зависи од мене.
Ако је то део Божанског Плана да присуствујеш
чуду, онда хоћеш. Али ми једноставно не можемо
поручити чуду да се догоди. Пре него што сам

отишао тог дана, Даскалос ме је позвао да
присуствујем састанку који је требало да има
са неким својим ученицима сутрадан поподне у
Стои. Стоа је била мала просторија у позадини
његовог дворишта, одвојена од преосталог дела
куће, где је обучавао своје ученике.Стоа је била
подељена на два дела, главни део у којем је
држена настава, и Санктум који је био испуњен
религиозним артефактима,иконама Христа и
Богородице, и белим свећама. На олтару се
налазио сребрни пехар, а поред њега мали мач
без шиљка, који је почивао на крсту.Затупасти
Мач,сазнао сам касније, је био од велике
важности за Даскалосове кругове. Прихватио сам
његов позив да присуствујем састанку,са својом
супругом, Емили, која је срела Даскалоса први
пут. Кад смо стигли у његову кућу пола сата пре
званичног састанка, Даскалос је управо био
завршио терапију и изгледао је исцрпљено, седећи
у фотељи и носећи кожну кецељу какву носе месари
на Кипру. Поред њега је седео један сељак грубог
изгледа, али са ведрим осмехом.
- Ево, долази Неверни Тома!Узвикнуо је Даскалос
у шали, кад ме је видео како улазим у собу са
Емили.
-Да си дошао само десетак минута раније
присуствовао би чуду.
- Даскалос је објаснио да је његов посетилац
патио од болести кичме последњих двадесет
година, што је било последица премлаћивања која
је издржао у рукама британских војника за време
антиколонијалног илегалног рата током 1950-их
година.
- Сада је добро,изјавио је самопоуздано.
- Ако би се сада прегледао на рентгену,снимак
би показао потпуно излечену кичму.Сељак, са

неверицом на лицу, настави да се срећно смеши
док сам му постављао питања о његовој болести.
Рекао ми је како се добро осећа и да су болови
које је трпео свих ових година прошли.
- Волео бих да имам времена да то проучим,
промрмљао сам, али се сутра враћам у Америку.
- Да ли Вам дугујем нешто? Упитао је сељак мало
касније.
- Наравно да ми дугујеш! Одговорио је Даскалос.
-Ради тачно онако како сам ти рекао да радиш.Једи
и пиј мање и узимај витамине.Упркос човековог
наваљивања,Даскалос је одбио да прими икакву
надокнаду за своје услуге.
Када је састанак требало да почне,Даскалос је
изгледао освежено као да је био набијен неком
тајанственом енергијом.После кратке молитве,
почео је предавање. Рекао је да је човек вечно
биће,еманација„Свете Монаде",која после пролаза
кроз „Идеју Човека", архетип унутар Апсолута,
стиче облик и егзистенцију. у тренутку када
прођемо кроз Идеју Човека започињемо свој
инкарнацијски циклус. Коначни циљ је да се
вратимо извору носећи са собом акумулирана
искуства која смо доживели у земаљским животима.
Даскалос је затим говорио о Умовима као
суперсупстанцама од којих су направљене васионе.
То је материјал од којег ми као људска бића
градимо „елементале".Такве елементале стварамо
својим мислима и осећањима. Када се елементали
једном „пројектују",започињу самосталан живот
и могу да утичу на оне око нас који „вибрирају"
на истој фреквенцији.
Није нам било лако да пратимо његов говор, пошто
је то било први пут да смо у контакту са
таквим језиком.Било ми је јасно да разумевање

Даскалосовог речника и погледа на свет захтева
континуално праћење и дискусије са њим.
Емили и наша деца су остали на Кипру, док
сам се вратио у Мејн да држим предавања током
јесени 1978. Требало је да се поново вратим на
Кипар за Божић и да започнем свој сабатикал за
пролеће 1979. Ово би нам омогућило девет
непрекидних месеци на Кипру,што је била велика
прилика да се поново утопимо у нашу завичајну
културу и обновимо стара пријатељства, као и
да склопимо нова. У исто време сам планирао да
довршим рукопис о проблему међународног
тероризма,за који сам материјал већ био
прикупио.Међутим,негде у мојој подсвести вребао
је Даскалос.Кратки сусрети са њим су ме
заинтригирали и навели ме да поново читам о
шаманизму и немедицинском исцељењу.Средином
семестра, док сам читао књигу Дага Бојда Ро-
ллинг Тхундер,студију о једном индијанском
врачу, буквално ме је понела мисао да цео свој
сабатикал проведем у прикупљању материјала о
Даскалосу,у намери да на крају напишем књигу о
њему.Рукопис о тероризму, мислио сам,може да
чека.Међутим, нисам био сигуран да ће ми он
дозволити да будем било шта друго сем ученик.
Био сам свестан његовог отпора публицитету.
Али сам осећао да сам већ успоставио добар однос
са њим и надао сам се да неће противити.Да бих
припремио терен, послао сам му писмо и књигу
коју сам објавио о друштвеним и политичким
развојима догађаја на Кипру. У писму му нисам
ншпта поменуо о својим намерама, већ сам му
једноставно написао:
„Шаљем Вам ову књигу јер знам колико сте
заинтересовани за проблеме Кипра. Видећемо се у
децембру." Другог дана по повратку на Кипар,

посетио сам своју пријатељицу филолога, и
открио јој своје намере.
- Немој да се узалуд надаш,упозорила ме је.
Даскалос неће никоме дозволити да пише о њему.Не
жели чак ни да даје интервјуе.Ма колико да су ме
њена упозорења обесхрабрила, помислио сам да
треба да окушам срећу.Нисам видео Даскалоса више
од три месеца и једва сам чекао да поново
успоставим контакт са њим.Када сам стигао до
његове куће, он је био заузет једном сеансом
исцељивања. Врата дневне собе су била затворена,
али сам могао јасно да чујем његов глас. Седео
сам у холу и чекао док је давао дијагнозу да
су проблеми са кожом његовог пацијента били
психолошке природе и да је излечење захтевало
промену пацијентовог става.
- Где си био све ово време? - Узвикнуо је
Даскалос када ме Је видео,испраћајући своје
посетиоце до врата.На моје разочарење, изгледало
је да се он уопште није сећао да сам био у
Америци током последња четири месеца.
- Зар нисте примили моје писмо? Упитао сам,
помало збуњен.
- Какво писмо? правио се да не зна да је уопште
примио моју књигу.Је ли то ово? - рече један
младић који је изгледао као jедан од
Даскалосових ученика, док је отварао фиоку и
извадио моју књигу.
- Да, то је та књига - одговорио сам
- Хоћеш да кажеш да си ти то написао? - узвикнуо
је Даскалос и показао на књигу.
Очигледно не само да се није потрудио да
погледа моју књигу и прегледа њен садржај,већ
чак није ни приметио ко је њен аутор.Мој его је
био повређен. Имао сам осећање да је шанса да
ће ми у том тренутку дозволити да пишем о њему

била никаква. Ипак сам одлучио да будем упоран,
упркос неугодној ситуацији.
- Бићу на Кипру следећих девет месеци, - рекао
сам,
- добио сам сабатикал од свог универзитета и
...
- Шта је сабатикал? - прекиде ме он. Када сам му
објаснио, одмахивао је главом у неверици.
- Хоћеш да ми кажеш, - настави он подижући
обрве у подсмешљиву гримасу,- да ће ти се платити
за толико дуг период без рада? Како је дивно
доколичарити! - обрати се свом младом шегрту.
Пре него што сам имао шансу да протестујем да
сабатикал није распуст, он ме збуни једним
непријатним питањем.
- Узгред буди речено, - рече тихим и
задиркујућим гласом, - можеш ли ми рећи колико
зарађујеш, ако смем да питам? - Осећао сам се
сатеран у ћошак, али се он правио као да није
свестан моје нелагодности. Знао сам да се таква
питања једноставно не постављају.
Свакако, - одговорио сам, док сам гутао
пљувачку и открио му висину своје плате.
- Сав тај новац! - Узвикнуо је он и одмахивао
зачуђено главом.Незграпно сам пожурио да
објасним да таква плата можда изгледа велика,
али да се тешко може сматрати и просечном по
америчким стандардима. Али он на то није обраћао
пажњу. Због његових реакција почео сам да се
осећам као да сам члан какве паразитске класе.
У том тренутку сам схватио мудрост упозорења
моје пријатељице. Претпоставио сам да су шансе
да ћу написати књигу о њему практично никакве.
Даскалос ме уопште није схватао озбиљно. Желео
бих да искористим свој сабатикал да напишем
књигу о Вама, - рекао сам пошто сам скупио

храброст,знајући сасвим добро какав ће бити
његов одговор.
Изгледао је замишљено и озбиљно неколико
тренутака,не рекавши ни речи.
- Шта је толико важно што желиш да пишеш о мени?
- упитао ме је тихим гласом.
Одговорио сам да би многи људи на енглеском
говорном подручју, посебно у Америци,били веома
заинтересовани да чују његову поруку о животу.
- Али оно што ја учим није моја порука, одговорио
је, ширећи руке да би истакао оно што је рекао.
- Ја сам само канал Јоханана и других невидљивих
учитеља.
- Ко је Јоханан?
Даскалос објасни да Јоханан није нико други до
Исусов ученик,Јован Евангелиста,који је говорио
кроз Даскалосово тело.
- Веома често су вибрације његовог присуства
толико јаке да мој материјални мозак има тешкоћа
да каналише његова учења. У таквим случајевима
једноставно напустим тело и пустим да га Јоханан
потпуно преузме, док ја седим у публици и
слушам његов говор. Да ли сада разумеш зашто не
могу да кажем да су ова учења моја?
Даскалос застаде за тренутак и продорно ме
погледа.
-Слава је замка на духовном путу,- рекао је као
да жели да себе и мене упозори на опасности
које вребају због публицитета. - Морам да
останем анониман.
Ово је крај мог пројекта,помислио сам
резигнирано и почео да се привикавам на ту
чињеницу.Али пре него што сам завршио ову мисао,
Даскалос ме изненади. Можеш да пишеш о учењима
ако тако желиш,под условом да мене не наведеш
као аутора, - рекао је мирно.Био сам очаран и

обећао сам да ћу чувати његову анонимност што
више могу.На крају крајева,име Даскалос је
уобичајени назив на грчком којим људи
ословљавају учитеље.
- Веома сам срећан што сте ми дозволили да пишем
о Вашем свету, - рекао сам кратко. - Али сам
збуњен. Зашто ја? Знам да сте до сада одбили да
дате и један једини интервју.
Он се осмехнуо и погледао ме продорно. - Пре
него што ти одговорим, реци ми да ли верујеш у
реинкарнацију?-изненадило ме је његово директно
питање и за тренутак сам био у недоумици, не
знајући шта да кажем. Као студент социологије
научен сам да будем скептик и да избегавам
метафизичка питања за која се сматра да се на
Њих не може одговорити.Научили су нас да
верујемо да таква питања ремете објективност и
непристрасност који су неопходни за валидне
закључке.
- Немам никакве основе ни за веровање ни за
неверовање, - рекао сам, - али сам отворен за
убеђивање. – Поменуо сам да ме је одувек
импресионирала елоквентност аргумената
изнесених у корист реинкарнације током свих
столећа, од Платона до теозофа и мадам Блавацки.
Даскалос је ценио мој одговор и климнуо главом
у знак одобравања. Затим је наставио са
одговором на моје питање.
- Ово није први пут да смо се срели, - рекао је
сасвим искрено. Ми смо се познавали у четири
претходне нкарнације.Наш сусрет у овом животу
није случајан,- наставио је,док сам гледао
аветињски израз на његовом лицу,а ја мора да сам
изгледао збуњено и у неверици, - није случајан
као што није случајно ни то што се толико
интересујеш за политику и мистицизам.Ти си живео

у Индији У време када сам ја био јоги и ми смо
се познавали.Твоја најећа брига у тој
инкарнацији била је да играш улогу посредника
између неколико зараћених племена. Али си био
толико неспретан, - наставио је Даскалос и
прснуо у смех, - да си упркос својих добрих
намера проузроковао избијање рата.
- За време краљице Изабеле од Шпаније, - рекао
је даље, - када су Шпанци потиснули Маваре са
иберијског полуострва, ти си опет био усред
политичких комешања.
Мајка ти је била Маварка, а отац Шпанац. Покушао
си да посредујеш између ове две сукобљене
стране,опет безуспешно. Та авантура те је скоро
коштала живота.
- Твоје интересовање за мистицизам се развило
у Тибету где си се инкарнирао неколико
пута.Твоја опсесија трагањем за Истином нагонила
те је да луташ од једне ламасерије до друге. У
твојој садашњој инкарнацији, твоја ламасерија је
универзитет на којем предајеш.
На ову последњу примедбу нисам могао а да се не
насмешим. Идеја да је Мејн универзитет моја
садашња ламасерија била ми је веома забавна.
- У прошлости си неколико пута дошао близу
просветљења,- наставио је Даскалос док се
концентрисао на моје лице, - али обично окренеш
леђа у последњем тренутку.
- На који начин?
- Твоју пажњу одврате неке друге,више
овоземаљске преокупације.Узгред буди речено, -
рече Даскалос изненада, пре него што ми је дао
шансу да сварим своју ин карнациону историју,
- да ли сам те упознао са Јаковосом?
Млади човек који је до тада ћутећи слушао,
осмехнуо се.
- Јаковос, - изјавио је Даскалос као нешто што
се само по себи разуме, као да хоће још више да
ме шокира,- је стар четири хиљаде година.
- Чудно, - рекао сам у шали, - не изгледа да има
више од двадесет. Даскалос је тврдио да су он и
Јаковос „стари пријатељи", чије је пријатељство
датирало хиљадама година уназад.
- Коме могу да причам такве приче а да ме не
прогласе лудим? - Упита Даскалос смејући се, док
ме је лупкао по колену. - Чак и неки од нас, -
наставио је док се окретао ка свом младом
ученику, - упркос сопствених искустава понекад
се питају да ли су моћи које имамо стварне или
не.Он сада има само деветнаест година, - рекао
је Даскалос док се окретао ка мени, - и често
сумња у истинитост сопствених искустава. И ја
сам сам у том добу имао сумње.
- Понекад нам логика препречује пут, - промрмља
Јаковос, као да размишља наглас.
- Логика, логика ... - реаговао је Даскалос и
нестрпљиво одмахивао главом. - Ако се држиш
логике не можеш отићи врло далеко.Шта је друго
логика него конвенционалан начин мишљења у
одређеном времену и на одређеном месту? Наш
предмет проучавања су Логос, Разум, Истина,
који су изван времена и простора.
Тада је поменуо да сваке ноћи он и неки од
његових ученика постају „невидљиви помагачи".
Улазе у стање „егзосоматозе",то јест напуштају
своја тела и путују на далека места „да би
служили". Они који су способни за егзосоматозу
били су његови најнапреднији ученици који су
Обукли белу одору,симболичну униформу која
подразумева иницијацију у ексклузиван унутрашњи
круг.
- Са својим невидљивим помагачима, - рекао је
Даскалос, - идем по целом Блиском Истоку,
укључујући Иран и Турску. У нашем раду не
постоји националност, не постоји религија, не
постоји раса.
Када сам упитао како је егзосоматоза могућа,
Даскалос је одговорио да свако људско биће има
три тела,не само једно, као што људи обично
претпостављају.Поред нашег„груботварног
материјалног тела",рекао је,имамо и „психичко
тело" ,тело осећања, и „ноетско тело", тело које
изражава наше ментално стање. Свако од ова три
тела живи у другој димензији постојања:
груботварној материјалној димензији, психичкој
димензији и ноетској димензији. Ова три тела
изражавају нашу „садашњу личност", која је ма-
нифестација нашег унутрашњег ја, „перманентне
личности".Када наше груботварно материјално тело
умре, ми настављамо да живимо унутар психичких
светова са својим „психоноетским телом".
Искусни мистик, према Даскалосу, може да
напусти своје материјално тело по вољи, да
путује у психоноетском телу као потпуна
самосвест и да се затим врати у материјално
тело потпуно свестан искустава које је имао док
је био у егзосоматози. Свако од три тела,
наставио је Даскалос, има одговарајућег
„етеричног двојника",енергетско поље које
одржава у животу ова три тела и које их повезује
једно с другим.Етерична виталност,која омогућава
исцељење,је космичка енергија коју наука још
није открила.Ову енергију наша тела апсорбују
кроз одређене психоноетске центре,„чакре" или
„свете дискове".Даскалос је рекао да су ово
истине које ћу доживети када једном крочим на
18 Кириакос Маркидес
стазу истраживања истине.

- Боље је, - наставио је полако, - да се о
таквим стварима не говори јавно,јер то
скандализује људе.
Поменуо сам да у Америци влада све веће
интересовање за мистицизам и да се људи не
скандализују тако лако.
- Можда је тако у Америци,али не и овде на Кипру.
- Видим шта хоћете да кажете, - климнуо сам
главом,схватајући да је Даскалос имао на уму
разне покушаје локалне цркве да га
екскомуницира.
- Реци ми - питао је Даскалос нагло,- зашто си
заинтересован да напишеш ову књигу?
Његово питање ме је изненадило,јер сам
претпостављао да сам то већ објаснио. - Немам
никаквог начина да сазнам, - одговорио сам
одлучно, - да ли је свет у којем живите стваран
или не.Али морам да признам да сам фасциниран
оним што сте ми до сада рекли о њему. Био бих
лицемер ако не бих признао да је моја амбиција
да напишем једну добру књигу која би насликала
што је тачније могуће свет онако како га Ви
доживљавате. Такође желим да научим шта треба
да учиним да бих имао слична искуства као и Ви.
Спреман сам да следим Ваша упутства о вежбама
медитације и да покушам да разумем Ваша учења
о природи стварности.
- Шта још? - Упитао Даскалос тихо и погледа ме
озбиљно.Схватио сам да је мислио да је мој
одговор не-уверљив. - Па, - рекао сам помало
збуњено, нагађајући шта је имао на уму, - у
случају да еволуирам и стекнем психоноетске
моћи волео бих да и сам постанем исцелитељ и да
служим својим ближњим. - Добро! - узвикнуо је
Даскалос и завалио се у столици задовољног

израза лица. - То је наша мисија у животу, да
служимо својим ближњима. Не заборави, жетва је
обилна,али жетелаца је мало.Ти, - наставио је и
уперио прст у мене, - са својим познавањем
друштва можеш да будеш од посебне користи. Можеш
да конструишеш дивне светове у којима би људи
могли да живе у миру и хармонији.
- Учинићу све што могу, - рекао сам наивно,
немајући ни најмањег појма шта је Даскалос
хтео да каже својом ултра идеалистичком изјавом.
Даље је рекао да је цео регион Блиског
Истока набијен насиљем и патњом и да је потреба
да се хитно дела преча него икад. Морални
стандарди, рекао је са тугом на лицу, свуда
падају и има толико дивљаштва и неправде.
Када сам те вечери отишао кући, размишљао сам
о свом састанку са Даскалосом,који је изгледа
дефинисао природу мог односа са њим у току месеци
и година који ће уследити .Моји спонтани
одговори на његова питања разјаснили су у мом
уму одговарајућу методолошку процедуру Коју ћу
примењивати у проучавању Даскалосовог света.Чак
и пре нашег последњег сусрета, схватао сам да би
конвенционални социолошки приступ у проучавању
Даскалосовог круга био неподесан. Такво
проучавање би ме присилило да покренем одређена
питања науштрб других, која су ми изгледала
значајнија и примамљивија.Више сам желео да
уместо тога постанем учесник-посматрач у
најпунијем смислу те речи. Да бих разумео
Даскалосову стварност,морао сам и сам да
постанем ученик и да покушам да посматрам његов
свет унутар његовог сопственог искуства.Одлучио
сам да користим његов језик у разговору са њим,
без икаквих унапред створених појмова о објекти-
20 Кириакос Маркидес
вној вредности његове стварности. Уместо да

наметнем сопствене теорије за објашњење
Даскалосовог света,мислио сам да је боље да
следим феноменолошки приступ и да пустим њега да
објашњава свој свет сопственим језиком и
категоријама разумевања.Моја амбиција као истра-
живача била је, дакле, да искористим обученост
за теренска истраживања и посматрања како бих
избацио на површину друштвене свести живот, рад
и поглед на свет једног изванредно обдареног
духовног учитеља.
2
ЕГ3ОРЦИЗАМ НАЦИСТИЧКИХ ДУХОВА
Пробудио сам се рано ујутро и почео да радим

на забелешкама са терена. Требало је да се видим
са Даскалосом тек после четири сата тог
поподнева,када је био планиран састанак са
његовим ученицима.Даскалос ми је рекао
претходног дана да ме неће моћи видети раније,
јер је имао неколико обавеза.Око осам часова
зазвонио је телефон.Била је то Маро, пријатељица
моје сестре. Хтела је да зна да ли бих био вољан
да договорили састанак са Даскалосом за неке
њене пријатељице. Рекла је да су Јеврејке и да
су управо стигле из Израела. Њихова ћерка је
имала озбиљне психичке проблеме. Лекари нису
могли ништа да учине, па су девојку одвели код
многих психијатара, али без икаквих резултата.
Девојка је, како су ми рекли, била сасвим
нормална све док једне ноћи није сањала како је
муче демони.Од тада је стално чула њихове
гласове и виђала их у сновима. Помоћ јој је била
очајнички потребна, јер се ситуација
погоршавала. Дошла је на Кипар са својом мајком
у посету тетки. Маро је питала да ли би било
могуће да уговорим састанак са Даскалосом тог
истог дана.После неколико телефонских позива
успео сам да уђем у траг Даскалосу. Уговорили
смо састанак за једанаест и тридесет.До тада ће
он,рекао је,завршити своје послове.Маро је
стигла у нашу кућу са својим пријатељицама мало
пре састанка са Даскалосом.Представила ме је
трима Јеврејкама,мајци, тетки и ћерци.Говориле
су искварен енглески а с обзиром на очигледну
нелагодност,разговор са њима није био тако
лак.Девојка је изгледала „нормално" али сам на
њеном лицу запажао дубок страх и тугу. Требало
нам је само петнаест минута вожње колима да бисмо
стигли до Даскалосове куће.Маро није пошла са

нама јер је рекла да је хвата језа од „тих
ствари".Никад није срела Даскалоса,али је знала
за његову репутацију стручњака за окултно.И
сама помисао на њега испуњавала ју је ужасом.
Даскалос је био са Лоизосом, једним од својих
блиских ученика који је студирао медицину на
Атинском универзитету. Замолио сам три жене да
се представе. Тада сам укратко објаснио
Даскалосу природу наше посете. Даскалос се
удобно завалио у својој фотељи и детаљно
осмотрио девојку.
- Имаш талисман на себи, рекао је, - тачно на
срцу. То је шестокрака звезда. - Видео сам
како се лица трију жена разведравају. Девојчина
мајка је напоменула, на енглеском језику са
јаким акцентом, да испод хаљине, на месту које
је Даскалос навео,ћерка заиста има талисман у
облику Давидове звезде, који је за њу направио
један јеврејски рабин. Ова демонстрација
Даскалосових психичких моћи је очигледно у
њиховим очима потврдила његову исцелитељску
способност. Даскалос је затим замолио девојку,
Хадас, да му опише шта се десило. Уз помоћ мајке
и тетке објаснила је да кад год „они" дођу, она
осећа као да јој одузимају душу и тело јој бива
као мртво.Кад год се то догађа, осећа болове у
стомаку и у потиљку. - Ја сам ненормална, -
закључила је. - Ти демони ми не дозвољавају да
се одморим ни за тренутак.
- Како можеш да кажеш да си ненормална,- упаде
Даскалос,- када си ми објаснила шта ти се догађа
на тако јасан и разумљив начин?
- То верује и њена мајка,- рекла је тетка
узбуђено. - То је све у њеној уобразиљи.
Приметио сам да Даскалос није био импресиониран
овом дијагнозом о девојчином стању,па је на-

ставио да поставља питања.
- Да ли си икад упитала те духове ко су и шта
желе од тебе?
- Не, нисам, - одговорила је Хадас.
- Колико имаш година?
- Двадесет шест.- Мени је изгледало да нема више
од двадесет.
- Која је твоја вера?
- Јеврејска.
- Молим те, затвори очи. - Она очигледно није
разумела шта је Даскалос рекао, па је њена тетка
превела његове речи на хебрејски.Хадас је
показала жељу да сарађује, па је затворила очи,
док је Даскалос усредсређено посматрао њено
лице.Кроз неколико тренутака девојка је
отворила очи и Даскалос настави да је испитује.
- Ако хоћеш да ти помогнем, мораш да ми кажеш
да ли истински верујеш у Бога или не,
- рекао јој је.
- Верујем,верујем! - одговорила је девојка
озбиљно.
- Добро! Иначе не бих могао да ти помогнем, -
рекао је Даскалос и онда дао дијагнозу њеног
проблема.
- Ваша ћерка - рекао је мајци - не пати од
запоседнутости демонима. - Затим је погледао у
мене и наставио: - а није запоседнута ни
елементалима. Они које видиш и чије гласове
чујеш, нису илузија. То су људска бића. Они су
нацисти. - Видео сам како се ужас оцртава на
лицима трију Јеврејки.-То су два духа,- наставио
је Даскалос,- муж и жена, који су умрли за време
бомбардовања Хамбурга од стране савезничких
сила. Они су учествовали у холокаусту и физички
мучили велики број Јевреја. Када су отишли на

други свет, са собом су однели и своју мржњу
према Јеврејима. Тако су успели да запоседну
и тебе у време каду су твоје и њихове вибрације
биле на истој Фреквенцији.Муж је запосео твој
соларни плексус, а жена гениталну чакру. Али
нису успели да запоседну чакру твог мозга.
Успели су да пошаљу у лудницу четири Јеврејке.
Али ти не треба да се бојиш, јер ћемо данас
прекинути везу између тебе и њих и отерати их
одавде. Пошто си ти јеврејске вере,урадићемо
егзорцизам у складу са јеврејском Кабалом.
Даскалос тада замоли Лоизоса да се оде у
спаваћу собу и донесе Белог Орла, малу статуу
коју је Даскалос држао поред свог кревета. Био
је то Даскалосов симбол беле магије, веома стари
мистични симбол, како сам открио касније.
Даскалос је затим упутио Лоизоса да донесе сре-
брну шестокраку звезду, поклон који је добио од
једног јеврејског мистика.На средини звезде је
на хебрејском језику било исписано Десет
заповести. Затим је рекао Лоизосу да прекрсти
руке на грудима и да у једној руци држи Белог
Орла,а у другој шестокраку звезду.Упозорио га
да, док ове предмете држи на тај начин,не сме ни
реч да проговори. Лоизос је отишао горе, а
Даскалос је почео са припремама. Најпре је
упалио једну белу свећу и напунио водом чашу
коју је ставио на сто поред свеће.Тада је узео
лист белог папира и неколико фломастера
различитих боја. Отишао је у Санктум и донео
Затупасти Мач, пољубио га и ставио преко папира.
Када се Лоизос вратио, мрачног изгледа и ћутећи,
Даскалос је узео статуу,ставио је поред свеће,
а другом руком је држао шестокраку звезду.
- Приђи, - рекао је девојци.Она устаде и приђе
код стола.
- Умеш ли да читаш хебрејски? - упитао ју је.
- Да, - рекла је девојка тихо. Тада Даскалос
пружи руку у којој је држао шестокраку звезду и
стави је испред девојчиног лица. Рекао јој је
да наглас прочита Десет заповести. Када је
завршила,дао јој је шестокраку звезду и рекао да
седне и чврсто држи звезду на свом срцу. Понављај
за мном,- наредио јој је, - „шалом алехем, шалом
алехем". - Приметио сам страхопоштовање других
двеју жена када су чуле ове хебрејске речи. -
Шалом алехем, шалом алехем, - поновила је девока
испрекиданим гласом.
Даскалос је тада сео за столом, пољубио
Затупасти Мач и затражио од Хадас да учини исто.
Онда јој је рекао да започне неку молитву коју
зна на хебрејском. Када је очитала своју
молитву, Даскалос је наставио да мрмља „шалом
алехем,шалом алехем"и,користећи Затупасти Мач и
Црвени фломастер,почео да црта неколико
шестокраких звезда једну преко друге. Покрети су
му били спори и одлучни.После неколико минута
престао је да мрмља „шалом алехем, шалом
алехем", и почео нешто тихо да говори док је
исцртавао црвене линије. Нисам могао да разазнам
шта је говорио, видео сам само како покреће
усне.Лоизос је стајао иза Даскалоса и придружио
се монотоном мрмљању шалом алехем,шалом алехем,
док су му очи биле уперене у Даскалосово
цртање. Хадас је наставила са својом молитвом,
држећи чврсто шестокраку звезду на грудима, и
концентришући поглед на пламен свеће, према Да-
Скалосовим инструкцијама.Приметио сам да су
мајка и тетка седеле на каучу једна поред друге,
чврсто се држале за руке и влажних очију
посматрале шта се догађа. У том тренутку

Даскалос је изгледао више као какав рабин него
као кипарски исцелитељ. Примењујући поступке је-
врејског мистицизма, смањио је напетост у
јеврејским женама, и олакшао им да са
разумевањем учествују у сеанси исцељења. Да је
девојка била муслиманка,Даскалос би примењивао
суфи методе да би постигао исти циљ.
- Не, ви нисте хришћани. Ви сте свиње. Нема
сажаљења за вас, - говорио је Даскалос на
енглеском, гласним и строгим гласом, док се
концентрисао на пламен свеће брзо покретао руке
лево-десно.Пламен се понашао на прилично чудан
начин,постајао је тањи и издуженији, испуштајући
црни дим на врху.Затим се смањио и жестоко
треперио.Изгледало је да пламен реагује на
покрсте Даскалосових руку. Онда је пружио длан
и прешао изнад пламена као да хоће да га зграби.
После тога је отворио песницу изнад својих
цртежа као да баца нешто на папир,мрмљајући речи
које нико није могао да чује.Одмахивао је главом
негодујући док је концентрисано радио на пламену
свеће. - Тврдоглави су, - рекао је као да жели
да присутне обавести о тешкоћама са којима је
суочен. - Не,ви нисте хришћани, - понављао је
гласно и оштро, - ја сам сада Јеврејин! Шалом
алехем.Око двадесетак минута Даскалос је радио
са пламеном,што је прилично дуг период у
поређењу са другим случајевима у којима је
примењивао сличне процедуре. Када је завршио,
лице му је изражавало олакшање и задовољство.
У тренутку када је престао да ради са пламеном.
овај се потпуно умирио. Хадас је наставила да
понавља молитву, а Даскалос је савио бели папир
у облику троугла.Онда је ставио врх савијеног
папира изнад пламена, пуштајући га да се запали.
Лоизос,који је још увек мрмљао „шалом алехем",

узе запаљени папир из Даскалосових руку и изнесе
га напоље у специјалну посуду да потпуно изгори.
Даскалос тада рече девојци да сама угаси пламен
и да попије „намагнетисану" воду. - Од сада не
треба уопште да бринеш, - изјавио је
ауторитативно.- Више не могу да те повреде,ни
тебе нити било кога другог. Обоје су сада отишли
на једно место где се могу одмарати у миру,
све док се не освесте.Можда ћеш још мало осећати
тежину у глави, али не брини. То је накнадно
дејство које ће постепено нестати. Али они ви-
ше не могу опет да запоседну твоју ауру. Могу
покушати да делују на тебе телепатски, али те не
могу запоседнути.
Ако их осетиш близу себе, само изговори молитву
коју си говорила овде и концентриши се на
пламен беле свеће.Чим то будеш урадила, они ће
се уплашити и отићи ће.Тада се Даскалос врати
у своју фотељу. Изгледао је уморно. Мали Мариос,
његов трогодишњи унук,који је у међувремену ушао
у собу,попео се на Даскалосово крило и наслонио
главу на дедине груди. Даскалос поче да га ми-
лује по глави.После неколико тренутака тишине
рекао је трима женама које су седеле збуњено:
- Невероватно зар не? Људи носе своју мржњу чак
и у гроб. - Хадасина тетка, која је седела поред
мене, наслонила се тик до мене и тихим гласом
упитала колико дугују Даскалосу за његове
услуге. Очигледно, то је било оно што су чекале
да чују пре него што оду.Некако сам то очекивао
и рекао женама полуозбиљним,полушаљивим тоном,
- Зашто га не упитате? - Онда сам објаснио
Даскалосу о чему разговарамо. - Не дугујете ми
ништа, - био је стандардни одговор. - Да ли се
сећате случаја сиријског краља у Старом Завету?
- Наставио је Даскалос, - који је патио од

лепре и кога је излечио онај јеврејски пророк?
- Јеврејска госпођа се извинила због свог
непознавања Старог Завета.Зато је Даскалос
укратко објаснио.
- Кад је сиријски краљ упитао колико дугује
пророку,његов одговор је био: „Ништа. Милост
Господња се не плаћа новцем." Али један од
његових ученика је постао похлепан.Тако, када је
краљ отишао са својом свитом,овај ученик их је
пратио и рекао краљу да се пророк предомислио.
Краљ му је тада понудио злато. Али је пророк на
свој начин видео шта се десило и када се ученик
вратио, рекао му је: „Краљева лепра је на теби."
И ученик је добио лепру. Не можемо да прихватимо
новац за нешто што није наше. - Да ли хоћеш да
кажеш, Даскале, - упитао сам, - да је пророк
проклео свог ученика?
- Не, наравно да није, - одговорио је Даскалос,
- пророк је био добар и волео је свог
ученика,али је видео шта се спремало. Узрок
ученикове лепре је била његова похлепа,а не
пророк.
- Не разумем, - приметио је Даскалос после
паузе од неколико тренутака, - како неки
психотерапеут може да тражи новац за нешто што
није његово, животворни етар Светог Духа.
Бесплатно вам је дато, па бесплатно треба и да
дајете, - закључио је.
После ове кратке лекциЈе, три жене су устале,
захвалиле Даскалосу, па смо сви кренули. Док
смо излазили из куће, тетка се још једном
распитала да ли заиста ништа не дугују. Из неког
разлога то јој је звучало невероватно. И
подсетио сам је на Даскалосову причу из Старог
Завета,и ушао у кола. Недељу дана касније,
отишао сам да посетим ове три Јеврејке. Желео

сам да сазнам како се Хадас осећала после сусрета
са Даскалосом. Маро ме је већ обавестила да је
Харас престала да чује гласове истог дана после
састанка са Даскалосом. Такође ми је речено да
је чак изашла у дискотеку са једним младићем и
више се није бојала да сама иде улицама.
- Сви су били толико срећни, - рекла је Маро,
Видео сам Хадас поново,дан пре него што је
требало да се са мајком врати у Израел. За
разлику од претходног пута када сам је видео,
била је веома говорљива и вољна да детаљније
опише своје мучно искуство.
- Мој проблем је почео пре четири године, када
је мајка отишла на пут у Румунију. Једне ноћи
сам изашла са пријатељима. Нешто се десило
између мене и мог дечка и ја сам га напустила.
Отишла сам кући и истуширала се. Када сам легла
у кревет осетила сам да ми нешто улази у главу.
Била сам веома узнемирена.Осетила сам неку
промену.Отишла сам код лекара који ми је рекао
да су у питању само нерви. Дао ми је пилуле.
Када се мајка вратила из Румуније одвела ме је
код многих лекара. Сви они су понављали да патим
због нерава. Нисам могла да спавам, иако сам
узимала велику количину пилула против не-
санице. Онда сам отишла код једног рабина. Рекао
ми је да морам да се молим, јер је нешто слично
демону ушло у мене. Почела сам да се молим и
сваког јутра бих повраћала све што сам јела.
- Али још увек ниси чула никакве гласове?
– упитао сам.
- Не, у почетку нисам. Али сам сањала да живим
у две врсте света, у овом свету и у другом,
подземном свету један рабин ми је рекао да ћу
после четрдесет дана повраћати нешто врло велико
и жуто, помешано са другим бојама. Рекао је да

ћу после тога опет бити нормална, што се и
десило. Повраћала сам сваког дана, четрдесетог
дана највише и поново се осећала добро.
Излазила сам са пријатељима и нашла новог дечка.
Али опет се нешто десило између нас и ми смо
раскинули. Била сам веома узнемирена. Овог пута
ми је било теже,јер су сви моји пријатељи били
венчани, па сам била веома усамљена. Сећам се
да сам спавала на софи када је нешто ушло у
моје тело. Почело је у ногама а онда ушло у мој
стомак.Осетила сам како продире у мене,али нисам
чула никакве гласове.После тога,почело је да ме
мучи. Ишла сам код многих рабина и рекла им шта
се десило. „Само си узнемирена. Заборави то,"
рекли су. Нисам могла да заборавим. Превише ме
је болело. Онда сам покушала да убеђујем себе
да је мој проблем само психолошки и да не тре-
ба да мислим на њега, па сам легла да спавам.
Али тада сам почела да чујем гласове тачно овде
у доњем делу врата, а затим су се преселили у
моју главу.Гласови су ми говорили у сну: „У свету
у којем си, не можеш да имаш живот као други."
Нећемо ти дати да будеш у свом свету.
Мучићемо те и натерати те да полудиш. Држаћемо
те у нашем свету и овде ћемо те удати."
- Удали су те у другом свету? - упитао сам.
- Да, удали су ме за једног високог човека
са брковима- нисам га срела никада раније. Ако
га икад опет видим, препознаћу га. Познајем га
тако добро! И још су ми рекли: Пошто смо те
присилили да се удаш у нашем свету,не можеш се
удати у свом свету." Сваког Јутра када бих се
пробудила, отишла бих до кревета своје мајке и
молила је:"Молим те помози ми.Десило ми се нешто
веома чудно"Можеш ли ми помоћи?"Није могла. Нико
није могао да ми помогне!Осећала сам да ти

гласови уништавају мој ум.Нисам знала шта да
радим.Отишла сам код још једног психијатра. „Све
је у реду с тобом," рекао је.
То је све само у твојој глави."
Хадасина мајка је поменула да јој Је ћерка била
послата у једну установу за ментално оболеле из
које је Хадас побегла после недељу дана.
- Давали су ми врло јаке пилуле, - наставила је
Хадас. - Почела су да ме боле леђа, имала сам
проблема са кретањем, и гласови су ме мучили без
престанка.Мајка ме је онда одвела код још једног
психијатра, који ми је рекао да сам нормална.
Посећивала сам овог психијатра редовно, али он
није могао да ми помогне.
- Да ли си лекару описала твоју ситуацију на
исти начин на који сада мени објашњаваш?
- упитао сам.
- Не. O томе говорим само оним људима који су
отворени за такве ствари. Поново сам отишла
код рабина.
„Ако не престанеш да размишљаш о томе,
полудећеш,"рекао ми је.Нисам могла да престанем.
Долазили су ми сваке ноћи.Хтели су да ме натерају
да извршим самоубиство.
Сада их више не чујем. Осећам да ми је тело
слободно.Али нисам баш сасвим добро. Осећам као
да ми је глава празна.Подсетио сам Хадас на то
да јој је Даскалос рекао да ће свакако имати
накнадно дејство.Мајка је додала да сада види
велику разлику у понашању ћерке.Тетке су се
сложиле с тим,Захвалио сам на њиховом времену и
поздравио се.Мој следећи задатак је био да
посетим Даскалоса и чујем његову верзију приче.
Следећег јутра сео сам у аутобус и отишао у
Строволос.Када сам стигао,приметио сам да
Даскалос има посетиоце,па сам сачекао у Стои док

не оду.Касније сам отишао до дневне собе где ме
је Даскалос чекао.Када сам му поменуо да сам
видео девојку и да је сада сасвим добро,
Даскалос ни]е показао никакво изненађење, нити
посебно интересовање.
- Знам, - рекао је као нешто што се само по себи
разуме.-Даскалос је био исцелитељ кога је
сигуран у свој рад и није му била потребна
никаква потврда о ефектима његове интервенције.
Када је рекао Хадас „ти си излечена," није
покушавао да је само импресионира и да створи у
њој погодно психолошко стање за опоравак.
Даскалос је био апсолутно сигуран да је, објек-
тивно говорећи, девојка била излечена, да су
духови били истерани из ње и да стога нема чега
да се плаши.
Нисам изнео детаље о свом разговору са Хадас
када сам разговарао са Даскалосом. Само сам
поменуо да сам је видео и да је добро. Сада сам
желео да ми Даскалос објасни детаље егзорцизма
који је извео над девојком.
- Такав случај сам већ срео у више ситуација, -
започео је Даскалос своје објашњење. - До
сада ми је шест или седам Јевреја,мушкараца и
жена, дошло из Израела да их ослободим
запоседнутости.У овом случају, радило се о
људским бићима која су умрла и која су,док су
била жива,осећала бесомучну мржњу против
одређених људи или ситуација. Таква бића нису
успела да изврше потпуни прелаз у психички свет.
Уместо тога, нашли су се како осцилују између
етеричког плана груботварног материјалног света
и психичког света. Тако су се нашли у поло-
жају У којем могу да долазе у контакт са овим
светом.Начин на који то раде је запоседање
људског бића које живи на Земљи и које има

одређене фобије или је у одређеном психолошком
стању које омогућава тим духовима да уђу У ту
особу.
- Али, колико ја то разумем, - додао сам, -
запоседнутост такође може да буде и од стране
демона или елементала.
- Наравно! - Узвикнуо је Даскалос. - Али, да
би уопште дошло до запоседнутости,било од стране
демона,елементала или умрлих
људских бића, морају да за то
постоје разлози то јест онда када
индивидуа вибрира аналогно са
оним ко покушава да уђе у њу.
Другим речима, сама особа мора у
себи да има предиспозициЈу да
наноси злодругима. - Да ли то
значи да је Хадас имала такву
предиспозицију? - упитао сам.
- Та девојка је имала извесне
фобије које би, да нису
биле стављене под контролу, могле
да се развију и повреде неке
људе. Према томе,да би дошло до
запоседнутости,семе нечег
сличног мора да постоји у особи
која постаје запоседнута. Ови
нацисти су покушавали постепено и
у фазама да запоседну тело те
девојке, и у томе су успели. Ти
духови су је гурали ка
самоуништењу. То нису били
елементали које је она сама
створила и које су јој се вратили
њој. Нити су то били елементали
црне магије које јој је послао
неко ко жели да је повреди.

Најтежи облик запоседнутости за
рад је запоседнутост од стране
умрлих људи. Они су посебно
упорни. Није их лако отерати.
А не можеш ни да их уништиш, ни
да их раствориш.Они су вечна
бића и не могу се уништити.У томе
је тешкоћа.На пример,ја могу и
имам право да уништим и растворим
елементал, без обзира на то
колико је моћан и ужасан. У овом
случају, да ли си приметио
упорност оних духова у одбијању
да је напусте?
Очигледно, Даскалос је од мене
очекивао да дам потврдан одговор,
заборављајући на тренутак да
нисам видовит као он и да нисам
могао да опазим што и он. Зато
мора да сам му звучао као идиот када сам
питао: „Приметио шта, Даскале?"
- Зар ниси приметио да су одбили
да изађу из ње? Ја бих их
избацио из ње, а они би се опет
вратили. Било ми је веома тешко
да их проведем кроз ватру.
- Да ли се због тога пламен
понашао на тако чудан начин? -
упитао сам.
- Да. Покушавао сам да их протерам кроз елемент
ватре,како бих их изоловао и онда бацио у Еревос
.Еревос је један облик психоноетског амбиса који
није казна,већ неопходно стање које је слично
забораву, где ће њихова сећања бити избрисана
тако да, када дођу свести неће се сећати ничега.
Видиш, оно што раздваја различите светове,

етерички план груботварног материјалног,
психичког и ноетског света, је овај вео Еревоса
или амбиса. Када човек уђе у њега, престаје да
се сећа и не одражава никакве утиске, али ипак
зна да постоји. Веома често људска бића улазе
тамо у стању дубоког сна. Стари Грци су га
називали „талог воде". То је неопходно стање
које присиљава људска бића која вибрирају
сатански да забораве.
- Али карма неће заборавити, - рекао сам.
- Наравно да неће. Они ће се поново инкарнирати
и сићи доле да стекну потребна искуства и
плате дугове.Еревос је само још један израз
Божје Милости.
- Дакле, - наставио је Даскалос, - покушао
сам да их затворим у Еревос. Сада су они у стању
дубоког сна. Више немају жељу а ни снагу да икоме
нанесу зло. Зато млада Јеврејка не треба ничега
да се плаши. Али, пошто су у њој остали толико
дуго, изазвали су одређену турбуленцију у њеној
подсвести. У њој још увек постоји сећање на оно
што су јој урадили. Али можеш да ме упиташ, зар
нисам могао да је доведем у такво стање да
све заборави.
То би било веома опасно.Она мора сама постепено
да замени таква сећања. Сада је у могућности да
се да се одбрани и да схвати да су они ти који
су стварали псеудо-елементале у њој. Да сам,
међутим, избрисао њена сећања једно по једно,
могао сам да пореметим њену личност.
- Значи, оно што кажеш, Даскале, приметио сам,
- је да ова девојка може поново да чује гласове,
али у том случају то ће бити елементали који су
преостали из њене запоседнутости.Молитва коју
си тражио да изговара има за циљ да она
сама раствара такве елементале

чим осети па су близу ње.
- Баш тако! Зато сам јој дао метод
који може да примени да би
растворила те псеудо-елементале.
- То је један облик аутосугестије,
- приметио сам.
- Тачно. То је то. Али шта је
аутосугестија? Самосвесна
конструкција елементала за
одређену сврху. Стога, девојка има
начин да себе потпуно излечи и
то сопственим темпом. Исус је
једном рекао да, када приметимо
коров како расте у пољу где смо
раније посадили добро семе, не
смемо одмах да ишчупамо га.
Морамо да сачекамо док добро семе
не сазри.
- Даскале, - упитао сам, - ти
си водио разговор са оним
духовима. Рекао си одређене
ствари, као: „Ви нисте хришћани,
ви сте свиње." Да ли си рекао још
нешто?
- Да,много ствари, путем мисли.
Рекао сам ово на енглеском, не
због духова, јер са њима могу да
комуницирам ментално, већ због тога
да би девојка разумела како их ка-
рактеришем. Да ли сада схваташ?
Радио сам на обе стране.-0 чему си
још разговарао? - упитао сам тада.
- Један од њих ми је рекао: „Ти
си хришћанин. Шта је тебе брига за
Јевреје?Они су непријатељи
хришћанства.
Ми смо хришћани." Рекао сам им:
„Ви нисте хришћани. Јер сте згазили
све хришћанске вредности." „Јесмо,
јесмо!", били су упорни. Приметио
сам да су у једној ранијој инкар-
нацији били чланови једне
фанатичне протестантске секте.
- Тако сам ово двоје, - наставио
је Даскалос, - довео у ситуацију
која ће их натерати да схвате да
не само што нису хришћани, већ да
су свиње, као они духови које је
Исус послао у крдо свиња како би
их уништио.
- Кад кажеш да си их бацио У Еревос,
Даскале, да ли то значи да си
створио анђеоске елементале који су
их тамо испратили?
- Да наравно. И ја сам морао да
прођем кроз ватру,то јест као
свест,како бих могао да их
доведем у хипнотичко стање и да их убацим
у Еревос. Еревос у који су ушли је тријадички.
Најпре, ту је етерички Еревос кроз који не
могу да се пробију и да сиђу у груботварни
материЈални свет. Друго, ту је психички Еревос
који ће створити аналогне психичке услове за
њихово отрежњење то јест, буђење у њима онога
што зовемо савест. И треће, ноетски Еревос
који ће их смирити и ставити под утицај разума,
тако да постану свесни зла својих мисли и де-
ла. Да сам их бацио у Еревос потпуног заборава,
не би од тога имали никакве користи. Ставио
сам их у Еревос заборављања одређених догађаја
и епизода, али сам их оставио будним у смислу
стања, тако да њихова савест може да ради на

њима. Заменио сам вибрације мржње и антипатије
вибрацијама саосећања и, ако не љубави, оно
бар толеранције. Тако ће то двоје радити кроз
елементале које сам послао у њих. Видиш, није
ствар само у томе да помогнем девојци, већ и
овим двома нацистима. Зато сам у њих усадио
један елементал као анђела који кажњава,који
их у ствари неће казнити самог кажњавања ради,
већ је то више елементал који ће у њима
пробудити схватање ситуације у којој су.
Разумеш ли сада шта се догађа? Оденуо сам их
у њихове мисли са елементалом који има три
димензије у смислу вибрација. Прва димензија,
као што сам ти рекао, је етерична, која им
неће дозволити да запоседну неки људски
организам, што се обично чини кроз јетру и
слезину. Ту они улазе. У психоноетском Еревосу
специфични догађаји биће заборављени, али стања
неће бити заборављена.
- Шта то значи, Даскале? - упитао сам.
- Другим речима, - одговорио је Даскалос брзо,
- сећање да сам ја зла особа јер сам мрзео,
покушао да убијем другу особу, покушао да
избришем и уништим другу особу ће остати.
Остаће специфичне епизоде са местима,именима,
околностима,и тако даље.Те епизоде ми сада
стављамо по страни у психичком и ноетском
Еревосу и обрћемо улоге. У својим мислима сада
они постају прогоњени, уместо прогонитеља. Они
ће бити ти који желе да се заштите од других
који покушавају да им нанесу зло.Видиш, ја
обрћем ствари. То је у ствари оно што карма
чини дању и ноћу. Они се не сећају детаља о
томе ко су. Живе симболички, као дете које оде
у биоскоп, а онда у сновима види себе као
хероја, који чини свакојаке подвиге.Дете има

одређена искуства и онда се буди не сећајући се
особа за које је мислио да су он сам. Видиш,
карактеристика људских бића је да се људи
идентификују са улогом оних којима се диве или
којих се боје. Тако сам у овом случају уклонио
њихово сећање на то да су били Немци који су
се борили против Јевреја, како друге интензивне
националистичке мисли и емоције не би биле
присутне.Уместо тога,у њих сам усадио елементал
који ће временом преобратити прогонитеља у
прогоњеног. Прогонитељ није стварна особа, већ
елементал. Због тога га називам анђелом који
кажњава. Он ће у њима пробудити савест, тако да
буду у стању да разликују добро и зло, и развију
значење добра. То је начин на који карма
функционише.
- Изгледа да су они, у ствари, у некој врсти
чистилишта, - приметио сам.
- Тако је. Ја сам створио услове који ће их
довести до чистилишта које су они сами створили.
Божански План ће их сместити тамо.Не стварам то
ја карму за њих. Ја их једноставно узимам за
руку и убрзавам њихов улазак у ситуацију у
којој морају живети и коју су они сами
створили. Ако они сада то опажају као релативни
пакао или чистилиште,то је њихова ствар.Они су
га направили и искључиво су они одговорни за
њега.Међутим, да сам им дозволио да остану
унутар девојке, не само да би њу уништили,већ
би и сами изгубили драгоцено време стварајући
још гору карму.Највероватније би учинили
несрећним још неколико особа. Али дозволи да ти
кажем нешто. Оне особе које бивају запоседнуте
нису светачки типови за које сматрамо да их
муче особе које су зле.Не верујем да икога може
да повреди нека зла особа, ако та особа и са-

ма нема неко зло у себи. Да ли разумеш шта се
догађа?Али, ми нећемо бити судије ни
појединаца ни ситуација. Уместо тога,
интервенисаћемо да уклонимо зло и на његовом
месту створимо друге околности, тако да у
срцима људи сване значење доброте, помоћи и
креативности, замењујући деструктивност која им
је претходила. Зато свако ко ради са овим
стварима најпре мора да се ослободи сопствених
представа о политици, религији и друштвеним
питањима.Мора да стоји високо изнад таквих
питања и непристрасно и објективно процени
сваки случај у складу са својом природом. Да
сам, на пример,имао предубеђења у корист Немаца
и да сам осећао антипатију према Јеврејима, не
бих могао да помогнем тој девојци. Јер ако чо-
век осећа нешто према једној или другој страни,
онда неизбежно измишља рационализације да
оправда једну страну и осуди другу. Видиш, наш
рад као Истраживача Истине има разне облике.
Ми се боримо против црне магије,радимо
егзорцизме, боримо се против неправде, боримо се
против негативних елементала и растварамо их и
замењујемо позитивним елементалима. Све су то
дужности неви-дљивог помагача.
- Даскале, - упитао сам, - шта си оно радио
када си црвеним фломастером цртао шестокраку
звезду?
- Нацртао сам шестокраку звезду јер је процедура
коју сам користио узета из јеврејске Кабале.
Користио сам метод који одговара девојци као
Јеврејки, јер сам тако имао већи утицај на њу.
Наравно, шестокрака звезда је и наш симбол. -
Али шта се тачно дешавало када си цртао оне
линије? - истраживао сам даље.
Зар ниси приметио? Говорио сам или ментално или

речима. Најпре сам покушавао да ухватим у замку
оне духове и ставим их тамо где ја желим да
буду. Онда сам их ставио у симболичан простор-
затвор, тако да не могу да реагују Као што
знаш, простор је за груботварно материјално
тело. Али шта је са психоноетским телом? Тамо
простор постоји као значење, као концепт. Зато
сам створио симболичан затвор и ту их сместио.
А онда, пошто сам их избацио из девојке, запалио
сам шестокраку звезду да бих их искупио и бацио
у Еревос. Поново сам морао да их провучем кроз
елемент ватре, тако да овај симболични затвор
који сам створио не остане на груботварном
материјалном плану. Наравно, Кабала је веома
компликована. На пример, са египатском Кабалом
мора да се следи другачија процедура. Иста
ствар је и са хришћанском Кабалом.
- Даскале, - рекао сам, - изгледа ми да је
веома мали број људи у стању да учини оно што
си ти учинио са том девојком и оног дана.
Претпоставимо да она никад није чула за тебе. Да
ли то значи да никада не би била излечена?
- Не. Постоје извесни рабини у Израелу који су
могли да јој помогну.
- Значи ти си, у ствари, тог дана постао
јеврејски рабин.
- Баш тако. Не можеш помоћи некоме осим ако
сам не постанеш као та особа. Као што си
приметио, рекао сам јој да се са мном моли на
хебрејском. Чињеница што сам ја хришћанин није
ни од какве важности. Да сам користио хришћанске
симболе и молитве, она их не би прихватила. Не
би била у стању да разуме.Њене вибрације,које
су биле усклађене са панхебрејским начином
мишљења, не би дозволиле да елементали које
сам створио уђу у њу. Зато сам морао да почнем

са„шалом алехем,шаким духовима са друге стране.
Из неког разлога карма је довела Немце и
Јевреје у контакт. Желео сам да ове
непријатељске духове избацим из девојке и да их
прво изолујем, али сам морао да будем сигуран да
Јеврејке и саме не постану агресори. Да ли сада
разумеш шта се догађа?
- Да је девојка хришћанка,користио бих круг и
крст.
Такође сам могао да користим шестокраку звезду
и да ставим крстове на три горња крака. Нисам
користио крстове да Јеврејке не би реаговале.
Можда се питаш зашто стављамо ове крстове. Код
шестокраке звезде највиши троугао симболизује
Апсолут. Друга два су Свети Дух и Христос Логос.
Онда имамо два доња троугла који симболизују
силазак нижег ја у материју.
Затим је Даскалос наставио да детаљније описује
разлике између разних Кабала, па се разговор
наставио са разматрањем талисмана. Сви су били
изненађени када је Даскалос „видео" талисман на
јеврејској девојци.
- Видео сам га чим сам је погледао, - рекао је.
– Али то није био неки моћан талисман. Био је
као штит који даје само делимичну заштиту око
грудног дела. А шта је са осталим деловима?
Талисмани које ми правимо су више опште природе
и не штите само физичко тело, већ такође и
психичко и ноетско. Они су као ронилачка одела
која штите цело тело. То ја зовем правим
талисманом.Такве талисмане су правили древни
Египћани.Наш разговор се завршио када је Лоизос
стигао,Даскалос ме је обавестио да мора да иде
с њим до болнице да посети неке пацијенте.
Обећао ми је да ћемо наставити наш разговор на
тему запоседнутости, за коју је рекао да је

неисцрпна, неки други пут.
- Киријако, - рекао је Даскалос смејући се,
Да проведеш цео свој живот пишући књигу за
књигом о овим стварима.
3
ЕЛЕМЕНТАЛ
Јаковос ме је позвао рано ујутро и рекао да би

волео да разговара са мном о томе како је
постао члан Даскалосовог унутрашњег круга. Он
је био један од његових најближих ученика и
Даскалос га је припремио да га наследи. Више
пута сам изразио жељу да се сусретнем с њим и
разговарам о његовом животу, али ми је некако
Било тешко да му уђем у траг. Прошле су три
недеље откако сам га последњи пут видео. Веома
сам се обрадовао када ми се јавио. Упркос
његовој младости, чинило се да је веома добро
упознат са Даскалосовим учењима. Што је још
важније, био је један од његових омиљених
ученика, па сам претпостављао да бих кроз овог
младог адепта могао имати још лакши приступ
учитељу. Временом се показало да су обе моје
претпоставке биле исправне.
Даскалос ми је поменуо да је 1974. године,
за време турске инвазије на Кипар, Јаковос био
заробљен и одведен у Турску, где је провео пет
месеци. Током тог времена био је пример велике
храбрости и, мада је имао тек четрнаест година,
био је инспирација осталим затвореницима.
Наводно би стао испред чувара покушавајући да
им препречи улаз сваки пут када би улазили у
ћелију да злостављају неког од затвореника.
Због таквог понашања, Јаковоса су гадно
претукли. Прича се да је рекао једном од
чувара док га је овај ударао: „Удараш сам себе,
а да тога ниси ни свестан." Један од невидљивих
помагача, рекао је Даскалос, који је помагао
Јаковосу за време ових искушења био је „брат
Исмаел", суфи учитељ који је у својој последњој

телесној инкарнацији живео као Турчин. У
локалном кафеу,Јаковос ми је испричао о свом
односу са Даскалосом који је почео када је овај
излечио његовог оца од малигног тумора на
врату. Од тога дана Јаковос је постао један од
Даскалосових најближих ученика.
Његове психоноетске моћи почеле су да се
развијају пре него што је био послат у Турску.
Тамо је одржавао контакт са Даскалосом
видовитошћу и егзосоматозом и обавештавао своју
сабраћу затворенике о догађајима на Кипру, које
је Јаковос касније успео да провери.
- Знаш, - рекао је Јаковос, - први пут када сам
почео свесно да напуштам тело, сасвим сам се
збунио. Достигао сам тачку у којој нисам био
сигуран који је свет стварнији, онај у коме
смо сада, или разне психоноетске равни у којима
сам се налазио када сам био у егзосоматози.
Касније сам сазнао да су и овај свет и све
психоноетске равни у крајњој линији илузије и
да је Стварност изван свих светова.
Јаковосова збуњеност ме је подсетила на
класичну кинеску причу о томе како се Лао Це
једног јутра пробудио веома збуњен. Сањао је да
је лептир, али није био сигуран да ли је то он
сањао да је лептир, или је у ствари лептир
сањао да је Лао Це. Да ли су Јаковос и Лао Це,
питао сам се, имали слична искуства?
Јаковос ми је даље рекао да су му ум, док је
био на броду којим су га слали у Турску,
преплављивала сећања на слична искуства из
прошлих живота.
- Док су остали затвореници плакали и вриштали,
ја сам одједном осетио како Логос силази на мене
у виду беле светлости и осећао сам се спокојно.
- Да ли си икада опет имао сусрет са Логосом?

- упитао сам
- Да, баш дан пре него што је требало да будем
инициран у Даскалосов унутрашњи круг.
- Да ли је то био сан?
- Не. Био сам потпуно будан када се Христ
појавио преда мном у визији. Помогао ми је да
разумем неке ствари о мом животу.
- и шта ти је открио? - упитао сам и приметио
да се Јаковос колеба.
- Стао је пред мене, - рекао је тихим и тужним
гласом, - и показао ми ожиљке на рукама од
разапињања на крст.
- Шта је била порука? - Био сам упоран.
- Да ћу и ја морати да носим крст у животу, -
одговорио је Јаковос тихо. Схватајући да није
желео да даље разговарамо о томе, пренео сам
тему разговора на друге ствари. Договорили смо
се да се сретнемо у Строволосу сутрадан, када је
по плану била Даскалосова лекција.Стигао сам
код Даскалоса много пре планираног састанка.Пре
сваког формалног сусрета са ученицима, Даскалос
се обично сретао са неким од својих најближих
сарадника и необавезно ћаскао о разним темама,
од домаће политике до различитих техника за
путовање изван тела. Када сам дошао до његове
куће,Даскалос је ручао са Јаковосом и Костасом,
још једним од својих најближих сарадника,
четрдесетогодишњим инжињером. Затекао сам их
усред дискусије о старим Грцима. Учтиво сам
одбио њихов озбиљан позив се придружим обеду,
и весело се укључио у дебату. Даскалос је
размишљао о претераној ревности древних мистика
са којом су чували „тајне".
- Требало је да покушају да образују народ,
а посебно филозофе, - рекао је енергично,
- уместо што су знање егоистично чували за себе.

- Али, Даскале, шта је са Платоном? - упитао
сам. - колико знам, он је био укључен у
елеусинске мистерије.
Много од онога што ти учиш о вишем ноетском свету
подсећа ме на Платонов свет идеја.
- Постоје неке сличности, али наша учења нису
сасвим иста. Узгред, Платон није био укључен
у елеусинске мистерије.
- То тврде неки ауторитети, - напоменуо сам.
- Нису у праву. Платон је отишао у Египат где
је био инициран у египатске мистерије. Због тога
је назван Платон.
- Не схватам, - рекао сам. - Ја сам учио у
школи даје то име добио јер је имао широке
груди. Име Блатон (Платон) је наводно дошло од
грчке речи која значи „широки" или
„широкорамени". - То је историјска глупост, -
ругао се Даскалос. - Његово име потиче од Баал,
што значи Бог, и Атон, које је на древном
египатском значило „Невидљиви Бог". Баала- тон
је скраћено у Блатон, од чега имамо данашње Пла-
Шон. Даскалос је тада наставио да даје слично
објашњење за још једног древног мудраца,
Питагору. Према Даскалосу, Питагора је увео
идеју реинкарнације међу Грке.
- Питагора је путовао у Индију где се упознао са
оријенталним мистицизмом.Узео је своје име из
санскритске речи која значи „онај који је
инициран у храм".
Прокоментарисао сам да би његово тумачење имена
ових древних филозофа изазвало мрштење многих
учењака. Даскалоса за то није било ни најмање
брига.Његове информације, рекао је,биле
су базиране на Акашким записима, а не на
историјским интерпретацијама. Објаснио је да су
Акашки записи друга реч за Универзалну

Меморију.Све што постоји,што је постојало и што
ће постојати утиснуто је у овај пануниверзални
суперкомпјутер. Штавише,један једини атом садржи
у себи целокупно знање космоса.
Стога је могуће, концентришући се на један
једини атом, да човек добије информације о
нечему или о неком догађају који се десио у
далекој прошлости. То се ради улажењем у Акашке
записе, баш као што неки научник улази У
библиотеку да би проучио одређену одређену
ствар.Али као и научник, и мистик мора да има
претходно знање о предмету који истражује. У
противном, неће моћи да добије никакве
информације. На пример, ако неко хоће да користи
Акашке записе да би дошао до информација о физици
деветнаестог века, мора најпре да буде упознат
са физиком.
- Драго ми је, - рекао сам у шали, - да у поретку
ствари има места и за конвенционално знање.
Иначе би било беспредметно похађати универзитете
и читати књиге.Док сам завршавао реченицу,један
бели „мерцедес" је стао испред Даскалосових
врата. Висок, просед господин,љубазног изгледа,
изашао је из кола и лаганим корацима ушао у кућу.
Даскалосове очи засијаше.
- Теофани, шта те доводи у Никозију? - Сва
тројица су били веома срећни што је дошао овај
човек, који је изгледао као да је Даскалосов
вршњак; имао је око шездесет година.
- Киријако, - рекао је Даскалос, - дозволи да
те упознам са Теофанисом, „Магом из Пафоса".
Руковали смо се и ја сам изразио своје
задовољство што сам га срео, рекавши му да сам
много чуо о њему од Даскалоса и Јаковоса.
Теофанис је био вероватно Даскалосов најстарији
близак ученик и пријатељ, њихово је дружење

трајало више од четрдесет година. Био је из
Пафоса, луке у југозападном делу Кипра, сто
шездесет километара од Никозије.Било је то место
где је Свети Павле био затворен и ишибан зато
што је паганима проповедао хришћанство. Пафошани
су били познати као предани обожаваоци Афродите.
Теофанис је и сам уживао репутацију исцелитеља
и имао је сопствене ученике, али је у исто време
био и члан Даскалосовог унутрашњег круга. С
обзиром на њихово дуго дружење, између ове
двојице се створила снажна веза.Речено ми је да
је Теофанис посебно био одан Даскалосу.Међутим,
за разлику од Даскалоса, који је био бурног
темперамента, Теофанис је био миран човек који
је говорио само када би му се неко обратио.
Касније сам сазнао да се никад није женио. Када
је имао двадесет две године,био је верен са
девојком у коју је био лудо заљубљен, и која је
умрла од туберкулозе пре венчања. Теофанис се
никада није потпуно опоравио од тог губитка, и
зато је више волео да живи са успоменом на њу.
Посветио се исцељивању и својој професији. Имао
је висок административан положај у кооперативном
покрету, институцији која је била толико
развијена и укорењена у кипарском начину живота
да је често служила као модел за остала друштва
У развоју.Док смо разговарали, Теофанис се
распитивао да ли Даскалос планира путовање у
Грчку током летњих месеци.Даскалос је сваког
лета проводио неколико недеља у Атини, дајући
убрзане течајеве својим тамошњим
ученицима.Проналазак касетофона, рекао је
Даскалос, учинио је његов рад много лакшим. Сада
је могао да допре до већег броја људи.
- Узећу и сам десет дана одмора па ћу ти се
придружити, - рекао је Теофанис.

- Сјајно. Али мораћемо да идемо бродом. –
Даскалос се окренуо ка мени и поменуо да се
Теофанис ужасава мора. Његов желудац је имао
муке да се прилагоди љуљању брода.
- Али, - додао је Даскалос, - не треба да се
бринеш због морске болести. Обезбедићемо да се
море смири, тако да Његова екселенција може да
има пријатно путовање Претпостављао сам да се
Даскалос или шали, или говори метафорично. Нисам
био у праву. Даскалос је био мртав озбиљан, иако
је у његовим примедбама било одређене дозе
шаљиве ироније.
- Надам се да ћеш бити у стању да умириш море
као што си то урадио оне године када смо ишли у
Тинос,
-одговорио је Теофанис, приметивши мој поглед
који је изражавао неверицу. Једног лета,
наставио је да објашњава,он се, са Даскалосом
отиснуо бродом на ходочашће на грчко острво
Тинос, славно по својој чудесној икони
Богородице. Море око Тиноса било је познато по
својим сталним бурама. Даскалос је, према
Теофанисовим речима, користио своје специјалне
моћи и смирио воду. Када су се искрцали, локални
рибари и морнари били су збуњени изненадном
мирноћом мора.
- Како си то урадио? - упитао сам.
- Једноставно сам желео да се море смири ради мог
пријатеља,Теофаниса, и море је послушало, - одговорио
је Даскалос потпуно озбиљно.
- Али како си то урадио? - инсистирао сам.
- Опет ти. Стално ми постављаш то питање. Како радиш
ово, како радиш оно.... Претпоставимо да испред себе
имаш Паганинија са виолином и упиташ га: „Господине
Паганини, како свирате виолину?" Шта мислиш да
би ти рекао? Да ли мислиш да би могао да ти

објасни како свира на свом инструменту? Исто је
и у мом случају. Једноставно то чиним, али немој
да ме питаш како. Не могу да ти објасним.
- Такви феномени, - рекао је Даскалос, - не треба
да нас саблажњује. То су моћи које су латентне
у сваком људском бићу. На крају крајева, и сам
Исус је смирио море.Пошто свако људско биће има
у себи Христа Логоса, значи да свако људско биће
потенцијално може да овлада таквим моћима. Било
је већ четири поподне и Даскалосови ученици су
били скупљени у Стои, чекајући учитеља да одржи
планирано предавање. Завршили смо разговор после
кратког осврта на збрку у домаћој политици.
Чинило се да нико на Кипру није могао да избегне
разговор о овоме. Била је то централна тема
разговора међу младима и старима подједнако.
Пошто су били суочени са окупационом силом на
северу, политика је попримила интензитет
егзистенцијалног проблема.Предмет Даскалосовог
предавања су били елементали.Најпре је дао
резиме многих идеја о којима је говорио на
претходним састанцима. Био је то његов педагошки
метод, да рутински понавља стари материјал, све
док га његови ученици потпуно не
усвоје.Елементали, рекао је, имају сопствени
живот, баш као и било који други живи облик, и
могу да постоје независно од онога ко их је
пројектовао. Свака мисао и свако осећање које
појединац пројектује је један елементал. Тада је
наставио да објашњава да постоје две врсте
елементала: они које се производе подсвесно, он
их је називао елементалима „жеља-мисли", и они
који су свесно конструисани и који се зову
„мисли-жеље".
- Појединац, - наставио је Даскалос, - може да
вибрира кроз мисли и осећања. Начин на који нека

особа вибрира одређује тип и квалитет елементала
које ствара. Када вибрира првенствено кроз
осећања, онда је под утицајем емоција и жеља,
док мисао игра подређену улогу. То су елементали
жеља-мисли. Када је неки појединац под утицајем
мисли, гради елементале сачињене од ноетске
супстанце и овладава моћима стварања визуелних
слика.Истраживач Истине треба да обучи себе да
гради моћне али позитивне елементале,начињене од
снажних мисли, у којима жеља и осећаји играју
помоћну улогу. Такви елементали мисли-жеља дуже
трају, моћнији су и имају тенденцију да обаве
много брже задатак због којег су конструисани.
Елементали жеља-мисли су карактеристични за
обичне људе којима недостаје разумевање природе
мисли и жеља.Стога често постају жртве оних
истих елементала које су сами створили. Такав је
закон природе, да се елементали,када се једном
пројектују споља, на крају враћају у подсвест
особе која их је створила. Тада из складишта
памћења избијају на површину до свесног нивоа
како би стекли нову енергију, па се поново
повлаче. Овај циклус се понавља све док такви
елементали не успеју да остану у подсвести особе
на трајнијој основи. Тада апсорбују енергију из
етеричног двојника индивидуе и на тај начин
продужују свој живот. Тако се стварају навике и
опсесије као што су пушење, коцкање и
конзумирање алкохола.Тенденција елементала да се
врате свом извору је оно што чини закон карме
могућим. Сваки појединац ће се пре или касније
суочити са елементалима које свесно или
подсвесно ствара. У једном разговору кога сам
раније водио са Даскалосом, он је тврдио да је у
једној претходној инкарнацији, као Италијан у
време ренесансе, био опседнут идејом да измисли

штампарску машину. Крајњи резултат те опсесије
било је то што је свој садашњи живот провео
радећи као словослагач у државној штампарији.
Наше садашње личности, наставио је Даскалос, и
околности у којима живимо, су свеукупан збир
елементала које смо конструисали откако смо
сишли у овај тродимензионални свет и започели
циклус инкарнација. Елементали се граде од исте
супстанце од које се генерално граде и наша
личност и сви универзуми, то јест од етеричне
материје ноетског, психичког и груботварног
материјалног света.
- Хајде да испитамо, - наставио је Даскалос, док
је аудиторијум од око тридесет особа пажљиво
слушао, - процес помоћу којег се елементал
формира. Приметићете да није могуће људском бићу
да нешто пожели пре него што постане свесно да
то постоји. На пример, када видим неки предмет,
то значи да етеричне вибрације светлости
погађају његову површину и преносе слике и
облике до мојих очију. Изазивају надражај на
очном нерву, а затим на мозгу, што се доживљава
као „виђење". Претпоставимо сада да видим неки
предмет кога људи сматрају драгоценим,рецимо
дијамантску огрлицу. Путем свог вида постајем
свестан да овај предмет постоји. Претпоставимо
да сам особа која осећа снажну жељу за
дијамантским огрлицама. Шта се тада догађа? Око
слике огрлице почиње да се скупља ноетска
материја. Формира се жеља. Управо ова психичка
материја чини могућим рађање жеље, а иза тога
следе мисли о томе како да се задовољи жеља, у
овом случају жеља за огрлицом. Око тог предмета
се формира серија елементала чији је крајњи циљ
стицање тог предмета од стране особе која их је
пројектовала. Свест о иостојању предмета и жеља

да се он упозна или поседује нису сами по себи
довољни. Да би се такав елементал створио, мора
да следи мисао о томе. Индивидуа посвесно почиње
процес стварања визуелних представа.
- Претпоставимо да ову особу одведемо од огрлице
до неког другог места и затражимо од ње да
огрлицу визуализује у свом уму. Највероватније
би је та особа визуализовала до најмањих детаља.
Неко други ко је видео исти предмет, али није
био њиме импресиониран, неће бити у стању да је
тако тачно реконструише у свом уму. Дакле,
концентрација и жеља су нас довеле до тога да
конструишемо слике направљене од ноетске
материје. То је суштина мисли,кондензација
ноетске материје. Почињемо да видимо тај предмет
кроз ноетску светлост. Сада обратите пажњу. Шта
су права поседовања? Да ли су то предмети које
обични људи сматрају стварним? Или су то
елементали које смо конструисали унутар себе?
Претпоставимо да узмемо један скупоцен предмет
који поседујемо и закључамо га у сеф. Елементал
тог предмета је унутар нас, део је нас. Он
постоји у складишту наше меморије и можемо да
призовемо свест сваки пут када желимо. Међутим,
вама изгледа да није стваран. А ипак, ако не
можете да га призовете у сећање, како можете да
знате за постојање тог материјалног предмета у
сефу? Размислите о томе. Дозволите ми да се
изразим другачије. Претпоставимо да нека веома
богата особа, која зна да у једном тајном сефу
има неке веома вредне предмете, почне да пати од
амнезије. Све што постоји у њеном сећању пропада
и раствара се. Шта мислите, какву ће вред ност
иредмети изван њеног ума сада имати? Никакву.Да-
кле, где је прави извор вредности ствари?
Обратите пажњу на ове тачке које треба да

проучите, иначе нећете бити у стању да разумете
и проникнете у природу Живота. Шта је друго
Живот, до примање утисака и њихово интерпретира-
ње. Само помислите на свет око вас. Можете ли
ишта да запажате изван ових елементала?
- Мора да сте до сада схватили да ће то да ли
запажамо свет као добар или лош зависити од врсте
елементала које конструишемо унутар себе и
пројектујемо споља.Ништа, апсолутно ништа, нема
никакву вредност у тродимензионалном свету ако
такође нема вредност и у нама.Управо оно што има
вредност унутар нас даје вредност свему ономе
што је изван. Шта, на пример, значи израз
„недостатак интересовања"? Када неки предмет
нема свој пандан унутар нас, он нема никакву
вредност. Према томе, одакле потиче ово стање?
Од предмета изван нас или из нас? Све је у
нама.Даскалос накратко прекиде свој говор, а
затим наставпса детаљима о физичком изгледу
елементала или, тачније,о томе како елементале
запажа видовита особа попут њега самог.
- Када се елементал створи, његова слика ће се
појавити у корену носа, тачно на чакри између
два ока. Видовита особа ће приметити да се најпре
појављује у облику чиодине главе. Оног тренутка
када се избаци из етеричног двојника индивидуе,
почиње да поприма своју природну величину и
облик. Тада ће отићи у психичке светове и
направити кружни покрет, чија ће величина
зависити од интензитета жеље. Тада ће се вратити
индивидуи која га је створила. У том тренутку ће
ући у њено психичко тело, али не на истом месту
из којег је изашао. Ући ће кроз други центар,
онај који се налази на потиљку.
- Облик елементала ће зависити од његовог типа.
То може бити жељена кућа, бицикл, аутомобил, и

тако даље. Ово су примери конкретних слика жеља-
мисли које остају унутар подсвести релативно
кратко. То је због тога што такви елементали,
као што сам рекао, траже ново продужење живота
на исти начин на који ембрион тражи храну.
Елементал ће се поново појавити на површини код
диска између очију и покушаће да изађе. Психичко
тело ће поново почети да аналогно вибрира.
Индивидуа ће га се сетити и жеља ће постати јача.
Елементал ће се још једном одвојити и кренути
својом цикличном путањом. Обична особа не схвата
шта се дешава. Елементал ће покушати да доминира
њоме. Може постати толико снажан, да индивидуа
неће моћи да га контролише. У таквом
случају,индивидуа је роб своје жеље која некад
може да буде толико интензивна да је одведе у
лудницу. Могуће је да такав елементал апсорбује
толико много етеричне супстанце из те индивидуе
да јој буквално омогући да га материјализује.
Али нећемо сада говорити о оваквом несрећном
развоју догађаја.
- Шта је са морбидним стањима која настају
директно као последица нашег еготизма, као што
су гнев, надменост,мржња, осећање повређености,
самоистицање, и слично? Ови елементали се
конструишу на исти начин као и сви други
елементали. Обратите пажњу на то да је еготизам
и сам елементал који је већ формиран унутар
самосвесне личности. Он је производ понављања
многих елементала.Толико је осетљив, да га
изазива и најмања провокација.Еготизам може да
створи разне врсте елементала.На пример,
приметили смо из искуства да када нека особа има
зле и малициозне мисли према некоме, елементали
које ствара имају облик змија различитих тамних
боја, обично трулозелене. Излазе или из срца или

из корена носа и крећу се ка особи против које
смо их свесно или подсвесно усмерили и обично се
закаче за ауру те особе. На крају се увек враћају
нама. Понекад такви елементали поприме величину
анаконде и када се врате нама осећамо како намсе
срце стеже.
- Да ли сте икад помислили колико таквих
елементала људи стварају свакодневно? Да могу да
виде облик елементала које пројектују, били би
испуњени ужасом. То је оно што се обично назива
„урокљиво око". Једном сам видео слику човека
који исповеда грехе, из чијих су уста излазиле
змије. Немојте мислити да су то биле фантазије
уметника. Видовита особа може буквално да види
те змије. Колико често виђате како вам такви
елементали долазе у сну и плаше вас? Те
елементале вам или шаљу други, или су ваша
сопствена креација. Такође је могуће да сте их
покупили у сну из гомиле елементала који плутају
и лутају у етеричном свету. Елементали жеља-
мисли имају сопствени облик, моћ и живот. Могу
постати змије, медведи и друге животиње. Деца их
често виде у сну и имају кошмаре.
Даскалос је даље објаснио да можемо да затворимо
врата перцепције таквим елементалима тиме што
ћемо урадити одговарајуће аутосугестије, као што
су молитве, пре него што заспимо.
- Такође можемо да их смиримо слањем љубавних
мисли чак и онима који нас не воле. Тиме их
разоружавамо. Више нам не могу слати елементале
који нас опседају у сновима.
- Даскале, - прекинуо сам га, - зашто елементали
мржње и љубоморе изгледају као змије, а не као
нешто друго? Да ли је облик инхерентан самој
природи елементала?
- Елементали мржње и љубоморе изгледају као

змије, јер у нашој култури имамо такве
асоцијације.Нема ничег инхерентно злог у вези са
змијом или, што се тога тиче, било се којом
другом животињом. Начин на који неки елементал
изгледа зависи од језика особе и места са којег
потиче. Елементали су набоји психоноетске
енергије који могу да поприме било који
облик,зависно од тога ко их ствара.
Видовит човек може да их види у облику који је
конзистентан његовом пореклу.
- Значи, - наставио сам, - да видовит човек из
неке друге културе може да види исте елементале,
рецимо, у облику којота, уместо у облику змије.
- Тачно. Али обојица ће видети исту каузалност
између пројектованих елементала и њиховог
дејства.
- Даскале, - упитао је један средовечан
мушкарац, - како можемо да растворимо и
неутрализујемо моћ елементала које смо сами
подсвесно створили?
- Морате имати на уму, - одговорио је Даскалос,
- да се моћ и облик елементала неће растворити
све док они не обаве задатак због којег су
створени. Из тог разлога морамо бити спремни да
се суочимо са последицама својих мисли и акција.
Сваки елементал ће нас држати одговорним не само
у овом животу већ и у наредним инкарнацијама.
Зато ће стваралац елементала морати пре или
касније да се суочи са елементалима које је сам
створио.
- Можда се питате да ли можемо данас избећи
утицај ранијих стања. Да, под претпоставком да
употребимо моћ која је једнака моћи елементала
које смо конструисали. Али су нам потребни
мудрост и жеља да поправимо прошле грешке.
Можемо да се одупремо дејству старих елементала,

или да им подлегнемо стварањем сличних
елементала или појачавањем старих.
- Како можемо да се боримо, - упитао је неко, -
са елементалима као што су пушење или
алкохолизам? Да ли тако што ћемо избегавати
ситуације у којима људи пуше или пију?
- Пре свега, не смете се борити са таквим
елементалима. Непријатељ је невидљив и сигурно
ће вас поразити. Ако се упустите у рат против
таквог елементала, тиме му дајете енергију.
Начин да се он неутралише је да га игноришете.
Дозволите да вам дам један пример. У нашем
друштву данас видимо колико се много људи
фанатично свађа око политике. Политичке свађе су
свакодневне и често доводе до расцепа чак и у
породицама. То су ужасне ствари које људе
претварају у будале. Познавао сам некога ко је
стално покушавао да избегава политичке свађе,
али без успеха. Увек би се некако уплео у
политичке расправе и почео би да се тресе од
беса. „Не могу да их слушам да тако говоре,"
рекао ми је. Видите, елементал нарцизма је био
веома јак у њему. Желео је да се показује, да
докаже да зна више од других и да наметне своја
гледишта. Објаснио сам му да је то лична слабост,
коју би могао надвладати самоанализом. Саветовао
сам му да се не бори против тог порива, већ да
свесно настоји да буде индиферентан.
„Сутра."сугерисао сам му, „када будеш отишао у
канцеларију и када почну са политичким
расправама, вероватно ћеш имати жељу да се
придружиш. У том тренутку подсети себе да никако
не смеш изгубити самоконтролу. Елементал унутар
тебе ће те подстицати да интервенишеш, како би
показао своје знање и мудрост. Слушај пажљиво,
просуђуј и одмери њихове аргументе, али не реци

ништа." „Али зар није боље да једноставно
изађем?" Упитао је. „Не," одговорио сам.
„нећеш добити ништа тиме што ћеш побећи."
- Наравно, било му је тешко да упражњава ову
вежбу.Најпре није могао да одоли искушењу. Али
на крају дана би процењивао своје понашање.
После три или четири покушаја, овладао је својим
поривом. Једног дана је дошао и захвалио ми што
сам му помогао да поврати своје пријатеље.
- Индиферентношћу извлачите моћ из елементала и
неутралишете их. Или бивају растворени, или
плутају у етеричној сфери где могу други да их
покупе. Када духовно напредујемо постајемо
свесни своје одговорности за пад наших ближњих,
настао као последица елементала који су остали
иза нас у етеричном свету. Да ли сада разумете
зашто је Христ рекао: „Не судите да вам не би
било суђено." Јер ће вам судити ваше сопствено
унутрашње ја. Ви сте створили ове елементале,
без обзира на то да ли сте превазишли стање које
вас је навело да их стварате.
- Саветујем вам да се не бринете о томе како
други суде или шта мисле о вама. Треба да се
бојите само суђења вашег сопственог унутрашњег
ја. Неко ме је једном упитао да ли се бојим Бога.
Рекао сам не, ја волим Бога и покушавам да будем
достојан Његове љубави. А људи око тебе, упитао
је. Не, рекао сам, ја им не судим и не бринем
шта они мисле о мени. „Зар се не бојиш ничега?"
Бојим се самог себе, јер себе не могу да обманем.
Када седнем да медитирам и практикујем
самоанализу, моје унутарње ја ће упитати: „Шта
си рекао? Шта си учинио? Шта је требало да
учиниш, а ниси?" Кад почнемо да слушамо наше
унутрашње ја, онда смо на правом путу. Више неће-
мо стварати зле елементале који ће плутати по

етеричним сферама и мучити оне око нас.
Истраживач Истине мора да достигне тачку у којој
не ствара елементале жеља-мисли, већ свесно
конструисане елементале који су под његовом
пуном контролом. Када изађу из њега, моћи ће да
управља њима и да их води без обзира на то колико
далеко могу да буду. Такви елементали мисли-жеља
су конкретнији, ефикаснији и дуготрајнији.
Утолико смо одговорнији за њих. Особа која има
беневолентне мисли, мора бити сигурна да за све
што конструише добија благослове виших сфера.
Ниједна молитва никад није остала неуслишена и
ниједна клетва није остала некажњена.
- Шта се догађа, - упитао је неко од присутних.
- када пошаљемо добре мисли некој особи која
ннје пријемчнва?
- Као што сам вам већ раније нагласио, такав је
Закон да се сваки елементал који пројектујемо на
крају враћа нама. У случају злих елементала,
подсвесно или свесно конструисаних, казна је
уграђена у њих. Када се врате, стичу више снаге
и продужење живота. Када против неке особе
пошаљемо зао елементал, он ће на њу деловати
само уколико и та особа вибрира на истој
фреквенцији као ми.У супротном, елементал ће
погодити њену ауру и одбитисе ка нама седам пута
јаче од своје првобитне снаге. Ово су типови
елементала за које Истраживач Истине мора да
научи како да их не ствара. Исус их је називао
„немим и глувим духовима" који излазе из људских
бића и, не налазећи мира, враћају се особи која
их је послала, довлачећи за собом још седам
елементала исте врсте.
- На сличан начин, када пројектујемо позитиван
елементал, а дотична особа још није спремна да
га прими, он ће погодити њену ауру и вратити се

нама. Али у таквом случају елементал ће оставити
знак на њеној аури. Моћ елементала ће ту остати
да би користила тој особи у било ком тренутку
када буде спремна да аналогно вибрира.
Према томе, морате увек бити свесни да добро
никада није изгубљено. И ако волите некога за
кога мислите да то не заслужује, немојте да
одустанете или да паднете у очајање. Наставите
да му шаљете елементале љубави и доброте. Пре
или касније, они ће деловати на њега у овој или
наредним инкарнацијама. Сетите се шта је Христ
рекао: „Волите своје непријатеље." Имајте на уму
да су они које сматрамо нашим непријатељима у
ствари људи који пате због незнања. За нас реч
„непријатељ" не постоји.
Нећемо безумнике називати нашим непријатељима.
Имајте на уму да, када волимо оне који воле нас,
онда је то разумљиво и веома људски. Али када
волимо оне који нас мрзе, то је божанско стање.
Уздиже нас духовно. Када повређујемо оне који
нас воле, то је сатански. На жалост,данас има
превише тога у нашем друштву.
- Да ли стварамо елементале док спавамо? - упитао
је неко.
- Да, наравно. Када кажемо да нека особа спава,
то само њено груботварно материјално тело спава.
Али као самосвесна личност, она користи ум у
форми осећања и апстрактних мисли. Меша их и
подсвесно ствара и пројектује елементале.
Дозволите ми да додам да је човек више под
утицајем својих елементала када спава, него када
је будан и преокупиран свакодневним пословима.
Приметићете да ће вам се многе ствари које желите
и које заборављате када сте будни, појавити или
непосредно пре него што заспите, или током сна.
Када је човек у овим пријемчивим стањима, онда

га бомбардује његово сопствено ја елементалима
које је раније конструисао. Из тог разлога је
једно од обећања Истраживача Истине да ће сваке
ноћи пре него што утоне у сан морати да проведе
неколико минута у самоанализи. Управо је то
тренутак када човек почиње да се отвара и да
постаје пријемчив за сопствене мисли и жеље.
Неће бити тешко да их извуче из складишта сећања.
То је тренутак када му је лакше да их проучава,
упозна и овлада њима. Учећи како да правилно ко-
ристимо ум, открићемо ко смо у ствари и почећемо
да разликујемо наше право ја од стања око нас
која нас чине заробљеним.
- Желим да сада седнете удобно, - рекао је
Даскалос.
Настало је мало комешање док је свако покушавао
да опусти удове. Даскалос се спремао да нам да
једну вежбу.
- Затворите очи. Желим да у мислима створите
змију.
- Прошло је неколико минута, па је затим Даскалос
полако наставио хипнотичким гласом. - Држите је
обема рукама. Није тако страшна као што
замишљате.То је елементал који може да вас
слуша. Замислите да је држите за врат и реп.
Мрда се. Пази сад, - рекао је Даскалос
разочарано. - Уплашили сте се! Да сам тражио да
држнте неживу златну змију, не бисте осећали
ужас. Али вн се бојите да држите у рукама дах
живота. Врло добро. онда.Држите у рукама златну
змију. Сада вам је лакше, - рекао је Даскалос
подсмешљиво. - Желим да јој сада неки од вас
дају живот. Она вас не може ни ујести ни повре-
дити. То је само један невин елементал.Спустите
је на земљу и у мислима реците: „Ниједна змија
неће никада моћи да ме повреди." Кажем вам, од

сада се више нећете плашити змија.Овај елементал
ће ући унутар сваке змије која можда буде спремна
да вас повреди и смириће је. Ово је метод који
можете да користите да припитомите животиње око
себе. Не заборавите да смо ми сами одговорни што
смо животиње начинили нашим непријатељима.
Даскалос је у неколико наврата говорио о томе
како су људи остала земаљска створења начинили
својим непријатељима и да је постојало време
када су животиње живеле у миру и хармонији. „Ако
истински волите неку животињу, - рекао је, без
обзира каква је, немате се чега плашити. Управо
је наше непријатељство према животињама оно што
чини да нас оне нападају." Даскалос је тврдио да
може води разговоре са животињама, укључујући и
змије. Једном ми је описао како је једна змија
села на врх платна које је сликао и како је узео
коцку шећера, ставио је у уста, и пошто ју је
помешао са пљувачком, позвао змију да се послужи
право из његових уста. Змија је прихватила позив
и лизала шећер. Овој епизоди је присуствовао
очевидац који је готово пао у несвест.
Другом приликом се Даскалос, када је имао десет
година, ушуњао у кавез циркуског лава и играо се
с њим.Рекао је да га је лав позвао да уђе у
кавез. Као одрастао човек, већ старац, када је
био у посети британском зоолошком врту, остварио
је сличан подвиг. Према речима његовог зета који
је био присутан, Даскалос је, као какав несташни
дечко, успео да уђе у кавез са лавовима и да се
игра са њима. У једном тренутку је ставио главу
у уста једног од лавова. Учинио је то пред
ужаснутим посматрачима, а чувар зоолошког врта
је био толико импресиониран да је Даскалосу
понудио посао.
- Када једном себе увежбамо, - рекао је Даскалос,

да конструишемо живе и моћне елементале, моћи
ћемо да постигнемо исто то. Тако је Данило
успевао да умири лавове. Данило је у свом уму
створио елементале припитомљених лавова и
пројектовао их унутар гладних звери у кавезу.
- Сада, наставио је Даскалос, док су свима очи
биле затворене, - замислите да у левој руци
држите једну дивну поморанџу. Направите је што
савршенијом. Загребите је ноктима десне руке и
помиришите. Можете да је помиришете. Држите је
чврсто у рукама и визуализујте је што је могуће
стварнијом. Сада сте створили етерични модел
кроз кога поморанџа може да поприми материјални
облик. До следеће лекције желим да у свом уму
стварате неки предмет једном или два пута
дневно, у трајању од по неколико минута.
Концентришите се на њега. Најпре конструишите
предмете као што су воће или цвеће. Затим
конструишите живо створење, као што је врабац
или голуб. Али морам да вас опоменем. Немојте да
направите грешку као један мој ученик који је
створио елементал пса којег није могао да
контролише. Овај заиста наиван човек је научио
начин како да гради моћне елементале па је
претпоставио, будала, да би била добра идеја да
створи пса од ноетске материје, како би чувао
његов дом, а да не мора да га храни. Четрдесет
дана је интензивном концентрацијом пунио овај
елементал етром. Дошао је до тачке када га више
није могао контролисати. Елементал је постао
тако моћан да су суседи могли да га чују како
ноћу урла.Морате да знате да, када се елементал
изгради, он поприма карактеристике особе која га
је створила. Ако та особа осећа антипатију према
некоме, елементал ће напасти. Слично, када неко
има негативне мисли или осећања према творцу

елементала, опет ће елементал напасти. То је
управо оно што се десило у овом случају. Једне
ноћи је био очајан, па је дошао код мене. „Спаси
ме " преклињао је. Није више могао да контролише
пса, који је почео да напада чак и њега. Са
великим напором успео сам да растворим овај
елементал. Нисам имао другог избора до да га
избацим из наших кругова. Скинуо сам његову белу
одору,да тако кажем.Скинуо сам само тканину.
Бела одора ће увек бити око њега да га води кроз
еоне.
- Морате разумети да, када стварате елементале
мислижеља, радите са божанском супстанцом. Не
радите са глином. Стицање таквих моћи је велика
одговорност. Треба да експериментишемо, али
морамо бити довољно мудри да стварамо елементале
мисли-жеља који ће користити нашим ближњима, а
не задовољавати еготистичне жеље. Наш циљ је да
постанемо психотерапеути, а не црни чаробњаци.
Нека љубав Највољенијег буде са вама и у вашим
домовима и са целим светом.Пошто је Даскалос
завршио лекцију, провео сам неколико минута у
Стои разговарајући са Јаковосом, док је већина
чаврљала напољу, испод Даскалосовог трема од ви-
нове лозе.Једна средовечна жена,која је изгледа
добро познавала Јаковоса, вратила се у Стоу и
замолила га за помоћ. Предстојала јој је
операција у болници и питала се да ли би било
могуће да је избегне уз помоћ исцељења.Даскалос
ју је саветовао да не брине и да се оперише. Он-
да ју је послао Јаковосу да јој помогне.
Претпостављао сам да је то био део Даскалосовог
метода у обучавању Јаковоса уметности исцељења,
на исти начин као што какав хирург обучава
интернисту.Укратко је објаснила Јаковосу свој
проблем и своја страховања од тога што ће морати

да легне на хируршки сто. Јаковос је покушао да
умири њену тескобу утешним речима, а онда ју је
замолио да седне на столицу. Тада је ставио руке
на њену главу, затворио очи и дубоко дисао.Остао
је у том положају око пет минута.
- Мислите на мене непосредно пред операцију и ја
ћу бити тамо, - рекао је Јаковос жени.
- Шта си јој то урадио? - упитао сам радознало
пошто му се жена захвалила и придружила осталима
у дворишту. - Једноставно сам изградио један
терапеутски елементал, - рекао је Јаковос у
поверењу.
- Пацијенткиња ће мислити на мене непосредно пре
операције.Када то уради, елементал који сам
створио постаће активиран и учиниће оно што бих
ја урадио да сам тамо лично присутан.Њене мисли
ће створити контакт измењу нас. Да би радио,
елементал ће апсорбовати енергију из мог
етеричног двојника.
- Шта ћеш ти мислити тог тренутка? - упитао сам.
- Можда ћу осећати мали замор или ћу постати
расејан. Тешко је објаснити.
- Како си изградио тај елементал? - Истраживао
сам даље, када сам приметио да је већина
Даскалосових ученика већ отишла.
- Користио сам одређена својства етеричне
виталности да бих уобличио елементал који ће бити
погодан за њену ситуацију.
- Хоћеш да кажеш да се терапеутски елементали
разликују једни од других? - упитао сам опет.
- Свакако. Разликују се по свом облику и
интензитету жеље коју садрже.
- Шта си у ствари урадио у оном тренутку када те
Је жена замолила за помоћ?
- Створио сам плаво-белу куглу од светлости коју
сам пројектовао на њеног етеричног двојника.

Енергија у тој светлосној кугли ће постати
активирана оног тренутка када жена буде
помислила на мене. - Звучи веома једноставно, -
рекао сам иронично.
- Није баш тако једноставно као што се чини.
Мораш применити интензивну концентрацију да би
изградио такав елементал.Иначе ће сe растворити.
- Хајде, - рекао сам. - Даскалос нас чека.
4
АУТЕНТИЧНОСТ ИСКУСТВА
Када је Зое, Емилина добра пријатељица, сазнала

за мој„тајни пројект", изразила је велику жељу
да упозна Даскалоса. Била је то паметна жена у
својим раним тридесетим годинама, локални писац
и некадашњи Пјажеов студент у Швајцарској. Зое
је била потпуно секуларна, задојена савременом
француском мишљу и културом. Премда је допуштала
могућност да људска бића можда имају латентне
моћи, појмови као што су душа, живот после смрти
и реинкарнација за њу су били потпуне
бесмислице. Желела је да посети Даскалоса више
из радозналости, признала је, него из жеље да
трага за учитељем.Отишао сам Даскалосу са Зое
током ране вечери. Требало је да нам се Емили
придружи касније, заједно са Стелиосом, једним
мојим блиским пријатељем, и његовом супругом. На
путу ка Даскалосу чинило се да је Зое помало
уплашена и нервозна. Поверила ми је да је као
дете доживљавала ужас сваки пут када би њени
родитељи поменули Даскалосово име. Знала је да
је њен отац познавао Даскалоса, али није била
сигурна у ком својству. Њен детињи страх од
Даскалоса био је последица једне приче која је
кружила међу породичним пријатељима. Даскалос је
наводно проузроковао да се маказе помере саме од
себе како би се нашалио са својим пријатељима.
Овај подвиг се десио усред ноћи, док су сви
спавали. Маказе су прелетеле преко собе и забиле
се у под. Ово сећање из детињства изазивало је
код Зое осећање нелагодности.Уверавао сам је да
је његова репутација страшног чаробњака у
одређеним круговима била потпуно неоснована и да
ће се осећати сасвим пријатно када га буде
упознала.Сложила се да је њен страх био потпуно
ирационалан.Даскалос је био изузетно пријатељски
настројен према Зое и после уводних љубазности

поменуо је узгред да је њен отац, истакнути
архитекта и бивши министар у влади,његов ученик
већ много година. Ово откриће је за њу било шок.
У међувремену су стигли и остали и нас петоро је
село очекујући да проведемо једно чаробно вече.
- Даскале, - почео сам, - пре неколико дана сам
водио разговор са Зое о природи мистицизма и
односу између духа и тела. Она тврди да лако
може да прихвати могућност постојања
паранормалних феномена, али негира да су душа и
тело две различите стварности. Можда бисмо овим
питањем могли да почнемо наш вечерашњи разговор.
Изгледало је да је Даскалос у живахном
расположењу и да му се Зое допала. Често ми је
говорио да више воли да о духовним стварима
дискутује са добронамерним атеистима него са
религиозним фанатицима. Са критичким атеистом,
рекао је, човек може да води рационалан разго-
вор, што није случај са сујеверним верницима.
- Да ли знаш шта је материја? - почео је Даскалос
одлучним тоном, пошто је интензивно гледао Зое
у очи. Не сачекавши одговор, наставио је.
- Да ли мислиш да хемичари са својим
компликованим формулама знају шта је материја?
За нас материја не постоји. Постоји само Ум.
- Зое је поставила неколико питања, покушавајући
да разуме Даскалосов језик и упућујући изазов
његовом ниподаштавању материје.
- Шта је лоше у материји? - протестовала је.
- Материја као господар је зла. Материја као
слуга је благослов, - одговорио је Даскалос и
неколико минута подробно објашњавао шта
подразумева под материјом. - Каква је сврха
материје? - упитала је Зое, која је брзо
савладала своју резервисаност према Даскалосу.
- Њена сврха је да нама, вечним ентитетима,

омогући стицање искустава. Она је манифестација
Апсолута која нам омогућује развој наше
самосвести. - Даскалос је тада укратко изложио
своју филозофију о природи Бића, природи мисли,
елементалима, разлици између перманентне и
садашње личности, и тако даље. Објаснио је да
материја није оно што изгледа да јесте. Ми
замишљамо да је она нешто чврсто, јер вибрирамо
на истој фреквенцији са материјалним предметима.
- Да ли је могуће, - наставио је Даскалос, - да
се град изгради без архитекте? Да ли је могуће
саградити кућу без плана? - Пошто је поставио
ова питања, даље је тврдио да постоје
непроменљиви закони, узроци, који постоје на
вишем ноетском плану, у свету идеја. Ове
архетипске идеје су прави узроци појава.
- Мени је веома тешко, - прокоментарисала је
Зое, -да прихватим да моје мисли и осећања може
да чује ико други осим мене.
- Многи од мојих ученика ми често постављају
исто питање. „Да ли Апсолут осећа, види, чује
као што ми чинимо? Да ли нас Христ слуша управо
сада док разговарамо једни с другима? Да ли је
Он свестан лекције коју учимо баш овог
тренутка?" Мој одговор је категорично да.Он чује
и осећа лекцију и из сопствене перспективе као
Пан-Универзални Логос и из перспективе сваког од
нас, као што је ми сами разумемо и осећамо.
Зашто? Зато што је Он Светлост која обасјава
сваког човека који силази на Земљу. Управо ова
Светлост чини могућом нашу сопствену самосвесну
интелигенцију. Никада људска бића нису водила
разговор, а да га Он није чуо. Никада људска
интелигенција није имала помисао или идеју, а да
Он не зна.Верујте ми, не постоји ниједна тајна
која се једног дана неће открити путем карме,

јер ми као феномен живота не постојимо унутар
мртве материје. Универзум није беживотна машина.
Мртва материја не може да створи живот. Пре или
касније, свако од нас ће схватити да ми као
људске интелигенције на одређеном стадијуму
развоја истовремено живимо и унутар једне
Суперинтелигенције. Било би будаласто
претпоставити да онај који нам је створио очи и
уши сам не може да види и чује. И било би исто
толико ирационално закључити да оно што нам даје
способност самосвести није свесно само себе.
Слушали смо пажљиво док је Даскалос настављао
свој дијалог са Зое. Она више није осећала страх
и наставила је да поставља Даскалосу питања као
добар истраживач.Изгледало је као да је ова
лекција намењена пре свега њој.
- Какав доказ имате, - упитала је, - да имате
душу и да је свет који сте нам описали стваран,
а не илузија или халуцинација?
Очигледно, њено питање је било оног типа који је
Даскалос очекивао и које је тражило дужи
одговор. Био сам сигуран да то није први пут да
се Даскалос суочио са таквим питањем.
- Можда је, - рекао је Даскалос, пошто се
наслонио са осмехом на лицу, - најбољи одговор
на твоје питање ако ти опишем неколико личних
искустава.
- Једном сам путовао бродом у Грчку. Падала је
јака киша, па сам ушао у кабину и легао. Изашао
сам из тела. Раширио сам се свуда по броду. Видео
сам све што се догађало на њему. Видео сам шта
се догађа у капетановој кабини, у кухињи, у
трпезарији, на палуби. Тада сам узлетео и
проширио се преко шире области. Видео сам гале-
бове који су пратили брод. Продро сам у дубине
и посматрао живот тамо. Искусио сам сланоћу

мора. Био сам једно са бродом. Раширио сам се
даље и више и видео једно острво испред нас.
Могао сам да видим и најмањи детаљ на том острву,
поточиће како теку, зечеве који јуре по брдима,
дрвеће. Одатле се брод чинио као кутија шибица.
Претпоставимо да је потонуо и да су се сви
подавили, шта би се десило са мном? Ништа. Не
бих ништа осетио. То је оно што је Христ хтео да
каже када је рекао да они који Га следе неће
искусити смрт. Христ је имао обичај да води своје
ученике у маслињаке и да им даје вежбе и пружа
искуства из егзосоматозе.
- Када сам се вратио назад у тело, - наставио је
Даскалос, - изашао сам из кабине и прошетао
палубом. Киша је већ стала и Сунце се појавило.
Капетан, Атињанин,је стајао ту и посматрао
хоризонт. Упитао сам га да ли се испред нас
налази једно мало острво. „Да, Даскале одго-
ворио је, „има једно мало острво неколико миља
одавде.
Да ли си га видео?" „Како знаш моје име?", чудио
сам се.Рекао је да је његов брат мој ученик и да
случајно у кабини има неколико шапирографисаних
свески са мојим предавањима. Касније смо прошли
поред острва које сам видео у егзосоматози. Било
је управо онакво каквог сам га доживео.
- Даскалос је прекинуо своје приповедање и
обратио се искључиво Зое.
- Дакле, да ли је ово халуцинација или стварно
искуство које потврђује реалност мог света?
- У овом случају, - прокоментарисао је Стелиос
из свог угла, - могли сте да потврдите своје
искуство зато што је оно што сте видели било на
материјалном плану. Како можете да потврдите
искуства која нису од овога света, када људи са
обичном свешћу не могу да им приступе?

- Можете проверити такође и оно што доживљавате
на психоноетском нивоу.
- Могу ли два човека у психичкој димензији имати
идентична искуства која и један и други могу да
потврде?Могу ли они да виде исте ствари? - Упитао
је опет Стелиос.
- Могу да виде исте ствари различито,
Претпоставимо да одведем десет људи да
посматрају неки пејзаж и онда их вратим и замолим
да опишу шта су видели. Да ли мислите да ће та
пејзаж описати на исти начин? Или ће посматрати
и запазити само оно што привлачи њихово
интересовање? Сви ће видети пејзаж. Али га неће
описати на исти начин, осим ако немају иста
интересовања. Када се два Истраживача Истине са
истим жељама нађу унутар неког психичког
подплана, они виде и запажају до најмањег детаља
исти пејзаж. На тај начин ми потврђујемо аутен-
тичност својих психичких искустава која се не
могу потврдити кроз пет чула. - Даскалос се тада
окренуо ка Зое и почео да прича о другом
психичком искуству које је имао.
- Четири миље од Строволоса налази се једна фарма
чији је власник мој пријатељ. Једном ме је позвао
да проведем викенд са његовом породицом и
понудио се да ме повезе својим колима. Али ја
сам желео да пешачим до његове куће. Следећег
дана, непосредно пре него што је требало да се
пробудим, распростро сам се и прегледао те-
риторију између моје куће и фарме мога
пријатеља. Приметио сам да се на путу,
непосредно испред његове фарме, боре две змије.
Видео сам како велика змија гони малу. Зграбила
ју је за реп, загризла је и полако прогутала.Тада
је покушала да пређе улицу, али је у том тренутку
наишао аутомобил из правца Цери, прегазио је и

здробио јој врат. Видео сам како се змија увија
у грчевима и како је, увијајући се, отпузала до
јарка.
- У међувремену сам се пробудио, обукао и кренуо
да пешачим ка фарми. Требало ми је око пола сата
док нисам дошао до места где сам видео борбу
између оне две змије. Док сам се приближавао,
један аутомобил се зауставио и четири особе
изађоше из њега. Насмејао сам се. Помислио сам
да мора да су видели мртву змију. „Да ли по-
сматрате ону црну змију?", упитао сам их док сам
се приближавао. Један од њих се са чуђењем
окренуо ка мени.
„Како знате да је ту црна змија?", упитао је. „У
ствари"рекао сам смејући, се „у црној змији се
налази жута змија." „Шта сте рекли?", упитао је
исти човек подозриво. „Још је једна змија унутар
ове." Видите, - наставио је Даскалос, - био сам
наиван у то време и говорио отворено о својим
искуствима. Признајем да је то била грешка.
- Описао сам им детаљно шта се догодило и како
је аутомобил прегазио змију, смрскао јој врат,
као је она отпузала у јарак, и тако даље. Човек
је изненада извадио џепни нож, стао ногом преко
змијине главе и распорио јој трбух. Ту је нашао
жуту змију. Погледао ме је ужаснуто.
„Да ли сте ви Спирос Сати?" промрмљао је. „Да,"
климнуо сам главом. „Одлазите одавде. Ви сте
Ђаво," и упро је прст у мене. „Зашто мислите да
сам Ђаво, господине?",протестовао сам. „Како сте
знали да се жута змија налази у црној змији?",
упитао је дрхтавим гласом.
- Да ли сам могао да му објасним како сам знао?
-питао је Даскалос са очајањем у гласу. - Мислите
ли да је могао да разуме? Једноставно сам му
рекао: „Тако ми се учинило." „Није Вам се

учинило," рекао је, „Ви сте Ђаво," и почео да се
крсти. Касније сам открио да је отишао до
свештеника, изјавио им да је срео Сатану и испри-
чао епизоду са змијама.
- Човек мора да буде веома пажљив у овим
стварима.У исто време, то су управо она искуства
која ми нуде непоколебљиво уверење о реалности
мога света. Да ли сада разумете? Стално
доживљавам искуства слична овима која ми
доказују да свет у којем живим није ни
халуцинација ни илузија.
- Пре неког времена, - наставио је Даскалос, -
један човек, глупа будала, је позајмио мој
двоглед и изгубио га на путу за планине Тродос.
Окачио га је о један бор, заборавио где, и тамо
га оставио. Ушао је у аутомобил, спустио се у
Никозију и са највећом смелошћу изјавио: „Знаш,
Даскале, онај твој двоглед је нестао, одлетео
је." „Како то мислиш, одлетео?" Питао сам
љутито. „Једноставно не знам где сам га ставио."
„Како не знаш?" Узвратио сам изнервирано. „То је
јак и скуп двоглед који се данас не може наћи.
„Али шта могу да радим, Даскале? Једноставно сам
га изгубио." „Мораш да идеш и да га нађеш наредио
сам му. „Како ћу то да урадим?" „Сачекај
тренутак,"рекао сам му. „Пусти ме да нађем где
је, па онда иди и донеси га. Где си ишао?" упитао
сам га. „Ишли смо у много места, Тродидису,
Платрес, свуда по планинама. Ишли смо ..."
„Тренутак," рекао сам, „могу да координирам себе
са својим двогледом, јер је оставио отисак у
мојој аури."Затворио сам очи. „Да ли си прошао
таквим и таквим путем?", упитао сам. „Да." „Да
ли си се попео на брдо?"
„Да," рекао је невољно, „и нисам имао папира...
Отишао сам тамо да..." Даскалос се грохотом

насмејао и наставио своју причу.
- „Отишао сам," рекао је, „иза брда да ме не би
видели док се олакшавам. Не говори ми више,"
рекао је. ,,Не говори ми да сам се обрисао
камењем." „Баш ме брига,"рекао сам, „како си
обрисао своју гузицу. Мене занима мој двоглед
који си оставио за собом, обесивши га на том бо-
ру. Мораш одмах да идеш и да га донесеш." „Јеси
ли сигуран? У реду, ићи ћу," обећао је. Возио је
сто миља до планина и назад, попео се уз оно
брдо, нашао мој двоглед како виси на дрвету и
донео га назад истог дана. „Ђаво да га носи,"
рекао је. „Заборавио сам да сам га тамо оставио"
Даскалос је прекинуо своју причу и прошапутао да
овакве ствари више нису дозвољене. Признао је да
су му се раније такви догађаји отимали контроли
и често му проузроковали велике проблеме,
посебно са црквом.
- Како да не будем уверен? - наставио је. - Ово
је мој живот, моја свакодневна стварност. Како
може неко ко не дели слична искуства да ме убеди
да су мој свет. Моја стварност илузорни? Свако
има потенцијал да доживи таква искуства.
- У науци, Даскале, - рекао сам после неколико
тренутака, - један научник може да провери
резултате и запажања другог научника...
Даскалос је разумео шта сам хтео да кажем, па је
наставио да одговара на моје питање пре него што
сам завршио реченицу.
- Можеш да провериш и ова искуства. Да није тако,
не би могао да верујеш. Ја говорим о психичким
плановима и подплановима. Нисам једини који
говори о овим нивоима. И други виде и доживљавају
исте ствари као и ја.Оно што ја радим, раде и
други. Можда се не сећају потпуно, али се сећају
много тога. Да ли ме пратиш? Узми Мариоса, мог

трогодишњег унука. Када је имао две године,
желео је да ради егзосоматозу са мном.
- Да ли је дете само то тражило? - упитао сам.
- Да, јесте, - одговорио је Даскалос и наставио.
- Разговарао сам са Теофанисом и градоначелником
Пафоса. И Мариос је био тамо. Био је нестрпљив.
Замолио сам их да сачекају да га одведем у
„шетњу". Разумели су шта сам хтео да кажем. Знали
су за ове ствари. „Дођи, љубави моја," рекао сам
Мариосу. „Изађи и ја ћу ти се придружити."
Затворио је очи и почео дубоко да дише, док сам
ја наставио да разговарам са њима. У међувремену
се вратио. „Деда," рекао је, „дођи, ја чекам.
Када ћеш и сам да изађеш? Дођи, дођи," рекао је.
„У реду, љубави. Врати се и ја ћу те одмах
следити." Видео сам га како излази из тела и
стаје право испред мене, чекајући. Извинио сам
се и легао на кауч.Изашао сам из тела и придружио
се Мариосу. Попут муње отишли смо до југозападне
обале близу Лимасола, негде између града и
британских база. Тамо су неке високе литице које
гледају на море. Мариосу се тамо допадало.
Уживао је да стоји са морске стране и да посматра
копно и стење. Док смо лутали унаоколо, видели
смо једну велику змију како иде ка ивици понора.
Змија нас је видела. Животиње су видовите,
знате. Мој унук је отишао змији и играо се с
њом. Стао је испред ње покушавајући да је спречи
да се креће напред. Змија је подигла главу и
почела да шишти. - Даскалос је као добар глумац
имитирао змију и наставио.
- Стајао сам тамо, посматрао и смејао се. Мариос
је прошао својом етеричном руком кроз тело змије
која је наставила да шишти. „Дођи, драги мој,"
рекао сам му, „морамо да се вратимо назад, јер
имамо госте."Пробудио сам се први, смејући се и

испричао осталима о свом доживљају, док је
Мариос још увек био изван тела. Кроз неколико
минута се пробудио. Теофанис га је одмах упитао:
„Где си био, љубави моја?" „На мору где су велике
стене," одговорио је. „И шта си видео тамо,
љубави моја?", упитао је опет Теофанис. „Видели
смо тетка-змију. Стајала је и рекла шшшшшшшш..."
Даскалос је имитирао како је мали Мариос
описао понашање змије. Тада се наслонио и
погледао Зое.
- Па, - рекао је, - зар ово за мене није доказ?
Зар то није потврда стварности мојих искустава?
Можете упитати: „Да ли су сви они који свесно
раде егзосоматозу у стању да се сећају својих
искустава?" Рекао бих, неки се сећају много,
неки помало. Да бисте се потпуно сећали својих
искустава морате много да вежбате. Онда ћете до-
ћи до ступња када ћете имати потпуну контролу.
- Како човек почиње да развија такве
способности? - распитивао се Стелиос.
- Кроз одређене вежбе медитације.
- Зашто су оне потребне? - упитао је Стелос опет.
- Реците ми нешто, - одговорио је Даскалос са
дозом ироније у гласу. - Може ли човек да свира
виолину без вежбања? Иста је ствар и са
развијањем психоноетских моћи.
- Зар није могуће да се родимо са таквим
способностима?
- Да. Али морали сте да те моћи некако развијете,
некад у прошлости. Ако се родите са таквим
способностима то значи да сте их донели са собом
из претходних живота.
- Како се почиње са вежбањем? - упитала је Зое.
- Са концентрацијом, - рекао је Даскалос полако
и наглашено. - Дозволите ми да вам поставим једно
питање.На колико ствари се концентришете са

пуном свешћу током свог свакодневног живота? На
веома мало. Када себе увежбате да се
концентришете, постаћете свесни много више
ствари у свом животу. У почетку, посветите томе
четврт сата свакога дана. За то време можете ићи
у шетњу и потпуно ћете запажати све око вас.
Ништа не треба да измакне вашој пажњи, ништа.
Можда ћете се у почетку осећати уморно, јер нисте
навикли да обраћате пажњу на све око себе, на
мрава који мили, цвеће, звуке, гласове.Опажате
све,осећате све. Када почнете ову вежбу, научи-
ћете да током тих четврт сата живите много
пуније, много интензивније, него у било ком
другом делу дана. Открићете да је оно што се
обично сматра будним стањем у ствари један облик
полухипнозе. Открићете да ће се ваша свест о
свету проширити десетоструко током тих четврт
сата. Обично не задржавате у сећању више од
делића дневних утисака које примате у
груботварном материјалном свету. Дакле, колико
очекујете да ћете се сетити и донети назад из
искустава која примате у психичком свету?Према
томе, човек мора да почне са вежбањем на грубо-
тварном материјалном плану, а онда да настави са
вежбањем на психичком плану. То је ствар праксе.
Да ли сада разумете? Данас човек не зна како да
живи, како да се концентрише, како да изрази
себе унутар нивоа Стварања.Да ли бисте човека
који зна како да се концентрише назвали
супериорнијим од других? Не. Ја га не сматрам
ништа вештијим од особе која на виолини свира
Паганинија или Бетовена на клавиру. „Ја сам ја"
особе која живи у незнању не разликује се од „ја
сам ја" мистика.Да ли разумете шта говорим?
Ствар није у томе да се „ја" открије,већ да се
изрази. Ово је циљ Трагања за Истином, да човек

пронађе ко је, и да изрази себе како би требало.
Кажем вам, открићете да нити постајете већи,
нити мањи. Видно поље за примање утисака може
постати веће, али ви сте оно што сте увек и били.
Када је Даскалос завршио реченицу, зазвонио је
телефон. Попео се степеништем и чули смо га како
прилично гласно говори. Изгледало је да је позив
био међународни,вероватно из Атине. Када се
вратио десет минута касније,изгледао је озбиљно.
Објаснио је да је једна жена из Атине желела да
открије ко јој је украо четрдесет хиљада драх-
ми из куће. Даскалос рече да не зна. Не би било
исправно да јој било шта каже, нити је имао право
да „види".
- Али упркос тога што сам намерно покушавао да
не видим, видео сам. Како сам могао да јој кажем
да су је покрали њен седамнаестогодишњи син и
њен муж? Само сам поменуо да то није била страна
особа.После овог кратког прекида, Зое је упитала
Даскалоса о моћима за које се прича да их он
има. Посебно је желела да зна шта се десило у
случају са маказама које су јој изазвале толики
страх. Даскалос је прснуо у смех и чудио се да
се она сећала те епизоде. Без икаквог колебања
и као да је тај догађај доживео пре кратког
времена, Даскалос је испричао шта се десило.
- Један млади лекар из Фамагусте дошао ми је и
рекао да је изгубио кројачке маказе. Тражио их
је месецима, али узалуд. Те маказе су му биле
веома драгоцене, јер су му биле једино наслеђе
од покојног оца који је био кројач.Сумњао је у
своју сестру која је, међутим, тврдила да је
невина. У неколико наврата он се свађао са њом
и упутио горке речи. Није са њом говорио пет
месеци. Његова супруга је остала неутрална, али
и она је сумњала да је сестра украла маказе док

јој је брат био пијан.
- Замолио ме је да му помогнем да их нађе.Најпре
сам одбио и рекао му да иде. Мислио сам да је
његов проблем бесмислен и да се ове моћи не смеју
злоупотребљавати.Али пошто је отишао,
предомислио сам се. Схватио сам да нису у питању
маказе, већ свађа између брата и сестре. Када
сам отишао у кревет, ово питање ми јој још увек
било на уму. Затворио сам очи и видео маказе на
врху плакара, испод пресавијеног памучног
ћебета. Мора да их је лекар тамо ставио и
заборавио на њих. Неколико минута касније,
зазвонио је телефон. Питао ме је да ли сам се
предомислио. Све што је желео да зна било је да
ли их је његова сестра украла или не. „Немој да
ми ка- жеш да није," рекао је, „јер би иначе
маказе биле у кући." „Тамо су," рекао сам му,
али нисам рекао где. Саветовао сам га да иде у
кревет и да ће ускоро знати. Тада сам напустио
тело и отпутовао до његове куће, удаљене
четрдесет миља. Помислио сам да материјализујем
руку, да извучем маказе испод ћебета и да их
бацим на под.
- Зашто му ниси рекао где су маказе? – Упитао
сам.
- Хтео сам да експериментишем, да се играм.
Погрешио сам. Плакар је био у једној соби, а
њихов кревет у другој. Врата међу њима су била
отворена. Раздаљина између ормара и његовог
кревета је била око пет метара.Под је био дрвен.
Материјализовао сам руку, извукао маказе испод
ћебета и бацио их на под. Претпостављао сам да
ће пасти испред плакара. Али сам тада био
неискуса и погрешно сам прорачунао силу коју сам
покренуо из једне димензије у другу. Маказе су
се отвориле, прелетеле у другу собу, и попут

ножа се забиле у под близу њиховог кревета. Бука
је пробудила укућане. Маказе су биле удаљене
само метар од лекара. Могао сам да га убијем. Он
се веома уплашио, извукао маказе из пода и позвао
ме телефоном. Било је једанаест и тридесет ноћу.
„Даскале " рекао је, „скоро си ме убио. Где си
их нашао и зашто си их бацио толико близу мене?"
Објаснио сам му шта се десило, али ми он није
веровао. Ушао је у аутомобил и отишао у Никозију
са маказама. Упорно је тврдио да је његова сестра
лопов и да сам ја дематеријализовао маказе из
њене куће и поново их материјализовао у његовој
спаваћој соби. Било ми је потребно много времена
да га уверим да схвати шта се десило.
- Такве појаве се више не дозвољавају, - поновио
је Даскалос. - Моћ треба користити само за
исцељење. Када човек користи „материјализацију"
да би померао предмете, мора да буде крајње
пажљив. Интензитет примењене силе може да буде
десет пута јачи него када користимо материјалне
руке.
- Зашто је то тако? - упитао сам.
- Не знам. Можеш да то видиш на сеансама. Тешки
предмети се померају концентрацијом неколико
индивидуа.Зое је пажљиво слушала Даскалосову
причу. Фасцинираног израза лица је покушавала да
оцени вредност његових искустава. Ипак, као да
је хтела да разувери саму себе, промрмљала је да
за њу стварност још увек почива у материји.
- То је једина ствар за коју знам да постоји. То
је оно што могу да осетим, опипам, видим,
помиришем.
- Опет ти, - рекао је Даскалос смејући се. - Ти
мислиш, да би постојао, човек мора да једе, пије
и иде у клозет. Не постоји ништа што нас више
доводи у заблуду од пет чула.

- Није ми сасвим јасан однос између душе,
перманентне личности и садашње личности, -
прокоментарисала је
Зое, пошто смо престали да се смејемо.
- Душа је, - објаснио је Даскалос, - онај део
нас који је чист и необојен земаљским искуством.
Душа је изнад Идеје Човека, изнад сваке
манифестације. Она никада није рођена и никада
неће умрети. То је онај део нас који је ква-
литативно идентичан са Апсолутом. Ако је Апсолут
океан ми смо, као душе, капи у том океану.
Квалитативно смо као океан. Душа је наша
божанска суштина, непроменљива и вечна.
Перманентна личност је онај део нас на којем се
бележе инкарнацијска искуства и преносе из једне
инкарнације у следећу. Садашња личност је
сачињена од ноетског,психичког и груботварног
материјалног тела. Садашња личност је наш
најнижи израз који непрестано еволуира и има
тенденцију да постане једно са перманентном
личношћу.
- Претпоставимо, - рекао је Даскалос, - да је
перманентна личност један велики круг. Замислимо
још један круг изван, без периферије. Тај
називамо душом која је унутар Бога, унутар
бесконачности и безграничности. Она је увек
чиста и неупрљана. Постоји, такође, и један мали
круг унутар она друга два, кога називам садашњом
самосвесном личношћу. Сва три круга имају исти
центар. Како се мали круг шири, раздаљина између
периферије малог и периферије већег круга се
смањује, све док ова два не постану једно, када
већи круг апсорбује мањи. Тачка у којој почива
периферија мањег круга је степен човекове
савршености. Центар садашње и перманентне
личности,као и самосвесне душе, је исти. „Ја

сам", каже садашња личност. „Ја сам", каже
перманентна личност. Ако их обе упитате која од
ове две каже „ја сам", чућете један глас,„ја".
Али које „ја"? То је исти глас са својим ехом.
У ствари, то је самосвест у свом тоталитету која
каже „ја сам".А управо су искуства унутар
груботварне материје она која су проузроковала
одвајање ова два стања у нама.
- Што се садашња самосвесна личност више отвара
као круг, утолико више перманентна личност
продире у садашњу личност. Што више еволуирате
на духовној стази, утолико је већи утицај и
контрола унутрашњег ја над садашњом личношћу.
Обично кажемо да, на пример, овај човек има
савест, док онај нема. У стварности, не постоји
људско биће које нема центар. Ниво савести неке
индивидуе зависи од обима ширења њене садашње
личности унутар перманентне личности.
Било је већ касно. Даскалосова живахност је,
међутим,била на врхунцу. Изгледало је да га
овакве дискусије пуне енергијом. Често сам га
видео како живне чим започне разговор. Изгледао
би исцрпљено на крају тешког дневног рада, али
чим би почела нека дискусија о метафизичким
питањима, он би се буквално преобразио.Устали
смо, спремни да кренемо, али је мој пријатељ
Стелиос упитао да ли човек може, својим умом, да
створи све што пожели.
- Да, - одговорио је Даскалос, - под
претпоставком да сте у оквиру граница могућности
и потенцијала. Јоги може да посади семе
поморанџиног дрвета и да молитвама и
медитацијама буде у стању да учини да дрво расте
много брже него обично. Али он не може да посади
семе поморанџе и да својим умом учини да то семе
израсте у еукалиптус. Не можете радити изван

света идеја, закона, узрока. Међутим, можете
урадити нешто друго. Можете прво променити
атомски састав семена поморанџиног дрвета и
претворити га у семе еукалиптуса и онда га
посадити и добити еукалиптусово дрво. То је
другачије. То је у оквиру граница могућности и
потенцијала.
- Имам још једно, последње питање, - рекао је
мој љубопитљиви пријатељ док су остали ишли ка
аутомобилу.
-Која је сврха медитација и вежби?
-Непосредан циљ је развијање психоноетских моћи,
како бисте били у стању да служите својим
ближњима. Способност извођења егзосоматозе је
средство за психотерапију, а не циљ по себи.
Крајњи циљ је да схватите ко сте,да постанете
једно са Богом, да постанете бог. То је оно што
називамо Теозом. Ми смо богови - рекао је Даска-
лос - али тога нисмо свесни. Патимо од
самонаметнуте амнезије. Циљ је, - он је то
понављао много пута, - да поново пробудимо оно
што смо увек били и што ћемо увек бити. То је
сврха Истраживања Истине.
- Ако је тако, - додао сам, - онда човекова
самореализација као бога мора бити нешто друго
од блажене несвесности. Ако се не варам, тако се
често интерпретира источњачки појам нирване.
- То је бесмислица, - рекао је Даскалос чврсго.
- Идеја о искупљењу или ослобођењу је многима
одбојна, јер се претпоставља да подразумева
улажење у стање неког несазнатљивог блаженства.
Како ми је један добар свештеник и пријатељ
једном рекао, ово стање једва да се разликује од
неког облика ступора и инерције. „Пошто нећу
моћи ништа да разумем," рекао је, „осећаћу се
срећним."Тако је замишљао рај и ослобођење. То

је далеко од истине. Ослобођење значи спознају
и асимилацију са Истином кроз искуство. Значи,
стицање способности и психоноетских моћи.
Светови нам се отварају без обзира да ли желимо
да имамо утиске и искуства, или желимо да
затворимо врата спољашњих перцепција и увучемо
се у себе, унутар своје божанске самодовољности.
Далеко је од тога да су блаженство и божанска
самодовољност стање које подсећа на инерцију и
глупост, како многи фантазирају.
- Када човек оствари Теозу, - наставио је мој
пријатељ, - да ли то значи да се више никада
неће инкарнирати у материји?
- Можете се инкарнирати ако то одлучите.
- Да ли ћете тада морати да почнете све
испочетка?Да ли ћете морати да прођете кроз
циклусе инкарнација? - Наравно да не. То би било
бесмислено. Ако одлучите да се вратите, долазите
као капетан брода, а не као обичан морнар,
- одговорио је Даскалос и насмејао се.
- Велики учитељи који остваре Теозу могу да
одлуче да се инкарнирају у материји како би
помагали својим ближњима да еволуирају. Њих
карма не обавезује да се врате. Они су већ
постигли своје ослобођење. Разговараћемо
детаљније о овим питањима у будућности. Верујем
да Вас супруга нестрпљиво чека у колима.
Захвалили смо се Даскалосу на овој вечери, а Зое
је изразила жељу да овај разговор настави неком
другом приликом.
- У међувремену, имаћу дуг разговор са својим
оцем, - промрмљала је.
Ушли смо сви у ауто и одлучили да остатак вечери
проведемо у локалном кафеу.
5
КАРМА
- Даскале, - упитао сам, - да ли је могуће избећи

карму?
- Јесте, свакако, - одговорио је Даскалос без
колебања.
- Ово можемо јасно да видимо у случају Јоне. Бог
је рекао овом пророку да је Нинива постала толико
грешна,да је створила толико злих елементала, да
ће бити уништена кроз три дана. Пророк је отишао
Нинивљанима и објавио им лошу вест. Људи су
плакали и покајали се. Када су прошла три дана,
Нинива није била уништена. Пророк је био
огорчен. „Боже," рекао је, „направио си од мене
лажова у очима ових људи."
- Према закону карме, Нинива је требало да буде
уништена. Јона је у извесном смислу био у праву.
Али Нинива ипак није била уништена. Људи су се
покајали. Научили су лекцију. Јона је касније
имао диван дијалог са Богом, пошто је открио
једне ноћи да му је сад бундеве појео црв.
„Боже," уздахнуо је Јона, „моја бундева је
уништена и ја сам тужан." А онда му је Бог
одговорио: Ти си тужан због губитка једног сада
бундеве. Како би требало да се ја осећам због
губитка целог једног града? Да ли је требало да
дозволим да закон карме уништи мој град?"
- Величанственост Божанске Милости се не може
појмити нашим умовима. То не значи да закон
узрока и последице не постоји.Када нема покајања
које дозвољава Божанској Милости да интервенише,
плаћање ће морати да дође, у потпуности, пре или
касније. Могу да прођу векови, али ће доћи. Христ
је то изразио сасвим исправно када је рекао да
ће нам се чак и једна једина чаша хладне воде
коју некоме понудимо на крају вратити.Даскалос
је изгледао замишљено, а онда је после паузе од
неколико тренутака наставио озбиљнијим тоном.

- Ми хришћани, католици и православци
подједнако,имамо обичај да се ругамо себи и
Богу. Имамо смелости да због три свеће, које
упалимо у цркви, тражимо чак и Царство Небеско.
Шта ми нудимо, а шта тражимо заузврат? Кажем вам
да више поштујем и волим атеисту који пресече
напола једино парче хлеба које има и да га глад-
ном странцу не очекујући никакве будуће награде.
Видим овог „атеисту" много ближег Богу и Христу
Логосу од некога ко можда даје много, али се
цењка са Богом. Мени највећи део милостиње која
се данас да је изгледа више као израз еготизма
него доброте. Видимо много људи који изгледају
милосрдно, али који у ствари то раде како би по-
низили своје ближње и показали себи и другима да
су супериорнији. Какву год милостињу да човек
даје, треба то да чини дискретно. Пошаљите
анонимно. коверат некоме ко је у нужди, ставите
у њега тридесет фунти и не напишите ништа друго
сем „са мојом Љубављу". Морамо покушати да се
потпуно отарасимо свог еготизма.
Неколико тренутака је владала тишина, током које
је свако изгледао замишљено, размишљајући,
претпостављам,о ономе што је Даскалос управо био
рекао. Емили, која је седела поред Даскалоса,
прекинула је тишину.
- Даскале, - упитала је, - на који начин ћеш
одговорити на нечију тврдњу да напор да друге
учимо закону узрока и последице није ништа друго
до покушај да се наметне један систем етике како
би људска бића постала боља? Како ћеш да убедиш
такву индивидуу да карма није само још један
етички систем?
- Ово питање су ми постављали и раније. Мој
одговор је био овај: проучавај своје акције,види
шта плаћаш,гледај унаоколо шта се догађа, и дођи

до сопствених закључака.Ствари су тако јасне око
нас, у нашем друштву, да је свака софистерија
прилично површна. Ако не видиш данас, видећеш
сутра или прекосутра.
- Али ниси одговорио на рационалан аргумент те
особе, - инсистирала је Емили.
- Само тренутак, - одговорио је Даскалос, -
велике истине се не могу увек изразити речима,
баш као што се не може одговорити на питање о
постојању самог Бога.Има толико много ствари на
које се не може одговорити речима, логиком.
Можете одговорити на ова питања сопственим
искуством, посматрајући резултате својих акција.
Нема начина да избегнете запажање резултата
својих акција. Урадићете то пре или касније.
Дакле, не верујете у карму? Када вас бич карме
два или три пута ишиба знаћете, јер осећате бол.
- Ова особа ће, - наставила је Емили, - навести
следећи аргумент; „Ја можда не верујем у вашег
Бога и етички систем који зовете кармом, али
верујем у човечанство.
- Можеш га упитати ово, - одговорио је Даскалос
брзо, - „Зашто треба да верујете у човечанство?"
- Зато, - одговорила је Емили, - што он такође
верује да би свет требало да буде бољи.
- Зашто? - наставио је Даскалос са готово
несташногизраза лица. - Зашто би требало да буде
бољи? Сада могу да га одведем тамо где желим да
буде. Зашто човек треба тако да верује?
- Зато што он верује у добро, - рекла је Емили.
- Можете убедити такву индивидуу њеном
сопственом логиком и аргументима, - рекао је
Даскалос.
- У атеисти који не верује у имагинарног бога
као већина људи, могу да видим Божанско унутар
њега.
- Можда, - наставила је Емили, - у таквој особи
можеш да видиш Истраживача Истине који, међутим,
трага другачијом стазом.
- Сасвим тачно, - рекао је Даскалос. - Има много
путева на нашем усиону ка Богу. Нису они који су
иницирани у мистерије једини који трагају. Кажем
вам, постоје особе које нису никад чуле за израз
„Трагање за Истином",и које су можда чак и
атеисти, али су ипак један степеник више на
духовном путу него многи од нас. Треба да судимо
о људима не на основу њихових веровања, већ на
основу њиховог понашања. Али морам и ово да
додам.Не знам никога ко искрено стреми ка
Истини, а ко на крају није био просветљен. Сетите
се Христових речи: „Тражите и даће вам се,
куцајте и одговориће вам се."
- Тада је,нагло променивши тон, као да се нечега
сетио, рекао:
- Дозволите да вам испричам о сусрету кога сам
имао са једним славним британским филозофом,
који је имао репутацију атеисте. У преписци коју
смо водили неко време,детаљно сам му изложио
природу елементала. Једном ми је написао: „У
богове свештеника, без обзира које религије, не
могу да верујем. Објаснили сте нам да ови богови
као елементали имају моћ.То прихватам.Мисао мора
бити један облик моћи. Али богове које је
произвела мисао човека не могу да прихватим као
богове. Могу да их прихватим као потпору коју су
људи створили да би се лакше суочили са
тешкоћама. Али Ви постављате питање, ко је
створио Човека који ствара богове. Објаснили сте
нам много ствари о ономе што називате
'Апсолутним Бивством'. Али зашто га не називати
Апсолутним Бићем?"Одговорио сам му: „Термин
'Апсолутно Биће' подразумева границе. Али

Апсолутно Бивство је исправније. Ту рушим
границе." Шта мислите да је он одговорио?
„Верујем у то Ваше Апсолутно Бивство које није
Бог, већ Бивство у Вама и мени. Његов израз је
доброта и све у шта верујемо и разумемо као
добро. Сада можете показати бога далеко од
сведочанстава људи. Зато што сви богови које су
створили људи имају људске карактеристике,
слабости и зла.Сада Ви показујете бога који
зовете Стварност,зовете Живот. У ово верујем.
Али зашто га називати Богом?Да, допадају ми се
речи Апсолутно Бивство."
- Дакле, да ли је овај човек атеиста? Одговорите
ми!- рекао је Даскалос.
- Али он је имао репутацију атеисте, - рекао
сам, -па је о тој теми писао и елоквентну
апологетику.
- Јер је одбацио све оне богове и христове које
су људи створили.„Напред, добри хришћански
војници који марширате у рат," рекао је Даскалос
подругљивим тоном, гестикулирајући рукама.
- Човек није могао да толерише овакве. Био је
пацифиста. Веровао је у Љубав. Успео сам са овим
филозофом, тако што сам му помогао да прихвати
„Апсолутно Бивство" које је Живот, које је
Љубав. У свом последњем писму, које ми је написао
пре него што је умро,рекао је:„Ви сте једино
људско биће које је запалило бакљу Стварности,
Светлости и Мудрости. Ради овог Апсолутног
Бивства, држите је високо и осветљавајте Свет."
Управо пошто је Даскалос завршио свој говор,
један аутомобил се напољу зауставио и ускоро смо
чули куцање на вратима. Готово да се и не сећам
да сам био код Даскалоса, а да нису долазили
посетиоци тражећи његове услуге.Отворио сам
врата и позвао непознате да уђу. Био је то један

средовечан брачни пар из Ларнаке, који је замо-
лио Даскалоса за дијагнозу за једног рођака који
је био неизлечиво болестан.
- Да ли имате његову слику? - упитао је Даскалос.
Мора да су знали како је Даскалос радио, јер су
спремно дали фотографију пацијента. Даскалос је
узео слику, држао је чврсто у десној руци и
затворио очи. После отприлике једног минута
концентрације, отворио је очи.
- Проблем је, - рекао је, - у његовом мозгу. Има
нешто, што треба да се уклони.
- Доктор није поменуо никакав тумор мозга, -
рекао је човек, док је склањао слику.
- Има нешто тамо, - био је категоричан Даскалос.
- Треба да уради електроенцефалографију.
Посетиоци су се захвалили Даскалосу на његовом
времену и отишли.Пошто се вратио у фотељу и био
спреман да настави нашу дискусију, упитао сам га
да ли је болест тог човека била последица
кармичких дугова.
- Све болести су последица карме, - одговорио је
Даскалос.
- Или је то резултат ваших дугова или дугова
других које волите.
- Могу да разумем да човек плаћа за своју
сопствену карму, али шта то значи плаћање карме
за некога кога волите? - Упитао сам.
- Шта мислиш да је Христ хтео да каже, - питао
је Даскалос, - када нас је подстицао да носимо
терет један другоме?
- Карма, - објаснио је Даскалос, - мора да се
отплати на овај или онај начин.Ово је
универзални закон равнотеже. Тако, када неког
волимо, можемо му помоћи да отплати део свог
дуга. Али ово је могуће тек пошто је та особа
добила своју „лекцију", - рекао је, - те према

томе не би било потребно да отплати свој дуг у
потпуности. Када је највећи део карме отплаћен,
неко други може да преузме преостали терет и
ослободи пацијента бола. Када смо вољни да то
урадимо, - наставио је Даскалос, - Логос ће узети
на себе девет десетина преосталог дуга, а ми
бисмо у ствари преузели само једну десетину. На
тај начин би коначни дуг који ће морати да се
плати био много мањи и неизбежни бол би се знатно
смањио. Ово нису произвољни проценти, - тврдио
је Даскалос, - већ део природе ствари.
- Претпоставимо, - наставио је Даскалос, - да је
неког ко је убио много људи током неколико својих
инкарнација волела нека особа. Током векова
између њих се установила веза пуна љубави. Та
особа може добровољно,свесно или несвесно, да
прихвати део карме вољене особе,под
претпоставком, опет, да је дуг већ отплатила она
друга особа која је у међувремену већ добила
неопходну лекцију.У противном, неће бити
дозвољено.
- Све што нам се дешава, - рекао је Даскалос
полако и наглашено, - што нам у овом животу
проузрокује бол,или је резултат наших сопствених
дугова или резултат наше спремности да отплатимо
дугове оних које волимо а чија је карма можда
сувише тешка да би је сами носили.Када постанете
учитељи и будете у стању да координирате себе са
Универзалним Добрим, моћи ћете да преузимате
карму не само оних које волите,већ такође и особа
које се сматрају вашим непријатељима. Као
учитељи можете бити у стању да спречите бол у
свом телу, али то нећете учинити јер ћете
анестезирањем бола у свом телу њега аутоматски
вратити особи чију сте карму узели на себе. Христ
нам је показао пут када је био разапет и патио

на крсту као обична особа.
- Када достигнете вишу тачку у својој еволуцији,
- наставио је Даскалос,
- Логос може да захтева од вас да чините управо
то, да носите карму других, чак и својих не-
пријатеља.Ви сте канал Логоса и треба да
сматрате чашћу да носите такав терет. Можете се
упитати: „А каква је моја награда за то?" Оног
тренутка када поставите такво питање, значи да
је ваш еготизам жив и веома опасан. Част која
вам се нуди, да своја плећа ставите под плећа
Логоса, највећа је награда.
- Даскале, - упитао сам, - можеш ли нам дати
неки пример из свог личног искуства да си преузео
на себе нечију карму?
- Карму је веома тешко разумети, - одговорио је
Даскалос. - Увек ме је збуњивала.
- Затим је наставио да прича о једном личном
искуству.
- Пре неколико година, један мој нећак ме је
запитао за мишљење да ли да се ожени извесном
удовицом.Рекао сам му: „Имаћеш мој благослов под
условом да истински волиш не само удовицу већ и
њену седмогодишњу ћерку."Рекао је да он воли
девојчицу и схватио сам да то стварно мисли. Био
сам кум на њиховом венчању. Кроз годину дана
добили су сина, али са озбиљном урођеном маном,
коју лекари нису могли да излече. Беба је рођена
са обема ногама залепљеним за груди. Дошли су
код мене. Узео сам дете у наручје и одмах ми је
било јасно ко је то. Теофанис је био са мном тог
дана и он је такође схватио. Замолио сам га да
ништа не спомиње другима. Рекао сам родитељима
да ћу се побринути за излечење детета. Полако,
полако, успео сам да ослободим ноге и да их
ставим у гипс. Сваких неколико недеља смо

скидали гипс,масирали ноге и онда их стављали у
нови гипс. Дечак је добро напредовао и отац ме
је замолио да га крстим.Тада је био стар три
месеца.
- У међувремену, једног јутра док сам ишао од
своје куће до Санктума, згазио сам нешто и осетио
бол. Када сам отишао у собу, скинуо сам ципелу
да бих открио шта се десило. Са мном је била и
моја унука. Рекла је: ,Деда,погледај. Нога ти је
црна." Тада сам схватио шта се десило.
Отплаћивао сам карму детета. Унука је потрчала
својој мајци. Ова је одмах дошла и одвезла ме у
болницу.Главни хирург је погледао моју ногу, и
константовао гангрену. Већ је била дошла до
колена. Операција је требало да се обави
сутрадан. Примљен сам у болницу, у собу која је
гледала на реку. Рекао сам лекару дан пре опера-
ције да ми је потребно да сат и по будем сам у
соби, пошто свако поподне медитирам. Лекар није
имао ништа против.Тако сам остављен сам. Сео сам
на кревет зурећи у врата која су гледала на реку.
Насмешио сам се и обратио Логосу: „Ако мислиш да
ћу да те молим да ми спасеш ногу, избиј то себи
из главе.Ово је моја нога,а ово је твоја и нога,"
и Даскалос показа своју десну ногу. „Ако мислиш
да треба да се излечи, нека буде излечена. Ако
мислиш да треба да се сече, нека се сече. Нека
буде Твоја Воља, Љубави моја." У том тренутку,
када сам завршио реченицу, осетио сам нешто као
поветарац како ме љуби у образ. Одједном сам
угледао анђела који седи на ивици кревета и у
једној руци држи моју повређену ногу, док ју је
миловао другом руком.
- Да је било још некога у соби, - прекинуо сам
га, -да ли би и он могао да види истог анђела?
- Не знам, - одговорио је Даскалос, слежући

раменима.
- Можда да, можда не. Ја сам га свакако видео.
Изгледао ми је као веома симпатичан момак обучен
у бело.Није било никаквих крила и перја. На мене
уопште није обраћао пажњу. Једноставно ми је
миловао ногу.Када је завршио, ишчезао је, као и
гангрена.Следећег јутра дошли су лекари, спремни
за операцију. Изненађено су ми погледали ногу.
Остала је само једна мала црна тачка на врху
ножног прста.Следећег дана гангрена је потпуно
нестала.Даскалос је тада наставио да објашњава
кармичку везу између њега и бебе чије је крштење
одложено за недељу дана, док се Даскалос не
опорави од свог искушења.
- Пре неколико векова, - почео је Даскалос, -
ова беба је била морнар у византијској
морнарици.Био је то сиромашан човек који је
морао да проводи месеце, а понекад и године
раздвојен од своје супруге, веома лепе жене.Док
је био на једном од својих путовања, један богати
византијски аристократа је бацио око на његову
жену и ступио у везу с њом.Када се морнар вратио,
она га је напустила због свог љубавника.Из
огорчења и беса он се придружио једној групи
пирата,који су га на крају изабралн за свог вођу.
Са своја три брода,постали су претња за
византијске и друге бродове.
- У то време ја сам био Италијан, син
венецијанског отправника послова у
Константинопољу.Живео сам у Венецији са мајком,
која је била одвојена од мог оца. Тако бих сваке
две године путовао из Венеције у Константино-
пољ да бих видео оца. Увек ме је пратила моја
гувернанта,једна дебела стара жена.За време
једног од ових путовања, на нашем повратку кући,
баш док је брод пролазио поред Сицилије,ови

пирати су нас напали.Имао сам тада шеснаест
година. Византијски пирати су ми скинули одећу,
која је била опточена златом, и обукли ме у рите.
Моју гувернанту се убили заједно са осталим
старијим путницима. Нису имали никакве користи
од њих.Нас преостале,који смо изгледали младо и
снажно,одвели су у своје упориште како би нас
продали као робове.Њихова база је била један
град на мароканској обали. Тамо су имали своју
кулу.Град је био пијаца робова,мушких и женских.
Један црни Арапин ме је купио, пошто је проверио
моје зубе да би видео да ли сам здрав. Док су ме
одводили,осврнуо сам се и осетио наклоност према
том византијском пирату.Не могу да објасним
зашто.
- Био сам у ропству три године. Услови живота су
били очајни.Коса ми је опадала.Пожутео сам и
изгубио много зуба.Тешко сам се разболео.Када су
пиратски чамци поново дошли,мој арапски господар
ме је одвео до византијског пирата и тражио да
му врати новац.Пират је протестовао.Рекао је:
„Ја ти га нисам продао таквог.Очекивао сам да
ћеш га користити као свог личног слугу. А не да
га пустиш да се овако разболи." Неко време су се
свађали,а онда је византијски пират дао нешто
новца Арапину и узео ме назад.Сео сам на стену
и пустио да ми тело почива на ниском зиду.
Погледао сам пирата у очи и рекао: „Како си могао
да ми то урадиш, сабрату хришћанину? Зашто ниси
могао да ме узмеш бар као твог личног слугу?
Како је могао хришћанин као ти да прода
хришћанина?"Он се љутито издрао на мене:„Ти ниси
хришћанин.Ти си Франак(католик)и ударио ме у
лице. У бесу је дао знак својим људима да ме
докрајче.Док су они скакали по мени, бодући ме
мачевима,он се предомислио.Појурио је да их
заустави,али је било сувише касно.Ја сам
издахнуо.Тада је узео моје тело,обавио га у крпу
у коју сам био одевен,пољубио га и ставио у
сандук.Потом ме је увио у чисту белу одећу и
однео ме код једног православног свештеника да
ме сахрани. Византијски пирати, - наставио је
Даскалос да објашњава, - су некад оснивали
сопствене колоније дуж мароканске обале и међу
собом су имали свештенике које је или Црква
екскомуницирала,или су били бунтовници ове или
оне врсте.
- Овај свештеник је одбио да обави погребни обред
зато што сам био „Франак". Пират ме је тада сам
сахранио и очитао све прикладне молитве.Ставио
је крст на мој гроб и целе ноћи држао бдење.
Тада је одлучио да напусти пиратство.Скупио је
сав накит и новац који је могао да понесе и
замолио једног од својих људи да преузме вођ-
ство.Рекао им је да је уморан од пиратства и да
је одлучио да се скраси.Могао сам да га видим из
психичких светова и осетио сам саосећање према
њему. Тада је отишао код другог православног
свештеника на Сицилији и исповедио се.Замолио је
свештеника да му да одору јер је одлучио да
постане пустињак. Узео је одору и отишао.Сваке
ноћи би користио моју одећу као јастук. Годину
и по дана касније разболео се. Стомак му се надуо
и он је умро.Од тада га никада нисам срео.
- Колико ја знам,то је било први пут да сам га
срео.Други пут сада, као ову бебу. Сам Бог зна
колико је много карме отплатио током својих
живота, с обзиром на убиства и пљачке које је
починио као пират.
- Када сам отишао да га крстим, - наставио је
Даскалос, - беба се понашала на прилично чудан
начин.Ухватила ме је за прст и није хтела да ме

пусти.Стално је плакала и гледала ме у очи.Чак
је притиснула усне уз мој образ док сам је држао
уз себе.Њен отац је рекао да је то било први пут
да је беба икога пољубила.
- Обратите пажњу на то како је карма радила у
овом случају, - рекао је Даскалос, завршавајући
своју причу.
- Једном је викао на мене да нисам хришћанин и
наредио својим људима да ме убију.У овом животу
ја сам узео на себе један део његове карме,
излечио га и постао његов кум у Христу.
- Каква поетска правда! - узвикнуо сам.
- Носите карму свог ближњег само онда када то
хоћете, - поновио је Даскалос.
Тада је, на свој карактеристичан начин, Даскалос
почео да прича други свој доживљај, као
илустрацију тога како учитељ може да узме на
себе карму неког другог.
Пре шест година једном мом рођаку је требало да
се ампутира рука. Имао је жену и четворо деце.
Непосредно пре него што је требало да буде
оперисан,осетио сам чудан бол у руци.Теофанис,
који је био у Пафосу, осетио је мој бол, сео у
аутомобил и дошао да ме види.Опет сам имао
гангрену,овога пута у руци.После тестова крви
доктор је закључио да рука мора да се одсече.
Теофанис је напустио свој посао и седео поред
мог кревета дању и ноћу. Сећам се да је једног
дана,када је супруга британског амбасадора била
у мојој кући (долазила је због једне од својих
рођака),и док сам лежао у кревету,неко је заку-
цао на врата. Ушла је једна Туркиња, вукући се,
пошто није могла да хода нормално. „Чула сам да
је Спиро Ефенди (учитељ, на турском) врло
болестан, па сам дошла да ме излечи пре него што
умре," рекла је. Покушали су да је отерају, али

када су ми рекли за њу замолио сам их да је пусте
унутра.Попела се тешко уз степениште и дошла у
моју собу.Ставио сам руку изнад ње и казао јој
да устане и хода. Урадила је као што сам јој
казао и почела да хода усправно. „Ефенди," рекла
је, „сада ми је добро. Сада можеш да умреш ако
хоћеш," и Даскалос се грохотом смејао док се
сећао овог догађаја.
- Чим је Туркиња изашла, - наставио је Даскалос,
-замолио сам Теофаниса да ми покрије руку белим
чаршавом. Тада сам ставио здраву руку изнад
болесне и почео сопствено исцељење.Најпре сам се
помолио Логосу.Тада сам наставио да прелазим
здравом руком преко болесне,непрестано.
- Даскалос нам је демонстрирао како је то радио,
прелазећи левом руком преко десне.
Непрекидно сам дематеријализовао и
рематеријализовао ткиво, све док нисам створио
потпуно нову шаку.Тада сам уклонио чаршав и
показао руку Теофанису.Била је потпуно излечена.
Теофанис је почео да плаче, клекнуо и пољубио ми
руку.Следећег јутра дошао је лекар.Погледао ми
је руку и одмахнуо главом. „Опет си то урадио,"
рекао је, не знајући шта да мисли о мени. Рука
ми није била одсечена. Карма је отплаћена и рука
мог рођака је била спасена.
Пошто је Даскалос завршио ову причу, поменуо је
да планира да узме на себе још једну карму која
га може коштати живота. Протестовао сам. Он ми
је рекао:„Када би знао ко је та особа,разумео
би. Рећи ћу ти касније" рекао је, дајући ми до
знања да није желео да разговара са мном о томе
у присуству других.
Кренули смо, захвалили Даскалосу на лекцији, и
пошли ка вратима. Док смо излазили, он ме је
замолио да останем јер је имао нешто да ми каже.

То сам и урадио. Остали су већ били у колима и
чекали ме.Даскалос је рекао да је особа о којој
је говорио његов зет. Лекари су открили да има
обољење јетре које би га могло стајати живота.
Његов зет, наставио је Даскалос, добио је ову
болест од једног свог пријатеља. Овај пријатељ,
који је живео у Лондону, позвао га је телефоном
и молио га да му помогне, јер је патио од озбиљне
болести јетре. Његов зет је,причао је Даскалос,
рекао свом пријатељу, уверавајући га преко
телефона:„Не брини.Учинићемо све што можемо Да
те спасемо и ако не можемо,онда ћу ја узети твоју
карму!"
- Слушао сам њихов разговор, - рекао је Даскалос,
-и када сам чуо да је то рекао вриснуо сам на
њега да ућути, али је било сувише касно.Да ли
сада схваташ,
- наставио је Даскалос, - зашто морам да узмем
његову карму? Не могу да дозволим да ми ћерка
постане удовица тако млада и да моји унуци буду
сирочићи.Мој зет има тридесет шест година.Ја
имам шездесет шест. Логичније је да одем ја, ако
постоји избор. - Даскалос је изгледао тужно пред
могућношћу да му ћерка постане удовица.Рекао је
да је већ почео са молитвама у Санктуму.
- Надам се, - наставио је, - да ће Јоханан узети
овај терет и да нећу још морати да идем. - Тада
ме је замолио да не помињем ништа Јаковосу, како
овај не би покушао да га спречи тиме што би узео
на себе карму која је морала да се отплати. -
Али, - наставио је Даскалос,- бојим се да је већ
почео да подозрева нешто.Када је Теофанис
сутрадан дошао, замолио сам га да ми опише шта
се тачно десило оног дана када је Даскалос себе
излечио.Поновио је исту причу,укључујући и
епизоду са Туркињом.Даскалос није био присутан

када сам са Теофанисом разговарао о овом
догађају.
6
СЕЋАЊА
Даскалос и Јаковос су стигли код нас рано увече,

на вечеру.Нисмо имали у плану никакву специфичну
тему за дискусију,али сам знао да са Даскалосом
не може бити досадних тренутака. Сећам се колико
сам се смејао једне ноћи када је Даскалос причао,
један за другим, своје смешне доживљаје. Још
увек сам се смејао када сам стигао кући и тај
смех ми је изазвао јак надражај у грлу.Био је
петак, три недеље пред Ускрс. Потпуно сам за-
боравио да је у православној грчкој религији ово
био период поста. Од верника се очекивало да
избегавају месо,месне производе,живину,рибу,чак
и млеко, сир и јаја.Питао сам се да ли се
Даскалос придржавао ових нутриционистичких
упутстава правосавља, пошто вечера коју смо
припремили једва да је била вегетаријанска.
- Једног свештеника који је јео пилетину за време
Свете недеље ухватио је епископ, - причао је
Даскалос док је крцкао реш-печено пилеће крилце.
- „Ваша Милости"рекао је свештеник разљућеном
епископу, „сваке недеље претварам хлеб и вино у
тело и крв Христову. Зашто не могу да претворим
пилетину у поврће?"Ту је Даскалос почео да се
присећа свог бурног односа са грчком
православном хијерархијом.Пре двадесет пет
година Даскалоса су, на наговор неколико грчких
теолога,кипарски епископи етикетирали као
инструмент Ђавола, па су га довели пред верски
трибунал да би га екскомуницирали. Трибунал се
састојао од епископа и шест теолога из Грчке.
Архиепископ Макариос је био на дужем путовању
по Сједињеним Државама и Европи.
- Оптужили су ме да користим сатанске моћи ради
обављања магијских радњи. Чак су тврдили да сам
принудио ћерку да игра на конопцу!Ти епископи и
неколико архимандрита су клечали испред Светог

Олтара дању и ноћу анатемишући моје име. За време
суђења, један од епископа ме је упитао да ли сам
у контакту са духовима. „Јесам.Шта није у реду
с тим?", одговорио сам. „Да сте добро упознали
Библију, знали бисте да нема ничег лошег у кон-
тактирању духова." Тада је затражио од мене да
подигнем десну руку и понављам за њим: „Верујем
у једног Бога,Оца Свемогућег,Творца Неба и Земље
и свих ствари видљивих и невидљивих..."
Претпостављали су да,ако сам Ђаво,онда нећу моћи
да очитам молитву и поменем Божје име.Подигао
сам руку као што ми је рекао и поновио молитву.
Када сам завршио,изгубио сам стрпљење.„Ове
будале,"експлодирао сам, и уперио прст на строга
лица шест теолога,„трују нашу цркву.Боље да их
пошаљете назад одакле су дошли,јер је оно што се
данас десило срамота за цркву."
- Архиепископ ми је касније рекао да се не бакћем
са тим „полулудим неписменим епископима".
- Зашто би архиепископ радио у твоју корист? -
- Био ми је пријатељ,- рекао је Даскалос са
лукавим осмехом.Тада нам је открио да
архиепископ редовно прима Даскалосове поруке и
говоре снимљене на траку.После нашег разговора
о Даскалосовој авантури са локалним
свештенством, разговор је прешао на Даскалосову
прошлост. Изненадио сам се када сам сазнао да је
његов отац био пола Шкот, пола Грк. После успешне
адмиралске каријере у Британској морнарици, краљ
му је доделио титулу витеза.Даскалос је наследио
ову аристократску титулу, али се ње одрекао и
вратио је британском трону из протеста против
малтретирања кипарских Грка од стране британских
колонијалних власти за време илегалног герилског
рата 1950-их.
- Мој отац је био строг и крут човек, који је
показивао мало љубави према мени.Желео је да од
мене направи британског официра и захтевао је од
свих нас у породици да говоримо енглески уместо
грчки.Бунио сам се против тог притиска,али пошто
сам очајнички жудео за очевом љубављу и
одобрењем, ступио сам у Британску армију и
постао официр.Сећам се оног дана када сам завр-
шио обуку и вратио се кући обучен у униформу.
Сви су примећивали како сам висок и згодан
официр. Гледао сам се у огледалу и све што сам
могао да видим била је опасана мазга,
- завршио је Даскалос, смејући се грохотом.
- Када сам завршио обуку, посетио сам оца у
канцеларији.Очекивао сам топлу добродошлицу, али
сам уместо тога примио хладно упутство од
његовог секретара да сачекам. Када сам један сат
касније ушао у његову канцеларију, он је био на
дистанци и хладан као и увек. Замолио ме је да
седнем и онда ми је понудио цигарету. Био сам
веома узрујан када је почео да ми се обраћа са
„капетане".„Изволите цигару,капетане."„Не,хвала
Не пушим пред оцем," одговорио сам. Када сам се
вратио кући обавестио сам мајку да је за мене
отац мртав. Закључао сам се у собу, скинуо
униформу и опасаче, бацио све на под и газио по
томе од беса. Када се отац вратио кући, дошао је
у моју собу. „Ево ти твог капетана," рекао сам,
јецајући и показујући на хрпу на поду.
„Понашајте се пристојно, капетане," рекао је без
трага емоције. Какав енглески ледени брег,
помислио сам. Упркос свега, још увек сам га
волео.Имати њега за оца било је као да сам прошао
кроз шест инкарнација, - додао је Даскалос,
смејући се.
- Тешко ми је да откријем било какве трагове

енглеског одгоја у твојој личности, - рекао сам.
- То показује, - одговорио је Даскалос брзо, да
средина не игра удлучујућу улогу у формирању
личности,као што претпоставља већина социолога
и антрополога.Тада је наставио да истиче како је
посебно био против аристократског снобизма
својих родитеља. Мада је сама била Гркиња,
његова мајка се понашала као каква енглеска леди
и круг пријатеља његових родитеља окретао се око
палате британског гувернера. Да би побегао од
загушљиве атмосфере свог дома, као млад у
манастиру Ставровуни, древној тврђави која је
била позната по аскетизму и налазила се на самом
врху једне стрме планине. Према легенди, Света
Јелена,мајка цара Константина, је ту током своје
посете Кипру оставила комадић Светог Крста.
Даскалос је имао приступ у манастир јер је његов
ујак ту био игуман.
- Једног јулског дана дошли су родитељи да ме
посете.Желели су да знају како ту проводим
време. Тог дана био сам у пољу на раду са осталим
калуђерима.Био сам обучен у похабану црну одору,
тело ми је покривао зној помешан са прашином.
Упутили су родитеље где да ме нађу.Радио сам
плугом који су вукла два вола,када сам нх угледао
како ми прилазе.Најпре нису могли да ме препо-
знају, јер сам носио шешир, па ми је лице било
скривено.Обоје су били беспрекорно одевени.
Мајка је носила скуп шешир и ципеле с високом
потпетицом. Очекивали су да ће ме затећи како
удобно седим у сенци неког маслиновог дрвета и
читам књигу.Када сам подигао главу и мајка
схватила ко сам, пала је у несвест оцу у наручје.
Тада сам им објаснио да више не могу да следим
њихов начин живота који сам сматрао бесмисленим.
Срећом, имао сам довољно здравог разума да се не

прикључим манастиру.Нисам могао да поднесем
толику прљавштину.Једна стара традиција у
Ставровунију је захтевала да се калуђери никада
не перу како не би скинули свето уље којим су
помазани при крштењу. Прање тела су обављали
прекомерним знојењем, и потом се брисали
убрусима.Прича се да је архиепископ Макариос
одбио да дође у званичну посету манастиру све
док се калуђери добро не оперу.Игуман је обећао
да ће се његова жеља извршити. Када је
архиепископ стигао, поздравили су га на капији.
„Погледајте,Ваша Светости, сада сам чист," рекао
је игуман.Тада је умочио прсте у лавор са водом
који је носио један помоћник и штедљиво се
попрскао по лицу.Када смо завршили вечеру,
преместили смо се на балкон који је био прекривен
јасминовим жбуњем и гледао на малу шуму
еукалиптусовог дрвећа.У међувремену сам на
грамофону пустио једну симфонију Бетовена,
Даскалосовог омиљеног композитора,док се Јаковос
понудио да припреми кафу.
- Даскале, - почео сам, у ишчекивању даљих
откровења о његовом животу, - био сам веома
изненађен када сам сазнао да си учествовао у
антиколонијалном покрету против Британаца.
Претпостављам да би неки психолог рекао да је то
израз твог латентног непријатељства премаоцу
који је, на крају крајева, дао све од себе да те
преобрази у правог Енглеза. Али оно што ме заиста
збуњује је да је исцелитељ и Божји човек као што
си ти могао да учествује у илегалном покрету
кога су Енглези прогласили терористичким.
- Зар мислиш да сам се том покрету прикључио из
патриотских разлога? - упитао је Даскалос
иронично. Тада ме је подсетио да се Истраживач
Истине може бавити политиком само у циљу служења

вишој ствари. Никада не сме да учествује у
политичком животу ради личне добити или због,
онога што обични људи називају патриотизмом.
- Моја уплетеност у ЕОКУ (илегална герилска
организација коју је подржавала Црква и која се
борила против Британаца 1955-59) била је у
ствари глума. Придружио сам се да бих спасао што
је могуће више живота. Да се нисам ангажовао,
више Енглеза, Грка и Турака би изгубило животе.
- Даскалос је тада испричао о различитим
начинима на које је спасавао људе.Био је то веома
тежак и ризичан задатак који је у њему често
стварао дубоку узнемиреност и моралне дилеме.
Један посебан догађај му је проузроковао толико
патње да је неко време био збуњен и није могао
да разликује шта је право а шта није. Тврдио је
да су му се ове категорије помешале.
- Када сам сазнао да неколико илегалних шефова
које сам познавао планира да убије једног човека
за којег су сматрали да је достављач, жустро сам
интервенисао и натерао их да се предомисле.
Неколико година касније,непосредно после стицања
независности, овај исти човек је убио неколико
људи,због чега је ухапшен и обешен.Двадесет дана
сам био слуђен,не знајући да ли сам исправно
поступио када сам му спасао живот. Коначно,
једног поподнева док сам медитирао у Санктуму,
чуо сам Јохананов глас. „Када чиниш добро неком
људском бићу," рекао је,„не постављаш услове
његовом будућем понашању. Он сам је потпуно
одговоран за своје акције.Твоје намере су биле
добре.Није на теби да судиш будућности.То
припада Богу и карми."
Када су 1963. године избили етнички сукоби
између Грка и Турака,три године после проглашења
независности,Даскалос се поново нашао усред

метежа.Пошто сам био војно обучен,додељена ми је
мала група резервиста који су сачињавали део
грчке одбране.Био сам са Паши (дебелим)Костесом,
покојним шефом полиције, у Оморфити (предграђу
Никозије у којем је дошло до жестоких сукоба
током божићних празника 1963.године).Носио сам
пиштољ за појасом,а у колима имао пушкомитраљез.
- Хоћеш да кажеш да би то оружје употребио против
Турака? - упитао сам, не трудећи се да сакријем
неверицу.Некако,слика Даскалоса како лута
улицама Оморфите са пиштољем у руци није баш
изгледала вероватно.
- Не бих никада користио оружје ни против кога,
-одговорио је Даскалос смејући се.
- А да си био нападнут?
- У ствари,једном сам био сам са Паши Костесом,
када нас је опколило четрдесет турских момака.
Гонили су нас неко време и, да бисмо се спасли,
морали смо да прескочимо један висок зид, како
бисмо се сакрили од кише метака.Паши Костес је
имао великих проблема да се пребаци преко зида,
јер је био јако дебео. Имали смо обичај да се
шалимо и називамо један другог „капетане".Била
је то таква трагична фарса!„Па, капетане, шта
ћемо сада да радимо," питао сам га када је
изгледало да смо били притерани уза зид. Почео
сам да пуцам у ваздух, надајући се да ћу
заплашити Турке.Никада не бих пуцао у њих.На
крају нас је спасла Анастазија, дивља жена из
села Китреа.Дошла је заједно са својим „момцима"
и отерала Турке.
- Како то да ниси користио твоје специјалне моћи
да се одбраниш? - упитао сам.
- Психичке моћи не треба користити за такве
овоземаљске ствари.Невидљиви учитељи то неће
дозволити.Користио сам видовитост само једном за

време тих немирних дана, да бих спасао животе.
Дао сам строга наређења својим људима да никада
не нападају и да не пуцају ни у кога,осим ако им
животи нису у непосредној опасности.
- Један надмени грчки официр је дошао до наших
положаја и наредио мојим људима да нападну једно
турско упориште јер је,будала,веровао да Турци
или спавају или да нису тамо.Неко време сам се
свађао с њим и рекао му да је оно што предлаже
чисто лудило. Претио сам да ћу га пријавити
његовим надређенима зато што угрожава животе
ових људи.На свој начин,видео сам да су Турци у
пуној приправности и да би Грци,да су кренули,
били масакрирани.„Зашто не бациш неколико
каменчића на њихов положај и видиш шта ће се
десити,"предложио сам му. То је и урадио. Турци,
мислећи да их нападамо,почеше баражну паљбу.
Гађали су нас свиме што су имали. Касније су
напустили свој положај и повукли се. Тада сам
рекао том грчком официру: „Сада можеш да освојиш
утврђење и да то себи припишеш у заслугу. Нас то
не интересује."
- Када су се сукоби прекинули,Макариос ме је на
једном званичном скупу на којем сам био похвалио
да сам „истински грчки патриота и Кипранин".
„Само тренутак,Ваша Светости," прекинуо сам га
протестујући,„ја нисам ни патриота,ни Грк,а
најмање од свега Кипранин.Једини разлог што сам
био на линији фронта је заштита ваших мајки и
сестара. Ништа друго."
- И то је један облик лудила, - рекао је Даскалос
смејући се,- али бар није тако глуп као
патриотизам.
- Те исте ноћи, - наставио је Даскалос, - једна
позната жена,филолог,која је играла извесну
улогу у борби против Британаца, је устала и веома

поносно изјавила: „И ми жене, Ваша Светости, смо
проливале крв за своју земљу." Једноставно нисам
могао да одолим искушењу. Нагнуо сам се ка
Макариосу и промрмљао му на ухо:„Да.Ваша
Светости,проливале су крв једном
месечно."Архиепископ је прснуо у смех и пролио
вино које је пијуцкао. Даскалос се завалио у
фотељу и ставио руке преко стомака када да жели
да га заштити да не прсне док се грохотом смејао.
- Жена је одбила да са мном разговара следећих
пет година.Сада смо добри пријатељи и њена
сестра је члан мојих кругова.
- Имао сам проблема са патриотизмом, - наставио
је Даскалос, - још од детињства. Сећам се да је
једног дана наш учитељ предавао о грчкој
историји.Описао је како је византијски цар,
Василиос Вулгароктонос,ископао очи хиљади
бугарских заробљеника,осим једном кога је
оставио са једним оком како би своје земљаке
могао да одведе кући. Речено нам је да су тако
терорисали Бугаре да би ови престали да нападају
Византију. Када сам чуо ту причу, устао сам и
узвикнуо: „Срамота!" „Да ли хоћеш да кажеш да је
грчка историја срамна,"питао је мој учитељ
гневно.„Срамота, срамота!"викнуо сам опет из
свег гласа. Ухватио ме је за уво и истерао из
учионице. Када је директор чуо за овај инцидент,
дозволио је да не похађам те часове. Он није
држао наставу из тог предмета, па сам био
поштеђен грчке историје.Нисам могао да поднесем
да слушам да се таква ужасна недела представљају
као патриотски чин.Даскалос је тада устао,
повукао кошуљу нагоре и показао нам стару рану
на леђима, коју је добио током критичних дана
1963. године. Метак му је још увек био у телу.
Дотакао сам рану и напипао метак. Даскалос није

хтео да му га изваде, јер му није сметао. Свуда
око њега било је масно ткиво и није било
опасности од инфекције. - Осим тога, - додао је
у шали, - кад будем умро, волео бих да однесем
овај метак као дар Богу. Рећи ћу Му: „Боже, ово
је знак људског лудила."
Покојни Муфтизате, истакнути турски Кипранин. -
наставио је Даскалос, - позвао ме је телефоном
једног дана. „Спиро, хајдемо у Текију
(муслиманско светилиште). Хоџа тврди да може да
учини да зрна пасуља играју сама од себе."
Одвезли смо се у Ларнаку, до Текије. Хоџа је био
веома узбуђен. Направио је круг усред дворишта
и у њега ставио шаку пасуља. Онда је очитао
одређене молитве.Зрна пасуља су почела да
играју.Он,наравно, није знао шта се догађа.То су
били духови природе из врта, који су се играли
зрнима пасуља. Комуницирао сам са овим духовима
и замолио их да дођу до мене. Зрна пасуља су
дошла и кретала се око мог лица. Хоџа је био
ужаснут. „Клони се тог Ђаура (погрдни турски
израз за Грка)," рекао је мом пријатељу, „он има
сатанске моћи" и Даскалос се закикота.
- Шта су духови природе радили тамо? - упитао
сам.То су били духови природе из баште. Даскалос
је објаснио да свака биљка има анђела који је
пројекција једног арханђелског извора. Духови су
ти који одржавају биљку живом. Када биљка увене,
овај анђео преноси искуство биљке до арханђела.
Тако се информације преносе из једне генерације
врсте до друге.Духови природе воле да се играју,
као деца. Ако не знате како да поступате са њима,
могу да вас повреде, али не из злобе. Као деца,
ненамерно. Када човек комуницира са биљком или
животињом, онда, у ствари, комуницира са анђелом
који је задужен за ту биљку или животињу.Провео

сам тако дивно време са својим турским
пријатељима, - рекао је Даскалос тужно. У
ствари, пре избијања насиља између ове две
етничке заједнице, он је имао круг ученика на
турској страни.Знао је турски,па је чак положио
и пријемни испит на Истамбулском универзитету,
просто из шале. Лекције за његове турске ученике
биле су базиране на суфи традицији и, уместо
Новог завета, Даскалос је обилно користио Куран.
Рекао ми је у неколико наврата колико му је било
драго пријатељство које је гајио са многим
Турцима, укључујући и неке од њихових вођа.
Многи Турци из народа су проносили гласове да је
„Спиро Ефенди" у ствари један муслимански пророк
кога је Бог послао неверним Грцима да их спасе.
У боља времена, кипарски Турци су долазили
Даскалосу ради исцељења.
Наставио је да прича још неколико епизода о
својој уплетености у етнички конфликт на Кипру.
Већ ми је одавно било јасно да је Даскалос, кад
год је описивао неко лично искуство, било
озбиљне било комичне природе, или обоје, у исто
време покушавао да да поуку својим слушаоцима.
У позадини сваке његове приче била је морална
лекција.
Док сам био са својим људима, посматрајући
турски сектор, - наставио је Даскалос, - зачуо
сам плач једног одојчета који је трајао два дана
без престанка.Открио сам да је нека Туркиња била
заробљена са дететом у једној кући негде између
две противничке стране. Остала је без хране и
одојче није имало млека. Зграбио сам мегафон,
подигао белу заставу и покушао да контактирам
Турке на другој страни. „Јеси ли то ти,
Даскале?", чуо сам како неко виче. Препознао сам
глас. Био је то Фикрет, један од мојих турских

ученика.„Фикрете,"викнуо сам му,„јеси ли то ти?"
„Да, да, Даскале. Видиш ли шта су нам главешине
учиниле?" Открио сам да је Фикрет био вођа те
групе Турака прекопута нашег положаја.
„Фикрете," рекао сам, „хоћу да донесем мало
млека оној турској мајци.Реци својим људима да
не пуцају." Фикрет је викнуо: „Даскале, доћи ћеш
сам, важи?" „Важи, Фикрете." Донео сам три
конзерве концентрата млека, узео белу заставу и
отишао испод балкона куће у којој је жена била
заробљена са дететом. Чуо сам како Фикрет даје
наредбе својим људима да ће свакога ко буде пуцао
на мене лично убити. Туркиња је дошла на балкон
и ја сам јој бацио конзерве с млеком. „Хвала ти,
Даскале, хвала," рекла је, „нека је Бог с тобом."
Очигледно је сазнала моје име док сам разговарао
са Фикретом.Док сам се спремао да се вратим на
наш положај, на углу се појавио један огроман
Турчин, држећи сачмару. Жена је вриснула да се
пазим. Покушао сам да се сакријем, али он је већ
био опалио и неколико зрна сачме ме је погодило.
Пао сам на земљу и одмах чуо још један пуцањ.
Био је то Фикрет који је пуцао и ранио свог
земљака. Потрчао је ка мени и упитао ме да ли
сам добро. Предложио ми је да ме одведе у њихову
болницу. Одбио сам. Више сам волео да ме одведу
у болницу на грчкој страни. Фикрет се тада
понудио да ме испрати назад до наших редова.
Викнуо сам својим људима да не пуцају. Фикрет ми
је помогао да ходам. Ране нису биле озбиљне.
Када смо стигли до грчких редова, упознао сам
Фикрета са осталима и затражио од њих да се
рукују с њим. Представио сам га као једног од
својих ученика. У том тренутку је наишао луди
Сампсон(злогласни револвераш).Био је веома
узрујан што сам пријатељски расположен према

једном Турчину и промрмљао је неке ружне речи.
Захтевао сам да се рукује са Фикретом. Одбио је.
„Рукуј се, магарче један," повикао сам на њега.
Намрштеног лица пружио је руку. Тада сам свима
рекао да не пуцају и пустио Фикрета да се врати
на свој положај. Пре него што је отишао,
направили смо договор да, без обзира шта се
дешавало у другим деловима града, ми нећемо
пуцати једни на друге. Ниједан Грк и ниједан
Турчин нису погинули у том делу.
Десет година после ове епизоде, када је Турска
армија извршила инвазију на Кипар, Даскалос је
поново био усред догађаја. Његова кућа је
неколико недеља била пуна избеглица,а мајке су
у огромним групама долазиле у Строволос са
сликама својих несталих синова.
Једног дана, - сећао се Даскалос, - дошла ми је
једна жена са сликом свог сина. Чим сам узео
слику у руку, знао сам да је мртав. Нисам хтео
да јој то кажем, јер је изгледала веома несрећно.
Само сам рекао:„Госпођо, данас сам заиста уморан
и не могу да се концентришем" Она је бризнула у
плач. „Лажеш, Даскале," рекла је. „Мој син је
мртав. Видела сам га прошле ноћи у сну како ми
маше за збогом. 'Збогом, мајко. Одлазим на далек
пут и нисам сигуран када ћу те опет видети'."
Њен погинули син ју је посетио у сну у свом
етеричном тело, непосредно пре него што је
требало да се попне у психичке равни где ће се
одмарати до следеће инкарнације.
Другом приликом, - наставио је Даскалос, - успео
сам, уз помоћ Уједињених Нација, да контактирам
једног турског официра за којег сам веровао да
поседује информације о месту где се налази један
кипарски Грк.Неколико војника, кипарских Турака,
који су били иза барикаде и чули наш разговор,

упитали су ме да ли сам Турчин.Није им било јасно
шта је Турчин као ја радио у грчком сектору.
Одговорио сам им „Каква је разлика у томе да ли
сам Грк или Турчин?" „Грк је Грк, а Турчин је
Турчин," викнуо је н е к о . „ Н е " , р е к а о сам,
„Грци и Турци су сви а н ђ е л и „ А н ђ е л и , Ефенди?",
упитао је један турски војник. „Да, анђели,"
одговорио сам. Ухватио сам му лице обема рукама
и рекао: „И ти си анђео, љубави моја." „Ја?
Анђео?" „Да, ти." Открили су да сам „Спиро
Ефенди" и узбудили се. Један од њих ме је замолио
да га благословим. Очитао сам једну муслиманску
молитву, ставио руку преко његовог чела и рекао
му: „Нека те ниједан метак никада не погоди."
Пољубио ми је руку. „Спиро, Ефенди," рекао је,
„нећу никада пуцати на своју грчку браћу. Ако ми
икада нареде да пуцам, ја ћу гађати изнад њихових
глава." Тада сам прешао барикаде и вратио се на
грчку страну, - завршио је Даскалос и наслонио
се назад у фотељу.
- Пре неког времена, - започео је Даскалос још
једну причу, - једна двадесетпетогодишња
девојка, избеглица из села Ватили, потражила је
моју помоћ. Била је трудна, а њен отац је био
један од мештана, Турчин. Рекла је да су за време
инвазије,пре него што су турски тенкови ушли у
село, сви Грци ушли у аутобусе, аутомобиле и
тракторе и побегли на југ. У општој забуни, она
је остављена. Али Орхан, кипарски Турчин кога је
познавала, одвео ју је у своју кућу да би је
заштитио. Живео је са својим родитељима и сво
троје су били веома љубазни према њој. Скривали
су је неколико недеља. Али њихова тајна је
рашчула и они су се бојали да ће је напаствовати
турски официри уколико буде откривена. Орхан је
предложио да се венчају, на папиру, све док не

пронађу неки начин да је пошаљу на југ.
Претпостављало се да,ако буду званично брачни
пар, официри неће моћи да је повреде. Девојка је
прихватила и прошла кроз муслиманску церемонију
венчања. Али, живели су одвојено. Орхан је држао
своје обећање и никад је није дотакао. Међутим,
договор није могао да функционише. Турски официр
који је имао заповедништво над селом посумњао је
да је брак лажан.У међувремену се између грчке
девојке и Орхана развила снажна спона љубави.
Једне ноћи ушла је у његову собу у спаваћици.
„Ја сам твоја ж е н а " , р е к л а му је, „учини ме
својом."Од тада су живели као муж и жена.Али, у
међувремену је постигнут споразум између
кипарске владе и турских окупационих снага. По
њему је било предвиђено да сви они који су остали
заробљени на северу треба да буду послати својим
рођацима на југ. Снабдевен овим споразумом,
турски заповедник је на силу раздвојио овај пар
и послао девојку у грчки сектор. Тада ме је
посетила.Уз много напора,успео сам да
контактирам Орхана телефоном. Био је у сузама и
молио ме да се бринем о његовој жени и нерођеном
детету. Није се надао да му се жена може вратити.
Рекао сам му да ћу учинити све што је у мојој
моћи да их поново спојим. Неки људи можда мисле
да је оно што сам урадио издаја. Рекао сам
девојци: „Орхан је твој муж. Иди к њему и живи
међу Турцима. Они су сада твој народ." Било ми
је јасно да је била дубоко заљубљена у свог мужа.
Успео сам да добијем специјалну дозволу. и уз
пратњу Уједињених Нација послао сам је назад
њему.Пошто је завршио причу, Даскалос је изразио
жаљење због тужне ситуације која је владала на
Кипру између Грка и Турака.Једног дана је на
неком скупу са својпм ученицима ове саветовао да

не гледају на Турке као на своје непријатеље.
- Тражите унутар себе, - рекао је. - и ту ћете
пронаћи правог непријатеља.
- Све што се дешава неком народу није случајно,
већ је последица колективне карме.Ако је неко
племе,на пример,у својој историји било ратоборно
и пљачкало остале народе,елементали
деструктивности који су створени у то време пре
или касније ће стићи то племе у другачијим
историјским околностима. Баш као што постоји
индивидуална карма, постоји и колективна, и људи
који живе у оквиру неке групе или нације су под
кармичким дуговима те нације. Императивно је,
упозоравао је,да се разбије зачарани круг
стварања деструктивних елементала. Од највеће
важности, дакле, за кипарске Грке је да не гаје
никакву злу крв према својим турским земљацима,
већ да им пруже истинску руку пријатељства.
- Даскале, можеш ли нам рећи ко је највише утицао
на тебе у овом животу? - упитао сам, пошто смо
завршили кратку дискусију о домаћој политици и
грчко-турским односима.
Даскалос је размишљао на тренутак, а онда
поновио да су га током целог живота водили
невидљиви учитељи као Отац Јоханан, Отац
Хиларион и Отац Доминико. Међутим, постојао је
један човек кога је Даскалос срео када је имао
двадесетак година и који му је очигледно помогао
на духовном путу. Био је то један индијски
пуковник,хирург,који је служио на Кипру за време
Другог светског рата.Даскалос је тврдио да су га
то учитељи са „друге стране" буквално довели у
контакт са овим индијским лекаром чији је, неко
време, био асистент у операционој сали.
Међутим, однос који је Даскалос највише гајио у
садашњем животу, био је са једним пријатељем из

детињства, кога су Немци убили у Казабланки за
време другог светског рата.Њихово пријатељство
се зачело док је Даскалос био у гимназији при
Америчкој Академији у Ларнаки, коју су основали
амерички мисионари.Фивос,његов пријатељ,је био
три године старији од њега и играо улогу
заштитника свом три године млађем и мање
робустном пријатељу.Даскалос је описао како га
је,у многим приликама,Фивос спасавао да га други
дечаци не туку и малтретирају.
На позив једног ујака емигранта, Фивос је на
крају емигрирао у Америку да би студирао
књижевност. Толико је њихово пријатељство било
јако да је Даскалос планирао да и сам емигрира
у Сједињене Државе.
- Шалили смо се, - рекао је, - како ћемо се
оженити двема сестрама да бисмо увек били близу
један другом.
- Али судбина је хтела другачије. Фивоса су
мобилисали у америчку војску и послали у
Казабланку,где је нашао смрт.У тренутку када је
његов пријатељ умро,Даскалос је рекао да је то
осетио. Видео га је у визији како лежи на земљи,
обливен крвљу.Тада је Фивос дошао до Даскалоса
у свом етеричном телу.
Дошао је и стао поред мог кревета. „Спиро," рекао
је, „дошао сам да ти кажем збогом. Нећемо се
видети дуго." Тада је ишчезао. Седео сам у
кревету и почео да плачем, ожалошћен због свог
изгубљеног пријатеља. Да бих олакшао бол,
саставио сам једну песму управо у том тренутку.
Да ли је се сећаш? - упитао сам озбиљно.
Сећам је се исто онако живо као и када сам је
саставио, иако је никада нисам ставио на папир.
- На мој наговор, Даскалос је почео полако да
рецитује песму, у част свог пријатеља из

детињства. Било је као да поново проживљава бол
кога је доживео пре четири деценије.
Зимска ноћи, тужна и суморна,
пусти да олуја и вихор
преплаве твоје оловно небо.
Љубав умире ноћас
сјај пламена
слаб и треперав,
дошло му је време да угасне.
Ветрови и грмљавина бесне небом,
кишне капи оклевају
у угловима очију.
Одлази, ноћи!
Тама тешка и опресивна
гуши ме нитима смрши.
Љубав умире ноћас
поред њега, свећа жалости гори.
Да ли си сада у контакту са својим мртвим

пријатељем? - упитао сам после неколико
тренутака ћутања.Да. Он је у овој соби, -
одговорио је Даскалос са осмехом. Претпостављао
сам да је Фивос, као дух који живи у
психоноетским световима, некако у контакту и
комуникацији са Даскалосом. Међутим, одмах сам
видео да Даскалос показује на Јаковоса,који је
с напором покушавао да сакрије трагове суза у
очима,преосталих од емоционалног набоја
Даскалосове песме.
Ово је Фивос? - упитао сам у неверици, док сам
посматрао Јаковоса.
Да, то је Фивос, - Даскалос је климао главом
без колебања. Када погледам у њега не видим само
Јаковоса. За мене је он такође и Фивос, Ђовани,
Омар, Расадат и многи други.Даскалос је тврдио
да је био са Јаковосом у преко двадесет

инкарнација.У неколико наврата је помињао време
у древном Египту када су њих двојица били
хијерофанти.Нисам сумњао да у Даскалосовом уму
није било дилеме о реалности његових
реинкарнацијских сећања.Рекао ми је једном да
може да чита своје прошле животе као да су
листови из личног дневника.
- Можда ћемо разговарати о древном Египту неки
други пут, - одговорио је Даскалос на моју молбу.
– Али већ је касно и посао нас чека.
7
ОД СМРТИ ДО ПОНОВНОГ РОЂЕЊА
Било је око три поподне када смо се Јаковос и ја

повезли аутобусом у Ларнаку, луку на југоистоку
Кипра. Требало је да Даскалос тамо одржи свој
месечни састанак са кругом својих ученика.
Планирали су да се нађу у седам увече у кући
„сестре Теано", „вештице из Ларнаке", како ју је
Даскалос са љубављу називао, чланом његовог
ексклузивног унутарњег круга. Даскалос је већ
био отишао у Ларнаку рано ујутро да би посетио
неколико пацијената у локалној болници.
Почела је да пада лака киша када смо ушли у
аутобус на Тргу Слободе, у центру Никозије.
Осећао сам се уморно од активности тога дана, и
не желећи да стигнем у Ларнаку исцрпљен,
затворио сам очи и вежбао технику
„концентрацијерелаксације" коју ме је Даскалос
научио. Јаковос је ћутећи седео поред мене док
сам покушавао да из свог ума избацим спољашњи
свет.
Наместио сам се што сам удобније могао и прешао
у мислима Даскалосова упутства. Концентрисао сам
се на цело тело док сам дубоко удисао и издисао.
Почео сам да осећам и опуштам сваки мишић, од
темена до врхова прстију на ногама. Трудио сам
се да не дозволим ниједној мисли да ми уђе у ум.
После око три минута дубоког дисања, усредсредио
сам пажњу искључиво на прсте на ногама и полако
почео да померам концентрацију навише све док
нисам дошао до пупка и соларног плексуса.Тада
сам визуализовао како велика бело-плава кугла
светлости покрива мој трбушни део унутар и око
тела. Покушавао сам да мисли држим фиксиране на
том делу око три минута. Са лакоћом сам удахнуо
неколико пута, и не губећи слику плаво-беле
кугле померио сам је навише унутар груди близу
срца. Визуализовао сам још једну мању куглу

светлости како зрачи бело-ружичасту боју, чији
је центар био на једном месту близу срца. Ове
две кугле су се прожимале на ивицама, али су
задржале свака своју боју. Остао сам у том стању
још око три минута, перципирајући како белоплава
светлост прекрива доњи део мог тела, а бело-
ружичаста светлост горњи део,тик до врата.Тада
сам померио свест до центра лобање и
визуализовао златну куглу, мању од друге две,
како обавија моју главу и распростире се око
двадесет сантиметара у свим правцима.
Концентрисао сам се на сваки део главе, као и
унутар ње, још око три минута. Тада сам
визуализовао цело тело унутар беле ауре у облику
светлећег јајета. Пошто сам поново осетио сваки
део свог тела, у мислима сам направио следећу
аутосугестију: „Нека мир влада унутар целог мог
материјалног тела, и хармонија унутар мог
психичког тела.Нека апсолутни спокој влада у
мојим мислима." Пре него што сам изашао из
медитације, провео сам још три минута у дубоко
дишући.
Даскалос тврди да ће ова вежба медитације када
се упражњава редовно, пожељно је ујутро, имати
позитивно дејство на личност. Бело-плава боја
може да држи наше тело у добром здрављу и одржава
у хармонији наше психичко и ноетско тело. Из мог
сопственог искуства, ова вежба и друге сличне
медитативне праксе којима ме је Даскалос научио
имају ефекат непосредне релаксације. Када сам
отворио очи, мој умор је нестао и осећао сам се
освежено. Киша је стала и дуга је украшавала
хоризонт испред нас као какав величанствени
орнамент. Била је средина марта и кипарски
пејзаж је био у свој својој дивоти, испуњен
миријадама црвеног и жутог дивљег цвећа. Кроз

отприлике један сат стигли смо у Ларнаку.
Теанина кућа била је двоспратна и гледала је на
докове. Теано је била љубазна постарија жена у
позним шездесетим годинама; поздравила нас је
мајчинским загрљајем и пољупцем. Чињеница да сам
био са Јаковосом и имао подршку Даскалоса у ономе
што сам радио, била је довољна да ме аутоматски
начини „братом". Како ми је Даскалос поменуо
раније, Теано је била његова мајка у четири
претходне инкарнације. - Због тога се понаша
толико мајчински према мени сваки пут када ме
види, - рекао је Даскалос смејући се. У ствари,
Теано се обраћала Даскалосу на исти начин на
који се обраћају мајке својим обожаваним
малишанима: „Злато моје."
Сели смо у дневну собу чекајући да стигну
Даскалос и остали ученици. Сладећи се колачем и
лимунадом, Теано је говорила углавном о Павлосу,
свом покојном супругу, и о томе како је преко
њега постала Даскалосова ученица и члан његовог
„унутрашњег круга".
Павлос је био песник који је највећи део живота
провео у Паризу. Тамо се заинтересовао за
мистицизам.Једног дана посетио је жену која је
била чувени медијум, да потражи информације о
одређеним метафизичким питањима.Жена му је рекла
да ће на та питања једнога дана одговорити његов
будући учитељ. Жена је додала да ће се тај учитељ
родити 12. децембра 1913, на дан када је Даскалос
рођен.Нацртала је и скицу Даскалоса као одраслог
човека,написала иницијале његовог имена и дала
скицу Павлосу.
Прошло је много година. Павлос је напустио
Париз, вратио се на Кипар и оженио Теано, која
је била двадесет година млађа од њега. Сачувао
је скицу коју је пре неколико деценија добио од

жене-медијума.Када је случајно упознао Даскалоса
на једном друштвеном скупу,Павлос је остао без
даха. Црте Даскалосовог лица су биле истоветне
са портретом кога је добио од медијума. Павлос
је ступио у разговор са Даскалосом и када је
сазнао за његов датум рођења и остале детаље,
загрлио га је са сузама у очима. „Ти си учитељ
кога сам чекао толико много година" рекао је.
„И ти си учитељ одговорио је Даскалос. Павлоса
је двадесет година млађи Даскалос иницирао у
унутрашњи круг те исте године и све до своје
смрти Павлос је остао један од Даскалосових
најоданијих сарадника. Касније сам сазнао да је
Павлос био више интелектуални мистик. За разлику
од Јаковоса, Костаса и Теофаниса, његове
психичке способности су остале успаване.
Међутим, он је ипак био човек високог духовног
нивоа, са развијеним смислом за хумор. Једног
дана, рекла је Теано, њен супруг је седео са
пријатељем на клупи испод дрвореда палми на
морској променади. Одједном је Павлос устао,
скинуо шешир, се наклонио и мирно рекао: „Добро
јутро, Даскале." Његов збуњени пријатељ је
замолио за објашњење. „0," приметио је Павлос
ноншалантно, „управо сам видео Даскалоса изван
тела како иде да посети неке своје пацијенте."
Мало касније, пријатељ је устао, скинуо шешир и
рекао: „До виђења, Даскале." Када је Павлос
замолио за објашњење, његов друг је одговорио:
„O, управо сам видео Даскалоса како се враћа у
тело."
Теано је тврдила да је у сталној комуникацији са
својим покојним мужем, а од других сам сазнао да
је такоће имала и исцелитељске моћи. Поверила ми
је да је морала да буде веома опрезна, како јој
локално свештенство не би објавило рат. Из тог

разлога је настојала да одржава добре односе са
локалним епископом. „Шта можемо да радимо?",
узвикнула је, дижући руке.„Људи лако могу да нас
погрешно разумеју."
Теано је била веома поносна на свог супруга,па
ми је дала на дар неколико томова његових
сабраних песама, од којих су неке биле написане
на грчком, али је већина била на француском, под
снажним утицајем француског романтизма. Даскалос
ми је касније рекао да су Теано и Павлос су били
један од најхармоничнијих брачних парова које је
он икад упознао и то је био разлог што су се ово
двоје често сусретали током разних инкарнација
кроз многа столећа. Они су били веома старе душе,
рекао је, које су се еонима инкарнирале као
брачни пар. Један живот, рекао ми је Даскалос у
неколико наврата, није довољан да се изгради
добар брак.Људи морају да се инкарнирају као
пар, пре него што постану компатибилни кроз
искуство и љубав.
Даскалосови ученици су пристизали један за
другим, њих око двадесет пет, са распоном година
од двадесет пет до седамдесет, и оба пола.Као и
круг у Никозији, потицали су из виших образовних
слојева друштва. Даскалос је стигао последњи,
заједно са Костасом,који је дошао из Лимасола да
би присуствовао састанку. Јаковос и Костас су
редовно похађали сва предавања које је Даскалос
држао у разним деловима Кипра. Увек би седели
поред свог учитеља, као да су хтели да му пруже
емоционалну подршку за време лекције.
Пре него што је састанак формално почео,
Даскалос је сео у дневну собу и испричао неколико
шала. Тада је отишао у другу просторију и
разговарао са некима од посетилаца. Даскалос
није био само учитељ овим људима, већ такође и

исповедник и саветник за њихове личне проблеме.
Пошто су се сви скупили у већој просторији,
Костас је у једној посуди запалио тамјан,од оне
врсте која се користи у грчким црквама.Даскалос
је устао и сви су следили његов пример. Тада је
очитао кратку молитву.
- Данашњи сусрет ћемо провести, - рекао је
Даскалос када је завршио кратку молитву, - у
поновном разматрању неких питања која се тичу
психоноетских светова. Приметио сам да неки од
вас имају много питања о природи ових димензија.
Можете почети са питањима. Отац Јоханан је
спреман да вам одговара.
Костас,који је седео са Даскалосове леве стране,
служио је као водитељ. Прво питање из
аудиторијума је било „жестоко". - Шта се догађа
са човеком од тренутка смрти до момента нове
инкарнације? - Костас је поновио питање тако да
би сви могли јасно да га чују.
Даскалос је почео да одговара, дајући најпре
дефиницију смрти и објашњавајући трансформацију
самосвесне личности после смрти.
Рекли смо раније да груботварно материјално тело
не може себе да одржава без свог одговарајућег
етеричног двојника.Смрт,дакле, значи одвајање и
распадање етеричног двојника од груботварног
материјалног тела. Обично је потребно четрдесет
дана да би дошло до растварања етеричног
двојника преминуле особе. То је разлог што се у
нашој вери четрдесет дана пали свећа на гробу
покојника.Ватра убрзава процес растварања
етеричног двојника.
Даскалос је истакао да је етерични двојник мртве
особе веома материјалан и да га може отети неки
црни чаробњак који га може користити за зле
сврхе.Стога је пожељнији индијски обичај

спаљивања тела мртвих.
Обични људи претпостављају да је смрт ужасно и
болно искуство. У стварности, сасвим је
супротно. Процес смрти се не разликује од
пријатног сна после исцрпљености од дневних
послова. Човек може да пати од тешке болести,
али у тренутку смрти неће осетити никакав бол.
Један велики мистик је рекао: „Никад људске усне
нису окусиле слађи пољубац него што је пољубац
анћела смрти." Ово знам из личног искуства. Оног
тренутка када човек почне да напушта тело,
његово лице поприма ведар израз и више нема
никаквог бола.
После смрти, човек ће почети да живи потпуно
свесно унутар једног од потпланова психоноетских
светова, односећи са собом све своје врлине и
пороке, циљеве и тежње. Његова личност не трпи
никакву промену. Мења се само реалност простора.
Човек улази у стање у којем простор,каквог га ми
познајемо на тврдотварном материјалном плану, не
постоји.Човек опажа простор као значење,као
концепт.
- Даскалосове последње примедбе изазвале су
неколико питања ради појашњења.
- Претпоставимо, - наставио је он, - да вас
доведем у ову просторију док спавате и одржим
вам одређену лекцију.Имаћете утисак простора као
што га имате овог тренутка. Када ме будете видели
сутрадан,вероватно ћете ми рећи: „Даскале, дошли
смо у Стоу и свако од нас је седео на месту које
му се највише допада." Питање које вам постављам
је следеће: да ли ћете стварно доћи у ову
просторију да слушате мој говор? У стању у којем
ћете бити, свако ко живи унутар психичког света,
без обзира на удаљеност, моћи ће да чује исту
лекцију путем координације. У психичком свету ми

смо као телевизијске станице на чију се таласну
дужину други могу наместити и примати све што
емитујемо.Када напуштамо тело,било у смрти или
у егзосоматози, ми у ствари улазимо у себе.
Комуникација се, дакле, као и сва остала
искуства, догађа изнутра. Све је тамо. Пре неког
времена наш учитељ је поменуо једну велику
истину.„Понор унутар н а с , р е к а о је, „није
ништа мањи од понора изван нас."
- Можда ће вам бити лакше да разумете оно о чему
говорим ако вам понудим следећи конкретан
случај. Три брата, у жељи да комуницирају са
својим оцем, одлучила су да изврше психички
експеримент после његове смрти. Један од њих је
био у Аустралији, један у Лондону, а трећи у
Америци. Радећи кроз три различита моћна
медијума, успели су да истовремено контактирају
са својим оцем. Желели су да оца доведу „доле",
рекли су. Они су, у ствари, претпостављали да је
њихов отац негде „горе" Разговарао је са њима о
одређеним породичним стварима за које нико од
њих није знао,и за које су касније установили да
су истините.Међутим,дошли су до закључка,да нису
разговарали са својим оцем, већ са Ђаволом. Како
је то могао бити њихов отац, резоновали су, пошто
су они били на три различита места на планети,
док су у исто време комуницирали са њим?
Претпостављали су да је њихов отац у сличној
ситуацији после смрти, као док је био у
материјалном свету.
Дошли су на Кипар и преко мене поново
контактирали са оцем. Уверавао сам их да су баш
са њим разговарали раније. „Нисам обраћао пажњу
на вашу околину, али сам разговарао са свом
тројицом. Чак сам вас и додирнуо," рекао им је.
„Како си то могао да урадиш, оче, када смо били

толико далеко један од другог?", упитала су три
сина.
Упозорио сам их да би,ако буду истрајали у сумњи
у њега, могли да створе конфузију у његовом уму.
Не значи да је он, само због тога што је био на
другој страни, превазишао појавну стварност.
Уверавао сам их да то нису ђавоља посла, већ да
је то заиста био њихов отац који је разговарао
са њима. Истакао сам да се у психичком свету
комуникација одвија путем вибрација на сличним
фреквенцијама.„Претпоставимо," рекао сам им, „да
имам неколико моћних радио-апарата који могу да
примају било коју станицу било где на планети.
Елем,ако ове радио-апарате поставимо на
различитим деловима Земље и онда их наместимо на
исту фреквенцију,зар они не би примили исте
емисије?" Комуникација на психичком плану је
нешто аналогно. Ниједна људска свест се неће
мешати са другом. Откако су откривени радио и
телевизија, за обична људска бића је много лакше
да разумеју природу психичких светова.
Морате схватити да планови и потпланови
психичких и ноетских светова заузимају исти
простор.И овај простор је средиште Земље,цела
површина планете,њена периферија и простор око
ње. Немојте мислити да су ови психоноетски
планови и потпланови постављени једни преко
других.У овом истом тренутку,унутар главе чиоде,
у овом простору и било ком другом, постоје сви
планови и подпланови психоноетских светова. Они
су стање бића,вибрација,и само је питање метода
како да се координирамо са њима.
Унутар психичког света,као самосвесна личност,ви
ћете бити све оно на шта се усредсреди ваша
пажња. То је разлог што, када сањате неки
живописан сан и себе опазите како тренутно

прелазите велике раздаљине, закључујете да су
таква искуства нестварна, да су илузије. Нису.
Када се једног дана нађете у психичком свету,
схватићете да су ти светови конкретнији од
груботварне материје. Почећете да живите са
већим интензитетом и већом лакоћом.Ипак, свет у
којем ћете се наћи, биће на много начина сличан
свету који сада познајете. Ствар је само ваше
способности да примате утиске и психоноетске
вибрације. На основу ваших интересовања и
предиспозиција, после смрти ћете ући у аналогно
психичко стање.Наћи ћете се у паклу,чистилишту
или рају, истом оном у којем сте управо овог
тренутка.
Постоји, међутим, једна важна разлика између
материјалног и психичког света.Када се нађемо у
психичком окружењу, осећања попримају већи
интензитет.На пример,осећања мржње и љубоморе
могу постати као ватра која сажиже. У овом
животу, такви осећаји се могу ублажити због
ограничења материјалног мозга. На психичком
плану, границе не постоје. Због тога се живот у
психичким световима доживљава са таквим
интензитетом. Али не смете никада да
претпоставите да су оно што називамо пакловима
нека врста психичких соба за мучење. Паклови и
чистилишта су школе и радионице за стицање
искустава, тако да људски ентитети могу да се
успињу ка савршенству. У стварности, не постоји
никаква казна. Постоји само искуство. Ако патња
постоји,то није због тога што Апсолут жели да
нас казни због преступа, већ због тога да бисмо
открили ко смо ми у ствари. Сврха таквих
искустава је да нам помогну да се отресемо
илузија и незнања.
- Рај и пакао су релативни појмови. Оно што је

пакао за једну особу,може да буде рај за другу.
Да бисте, на пример, помогли некоме у психичком
свету да изађе из свог пакла, морате му показати
алтернативно стање у односу на оно у којем се та
особа налази.Ако је она била свадљива за време
свог живота на Земљи, наћи ће се у сличној
ситуацији када напусти тело. Да бисте јој
помогли, мораћете да јој покажете прво боље
стање у које може да пресели. Ако није пријемчива
за ваше сугестије, пустите је нека остане тамо
где је. Она живи у свом рају, чак и ако је то
можда пакао с ужасним мукама. Дозволите ми да
вам дам један пример. Покушао сам да помогнем
некоме ко је током свог живота био коцкар и веома
свадљив.Умро је од туберколозе пре четрдесет пет
година.Он сада живи у психичком свету на исти
онај начин на који је живео док је био на
груботварном материјалном плану. Са другима је
створио исто окружење, аналогно оном које су
познавали на Земљи; прљави прозори, прљави
чаршави и столњаци. туче, расправе, баш као и
атмосфера у кафанама у које су некад ишли. Нису
имали ни довољно маште да их начине бољим. Једног
дана сам му рекао: „Дођи, пријатељу, хајде да
идемо негде." Извео сам га из његове ситуације
и створио вибрације једне Бетовенове симфоније
коју посебно волим, конкретно Оде радости из
Девете снмфоније. Рекао сам му: „Хариле," (то му
је било име),„гледај!"И показао сам му једну
дивну шуму, са бојама, водом, цвећем, свиме.
Ускладио сам звуке симфоније са призорима и
створио за њега оно што сам сматрао да је рај.
Он ме је посматрао неко време, а онда рекао:
„Зар ниси уморан? Хајде да се вратимо и да
одиграмо партију покера са мојим пријатељима.
Колико дуго мислиш да ме држиш овде да слушам те

твоје лимене бубњеве?"Шта сам могао да му кажем?
Он је живео у рају који је за мене био
неподношљив пакао. Како сам могао том човеку да
објасним разлику између раја и пакла? Ево још
једног случаја. Једна зловољна жена је цео свој
живот провела оптужујући,оговарајући и
проклињући своје суседе. Када је умрла,
наставила је да живи на исти начин, само још
интензивније. Уместо стварних људских бића која
је оставила иза себе, она је створила њихове
елементале и свађала се са онима које је донела
са собом, елементалима Марије, Елени, Ефтербе.
Узалуд сам се трудио да јој покажем да живи у
паклу и да треба да раствори те елементале како
би могла да види јасније.Тек када буде исцрпела
то своје стање, добровољно ће потражити промену.
Они од вас који ће једног дана постати невидљиви
помагачи, сусрешће се са таквим тешкоћама. Мора-
те знати да нећете моћи да помогнете ниједној
особи, сем ако и она сама не пожели да се
промени. Свака особа се развија постепено.
Највише што можемо да учинимо у таквим
околностима је да створимо позитиван елементал
и поставимо га на ауру те особе да делује. Када
буде спремна за промену, тај елементал ће бити
ту да јој помогне.
Даскале, - упитао сам, - да ли психоноетски
планови и потпланови постоје независно од тога
да ли их човек субјективно запажа?
Рекао сам раније да психички светови садрже
дрвеће, планине, океане, реке, све што постоји
на планети. све што је икад постојало и све што
може постојати. Оно што ви сматрате стварним
светом је, у ствари, сенка или одраз других
светлијих светова унутар којих постоји све
материјално што се сматра стварним. У различитим

равнима и подравнима психичких светова,постоји
не само све оно што постоји на овој планети што
стварају арханђелске силе, као што су вода,
планине, шуме, већ такође и све оно што су
направила људска бића док су још увек жива, или
пошто су отишла. Психички свет је много
богатији. Међутим, већина људи која тамо живи,
запажа га кроз елементале које сама ствара. У
психичким световима, на пример, не постоји сунце
које се рађа и залази свакога дана, осим ако га
ми сами не створимо. Али ће сунце које ми
створимо бити сунце из нашег субјективног
психичког света, а не спољашње. Стога, када неко
људско биће напусти груботварно материјално
тело, почиње да живи истовремено унутар две
равни постојања, унутар психичке равни и свог
субјективног психичког света. Већина људи је
толико преокупирана својом субјективном љуштуром
да није свесна природе психичког плана унутар
којег вибрира. То је као када смо на путовању,
али због наших страсти и психичке пометње не
примећујемо лепоту природе. И дозволите ми да
кажем нешто што може звучати богохулно. На
основу свог сопственог искуства,оно што се можда
сматра неподношљивим паклом, у ствари је
предиван простор, подразумевајући наравно да
своју свест можете да координирате са стварним
психичким планом. Наша предиспозиција је та која
ће нас спречити или нам дозволити да запажамо ту
лепоту.
- Даскалос је даље рекао да еволуција
Истраживача Истине претпоставља развој
способности разликовања стварног психичког света
од субјективног психичког окружења које особе
граде око себе елементалима које донесу када уђу
тамо. Све што је ружно у тим психоноетским

плановима је оно што свака индивидуа крије
унутар своје субјективне љуштуре, сопствени
психички свет који јој даје вибрације зла,мржње
и простаклука.
Где је та љуштура? - упитао је неко.
У смислу простора? Опет, свугде и нигде. Али
особа која конструише своју љуштуру и живи у
њој, запажа да она има јасне границе унутар којих
је заграђена и унутар којих може да делује.Људи
граде села,цркве, имања,баш као на груботварном
материјалном плану. Ми можемо да улазимо у
њихове психичке љуштуре када се ускладимо са
њима и разумемо како они перципирају свој
психички свет.
Другом приликом, Јаковос ми је поменуо да се он
редовно сусреће са својим дедом који је умро пре
неколико година. Рекао је да је он још увек
преокупиран истим проблемима као када је био
жив.Брине се за свој воћњак цитруса,продаје воће
и брине о падавинама!
На нижим нивоима психичког света које називамо
паклом и чистилиштем, има мање светлости него на
вишим плановима. Божанска Милост ставља унутар
прелепих пејзажа оне вибрације светлости које те
потпланове чине одговарајућим опоравилиштима. То
је слично ономе што ми нормално чинимо када се
бринемо о некој болесној особи. Затварамо капке
на прозорима и држимо собу у полутами, како би
се смирио нервни систем пацијента. На сличан
начин Апсолут одева све оне величанствене
пејзаже нижих психичких равни унутар сумрака. То
је одговарајућа средина за оне болесне личности
које су ту налазе, како би могле да се опораве
и еволуирају. Током кретања од нижих равни ка
вишим, запажамо да има све више светлости, на
сличан начин на који се неки пејзаж осветљава

дизањем Сунца изнад хоризонта.Рајеви, који су
виши психоноетски планови, пливају у светлости
вибрирајућег интензитета.
Обратите пажњу, - наставио је Даскалос, - на то
да је кључни атрибут психичког света тај да сваки
атом материје зрачи сопствену светлост. То је
другачије од тродимензионалног света у којем
светлост долази од Сунца или неког вештачког
извора.
Даскалосова последња примедба подсетила ме је на
Кастанедин опис једног доживљаја током свог
шегртовања код Дон Хуана.Кастанеда је тврдио да
је једне ноћи без месечине, док је ходао пустињом
са Дон Хуаном и због мрака имао тешкоћа у
кретању, одједном опазио како се читав предео
осветљава као да је Сунце изашло.Рекао је да је
све могао јасно да види и да се креће као дању,
са великом лакоћом.Поред тога,рекао је, могао је
да води дијалог са којотом који се ту задесио.
Да ли је Кастанеда, питао сам се, у том тренутку
ушао у стање слично стању које би Даскалос назвао
психичким панданом тог места? Када сам Даскалосу
касније поставио то питање, рекао је да се
вероватно управо то десило.
Дозволите ми да вам поставим ово питање, -
наставио је Даскалос. - Може ли човек да
комуницира са цветом или биљком? Обични људи, ма
колико волели биљке и цвеће, не могу свесно
комуницирати са њима. Оне им се чине као
предмети, изван њих. Песник може да буде
инспирисан лепотом каквог цвета, али може ли он
да укључи у своју свест полусвест цвета? У
психичком свету је сасвим другачије. Када будете
напредовали, бићете у стању да комуницирате са
свим облицима живота. Сва створења су жива и
имају сопствени језик, вибрације и луминозност

коју можете осетити на свом психичком телу.
У психичком свету,- рекао је Даскалос даље, - не
мислимо својим мозгом. Имамо мозак, али нам није
потребан. Свака ћелија психичког света је центар
свести за пријем утисака.Имамо очи, али нам нису
потребне,из истог разлога.Унутар психичког света
не постоји одвојеност између нас и предмета који
су изван. Када себе координирамо и фокусирамо се
на неки предмет, ми смо једно са тим предметом.
Ми смо унутар њега и око њега. Али то можемо да
учинимо под претпоставком да смо унутар стварног
психичког света,а не унутар своје љуштуре која
све боји нашим предубеђењима и утисцима.
Одговарајући на нечије питање о природи кретања
унутар психичких равни,Даскалос је даље рекао да
се оно потпуно разликује од начина на који смо
навикли да се крећемо на Земљи.Не крећемо се
ходањем,вожњом аутобусима или аутомобилима. Али
можемо да перципирамо себе и друге како ходамо
или се возимо.То је само перцепција,и притом
обмана.Када смо изван тела и крећемо се тамо-амо
унутар психичког света и етерика груботварног
материјалног света, можемо имати осећање да
летимо.Понекад ћете имати такво осећање у
сновима.Да ли сте се икад питали како је то
могуће? Јесмо ли ми птице које могу да лете? У
психичком свету кретање се може обавити
тренутно. Ствар је само у томе да транспортујемо
своју свест путем координације. Можемо бити у
Лондону,на пример, у делићу секунде,не морајући
да „летимо" преко Европе.Једног дана ћете
научити како да тренутно транспортујете своју
свест преко великих раздаљина, док сте још увек
унутар груботварног материјалног плана.
Можеш ли нам рећи како се то ради? - упитао сам.
Могу ти рећи,али теби то неће ништа значити на

овом ступњу.Мораш да створиш у свом уму слику
места у које желиш да идеш, да живиш интензивно
унутар те слике, држиш је у свом уму без ометања,
координираш себе са тим местом, и онда ћеш бити
тамо.И ако се у том тренутку деси да на месту
где си транспортовао свест буде нека видовита
особа, она ће моћи да те види. Када се даље
развијеш, моћи ћеш да се стварно материјализујеш
на том месту и да будеш виђен од стране људи
који немају способност видовитости.
Када то радиш, - испитивао сам даље, - шта се
догађа са твојим материјалним телом?
Опет зависи од тога колико си развијен као
мистик. Тело ти може бити у стању дубоког сна.
Али човек може да дође до таквог нивоа на којем
може, док све то ради, да буде потпуно будан.
Временом можеш да развијеш суперсвесну самосвест
и да будеш истовремено на неколико места на Земљи
потпуно свестан и присебан.
Признао сам да ми је било тешко да схватим оно
о чему говори.Бити на неколико места
истовремено!
Ово су сложене ствари, - наставио је Даскалос,
- али твоје питање је било такво да сам морао да
ти дам уопштен одговор. За сада престани да мучиш
себе. Ово су велике истине које су теби тешке за
разумевање, зато што си ти упознат са стањима
унутар времена и простора.Даскалос је тада
поменуо да су светови „одвојености"
најсиромашнији по врсти,премда у њима можемо да
се осећамо као да смо у највећем рају и у
највећем паклу.
- Светови одвојености обухватају не само
материјални свет, већ такође и психички и
ноетски. Ово су светови форми, слика, утисака.
Називамо их световима одвојености зато што човек

види себе као одвојен ентитет који прима утиске
и интерпретира их.Постоје,међутим,и други
светови, у којима се одвојеност трансцендира.
Постоје, на пример, виши ноетски светови,
светови идеја - закона који су изнад конкретних
мисаоних форми. Постоји, такође, свет вечне
светлости,седам небеса.Ми смо говорили само о
три,груботварном материјалном,психичком и
ноетском.Изнад њих постоји оно што наша религија
назива царством небеским које је у нама.
- Ове лекције, - наставио је Даскалос полако,
пошто је застао неколико тренутака, - је
Највољенији давао својим ученицима испод
маслињака у Гетсеманском врту.Учио их је
егзосоматози,материјализацији,дематеријализациј
и,и многим другим тајнама. У суштини хришћанства
не постоје препреке знању, мада су попови у црним
одорама наметнули границе и ограде. Ми, као
Истраживачи Истине, желимо да спознајемо путем
разума, испитивања и концентрације. Ми озбиљно
схватамо Христово упутство „и Истина ће вас
ослободити". Због тога је Христ и дошао у овај
свет, да нам одржи неколико лекција и покаже пут
који ће нас извести из пакла у којем се налазимо
и одвести до Његовог раја, и нашег. На жалост,
веома мало људи је научило из Његових порука.
Даскалос накратко прекину свој монолог
ишчекујући даља питања. Тада је још једном
нагласио да су психички планови школе у које
људска бића улазе како би примала потребне
лекције и извукла одговарајуће закључке на
основу својих искустава на Земљи.
- Човек се затим пребацује на више, светлије
равни, и пошто доће до одређеног степена,велики
господари карме ће му наредити да се врати на
Земљу како би примио даље лекције. Укратко,

психички планови су „одмаралишта" за самосвесну
личност, све док не почне нова школска година.
Осим,наравно,ако човек не падне на испиту,па
мора све да понавља.
- Изрекавши ове примедбе, Даскалос се од срца
насмејао и сви су му се придружили.
Да ли је могуће да човек оде у ниже одељење? -
нашалио се неко.
Никад. Могуће је остати у истом одељењу где човек
постаје искуснији ученик.Самосвесни ентитет ће
се инкарнирати у оквиру неке средине која је
аналогна са осталим сродним душама које
вибрирају на истој фреквенцији. Људи то називају
наслеђем. Тако нешто не постоји. Уместо наслеђа,
рекао бих да постоји свезнање Апсолута који
спаја оне који морају бити доведени једно другом
како би напредовали ка љубави. Мржња, у
стварности,не постоји.То је само илузија,која
почива на незнању. Наравно, ова питања захтевају
дубоку контемплацију и проучавање.
-Да ли душа зна своју судбину и искуства која ће
стећи из будуће инкарнације? - упитала је једна
средовечна жена обучена у црно.
Не детаљно. Међутим, перманентна самосвесна душа
подсвесно зна. Али она не доводи ово знање до
свесног нивоа садашње личности. На пример, дете
дотакне ватру и опече прст. Оно ће заборавити
детаље тог догађаја,али када буде опет близу
ватре, повући ће руку. Није неопходно да се сећа
детаља свог претходног искуства.
Да ли треба да претпоставимо, дакле, да су
искуства која се стичу у датој инкарнацији
предодређена? Не. Самосвесна душа зна само за
могућности и вероватноће. Садашња личност има
слободу акције. У противном, људска бића не била
ништа више од робота.Како нека особа отплаћује

своје дугове,то је њен сопствени избор.То је као
да ми је овог тренутка наређено да се укрцам на
брод који плови за Њујорк. Моје одредиште је
унапред одређено. Моја је ствар какав ћу живот
водити на броду. Оно што је предодређено је моје
одредиште, Њујорк.
Онда је све базирано на некаквом Божанском
Плану, - инсистирала је жена.
Божански План значи рођење и смрт, то је све, -
рекао је Даскалос повишеним тоном који је одавао
нестрпљење.
- Све остало је ваша ствар. Не треба да погрешно
разумемо ово питање и да претпоставимо да је све
што нам се догађа неизбежно. Онда ћемо постати
нереални фаталисти и престати да будемо
Истраживачи Истине.Оно што је предодређено је да
силазите да будете рођени,завршите животни
циклус, и онда умрете. Све остало у животу је
утемељено на ономе што доносите из претходних
живота и томе како одабирате у садашњем животу
да то развијете или изразите.
Понављам, оно што је предодређено је наш силазак
у материју, пошто по први пут прођемо кроз Идеју
Човека. Затим, после поновљене инкарнације, наша
судбина је да се вратимо тамо одакле смо дошли.
Ово је генерални закон инкарнација.Човек силази
у материју са крајњим циљем да се успне назад до
извора. Колико дуго ће то трајати је ваш проблем.
Зашто је потребно да се душа инкарнира и онда
врати? - упитао сам.
Да би човек можда схватио ко је и да стекне
самосвест.Хоћеш ли да кажеш да у Светој Монади
нема самосвести?Има, али је човек не препознаје.
Дозволите ми да вам дам један једноставан
пример. Претпоставимо да сте рођени у осветљеној
соби и да вас ја упитам:,Да ли знате шта је

светост?" Мислите ли да бисте знали? С друге
стране,ако искључим светлост или вас одведем из
тог осветљеног простора,ви ћете моћи да знате
шта је светлост. Као вечни ентитети, ми не
постајемо нешто што већ нисмо. Међутим, моја
перманентна самосвесна личност, која је
свеукупан збир свих инкарнација кроз које
пролазим,развија око мог вечног бивства упадљиву
индивидуалност.Бивство и индивидуалност нису
идентични.Ја постојим и пре него што прођем кроз
Идеју Човека. Када, међутим, једном прођем и
стекнем искуства са груботварном материјом, у
позицији сам да схватим да постојим.Према томе,
оно што стичемо је индивидуалност унутар
бивства. Постајемо свесни свог бивства. Да то
није крајњи циљ, силазак у груботварну материју,
после кога следе циклуси инкарнација, био би
бесмислен. У параболи о блудном сину, Христ је
криптично открио човечанству сврху живота.
Христ прича како је један од два сина одлучио да
напусти палату свог оца. Затражио је свој део
богатства, како би могао да иде и искуси свет.
Да то није био део Божанског Плана, свемудри
отац је могао да га одбије. Али план је био да
га пусти да иде,претрпи тешкоће, стекне знање и
онда се врати.Син је добио оно што је тражио,
разум, осећања и материјално тело, то јест своју
садашњу личност. Узео је свој део и отишао. Неки
можда називају одлазак из палате и силазак у
материју падом или грехом. Ја више волим да то
називам искуством. У овом новом стању, син је
злоупотребио своје наследство,па је претворен у
свињара. У стварности, он је стварао елементале,
водио их на пашњак и сам се хранио истом храном.
тојест са најнижим изразом ума. Свиње у параболи
симболизују елементале које човек ствара без

престанка.
Једног дана се побунио и запитао се какав је то
живот који води међу свињама,тојест унутар света
елементала.Одлучио је да се врати у очеву
палату,где су чак и слуге биле блажене.Замолио
је: „Оче, грешио сам. Учини ме једним од својих
слугу." Син је начинио један корак напред, а
отац десет корака. Где је ту казна? Да ли сте
приметили икакав прекор или казну у овој
параболи? Отац је раширио руке, загрлио сина и
довео га назад у палату. Уместо казне, он га је
наградио тиме што му је на прст ставио прстен,
симбол вечности. Живот је кретање. Када се
крећемо по прстену у било ком правцу, не можемо
да се зауставимо. Нема ни почетка ни краја.
Постоји само кретање, које симболизује вечност.
Други брат, који никада није напуштао палату,
живи у сталној садашњости. Он није свестан
вечности.Човек је,с друге стране,кроз искуства
свињара, окусио време као прошлост, садашњост и
будућност. Према параболи, отац је украсио
блудног сина одећом његовог брата, значи да
блудни син није ништа изгубио од онога што је
имао. Отац је тада заклао угојено теле, симбол
материјалног тела. Други син је протестовао.
„Шта си учинио за мене који сам ти био веран све
ово време?" Али тај син, арханђел, никада није
ни ушао у материјално тело.„Све што имам,сине
мој, твоје је," одговорио је отац. Питам вас
сада, ко је у бољем положају? Арханђел који
никада није крочио из палате, који је добар, али
не зна ништа друго? Или блудни син који се вратио
и има све што има и његов брат, плус самосвест.
Сматрајте то аксиомом да је у Теози (повратак у
палату), стање човека много супериорније у
односу на све арханђелске системе. Према томе,

у крајњој линији не постоји вечна казна. Постоји
смо стицање искуства у оквиру материје које
развија нашу самосвест. По речима Светог Павла.
„О,смрти,где ти је жаока?О,гробе,где ти је
победа?"
Када је Даскалос завршио своју анализу Христове
параболе, из публике је било још питања о
реинкарнацији, теми која је очигледно веома
интересовала присутне. Неко је поставио питање
о повећању становннштва и реинкарнацији.Желео је
да зна одакле долазе нове душе.Даскалос је
укратко одговорио да постоји непрекидна
комуникација између ноетског, психичког и
груботварног материјалног нивоа.Људска бића која
се сада рађају можда долазе из других димензија
постојања.Они који умру,пресељавају се у те
друге универзуме. Ово не би требало да сматрамо
проблемом, рекао је,пошто знамо како долази до
прве инкарнације - пролазом једног зрака Свете
Монаде кроз Идеју Човека. Ово је вечан и
непрекидан процес.
Колико дуго људско биће борави у психичким
световима пре него што се поново инкарнира? -
Розенкројцери тврде - сто четрдесет четири
године. Други кажу педесет година, неки и пет
стотина. Неки тврде да прође хиљаду година пре
него што се човек поново роди.Ја кажем -
глупости. Не постоји утврђено време. То је лична
ствар. Знам за једног мистика, на пример, који
је у психичком свету боравио само десет месеци
пре него што се реинкарнирао.
Ко одлучује, - упитао је неко, - када ћемо се
вратити на Земљу?
Даскалос је одговорио да после одређеног периода
проведеног у психичком свету, пошто је индивидуа

асимилирала искуства из претходног живота,
долази до тачке када ће се у њој пробудити глад
за новим искуствима на Земљи. Та особа ће тада
потражити неку сродну душу која ће је
инкарнирати. Даскалос је поменуо да видовита
особа може да види како се дух ентитета који се
спрема да се реинкарнира лепи за ауру
потенцијалног оца или мајке, чекајући прилику да
буде зачет.Често осцилира између аура оца и
мајке.
Да ли хоћеш да кажеш, Даскале, - испитивао сам
даље, - да ћеш, када си на психичком нивоу,
својевољно трагати унаоколо да пронађеш некога
ко ће те инкарнирати?Наравно.Али ја сам мислио
да ове ствари одређују Господари који надзиру
инкарнације.Господари ће вас затворити са
другима у један ограђен простор. Онда ће од вас
зависити да нађете кућу у коју ћете ући.
Претпоставимо да сте током многих столећа
развили близак однос са четрдесет или педесет
особа чија је аура слична вашој.Ви их волите,
они воле вас. Могли би вас начинити својим
дететом. Где год можете да се сместите, ту можете
да уђете. Постоје бића која су толико блиска да
ће, кад год су заједно у некој гомили, наћи једна
друге. Али постоје и они који слепо прилазе
једним другима, јер слично привлачи слично. Да
ли сада разумете шта се догађа? Претпоставимо да
имамо корпу попут сита, пуну рупа разних
величина. Када сипамо различите предмете кроз њу
и добро их протресемо, они који су већи од дате
рупе остаће горе, други ће проћи кроз рупу. Они
који остану покушаће да нађу неку другу рупу
кроз коју могу да прођу. Могуће је да има педесет
сличних рупа кроз које неки предмет може да
прође.Није битно коју ће изабрати.Могуће је да

ће велика љубав која се између особа развила
током векова створити снажно магнетско
привлачење,тако да две душе прођу кроз исту
рупу. Овај процес инкарнације је веома
комплексна ствар која захтева пажљиво
проучавање.
Изгледа, на основу онога што кажеш, да до
одређене мере од тебе зависи да нађеш
одговарајућу рупу како би могао да прођеш, -
додао сам.
Наравно,подразумевајући да ће карма то
дозволити. Даје ти се избор да одлучиш да прођеш
кроз који год отвор можеш. Обратите пажњу на
овај детаљ. Од хиљаде рупа, можете проћи кроз,
рецимо, само две стотине. Природно је да ћу проћи
кроз ону од те две стотине која ми је најближа
приликом трешења сита, рупу кроз коју могу да се
провучем, са којом имам сличности, где су
вибрације сличне, где је карма слична.
Али рупа коју си изабрао може да ти створи
проблеме... - почео сам.
- То је друга ствар. Свакако да имамо проблема.
Али вибрације се уклапају. Морамо да платимо
дугове заједно. Не можемо да избегнемо проблеме.
Божански План је сличан.Све инкарнације које
сам проучавао показују да Закон функционише
неумољиво. Не можете га заобићи. Зашто се
уклапамо? Уклапамо се у смислу узимања и давања.
Можда имамо одређене незавршене задатке из
прошлости који се морају појавити да нас муче
како бисмо еволуирали. Или да ми мучимо друге
без своје воље како би ти други, а и ми,
еволуирали. Можете рећи, на пример: „Шта ја имам
заједничког са овим родитељем који ме притиска
и тлачи?" Или, ако сте ви родитељ: „Зашто је
морао да дође у нашу породицу и да нас тиранише,

а ми смо тако фини људи?" Да ли сада разумете?
Ради се о узимању и давању у оквиру карме. Такође
је могуће да Господари карме ухвате неког и ставе
га у тачно одређену рупу, зато што би можда за
ту особу било боље да плати дугове на тај начин.
Сада,како ова четири Господара карме раде,не
знам.
Четири?
-То су Господари четири елемента. Они су вечни
арханђелски ентитети, закони. Они су одређена
класа Михајла, одређена класа Рафаела, одређена
класа Уриела, и одређена класа Шамаела. Шамаел
су они који нам дају значење Зла. Кроз њих имамо
Сатану. Сва четири сарађују у томе где ће се
нека индивидуа инкарнирати, и плету њено
психоноетско тело. Веома је тешко за нас да
схватимо како они раде кроз ћелије, кроз
магнетизам, кроз енергију. Комплексно је питање
како неко биће бива ухваћено у вир који га доводи
доле на Земљу.
Какве рационалне аргументе можеш да понудиш да
би поткрепио реинкарнацију и какав доказ имаш да
то није илузија већ стварност? - испитивао сам
даље.
Прво, постоје историјски и религијски аргументи
који, мада нису докази по себи, поткрепљују
идеју реинкарнације.Друго,постоје случајеви
који јасно показују да је реинкарнација
реалност, а не фантазија. И трећи и најбољи доказ
за реалност реинкарнације за неку особу, је када
се у њој пробуде сећања на прошле животе. Али
хајде да ове аргументе анализирамо један по
један. У нашем свету велики број људи, ако не и
већина, прихвата реинкарнацију као чињеницу
живота.У већини религија на планети
реинкарнација се или јасно помиње или се

подразумева. У езотеричним традицијама будизма,
таоизма и хиндуизма реинкарнација се сматра
нечим што се разуме само по себи. За оне који
разумеју ислам, мислим на суфије, реинкарнација
је такође реалност.И у хришћанству реинкарнација
имплицитно постоји. У источњачким религијама,
наравно,идеја реинкарнације се много лакше
прихвата, јер у тим религијама постоји
директнији контакт са психичким сферама. За
разлику од западних друштава, на Истоку постоји
непрекидан контакт са покојницима и ентитетима
који живе у другим димензијама. Стога су та
друштва свеснија реалности ових димензија. У
хришћанству је реинкарнација било широко
прихваћена све док је црквени оци нису уклонили
из светих списа.Даскалос је даље објашњавао да
је идеја вечног проклетства свирепа и тиранска
доктрина коју су замесили свештеници, како би
терорисали вернике и терали их на послушност.
Човек сада има само једну шансу да достигне
краљевство Божје, и то може само покоравањем
ауторитету Цркве и свештенства.Та доктрина је и
будаласта и увреда „најмилостивијег Бога" којем
свештеници поје хвалу у црквама. Знамо да су чак
и православни хришћани прихватали реинкарнацију.
Ове идеје можемо наћи у делима Оригена и многих
других. У самом Новом Завету, у текстовима који
су преживели цензуру свештенства, читамо како
сам Исус пита своје ученике: „За кога људи кажу
да је син човечји?" А они одговарају: „Илија,
или један од пророка који је дошао из мртвих,"
дакле као нечија реинкарнација. Христ је могао
да им каже: „Оно о чему говорите је глупост, не
постоји тако нешто." Уместо тога, Он је
одговорио да је то Илија, али да га они нису
препознали. Упитали су Јована Крститеља да ли је

он Илија. Он је одговорио веома тачно: „Ја нисам
Илија. Сада сам Јован." „И ко си ти?" упитали су
га. „Ја сам глас који виче у пустињи " то јест
у ситуацији која је слична оној у којој се
налазио Илија, са истим врлинама и истим
слабостима.
А шта је са Павловом посланицом Коринћанима када
је рекао: „Ваши синови су били пре вас"? Зар то
не подразумева идеју реинкарнације? Међутим,
постоји бољи доказ за реалност реинкарнације
него што је прибегавање Светом писму. Зар није
доказ када неко дете одједном почне течно да
говори неки страни језик, а да га никада пре
тога није учило? Даље, зар није доказ када неко
тврди да је био извесна особа чији су рођаци
пронађени? Постоји много таквих добро
документованих случајева.
Још моћнији доказ за Истраживача Истине је када
коначно успе да уђе у своју подсвест и постане
свестан својих прошлих живота. Верујте ми, не
постоји већи доказ од тога.
Зашто се сви не сећамо својих прошлих живота? -
упитао је неко.
Не сећате се збох вас самих. То је део Божанске
Милости, како бисте имали шансу да напредујете
на свом путу, а да не останете везани за старе
навике и жеље. Претпоставимо, на пример, да је
неки човек у овом животу добар мисионар. Дошао
је до одређеног нивоа у својој еволуцији, у којој
алкохол за њега више не представља проблем као
у претходним инкарнацијама. Међутим, унутар
Универзалне меморије, алкохоличарски део у њему
је жив. Ако би се таква сећања пробудила у
његовој садашњој инкарнацији, могао би да
реградира у своју стару навику и да опет постане
алкохоличар. Сам Христ је то нагласио када је

рекао да ко год ставља своје руке на плуг,треба
да гледа напред у бразду коју тек треба заоре,
а не ону коју је већ изорао.
Даскале, када кажеш да је алкохоличарски део још
увек жив, да ли тиме мислиш на то да он постоји
као елементал? И да ли је могуће да неки учитељ
ступи у контакт са таквим елементалом?-упитао
сам.
-Све што је утиснуто у Универзални Ум, увек ће
постојати. Претпоставимо, на пример, да желим да
контактирам неког учитеља који је живео пре
четири хиљаде година, рецимо у Египту као
Расадат. Од тада се тај ентитет, који се
манифестовао као Расадат, инкарнирао више од
двадесет пет пута. Да ли је Расадат у овом
тренутку жив,или је мртав ентитет? И Расадат, и
све његове друге инкарнације, су живе у
Универзалној Меморији. Ми смо подсвесно повезани
са свим својим инкарнацијама и све што доведемо
до свести је жив ентитет. Расадат је жив, јер је
жив ентитет чија је он еманација био. Сократ се
можда инкарнирао много пута. Можда је жив и данас
у неком другом телу. у другачијој култури, под
другим именом. Међутим, могуће је довести
Сократа из складишта Универзалне Меморије, па га
чак и полуматеријализовати пред нама и
разговарати са њим, без обзира на чињеницу да
ентитет који се инкарнирао као Сократ може бити
у неком другом телу.
Да ли је могуће, - упитао сам, - да би се Сократ
понашао и говорио на исти начин као и ентитет
који је некада био Сократ,али је сада неко други?
Не. Морате имати на уму да је Сократ у
Универзалној Меморији жив елементал, а не људско
биће. Самосвест која је Сократ био, више не
постоји. Ако бих довео Сократа и разговарао са

њим, он би имао интелигенцију и знање Сократа из
тог времена.Не би могао да понуди више него што
је знао тада.
-„Бог Аврама, Исака и Јакова није Бог мртвих,
већ живих,"рекао је Христ.Шта мислите,колико њих
је разумело шта је Христ тиме хтео да каже? Он
није говорио о самосвесној души тих патријарха,
већ о њиховним тадашњим самосвесним личностима.
Даскале, - био сам упоран, - ко може да пробуди
елементал неке прошле инкарнације?
Или сама та особа или неки учитељ. Међутим,
учитељи по правилу нису вољни да вам причају о
вашим прошлим животима, да не би у вама пробудили
старе слабости и навике.
Даскалос је затим објаснио да је учитељу могуће
да чита нечије прошле животе као странице неке
књиге. То може да чини „координирањем" своје
свести са елементалом нечијег прошлог живота и
да доживи осећања и мисли тог елементала. Кад
прошле инкарнације не би још увек биле живе,
такав подвиг би био немогућ.
Странице у нашој књизи инкарнација нису мртви
листови,већ живи елементали,- рекао је Даскалос.
Када, онда, можемо да се сећамо наших прошлих
живота а да не изазовемо поремећај у нашој
садашњој самосвесној личности? - упитао сам.
Сваки Истраживач Истине ће научити како да то
ради полако и стрпљиво. У почетку ћемо своје
прошле инкарнације осећати интуитивно, све док
сећање не постане потпуно. Ова сећања ће
долазити како садашња самосвесна личност буде
све више у хармонији са перманентном личношћу.
Тада ћемо, као добри глумци, моћи да се сећамо
улога које смо играли. Земља је театар у којем
свако од нас игра различите улоге у циљу учења
и напредовања ка савршенству. Када се осврнемо

уназад,неузнемирени оним што видимо,онда је
време дошло и безбедно је да се сећамо. Пре него
што се можемо безбедно сећати, морамо прво
превазићи идеју Добра и Зла. У међувремену,
Божанска Милост држи врата прошлих сећања
затвореним како би нам пружила прилику да
напредујемо на свом путу без утицаја старих
несавршености и слабости.
Рекао си да су наше прошле инкарнације живи еле-
ментали у Универзалној Меморији. Ако је тако, да
ли је такође могуће контактирати елементал неке
прошле инкарнације и извршити промене у његовом
понашању? Дозволите ми да одговорим на ово
питање тако што ћу вам испричати једно лично
искуство у овом животу. Пре неколико месеци
пожелео сам да видим себе како држим предавање
у психичком свету. Сећам се како ми је мој Учитељ
(Јоханан) рекао: „Држаћеш предавање, али ипак то
нећеш бити ти." Тако сам се повукао, завалио у
столици и такорећи слушао своје предавање. Док
сам посматрао себе, открио сам извесне грешке
које сам начинио. Учитељ ми је, са математичком
прецизношћу,довео мој сопствени елементал док
сам држао предавање у психичком свету пре више
од неколико месеци. Било је то као да сам снимљен
на видео-траци. Да ли сам могао да интервенишем
и извршим корекције у тренутку када сам открио
грешке? Не. Нисам имао ни право ни моћ да било
шта додам или одузмем. У том тренутку сам
једноставно био координиран са оним ко је држао
предавање, елементалом себе. Проживео сам
лекцију као посматрач. Неко ко није ја могао је
да слуша исто предавање, да је себе координирао
са тим елементалом.
Међутим, могуће је да створим нов елементал себе
и извршим одговарајуће корекције.То је нешто

друго. Али оно што је утиснуто не може се
избрисати, и то што је утиснуто је живо.Можда би
нам то могло дати објашњење значења пакла и раја.
Елементал мене може да постоји у паклу који је
сам створио и који може да ме тиранише и утиче
на садашњу личност када ова није превазишла
своје прошле проблеме.То је још један разлог што
је Божанска Милост затворила врата према
прошлости, како на нас не би негативно деловали
елементали које смо оставили за собом у неком
рају или паклу.Међутим, треба да имамо на уму да
је садашња личност заувек повезана преко закона
карме са живим сенкама своје прошлости.
Тема коју сте начели данас, - завршио је
Даскалос, - је неисцрпна. Надам се да вам је
наша дискусија дала неке основне појмове о
природи психоноетских светова.
8
СУСРЕТ СА ЛОГОСОМ
Браћо и Сестре, - рекао је Даскалос пошто је

завршио са кратком молитвом,
- Отац Јоханан чека ваша питања.
Неколико тренутака је владала тишина,а онда је
неко поставио питање о односу између Јуде и
Исуса.
- Шта је истина о догађајима који су довели до
тога да је Јуда издао Исуса Христа? Какав је био
његов однос према Бого-човеку и зашто је извршио
самоубиство?
Питање је било веома пригодно,пошто се састанак
одржавао у петак пре Свете недеље,
најзначајнијег и највећег празника у Грчкој
православној цркви. Пошто су други чланови групе
изнели различита мишљења и пошто је покренуто
још неколико нових питања, Даскалос је почео да
описује однос Јуде према Исусу.
Остали ученици су познавали Јуду као амбициозног
аристократу, хебрејског патриоту и зелота, који
је желео да протера Римљане из Јудеје. Јуда је
био очаран Исусом и сањао је о ослобођењу Израела
од римске владавине.
Јуда Искариот је био жртва околности које су
утицале на то да се он понаша на ирационалан
начин. Неки су то назвали издајом а други су,
међутим, аплаудирали његовим акцијама. Дозволите
ми да објасним.
Јуда је, заједно са другим ученицима, тражио и
надметао се за Љубав Највољенијег. У многим
приликама је чак гурао друге у страну да би
загрлио Учитеља,који је често узвраћао пољупцем.
Обратите пажњу на то да је Јуда љубио Учитеља и
изражавао своју љубав према Њему.Само су Јован
и неколико профињенијих ученика изражавали своју
љубав према Исусу на овај начин. На пример, Петар
никад није пољубио Учитеља. Било је нелагодно

грубом човеку какав је био Петар да размењује
загрљаје и пољупце било са ким. Јуда је био у
веома блиском свакодневном контакту са Исусом.
Он је можда био ближи Исусу него иједан други
ученик, са изузетком Јована. Тако је био и сведок
већине Исусових чуда.
Каква је била Јудина амбиција? Да крунише Исуса
као Краља Израела и да стоји поред Њега.Јуда је
имао новца и поручио је златну круну. Шта
мислите, ко је установио рефрен „Благословено
нека је Краљевство нашег оца Давида,који долази
у име Господа".Шта мислите, ко је подстицао масе
да приреде Исусу бучну добродошлицу у
Јерусалиму? Јуда Искариот. Када је Исус био
усред гомиле фарисеја, један од њих га је изазвао
да изјави да ли је он Божји Син. Исус је
одговорио „То си ти рекао." Јуда је био присутан
са још двојицом ученика и био сведок онога што
је уследило. Фарисеји су оптужили Исуса за
6огохуљење, посегли за камењем и почели да га
бацају на Учитеља. Али пре него што је први камен
дошао до Исуса, Он је одједном нестао и камење
је пало на празно место,тачно тамо где је Исус
стајао.
Јуда је био сведок овог феномена
дематеријализације и почео је да смишља план
како да крунише Исуса за Краља Израела. Једном
је окупио ученике и гомилу људи око Исуса и
подигао круну коју је донео са собом да би је
ставио на главу Вољеног.У истом тренутку,Исус се
поново дематеријализовао и краљевска круна је
остала у рукама Јуде Искариота. То је било други
пут да је Исус нестао на такав начин. Јуда је
тада помислио: „Присилићу те да прихватиш.
Предомислићеш се када буду почели да те
малтретирају и проклињу. Када те буду напали,

шта друго можеш да урадиш? Бићеш приморан да
подигнеш руку и да покажеш своју Славу,своју
Моћ. Бићеш уморан од неискрености грешних и
поживотињених, па ћеш морати да постанеш Краљ."
Дакле,циљ Јуде Искариота није био да изда
Христа,већ да Га присили да постане вођа
Јевреја,како би протерали Римљане.А ипак је Исус
веома јасно рекао ко је Он.„Јудо,моје краљевство
није од овога света.Схвати то."То је оно што
Јуда није хтео да разуме,да Христ није
заинтересован за овоземаљску власт.
Јуда није био издајник, али је био неразуман
обожавалац Исуса Христа. Исус је опрао и пољубио
Јудине ноге, баш као што је опрао и пољубио ноге
осталих ученика. Затим је рекао Јуди да иде и да
учини оно што треба да учини. Христ је волео
Јуду.Али Јуда није могао да разуме Исусово
учење.У ствари,веома је мали број ученика
разумео Исуса, конкретно Јован, Филип и Јаков.
Филип је разумео Исуса јер је претходно био
укључен у грчке мистерије у Делфима.Остали су
разумели Исуса тек после силаска Светог Духа на
њих.
Исус је очекивао Распеће и прорекао је своје
Васкрсење пред Јудом,говорећи:„Могу да уништим
храм и за три дана поново ћу га изградити."Шта
је тиме хтео да каже? Исус је говорио у
параболама. Јуда је чуо само оно што је хтео да
чује и што је могао да тумачи онако како је то
одговарало његовим патриотским плановима и
начинима мишљења.
Када је Јуда схватио да ће Учитељ бити разапет
на крсту и да ће бити погубљен, почео је да сумња
у њега. Мислио је да је Учитељ изгубио своје
моћи и да не може да спречи да га ударају,вређају
и шутирају.Када је видео Исуса како носи крст,са

венцем од трња на глави,док му је крв лила низ
чело,Јуда је почео да сумња у Васкрсење.Постао
је очајан и у свом болу је извршио самоубиство.
Сувише је грубо назвати Јуду издајником. Ја бих назвао
то стање, које је довело до тога да се понаша на на-
чин на који се понашао, стањем неразума или
конфузије. Јуда је волео Исуса патолошки,
будаласто и егоистично.Исто тако је волео и
једну имагинарну земљу. Свет је пун таквих
националистичких фанатика.И Јуда је био један од
њих. Не смемо га називати издајником. Када је
један од Исусових ученика једном уздахнуо и
рекао неке грубе речи о Јуди Искариоту, Исус је
рекао: „Буди свестан да сваки пут када кажеш реч
издајник за неког Јуду, у том тренутку мене
разапињеш на крст."
Јуда се инкарнирао много пута од тада, као
богаташ, као сиромах, као измучен човек, као
обичан човек, баш као и свако друго људско биће.
Данас је инкарниран у једном јеврејском телу, и
велики је мистик.
Уследило је неколико тренутака тишине. Онда је
неко упитао да ли се може рећи да је Јудина
издаја Христа било искуство кроз које је Јуда
морао да прође.
Било је то горко искуство, - одговорио је
Даскалос,- и трагична улога коју је одиграо,за
коју је ипак сам био одговоран, јер је вибрирао
на том нивоу. Улога Јуде је део у оквиру
Божанског Плана, јер олакшава његово одвијање.
Да ли је било неопходно, - упитао је неко други,
- да Исус буде издан, или је било могуће да буде
ухапшен и на неки други начин?
Можда је било потребно, - одговорио је Даскалос,
- да би се привукла пажња човечанства, да се
људи заинтересују,да се створе расцепи и

конфликти између две стране, оне која Га је
називала Светим и она која је негирала Његово
божанско порекло.Можда је било потребно да тако
буде, да би се створиле контроверзе како би
сазрели одговарајући услови.
После силаска Светог Духа ученици су примили
Светлост, - поменуо је неко. - Како су се
понашали у Делима Апостола?
- Када упоредимо њихово понашање са понашањем од
пре две године, или чак и месец дана пре силаска
Светог Духа на њих, приметићемо да је промена
била велика. Али када кажемо да су примили
просветљење, шта то значи? Да ли су се они у
једном тренутку трансформисали у светла сунца?
То би била какофонија и у природи и у друштву.
Нити би они могли да издрже такво искуство.
Њихово просветљење ишло је постепено. Они су
примили онолико светлости одједном колико су
могли да издрже. Јер и они су имали своје
несавршености, па им је светлост давана да би
могли да напредују на духовном путу. Међутим, са
силаском Светог Духа, одмах им је понуђена
Милост, тако да су могли да чине чуда. То није
мала ствар. Почели су да размишљају са више
мудрости. Не заборавимо да су апостоли углавном
били неписмени рибари који су одједном почели да
се понашају и да звуче као филозофи. Узмимо опет
Петра као пример. Он је био рибар који би, кад
бисмо га упоредили са интелектуалцима тог
времена, изгледао грубо и сељачки. Али, он се
одједном преобразио у великог Учитеља. Они који
су познавали Петра раније, као рибара, када су
га срели касније, после силаска Светог Духа,
запазили су велику разлику, упркос све његове
несавршености. Која је била његова несавршеност?
Његов хебрејски фанатизам. Он је почео да се

супротставља хеленизованим Јеврејима и
нејеврејским ученицима. Супротстављао се
неоплатонистичкој филозофији. Такође је почео да
се супротставља и Јовану. Касније је започео рат
против Павла,који је имао грчке рођаке.Петар је
имао снажна хебрејска осећања и није могао да
толерише никакав грчки утицај на нову религију.
Када су остали апостоли покушали да му објасне
да би требало укинути обрезивање, он их је
оптужио да су сишли с ума. Не бих његов фанатизам
назвао злим. То је једноставно био његов начин
мишљења и жеља да очува традицију, коју је
сматрао веома важном. Ова неслагања наставила су
се међу апостолима чак и после њиховог
просветљења. Они су примили онолико светлости
колико су могли да поднесу. Нема ничег опаснијег
за очи од сувише светлости. То је као да дуго
гледате у Сунце. Од тога човек ослепи. Зато се
и не ради о томе да дате некоме више светлости,
већ пре да му дате онолико светлости колико ће
бити корисно за њега.
Христос је открио ученицима довољно од своје
Славе - онолико колико су били у стању да издрже.
Овде имам на уму Преображење. Са Њим су били
Јован, Петар и још један ученик. Да ли су могли
да издрже Светлост Преображења на планини Табор?
Пали су на земљу и покрили очи.
Која је била сврха Преображења, Даскале?
Свакако не показивање Његових моћи у извођењу
натприродних феномена. Он је желео да уђе у своје
божанско стање. Преображење на планини Табор је
била иницијација Исуса као Богочовека,како би
био у стању да издржи разапињање на крст и могао,
као Бог и као Човек. да себе васкрсне. После
Васкрсења, када је Исус био потпуно хармонизован
са својим Божанским стањем,Он се материјализо-

вао пред ученицима у лику Исуса-Човека,у телу
које је још увек носило ожиљке од клинова на
рукама, рекавши им: „Сва власт ми је дата на
Небу и на Земљи.
Када је Исус васкрсао, Даскале, - упитао је неко,
- да ли је он материјализовао Себе?
Наравно! Он је потпуно дематеријализовао своје
тело.Можете упитати,зар се није дематеријали-
зовао и раније?Не.Он је стављао своје тело негде
у стање сна,а онда је обављао егзосоматозу. Тада
би скупио етеричну материју и материјализовао
ново тело које је постајало видљиво.После
Васкрсења, то је било нешто сасвим друго.Исус је
растворио сваку ћелију свог материјалног тела.
Постао је Дух, Апсолутни Дух, и могао је у сваком
тренутку, као потпуно самосвесна личност, да
реконструише тело идентично са груботварним
материјалним телом које је имао раније, чак и са
белегама од рана са Распећа. Ово се разликује од
егзосоматозе. Напредни мистик моћи ће то да зна
када буде материјализовао себе док је још увек
у груботварном материјалном телу. Када такав
мистик умре,он може да се материјализује било
где на планети. У томе је велика разлика.
Наставићемо.Нека Љубав Највољенијег буде са вама
и у вашим домовима и са целим светом.
Пошто је састанак био завршен и већина ученика
отишла, договорио сам се са Јаковосом, Костасом,
и Даскалосом да се нађемо у кући овог последњег
и проведемо вече у ћаскању. Нисмо имали никакав
посебан план о чему да дискутујемо. Обично би
нека тема дошла спонтано и тада би Даскалос почео
да говори. Даскалос је уживао у томе, посебно
када је био у присуству својих блиских ученика,
и ма колико да је можда изгледао уморан, чим би
почео да говори о некој теми, повратио би

енергију и потпуно се трансформисао.
Било је осам увече када смо Јаковос и ја,пошто
смо вечерали у једном кафеу где се продавао
сувлаки, отишли код Даскалоса. Даскалос се жалио
колико је уморан од проблема са својим рођацима
и неким тешким случајевима које је имао током
тог дана.
Не пуштају ме да се одморим ни тренутак - јадао
се.
Твој проблем је у томе што си сувише наиван. па
те људи искоришћавају, - рекао је Јаковос
полуозбиљно, полушаљиво.
Да, у праву си, - одговорио је Даскалос весело.
- Чуо сам Оног који ми је рекао „Блажени су
кротки духом."
Био сам збуњен. Питао сам се да ли је Даскалос
озбиљан или се шали. Одмах сам затражио
објашњење. Даскалос је потврдно климао главом и
постао тих и озбиљан. Да, да, - промрмљао је, -
срео сам Га! Можеш ли нам испричати о томе? -
упитао сам и припремио се да укључим
касетофон.Хоћу, под условом да не снимаш оно што
будем говорио.
- Повиновао сам се његовој жељи и уместо тога
узео нотес и оловку, против чега Даскалос никада
није имао ништа против.Када сам био спреман,
Даскалос је почео. Била је то једна од мојих
најемотивнијих и најтрагичнијих инкарнација.Име
ми је било Јасон и моји родитељи су били
хеленистички Јевреји.Наша кућа је била у
подножју Голготе. Кућа је била макринари са
ограђеним двориштем у којем смо држали неколико
коза.На крају дворишта се налазила једна
просторија, одвојена од куће, у којој је сасвим
сам живео један мој ујак и бавио се проучавањем
религије и филозофије, или се тако правио. Моја

мајка и сестра су познавале Исусову мајку,која
се звала Миријам. Оне су често слушале Исусове
проповеди. Исус се, у ствари, звао Јехошуа.
Јоханан (Јован), Исусов ученик, је познавао нашу
породицу и често ме је водио да слушам Исуса
како говори. Иако сам у то време био само дечак,
разумевао сам шта говори. Те истине ми нису биле
нове, захваљујући томе што сам у једној својој
ранијој инкарнацији био хијерофант у Египту. Да,
ја сам био једно од деце које је Јоханан водио
Исусу.
Да ли је то био почетак твог односа са Јохананом?
- прекинуо сам га.
Не, он иде још даље уназад, - одговорио је
Даскалос и наставио своју причу. - Јоханан је
тада имао двадесет година. Мој отац није знао да
су се мајка и сестра дружиле са Миријам и
Јехошуом,нити да сам и ја ишао да Га слушам. Мој
ујак, који је вршио велики утицај на оца,сматрао
је Исуса злочинцем. Обојица су били део гомиле
која је вриштала да Исус треба да буде разапет.
Ми смо тврдили да је Исус невин, али је отац био
неумољив и зато су ови контакти били држани у
тајности.
Када је Исус требало да буде разапет, ја сам
потрчао да видим шта се дешава. Видео сам поворку
људи како иде ка врху Голготе.На челу поворке су
биле судије које су изрекле Исусу смртну
пресуду. Понтије Пилат је желео да их казни што
су донели такву одлуку,па је захтевао да носе
своју званичну одећу и воде поворку. Неколико
метара иза њих ишао је Исус носећи Крст, окружен
војницима који су својим укрштеним копљима
спречавали људе да му прилазе близу.
- Даскалос је устао и показао како су римски
војници држали копља у формацији која је

спречавала гомилу да прилазе Исусу.
Пошто сам био дечкић, прошуњао сам се испод
копаља,стао испред Исуса и загледао му се у лице.
Крв му је цурила са чела.Видео ме је и насмешио
се.Покушао сам да му узвратим осмех, али ме плач
надвладао.
Док је описивао ову сцену, Даскалосове очи се
напунише сузама. Било је то готово једини пут да
је ико видео Даскалоса толико близу плача.
Рекао сам Му: „Волим те," а Он ми се и даље
смешио. Војници су се наљутили и отерали ме из
свог круга. Али сам поново покушао да уђем.
Отрчао сам напред и покушао још једном да се
провучем испод њихових копаља. Један војник,
љубазног изгледа, када је схватио шта покушавам
да урадим, подигао је копље тако да сам лако
могао да прођем испод. Поново сам био лицем у
лице са Исусом. Он је покушао да ми се осмехне,
али Му је на лицу била туга. Можда је знао шта
се спрема. Један други војник ме је видео и
садистички ми згазио стопало. Носио сам сандале
и нисам имао никакву заштиту за ноге. Римски
војници су имали дебеле ексере који су били
причвршћени за ђонове. Бол је био неиздржив.
Војник ми је буквално раздерао прсте на нози.
Нисам могао да ходам. Пузећи, изашао сам из
ограђеног простора и покушао да се одвучем кући.
У том тренутку могао сам да мислим само на себе.
Бол је био стравичан. Мора да сам пузио око
километар, када је почео земљотрес и небо се
прекрило облацима. Куће су падале, зидови се
рушили. Када сам стигао до наше куће, видео сам
да је једино она у целом крају остала неоштећена.
Просторија мог ујака је била непоправљиво
оштећена. Онда сам помислио „Сада могу да кажем
оцу да сам за време земљотреса повредио ногу."

Још увек сам се бојао оца. Када сам ушао у кућу
и кад је мајка видела моје стање, појурила је да
донесе мало вина и неке лековите травке. Онда ми
је завила ногу крпама. Чуо сам како се отац и
ујак свађају. Отац је окривљавао ујака што га је
обмануо. Затим је пришао мајци и сестри, загрлио
их и извинио се. Промрмљао им је да је Исус
заиста Божји Син. Ујак је још увек тврдио да су
земљотрес и остала чуда само природне појаве и
да немају никакве везе са разапињањем Исуса на
крст. Отац га је буквално избацио из куће.
У међувремену, моје стање се погоршало. Осећао
сам да ми је тело парализовано. Мора да сам добио
тровање крви. Док сам лежао у кревету, видео сам
Исуса како долази кроз зид као сјајна светлост.
Ово се десило одмах после Васкрсења. Очигледно
су Га видели и остали чланови моје породице, јер
су мајка, сестра и отац клекнули на под. Исус је
раширио руке и рекао ми: „Дођи." Мајка је почела
да плаче и молила Исуса да ме не одведе, јер сам
јој једини син. Али сам отишао са Њим. Не сећам
се где, али сам отишао.
Ма колико да ми се Даскалосова прича чинила
невероватном, он сам није имао никакве сумње у
аутентичност свог искуства. Како нисам имао
никакав начин да „проверим" реалност Даскалосове
приче,више сам волео да уместо тога поставим
даља питања како бих добио што потпунију слику
о Даскалосовом искуству.
Даскале, - упитао сам га, - да ли се сећаш
Исусових учења?
Био сам сувише млад у то време да бих се сећао
детаља. Али се веома живо сећам да ми Његово
учење није било непознато. Као што сам ти рекао,
имао сам слична искуства док сам у једној од
инкарнација био хијерофант у Египту.Сећам се да

је Петар био помало неотесан, плав, тешких руку.
Увек је држао штап и терао људе од Исуса.Петар
је завидео Јоханану на образовању. Очигледно је
имао комплекс инфериорности,јер је био неписмен.
Сећам се да се Јоханан смешио и одмахивао главом
сваки пут када би видео Петра како са штапом у
руци растерује људе и децу од Учитеља. Али кад
би Јоханан стигао, сам његов поглед је био
довољан да смири Петра.
Сећам се како је једном Исус седео на стени,
веома уморан, испружене ноге. Пао сам на земљу
и пољубио Његова стопала. Он рече: „Зашто то
радиш? Зар не видиш, дете моје, да су ми ноге
прашњаве?" „Али ја сам и сам прах, Христе мој,"
одговорио сам.Ухватио ме је за руку и подигао на
ноге.Затим ме је загрлио и пољубио у чело
говорећи:„Немој никад више то да кажеш.Ниси
прах,и онда ме је благословио. Толико волим
Исуса, - промрмља Даскалос.
Не, Он није човек који је духовним развојем дошао
у стање Теозе, како тврде неки мистици. Он је
реинкарнација самог Логоса, кажем вам. Кад год
имам потребу да Га призовем, подигнем лактове
увис у правцу незавршеног троугла, - и Даскалос
подиже лактове увис да покаже како то чини, - и
позовем Логоса:„Дођи, Љубави моја."Тако Га зовем
када желим да Га призовем себи.И Он доврши тро-
угао.
- Колико пута си до сада то чинио, Даскале, -
- Четири пута у овом животу.То није лако урадити.
Веома је болно вратити се у нормално стање пошто
сте Га призвали к себи.Када Га позовем,одмах
осетим како зраци сјајне светлости зраче из мог
соларног плексуса и из главе и соба постане веома
топла. Једном, када је Теофанис био са мном у

Санктуму,свећа у соби се истопила од настале
топлоте.
Упитао сам Теофаниса о томе касније и он ми је
потврдио оно што је Даскалос рекао. Јаковос је
такође поменуо да је и он разгледао истопљене
свеће.
Кажем ти, - и Даскалос ми додирну колено како би
нагласио оно што хоће да каже, - радим то ретко,
јер је то разорно за тело. Енергија која се
притом ствара је сувише јака за слабо тело. А
задовољство је толико интензивно да је повратак
веома болан. Желите да останете с Њим. То је као
да сте астронаут, па вас онда затворе у затворску
ћелију. Да би сте могли да призовете Логоса и да
притом не будете спржени, морате да остварите
одређени ниво спиритуалног развоја. Иста ствар
је и са Јохананом. Не можете бити канал за
Јоханана,који је планетарни Логос,ако вибрирате
ниско. Он би вас спржио.
Даскале, - упитао сам, пошто је толико болно да
улазиш у та екстатична стања, да ли планираш да
то више никада не урадиш?
Урадићу то, опет и опет. Није ме брига шта ће се
десити мом телу, одговорио је Даскалос одлучно.
На основу онога што је Даскалос говорио раније,
претпостављао сам да, ако хоћете да координирате
себе са Логосом а да не будете „спржени", морали
бисте бити у стању онога што је Даскалос називао
суперсвесном самосвешћу. Зато сам га запитао шта
тај термин конкретно значи. Рекао је да то
подразумева да сте стално свесни свог Вишег Ја,
што често укључује и сећање свих претходних
инкарнација. Друго, морате бити мајстор
материјализације и дематеријализације, и треће,
ваша свест мора бити истовремено на седам и више
различитих места, тако да можете да примате

утиске са свих ових места.
Али, зар то нису атрибути људског бића које је
остварило Теозу? - упитао сам.
Да, јесу, - одговорио је Даскалос. - То јесу
атрибути, али није и Теоза сама.
Ти си онда људско биће које је достигло степен
Теозе? - упитао сам.
Даскалосов одговор је био да он може да уђе у
стање Теозе,али не може да остане тамо,изузев на
тренутак.
Не можете живети у материјалном свету, -
наставио је Даскалос, - и бити људско биће које
је остварило Теозу.
Тада сам га упитао да ли је стање Теозе је слично
концепту Бого-свести,како га називају други
мистици.
Да, - рекао је. - Имате свест о Богу, али не
живите перманентно у Бого-свести или Теози.
Даскале, - упитао сам, променивши тему, - који
је твој разлог да будеш на Земљи?
Љубав. Љубав је та која држи мистике везане за
материју. Онда носите карму других и враћате се
да им помогнете. Када сте ослобођени сопствене
карме,онда можете одабрати да се поново инка-
рнирате и вратите да бисте помагали другима.То
вас држи везаним за Земљу.
Не знам како је с вама, - рекао је Даскалос нагло
док се окретао ка Јаковосу и Костасу који су до
тада слушали ћутке, - али ја сам огладнео.
Ставио сам нотес и оловку на столицу на којој
сам седео и кренуо за овом тројицом у кухињу.
Брзо смо спремили тањире са воћем, краставцима,
парадајзом, хлебом и сиром. Наш јеловник је
некако изгледао примерен нашем разговору о
Исусу. Препустили смо се уживању у јелу.
9
КОСМОЛОГИЈА
Дискретно сам се повукао, поздравио се и кренуо

ка колима.Била је среда поподне,дан када се
среће унутрашњи круг. Пошто нисам био члан те
групе, претпоставио сам да би било добро да одем.
Састанак је требало да се одржи за петнаест
минута и скоро сви Даскалосови ученици су
стигли.
Улазио сам у кола када је Јаковос истрчао из
куће и почео да маше. Пратио га је Даскалос који
ми је показивао да сачекам.
- Да видимо да ли можемо да добијемо Јохананову
дозволу да присуствујеш данашњем састанку, -
рекао је и вратио се групи. Био сам врло
задовољан. Неколико дана пре тога изразио сам
Јаковосу жељу да присуствујем бар неком од
састанака унутрашњег круга. Претпостављам да је
он пренео поруку Даскалосу.
- Јаковос и Костас ће заједно медитирати у
Санктуму и потражити дозволу да присуствујеш
састанку, - поновио је Даскалос док је улазио.
Убрзо затим, стигао је глас од Јаковоса да је
Отац Јоханан пристао. Био сам задовољан, не само
због тога што ми је пружена прилика да истражујем
рад унутрашњег круга, већ зато што ће баш те
среде Лоизос, један од Даскалосових ученика,
бити уведен у групу. Знао сам скоро све чланове
унутрашњег круга. Окупљали су се у Сaнктуму,
облачили своје беле одоре и чекали Даскалоса.
Било је то први пут да их видим у белим одорама,
што је био обичај резервисан само за чланове
унутрашњег круга.
- Хајде, Тибетанче, - рекао је Даскалос у шали,
ухватио ме за надлактицу и повео ка Санктуму. -
Отац Јоханан, - изјавио је Даскалос, препознавши
Киријакосову глад за знањем, дао му је дозволу
да присуствује неколицини наших састанака.Потом

је објавио да сам био Тибетанац у неколико
инкарнација и стога ми нису страна езотерична
учења. У ствари, брзина којом сам могао да примим
учења, рекао је, била је резултат рада кога сам
обављао у претходним инкарнацијама. Даскалос је
потом упитао да ли се неко противи мом
привременом учешћу у раду унутрашњег круга. Нико
се није противио. Тада ми је ставио дуг комад
белог платна око врата и обукао своју одору.
Лоизос је стајао испред олтара лицем окренут ка
великој слици Христа. На олтару се налазила
пресавијена бела одора на којој је стајао
Затупасти Мач.Костас је упалио белу свећу и
нешто тамјана,док је Јаковос окренуо прекидач и
две велике сијалице које су,једна са леве а друга
са десне стране иконе,обасјале Христов лик.
Даскалос је клекнуо и ставио десну руку преко
Затупастог Мача. Држао је затворене очи неколико
тренутака и промрмљао молитву. Затим је устао.
- Желим да нам кажеш, - обратио се Даскалос
Лоизосу, - да ли се слажеш са следећих седам
тврдњи које ће Јаковос изнети. То су обећања
која мораш дати самом себи ако желиш да носиш
белу одору. То није заклетва, већ обећање.
Даскалос је раније рекао да заклетва носи велику
одговорност. Кршење заклетве може имати трагичне
последице. С друге стране, ако неко не оствари
обећање, одговоран је само пред собом. Ових
седам обећања, наставио је Даскалос, су кључ
духовног савршенства. Та обећања Јоханан предао
Даскалосу, када му је било седам година.
Категорично је инсистирао да је ових седам
обећања апсолутно, непроменљиво, и важи за сва
времена. Обећавам самом себи, - почео је Јаковос.
Обећавам самом себи, - поновио је Лоизос тихо.
- Да ћу служити у свако време и на сваком месту

Апсолуту коме свим срцем припадам, - наставио је
Јаковос, док је Лоизос понављао сваку његову
реченицу.
Да ћу бити спреман да у било које време и на
било ком месту служим Божанском Плану.
Да ћу добро користити божанске дарове мисли и
речи у свако време и на сваком месту и у свим
околностима.
Да ћу стрпљиво и без жалопојки издржати све
облике искушења и патњи које најмудрији божански
закон буде поставио пред мене.
Да ћу волети и служити своје ближње искрено и из
дубине срца и душе, без обзира на то какво је
њихово понашање према мени.
Да ћу свакодневно медитирати и размишљати о
Апсолуту у циљу потпуне координације својих
мисли, жеља и акција са његовом Божанском вољом.
Да ћу испитивати и проверавати сваке ноћи да ли
су моје мисли, жеље и дела у апсолутној хармонији
са Божанским законом.
Када је Лоизос завршио са навођењем ових седам
обећања, Даскалос га је ухватио за десну руку и,
док су сви остали слушали, наставио озбиљним
тоном.
- Бела одора није ни награда ни привилегија. То
је тежак крст за ношење. То је обећање и обавеза
да увек будемо на услузи ближњима. Твоја овде
присутна браћа слажу се да ти заслужујеш да
ставиш белу одору. Она симболизује потребу да
твоја душа остане бела.Љубав мора бити домина-
нтна сила у твом животу. Не мрзи никога, чак ни
оне који желе да ти науде. Буди чврст када се за
то укаже потреба, али уради то с љубављу и увек
имај на уму шта је најбоље за твоју сабраћу.
Даскалос је затим упитао да ли неко има нешто против
да Лоизос постане брат беле одоре. Сви су једногласно

из јавили да је он Аџиос /аксиос/, тј. да је
истински вредан беле одоре. Теофанис и Костас су
узели одору са олтара и помогли Лоизосу да је
обуче. Пратећи Даскалоса, сваки од браће је
пољубио Лоизоса у чело. Затим је овај клекнуо и
Даскалос је начинио знак крста изнад његове
главе користећи Затупасти Мач. Новајлија је
пољубио мач, баш на месту где је била уписана
шестокрака звезда.
-Сада ћемо наставити са Причешћем Љубави, -
изјавио је Даскалос и уступио место Теофанису
који је помешао воду са вином и сипао је у
сребрни пехар за причешће који је стајао на
олтару. Затворених очију, Теофанис је обе руке
пружио навише, чврсто држећи причесни пехар
испред иконе Христа. Ми остали смо клечали, док
је он тако стајао неколико минута. Настала је
потпуна тишина. Када се Теофанис окренуо, сви су
устали. Причестио је свакога од браће, почевши
од Даскалоса који је пољубио Теофанисову руку
пошто је отпио из пехара. Сви изузев мене отпили
су из причесног пехара по три пута уз - У име
Оца и Сина и Светог Духа. Теофанис је онда сипао
мало благословеног вина у обичну пластичну чашу
и понављајући ритуал понудио ми да је попијем.
- У име Оца, - отпио сам један гутљај, - и Сина,
- отпио сам по други пут, - и Светог Духа, - и
тада сам испразнио чашу.
Дозволи да ти објасним симболику ритуала којем
си управо присуствовао, - рекао је Даскалос док
су остали излазили из Санктума и кренули у главну
просторију у Стои.
- Причешће Љубави није замена за Свето Причешће
у Цркви на које увек подстичем своје ученике.
Која је сврха Причешћа Љубави? - упитао сам.Пре
него што почнемо лекцију унутрашњег круга.

потребан нам је благослов Христоса Логоса. Ко
год да обавља Причешће Љубави мора бити веома
напредан у конструисању ноетских слика. Када је
Теофанис држао пехар затворених очију, он је
најпре очитао молитву а затим, унутар пехара,
визуализовао моћно сунце како зрачи све тлост.
Затим је почео да га раствара. Када је сунце
почело да сија јачим интензитетом, био је то
знак да је Логос преузео ритуал. Вода и вино у
пехару били су благословени.
Да ли само Теофанис може да обавља овај ритуал?
- упитао сам.
Не,не увек.Мењамо се.Али само они од нас који
поседују психоноетске моћи способни су за
интензивну концентрацију и могу да изведу овај
подвиг.
Које је значење натписа на Затупастом Мачу? -
упитао сам и погледао свети предмет који је био
положен на олтару. На краткој и сломљеној
оштрици писало је на грчком „Пред Твојим
Безгрешним Стопалима, О Боже, Почива Сва Власт"
Причаћемо о томе после лекције. Остали нас
чекају и морамо да наставимо, - рекао је Даскалос
брзо док смо улазили у другу просторију.
Дасклалос је сео на столицу, окренут малобројној
публици, док је замишљени Костас сео поред њега.
Киријако, - рекао је Костас оштро, - оно што
данас будеш чуо не можеш да снимаш нити да о
томе говориш људима ван круга.
- Схватио сам да Костасу, са којим сам се већ
био спријатељио,није било пријатно што ми је
било допуштено да присуствујем. За разлику од
Даскалоса и Јаковоса, он је био много обазривији
у откривању „мистерија". Уверио сам га да нећу
ни снимати ни бележити предавања унутрашњег
круга.Децо Духа, Светлости и Ватре... - почео је

Даскалос тихо. Било је то први пут да га чујем
како се ученицима обраћа тим речима.Пре него што
се предавање завршило, Даскалос ме је замолио да
изађем јер ће, како је рекао, Отац Јоханан
одржати вежбу медитације коју могу да
упражњавају само чланови унутрашњег круга.
Сачекао сам у Даскалосовој дневној соби, Кроз
око пола сата зачуо сам буку која је долазила из
Стое. Претпоставио сам да је вежба медитације
готова. Даскалос је изашао први, био је жедан и
желео је кафу. Извињавао се што ме је послао
напоље, али то је била жеља Оца Јоханана,
објаснио је. Уверио сам га да ме није ни најмање
увредио и добровољно сам се понудио да скувам
турску кафу.
- Можеш ли ми објаснити значење Затупастог Мача?
- упитао сам Даскалоса док сам му пружао шољицу
кафе која се пушила.
- Ти не заборављаш, зар не? - питао је Даскалос
у шали док су нам Јаковос и Костас прилазили.
Затупасти Мач,- почео је, - је симбол наших
кругова. Ми смо део ширег круга који се зове
Бело Братство. Међутим, наши невидљиви господари
замолили су нас да наше групе називамо „Кругови
за Истраживање Истине" како бисмо се разликовали
од извесних кругова у Европи који су то име
злоупотребљавали.
Када је настало Бело Братство? - упитао сам.
Оног тренутка када је човек уперио поглед ка
небу и поставио питање: „Ко сам ја?" Затим је
клекнуо и запитао се о снажнијој моћи која
управља космосом.
Претпостављам, - додао сам, - да су све религије
ове планете квалификоване да буду део овог дела
Белог Братства?Да, док је главна карактеристика
тих религија љубав. Међутим, овај наш систем за

Истраживање Истине отпочео је оне године када се
родио Христ,убрзо пошто су га посетила три
мудраца.
- Даскалос је потом наставио кратку хронику
догађаја који су водили до стварања овог огранка
Белог Братства.
Махараџа Рам је, са својим пријатељем, мудрим
Чекинатом, путем видовњаштва надгледао из Индије
догађаје који су водили рођењу Христа.Замисли да
је Рам могао да прорачуна тачно време у које ће
се Христ родити. Сав тај пут је са Чекинатом
прешао на камили и стигао у Јерусалим у правом
тренутку. Рам је препустио краљевство свом брату
и кренуо на путовање без пратње. Могли су да се
заштите од бандита снагом мисли. На путу за
Јерусалим прошли су Јерменију подељену на два
дела. Једним делом владао је краљ Нтикран, а
другим његов брат Гаспар, велики мистик. Гаспар
се помирио са Нтикраном, начинивши га касније
краљем целе Јерменије. Он се касније придружио
ходочашћу друге двојице мудраца. Њих тројица су
срели Балдасасура, арапског краља пустиње.
Остатак приче зна се преко јеванђеља.
Када су стигли у пећину, махараџа Рам је скинуо
своју краљевску златну одору и ставио је пред
ноге овог Божанског човека.Затим је извадио свој
мач, поломио га надвоје,поставио испред Исуса и
рекао:„Пред Твојим Безгрешним Стопалима,О Госпо-
де,Почива Сва Власт."Затим је клекнуо,пољубио
Исуса и рекао „хам ел хиор", што на старо-
индијском језику значи, „видео сам Бога".
Када су се три мудраца вратила у своје земље,
створили су кругове за Истаживање Истине. Ако си
приметио, браћа унутрашњег круга носе само беле
одоре без ознака. Оне симболизују доњи део одоре
„Хамелхиора" пошто је скинуо своју краљевску

одору и ставио је пред ноге Христа.
Каква прича! - узвикнуо сам и пре него сам
завршио реченицу мали Мариос,Даскалосов трого-
дишњи унук се појавио на вратима тријумфално
носећи боцу вина коју је Теофанис користио на
Причешћу Љубави. Дечак, који је био присутан на
Лоизосово инсистирање, очигледно је узео боцу с
олтара и просуо њен садржај преко целе Стое.
Не брините, - уверавао је Даскалос остале, -
можете да купите другу флашу. Сада ће Мариос
увидети разлику између освештеног вина из
причесног пехара и вина у флаши.
Како ће он видети разлику? - питао сам.
Мариос је видовит.Он може да види освештено вино
како емитује светлост. Вино које је просуо није
емитовало светлост. Просипање вина било је његов
начин да увиди разлику између та два вина.
- Врло здраво објашњење Мариосовог понашања, -
дивио сам се док су ми се остали придружили у
смеху.
Питам се, Даскале, - питао сам пошто су Костас
и Јаковос отишли, - хоћеш ли ми поближе објаснити
предавање које си управо одржао? Не схватам у
потпуности шта заправо мислиш када кажеш „само-
довољност" и „Божанска Изражајност" Апсолута.
Наши људски мозгови, - почео је Даскалос и ја
сам притиснуо дугме за снимање на свом
магнетофону, - нису у могућности да схвате
природу Апсолута. Као што сам ти више пута рекао,
не можемо спознати Бога све док не спознамо сами
себе. Када достигнемо ту тачку, ми сами
постајемо огледало које ће нам, кроз одраз,
омогућити да спознамо Бога. Наша мала свест ће
се пробудити унутар суперсвести.Међутим, иако су
наши овоземаљски мозгови природно ограничени за
схватање Апсолута, и даље можемо имати неку пре-

дставу о некима од његових карактеристика. А
сада,говорим из личног искуства које се базира
на истраживањима унутар универзалне меморије. Ја
знам шта је Апсолут. Ипак, немој мислити да је
овај Апсолут неки чудан Бог којег нам нуде
различите религије. Апсолут је све, мултипро-
менљиви ентитет у Једном.Основно својство
Апсолута је његова самодовољност или аутархија.
Под тиме сматрам да он има све унутар себе. Ништа
му не недостаје и ништа му није потребно.Да је
природа Апсолута била смо аутархија, - додао
сам, - стварање света било би немогуће.
Исправно.Али,следеће својство Апсолута је порив,
назови то Божанском Изражајношћу ако хоћеш, и то
порив да се манифестује. Он вибрира унутар себе.
Он има живот, креће се. Можеш ли замислити живот
без појаве кретања? Не. На основу овог опажања
многи мистици су закључили да је Бог кретање. То
је грешка.Живот као кретање је природа Апсолута.
То није Апсолут.
-Сада пажљиво слушај, јер је ово врло тешко за
разумевање. Претпоставимо да у бесконачности
бескраја нема појава. Шта бисмо уопште знали о
бескрају?
У том случају, ко би био онај који спознаје, јер
ми не бисмо постојали? - приметио сам.
-Управо тако.Не бисмо постојали,али бисмо били.
-Мислиш, били бисмо као Свете Монаде, вечне
душе?-Да. Ако претпоставимо да Бескрај у себи
садржи живот,кретање,вибрацију,без било кога или
чега што вибрира или се креће, једноставно бисмо
били у потпуној самодовољности. Не бисмо посто-
јали. Међутим, у природи је Апсолута да се
изрази, да ствара универзуме. Ум је створен.
Када, ако је део Апсолута увек постојао?
- Шта подразумеваш под Умом, Даскале?

- Ум је суперсупстанца која омогућава Божанску
Изражајност Апсолута.
То мора да укључује груботваран материјални уни-
верзум, али и све друге универзуме, физичке,
ноетске,више ноетске и оне испод.Све је Ум,али
Ум није Апсолут. То је средство мимо свих манифе-
стација.Размисли мало.Све што видимо око себе је
производ Божанске Мисли која се материјализује.
- Даскале, - упитао сам, - која је разлика између
Христоса Логоса и Светог Духа?
- Драго ми је што си то питао. Христос Логос и
Свети Дух су два начина на која се сам Апсолут
манифестује кроз Ум. Свети Дух представља
безличну суперсвест која изражава моћ Апсолута,
омогућавајући тако стварање универзума. То је
динамични део Апсолута. Христос Логос је део
Апсолута који омогућава постојање самосвести. Ми
као вечна бића, смо и логоични и светодуховни.
Животиње су само светодуховне. Да ли ме пратиш?
Претпоставимо да је Апсолут глава, Свети Дух
лева,а Логос десна рука.То је свето тројство у
једном.Да ли сада разумеш зашто у цркви певају
„У име Оца и Сина и Светог Духа"?
Када кажеш Христос Логос,мислиш ли Исус Христ?
Не.Сам Исус је рекао: „Испред планина и брда Сам
Ја". Христос Логос је увек био унутар Апсолута
пре појаве Исуса. Ми Исуса из Назарета зовемо
„Христ", јер је ОН био најкомплетнији израз
пануниверзалног Логоса. То је прва светлост која
обасјава сваког човека који силази на земљу.
Илустроваћу оно што мислим. Претпоставимо да је
Христ Сунце чија се светлост рефлектује на
површину наше планете. Тешко је да ће црни камен
рефлектовати неку светлост. Неки камен друге
боје ће рефлектовати више светлости. Бели мермер
ће рефлектовати још више светлости.Светлост коју

сваки камен рефлектује зависи од квалитета
боје.Ми смо,претпостављам,то камење?Управо та-
ко. Количина логоичног светла које се рефлектује
унутар нас ће зависити од тога колико смо
еволуирали, колико смо развили наше психоноетско
тело. Али, сваки камен, колико год да је таман
у садашњем тренутку, може једног дана да уз
утицај сунца постане светао као алабастер.
Схваташ ли? Сада говоримо о термину постојања
као различитом од бивства.
Како се они разликују?Ма шта да постоји је, изван
еволуције, изван израза. Оно је унутар вечне
садашњости, унутар Апсолута.
Сада сам заиста збуњен, - рекао сам озлојећено.
Слушај! Ми смо као Свете Монаде, као душе, и пре него
што постојимо. Постојање стичемо када прођемо кроз
Идеју човека и уђемо у свет одвојености. Оно што
постоји има почетак и крај који затим узастопце бива
нови почетак за други циклус постојања. Као вечна
бића, ми једноставно јесмо. Увек смо били. Управо кроз
кругове постојања стичемо самосвест. Ово је значење
Христове параболе о блудном сину, као што сам ти већ
објаснио.Када је Христ рекао: „Ја сам Пут, Истина
и живот," шта мислиш да је тиме подразумевао?
„Ја сам Време.Ја сам мудрост Апсолута изнад ево-
луције појава у времену и простору." Шта мислиш,
колико њих може да схвати значење Исусових речи?
Веруј ми да хришћанска религија има бит. Али ми
смо остали на површини океана. Морамо још увек
да истражујемо његове дубине.
Тако, - рекао је Даскалос и пљеснуо рукама по
коленима, - ум човека може да схвати две природе
Апсолута и његова три својства. Две природе су,
као што смо видели, логоична и светодуховна.
Изучавањем Природе такође можемо схватити три
Својства троструког бога, наиме Свезнање,

Свеприсутност и апсолутну Доброту. Три својства
можемо запазити у најмањим честицама материје
као и у највећим галаксијама. Оно што важи за
микрокосмос важи и за макрокосмос.
Све је, - наставио је Даскалос, - унутар Божанске
Аутархије неизражено и неманифестовано. Унутар
Божанске Аутархије је и Божанска Изражајност
кроз коју почиње манифестација онога што јесте.
Даскале, упитао сам, - питам се да ли би ми рекао
нешто више о разлици између постојања и бивства?
Обични људи претпостављају да нема ничега иза
постојања. Ако поставиш питање да ли Бог
постоји, мој одговор био би категоричан, „не".
Бог једноставно јесте. Постојање је манифе-
стација Бога кроз суперсупстанцу коју ми нази-
вамо Умом. Све што постоји има почетак и крај.
Бог је Апсолут без почетка и краја.
У Јовановом јеванђељу у верзији Краља Џејмса, -
приметио сам, - читамо: „У почетку беше Реч..."
То је погрешан превод грчког оригинала, - брзо
је одговорио Даскалос.
- Као што знаш, реч арцхе/архе/ на грчком значи
и почетак и ауторитет. У енглеском преводу
погрешно је изабрано прво значење. Требало је да
пише: „У ауторитету је Логос .."
Желео бих да ти поставим још једно питање о
разлици између бивства и постојања.Претпоста-
вљам да можемо да кажемо да је бивство стварност,
док се постојање односи на свет појава које
укључују груботварну материју, физичке и ноетске
светове. С те тачке гледишта, улазак у реалност
значи превазилажење постојања и повлачење у
бивство, у облик непостојања.
Врло добро. Није лако превазићи различите
димензионалне светове и без страха ући у наше
бивство.Говорим из личног искуства. Мада осећамо

да смо део Једне Стварности, живота, ми улазимо
у концепцију непостојања. Ово мора да је збунило
чак и Буду, који је рекао да је Нирвана стање
ништавила. У стварности то није ништавило. Ти и
даље знаш да си ти. Као садашња личност, одра-
жаваш се у три огледала,огледалу материје,
огледалу физичког постојања и огледалу ноетског
постојања - конкретних мисли. Претпоставимо да
ти пружим чекић и кажем ти: „Гледај! Постоји
сувише дисторзија тебе самог у ова три огледала.
Сломи их." И ти их сломиш. И шта си тада? Не
видиш одраз себе као мисли, осећања или матери-
јалног бића.Ко си сада? Ти си и даље ти, ни више
ни мање него што си то био пре него што си сломио
огледало.Међутим, ако нема твог одраза, не можеш
постати животна појава. Претпоставимо да ја
храбро уђем у тај појам непостојања, а ипак
бивства унутар Апсолутног Бивства. Могу ли изаћи
кад год пожелим и да се наново рефлектујем унутар
материје, тојест да се инкарнирам? Сигурно. Ми
смо вечна бића.
То мора да је било стање у којем смо били пре
него што смо прошли кроз Идеју човека да бисмо
се инкарнирали,- приметио сам.
Одлично. Можеш да доспеш у то стање кад год
пожелиш, под претпоставком да си искусан учитељ
метафизичког света.
Мора да је застрашујуће бити у том стању, Даскале?
- питао сам.
Па, да будем искрен, доживео сам га пре много
времена, још у раним вековима, и испрва сам био
веома уплашен. Али помогли су ми моји учитељи.
Улазак у стање бића, без осећаја да сам одраз
себе, чинио ме веома срећним и испуњавао ме
самодовољношћу, независношћу. Постоји ли друга
реч за самодовољност, независност? Али чак и у

таквом стању мораш пожелети да се вратиш.А ипак
не могу то назвати ни жељом,јер у тренутку када
то учиним аутоматски се нађем у физичкој диме-
нзији.Не могу то назвати ни мишљу, обавезом, јер
када то изговорим, то је наговештај да сам унутар
ноетског света. Шта је онда ово стање непосто-
јања, а ипак самодовољног бивства које ме нагони
да се вратим? Вероватно је природа Бивства да се
одрази само по себи. Учитељи су то урадили. Христ
је то урадио.
Када улазим у себе, што је с људске тачке
гледишта ништавило, а с тачке гледишта бивства
самодовољност, знам да је моја природа да се
поново вратим у материјални свет. Сада говорим
искључиво из личног искуства. Претпоставимо да
ми поставиш питање: „Где више волиш да будеш:
унутар самодовољности незачетог бића - што ми
називамо срећом - или унутар искушења нашег
феноменолошког постојања?" Веруј ми, да поред
себе имам вољену особу, да јој гледам у очи, да
јој миришем и милујем стопала, рекао бих да ТО
више волим. Назови то слабошћу, назови то како
хоћеш, али је то ипак својство нашег бивства, не
нашег постојања. Можда је та иста жеља Апсолу-
тног Бивства - да милује и нежно додирује зрацима
свог Сунца и најмутније, устајале воде -
допринела стварању света.
Вероватно је, - наставио је Даскалос после
неколико тренутака, - оно што говорим богохулно.
Али то је оно што осећам. Материјални свет са
свим својим мукама и несавршеностима је прелеп.
Мислиш ли да грешим? Даскалосово питање ме је
изненадило. Тон његовог гласа и интензитет
његовог погледа одавали су утисак да он заправо
очекује одговор као да сам ја, у ствари, у
Позицији да му га дам.
- Желео бих, - промрмљао сам неспретно, - да
могу да ти одговорим. - У ствари, био сам потпуно
ганут Даскалосовим земаљским чежњама. То ме је
подсетило на причу о једном Зен учитељу. Током
целог свог живота проповедао је о неважности и
илузорној природи материјалног света. Када се
приближио час смрти, ученици су се скупили око
његове самртничке постеље жељни да чују последње
речи мудрости. Једино што је успео да изговори
било је: „Желим да живим." Његови ученици били
су потиштени. „Али учитељу, како можете то да
кажете?" Протестовали су. „Заиста, али заиста
желим да живим," поновио је и склопио очи. То је
била његова последња лекција.
Рано увече напустио сам Даскалосову кућу.
Договорили смо се да се поново састанемо и
наставимо дискусију о природи Апсолута и месту
човека у космосу. У међувремену сам се договорио
са Костасом за суботу. Тог дана требало је да се
врати у Никозију. Планирао сам да се одвезем
назад у Лимасол са њим и да присуствујем састанку
његовог круга ученика заказаном за то поподне.
Костас је био рођени учитељ. Већ сам
присуствовао неколицини његових састанака и био
сам задивљен нивоом квалитета дискусија које су
уследиле после формалног представљања. За разли-
ку од Јаковоса,чији је отац био радник,Костас је
потекао из богате породице из Фамагусте, главног
лучког града на острву пре доласка турских трупа
/1964. године/. После те трагедије обрео се у
Лимасолу као избеглица са женом и двоје деце,
где је уредио пространи ауто-сервис. Пре турске
инвазије, Костас је провео пет година у
Енглеској и стекао диплому машинског инжињера.
Пошто сам упознао његове ученике,схватио сам да
се већина њих придружила кругу пошто је

присуствовали исцељењима која су обавили било
Костас било Даскалос. Жена од четрдесетак година
рекла ми је да се придружила Костасовој групи
пошто ју је излечио од мучних главобоља од којих
је патила више од дванаест година. Костасов
најуспешнији ученик, државни службеник, придру-
жио се групи пошто му је Даскалос излечио ћерку
која нија могла да хода.
- Када сам отишао као Даскалоса, - рекао ми је,
моја ћерка имала је три године. Седео сам на
столици и држао је на крилу. Даскалос ми је
причао о њеном стању. Изненада је пружио руке и
обратио јој се: „Дођи, душо;" Пре него што сам
схватио шта се дешава и на моје огромно
запрепашћење, исклизнула је из мог крила и
кренула ка њему. Подигао ју је и ставио на крило.
На тренутак сам био престрављен. Шта то ради са
мојом ћерком?, помислио сам. До тада једва да је
могла да хода, а и плашила се непознатих. Када
сам је видео како седи на Даскалосовом крилу и
смеши се осетио сам олакшање и схватио да се
чуда дешавају. Скинуо јој је ципеле, спустио је
и рекао: „Ходај, душо." Од тада нормално хода.
Један од Костасових ученика, бивши члан
Даскалосовог круга се који се преселио у Лимасол
и придружио Костасовој групи, рекао је:
- Некада сам боловао од бубрега и планирао да
одем на операцију и уклоним камење које ми је
задавало велике болове. На дан операције покушао
сам да устанем из кревета и обучем панталоне.
Осетио сам тако јаке болове, да сам пао назад у
кревет. Док сам тако лежао указала ми се
Даскалосова слика, почео сам да се концентришем
на бубреге, да шаљем умне таласе одређене боје,
како нас је Даскалос учио.После пар минута
Концентрације, камење у мојим бубрезима се

изгубило и бол је престао. Излечио сам се и није
ми била потребна операција.
-Kолико дуго познајеш Даскалоса? - упитао сам
Костаса док смо се возили ка Лимасолу.
Откад знам за себе. Држао ме је на крилу, -
одговорио је Костас уз смех, - Моји родитељи
били су његови ученици. Врло рано сам почео да
слушам његова учења. Сећам се да је једног дана,
док сам био мали, Даскалос био у нашој кући када
ме је отац истукао.
- Схваташ ли да сада тучеш учитеља, - рекао је
Даскалос оцу. У то време нисам схватао шта то
значи.
Затим ми је Костас рекао да се пре само пет
година „пробудио" у стварности онога што јесте.
Сећања на прошле животе почела су да му се
враћају. Тврдио је да је у једној од инкарнација
био витез на двору краља Ричарда Лављег Срца и
да је учествовао у крсташким ратовима.
Док сам студирао у Енглеској, имао сам снажан
осећај да ми је тај предео познат. Али права
сећања су ми се тек недавно приказала. Веруј ми,
то нису снови, - рекао је Костас и погледао ме
као да проверава моју реакцију на оно што говори.
- Интензитет те инкарнације мора да је био веома
снажан, - наставио је Костас.
- Једном док сам био ван тела први пут срео сам
претећи црни елементал.Инстиктивно сам посегао
за мачем. Помислио сам да сам витез који се бори
против непријатеља. Одмах сам схватио да то није
прави начин супротстављања елементалима, - рекао
је Костас смејући се.
Па, како си се супротставио том чудовишту? –
упитао сам уз осмех.Створио сам у уму елементал
који емитује бело светло и упутио га ка црном
елементалу.То увек успева ако знаш како то да

изведеш.
- Костас је онда наставно и рекао да се, кад год
је осетио сувише снажан елементал увек брзо
враћао у тело где је безбедан.
Наша тела су као утврђења, Штите нас од спољних
непријатеља, - рекао је Костас док смо претицали
велики камион због којег смо ишли споро већ
десетак километара.Шта подразумеваш под термином
„буђење"? - упитао сам.
- Постоје ли одређени кораци који се морају пратити пре него
постанеш „будан"?Буђење за нас значи схватање ко смо, што
се разликује од наше садашње личности. То подразумева и
сећање на наше прошле личности. Обично се дешава у три етапе.
Прво,подсвесно осетиш да си већ живео. Мени се то десило док
сам студирао у Глазгову. Други корак се десио када сам почео
да видим слике које су долазиле у мој ум у облику снова.
Трећи корак је када свесно почињеш да доживљаваш одређена
искуства из прошлости.Могу ли се прескочити прва два корака?
По правилу не. Сада говорим о обичној особи на свом путу у
Истраживању Истине. За искусног учитеља прва два корака не
морају бити обавезна. Вероватно се Даскалос родио „будан"
или скоро „будан". Али, немој мислити да и Даскалос не
истражује истину. И он је ученик. Не престајеш да будеш
ученик све док се не пробудиш као бог.У тренутку када кренеш
путем знања, - наставио је Костас, - почињеш свесно да носиш
свој сопствени крст. Исто тако можеш свесно да подигнеш крст
својег ближњег.Мислиш, да преузмеш његову карму?Да. То радиш
путем љубави. Када спроводиш терапију, свесно или несвесно
апсорбујеш бол другога. Веруј ми, то није мазохизам већ још
потпуније уживање у животу. Прилазиш ближе такозваној срећи.
Наравно, унутар груботварне материје нема среће. Постоји
само уживање и задовољство.Где је онда срећа? - упитао сам.
Права срећа постоји само унутар ноетских светова. Природно,
значење среће је различито на сваком ступњу стварности. Када
идеш путем сазнања живот је значајнији.Мислиш ли да је мала
ствар схватити да ниси изгубљен? - питао је Костас свечано.

Вероватно су жудне мисли оно што те упућује на ово веровање,
- рекао сам суво.
Не, када имаш доживљај ништа не може да уздрма
твоје осећање сигурности, - одговорио је Костас.
Био је то стандардни одговор који сам чуо да и
Даскалос и Јаковос стално понављају. Били су
сигурни да су носиоци просвећења и да је њихова
мисија у животу да помогну ближњима да изађу из
таме, незнања и очаја.
Коста, - рекао сам, - приметио сам да ниси вољан
да дајеш информације о предавањима. Зашто си
толико опрезан?
Слушај, Киријако, - одговорио је Костас
гледајући пут, - није паметно нагло изложити
некога превеликом светлу. Може да ослепи. Можеш
наудити особи ако јој откријеш одређене истине
које није спремна да прими.
На који начин истина може некоме да науди? Можеш
ли ми дати пример?
Рећи ћу ти, - рекао је Костас одлучно, пошто је
неколико тренутака разматрао моје питање.
- Пре неколико месеци морали смо да избацимо
једног брата из круга јер је, када је сазнао
како да спроводи егзоматозис, то и искористио.
Како? - упитао сам и приметио да се Костас смеје.
Био је директор средње школе и блудник је кренуо
да посећује собе својих ученица док је био ван
тела, - одговорио је Костас и придружио се мом
смеху.
- Упркос његовим молбама да га прихватимо назад
у кругове, категорично сам се успротивио. У
његовој аури видео сам много еготизма. Да сам га
пустио да настави, он био би у искушењу да
злоупотреби своје моћи, не само на штету других,
већ и на своју.Видиш, - наставио је Костас, - када се
укључиш у мистицизам, грешка ове врсте те може држати у

истом стању у неколико инкарнација. Што се више
уздигнеш,то је болнији пад. Зато је мистицизам тајновит.
Не заборави да, ако помоћу одређених вежби медитације које
научиш у унутрашњем кругу, успеш да пре времена отвориш
своје свете дискове, може те обузети осећање ужаса. Када се
доживе таква искуства, осетљивост на духовне ствари може да
заостане у развоју неколико наредних инкарнација.
Или се може завршити у лудници, - додао сам.
- Наравно. Зато је мудро увек имати ментора да те води овим
путем. То је најбезбеднији начин. Веруј ми, кад год је неко
спреман за ове истине, учитељ ће се увек појавити у његовом
животу.
Да ти право кажем, - наставио је Костас, - врло је тешко
просудити да ли ће одређена информација о неким мистичким
стварима имати повољан или катастрофалан утицај на некога.
Овакве ствари могу да збуне умове који су сувише везани за
земаљске интересе. Шта једном користи, другом штети.
Да ли је могуће читањем књига добити информације које се
дају унутар кругова? - упитао сам.
Не. Предавања Оца Јоханана нигде се не бележе.Приметио сам
да сте ти и остали потпуно сигурни да је знање које стичете
о духовним стварима неупоредиво са било којим другим. Како
можете бити толико сигурни када постоје одређене
противуречности између различитих мистичких система?
Наше информације долазе са самог извора. Јоханан није само
учитељ који живи са друге стране, Он је Христов најдражи
ученик и биће које надгледа еволуцију наше планете.Да ли то
значи да је Даскалос непогрешив? Да ли све што ти каже
прихваташ као истину?
Не. Не. Имамо и ми несугласица мећу собом, као
што си приметио, посебно што се тиче земаљских
ствари.Костас је тврдио да је природно имати
несугласице на нижим нивоима постојања, пошто је
материјални мозак увек претња апсорбовању мудрости.
Стога је и начин за решавање просторно-временских питања
дискусија и договор, никада наметање Даскалосове воље или

воље невидљивих учитеља.
- На вишим нивоима постојања, међутим, значење је такво да
је чиста светлост и мудрост. Ко год тамо уђе апсорбује га.
Учитељи нам диктирају како да се понашамо. Они нам показују
пут и од нас самих зависи да ли ћемо наставити тим путем.
Да, грешићемо, али тако се спознаје.Наши ставови што се тиче
политичких и друштвених питања могу се разликовати, -
наставио је Костас, - али знамо да та питања нису толико
битна, и из тог разлога им и не придајемо више значаја него
што заслужују. Ево примера: у мојим круговима има људи који
припадају различитим политичким партијама. У ствари, у мом
кругу је истакнути члан комунистичке партије.
Тешко ми је да у то поверујем, - рекао сам уз смех. -
Комунистички мистик?
О, да! - Узвикнуо је Костас значајно. - Али морам да кажем
да је врло тешко ускладити политичку улогу са духовним
активностима. Жена му је запретила да ће га. ако не напусти
наше кругове, пријавити партији.Шта си му саветовао да ради?
Да остане у партији и привремено напусти наше кругове, све
док не среди своје брачне проблеме. Може да буде од користи
својим ближњима са своје позиције, тј. позиције члана
комунистичке партије. Да иронија буде већа, жена му се
разболела од рака и током наших сусрета покушали смо да јој
помогнемо на даљину.
Зауставили смо се да направимо паузу у Скаринуу, селу на
пола пута између Никозије и Лимасола, Било је то
традиционално одмориште, мала оаза где се може уживати у
локалним посластицама, слаткишима направљеним од сирових
ораха и коре диње, и где се увек може сркутати турска
кафа. Костас је великодушно наставио да одговара на моја
бескрајна питања о његовом односу са Даскалосом и личном
ангажману у самим круговима. Он је толико времена уложио у
исцељење и Јохананова предавања да је једва стизао да се
бави својим послом.
Знаш, - почео је Костас док смо се враћали у кола, - ми смо
попут патуљака поред Даскалоса. На духовној путањи он је

више светлосних година испред нас. Али јавност не зна ко
је он ни шта ради. Већина људи претпоставља да је он само
лекар или врач и често се код њега долази из најбаналнијих
разлога.Због чега, на пример?
Дошао је прошле године један мушкарац и захтевао од Даскалоса
да „докрајчи" мужа његове свастике. Даскалос се разбеснео и
замолио га да одмах оде. Онда је тај човек извадио из џепа
свежањ новца и размахао се њиме испред Даскалосовог лица.
„Видиш ли ово, господине?" - повикао је. - „Свака од њих је
новчаница од пет фунти. Све су твоје ако урадиш оно што
тражим."
Могу замислити колико је Даскалос био љут, - про-
коментарисао сам.
Његов одовор је био следећи: „Савиј те новчанице од пет
фунти и..."
Мислим да знам остатак, - рекао сам и придружио се
Костасовом смеху.Целе једне недеље, - наставио је Костас
причу, - Даскалос је подносио другог човека који му је
непрестано досађивао. Тај човек је продавао лозове и тражио
је од Даскалоса да изабере добитне бројеве из гомиле.
Даскалос му је објаснио да не може то да уради и узалуд
га молио да га остави на миру. Човек је сатима седео у
ходнику. На крају је Дасаклос изгубио стрпљење када су дошле
две младе жене а тај човек почео да прави непристојне
примедбе. Даскалос га је ухватио за уво, извукао га из куће
и отерао га лупнувши га двапут по глави. "Прави ђаво",
промрмљао је човек док је отрчао држећи се за главу. „Још
си луђи од мене!"
Понекад људи долазе код Даскалоса, - наставио је Костас, с
намером да га задиркују. Био сам присутан када је један
брачни пар дошао и донео слику мртвог брата. У тренутку када
је Даскалос додирнуо слику схватио је да је „преминули" жив
и здрав и да чека напољу у колима. Отерао их је с гађењем.
Тешко ми је да замислим како је могуће рећи да ли је неко
жив или мртав само додирујући слику.Веруј ми, - рекао је
Костас у поверењу, - нема ничег лакшег. Слика је средство

уз помоћ кога се усаглашаваш са магнетизмом и вибрацијама
неке особе. Ако видиш да је њена сребрна спона нетакнута,
то значи да је особа жива.
Изгледа једноставно, - одвратио сам док сам се смејао
подигнутих обрва.
Сребрна спона, Костас је објаснио, је она која везује
психоноетско тело са груботварном материјом. Ако сретнеш
особу на психичком плану и та особа има сребрну спону, то
значи да она такође живи на плану груботварне материје.
Одсуство сребрне споне значи да особа живи само унутар
психоноетских светова.
Приближили смо се Лимасолу када је Костас,
одговарајући на моје питање, почео да описује како
се он лично осећа у егзосоматозису.
Потребна је врло интезивна концентрација да би могао да
напустиш своје тело. Твој материјални мозак мора потпуно да
престане да вибрира. Мораш прво да научиш да затвориш врата
своје подвести, тако да ти мисли не ометају концентрацију.
Затим, путем посебне медитационе технике коју ћеш научити
када узнапредујеш у свом истраживању, наћи ћеш се ван
тела.
На првом кораку егзоматозиса налазим се у стању
хипертензије. Осећам да сам и у свом материјалном
телу и ван њега. То је понекад фактор који ми не дозвољава
да напустим тело.Када да си ван тела,а твоја свест близу
њега, и постоји велико искушење да мислиш и да гледаш. У
тренутку када то урадиш поново си у телу.
Када смо ван својих тела, - наставио је Костас, - апсорбујемо
етеричну енергију из космоса и путем ове енергије спроводимо
лечење.Како се осећаш када се вратиш у тело?
- Невероватно сам живахан и пун енергије. Пун сам живота. У
егзоматозису апсорбујеш толико етеричне енергије да те она
ревитализује. Свака честица твог тела напуни се виталношћу.
То је нешто што ћеш и сам осетити када први пут искусиш то
стање.Сумњам да ћу икада успети у томе, - промрмљао сам.Не
очајавај, - рекао је Костас охрабрујуће.

- Знам човека који је безуспешно покушавао да напусти тело
двадесет година.Када је одлучио да престане да вежба,нашао
се ван тела. Увек треба имати на уму принцип граница на које
наилазимо у природи.
Шта је то?
Лед ће увек остати лед до одређене критичне температурне
тачке, када ће се трансформисати у воду. Вода ће увек остати
вода све до одређене температурне тачке, када ће се
трансформисати у пару. Исто је са вежбама. Можеш се борити
годинама да постигнеш одређено психонетско достигнуће и
можеш да будеш очајан што у томе не успеваш, али ипак ти
напредујеш и крећеш се ка критичној граници а да тога ниси
ни свестан. Једног дана ћеш се неочекивано пробудити и
почети свесно да живиш унутар психоноетских светова.Али
ако не будеш истрајан и упоран не можеш далеко да
доспеш.
Нашли смо се Лимасолу а да нисмо ни схватили колико је
времена прошло. На улицама је владао хаос. Левичари су
организовали антиратно окупљање против британских база у
околини. Демонстрације су се завршиле код градског парка у
близини стана родитеља моје жене. Преко јаког озвучења чули
су се политички говори и слогани пропраћени песмама Микиса
Теодоракиса. Познати грчки композитор дошао је на острво да
би присуствовао окупљању,и његов промукли глас зачуо се како
води неприпремљен и неусаглашен хор.
Уз велике потешкоће успели смо да се пробијемо кроз гомилу
и да дођемо на време до стана једног од Костасових ученика
где је требало да се одржи састанак.
После кратке молитве Костас је споро прочитао забележену
лекцију коју му је раније дао Даскалос. Лекција је била о
Апсолуту и светим монадама. Појединци који потичу од истих
Светих Монада, рекао је Костас, имају посебан афинитет једни
према другима. Са оваквим појединцима смо телепатски везани
и утичемо једни на друге. У „краљевствима одвојености" имамо
браћу који се могу сматрати чак и нашим непријатељима, а са
којима смо ипак физички везани.

Када духовно еволуирамо, ми подсвесно помажемо нашој браћи
да се и они уздигну. „Духовни развој сваког води духовном
развоју свих." Наше сопствено уздизање ће стога зависити од
наше браће.
Костас ми је у неколико наврата помињао да су Даскалос,
Јаковос,Теофанис и он сам део једне исте Свете Монаде.Зато
су и у непрестаној телепатској вези. Шта год да се деси
једном од њих, остали осете. Када се Даскалос лакше повредио,
Костас је тврдио да је у истом тренутку осетио бол баш на
месту где је Даскалос био повређен. Костас је морао да
прекине са послом проведе дан у кревету. Није било видиљивих
медицинских разлога за његове болове.
Када је било завршено формално представљање, уследила је
жива двочасовна дискусија о светим монадама и односу човека
и Апсолута, Ја сам поставио последње питање Пошто је
Апсолут, као што си рекао, свезнајући, Он мора унапред знати
како ћемо бирати и деловати. Где је онда наша слобода избора?
Моје питање изазвало је метеж. Чинило се да су сви чланови
круга били у дилеми. Костас је инсистирао да је човек
слободан и потпуно одговоран за своја дела и стварање своје
карме.
- Ако променимо елементале које пројектујемо, - рекао је, -
мењамо своју судбину.
- Било какве пројекције будућности, - наставио је Костас, -
нису ништа друго до могућности које се заснивају на ономе
што се до сада десило.
- У сваком тренутку који пролази ми наново исписујемо
историју будућности, која се заснива на изборима које смо
направили.
- Костас је наставио да даје аргумент за аргументом у прилог
томе да је човек одговоран за сопствена дела и мисли. И да
бисмо у потпуности схватили појам слободне воље, Костас је
са нама поделио једно своје физичко искуство које је недавно
имао када се суочавао са истим питањем.
Често нема речи којима би се представиле одређене истине.Ово
је чак и за Јоханана проблем. Једног дана, да би нам одржао

лекцију о природи односа између Апсолута и будућности, увео
нас је у вечну садашњост. Нашли смо се унутар огромног храма
који је био окружен џиновским стубовима. Под и зидови храма
били су сачињени од алабастера, док је купола била од сребра.
Тражили смо крај храма, али га није било. Код улаза су се
непрестано стварали нови додаци. Чинило се да је храм
непрестано постајао све већи код улаза. Како смо улазили све
дубље у храм, тако смо се враћали све више у прошлост.
Јоханан је био присутан, али нас је по храму водио неки
други учитељ. На зидовима са обе стране налазили су се рељефи
и приметили смо да се без престанка исцртавају. Даскалос је
хтео да сазна шта они представљају. Одговор је био следећи:
„То Логос бележи све што се дешава унутар универзума, унутар
света изолованости." Даскалосу је онда дозвољено да додирне
један од рељефа и истог тренутка осети догађаје који су ту
забележени.
- У храму времена нисмо видели ништа изгравирано за
будућност. Речено нам је да се будућност константно ствара
унутар вечне садашњости. Доживљајем смо искусили да је
људска слобода реалност и да није апстрактан појам.
10
ЧУВАРИ ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ
Били смо усред ручка са Даскалосом и Јаковосом када је спикер

на радију прочитао најновије вести о Скајлабу, америчкој
свемирској лабораторији која је кружила у орбити Земље. Био
је 11. јули 1979, очекивани датум уласка Скајлаба у атмосферу
и медији целог света били су у ишчекивању. Чак су и авио-
компаније отказале своје летове у време очекиваног пада, и
свуда је владало осећање нелагодности и страховања. Јављено
је да су Американци изгубили контролу над Скајлабом и да
постоји могућност да се сруши на неку густо настањену област.
У веселом расположењу, Даскалос је описао како му је један
сељак закуцао на врата веома касно ноћу, питајући га да ли
ће Скајлаб пасти на његову кућу. Био је то сиромашан човек
који је управо био саградио себи трособну кућу. Његова жена,
застрашена вестима о паду Скајлаба је захтевала да он оде у
посету „Магу из Строволоса" и да сазна шта ће се десити.
Даскалоса је и забављало и нервирало што га буде усред ноћи
због такве тривијалности.
- Ако ти је суђено да Скајлаб падне на тебе, онда ће пасти
на тебе! - рекао је Даскалос сељаку. Сељакови страхови нису
нимало били ублажени. Даскалос није увек толерисао људе који
су му долазили због онога што је он сматрао будаластим
стварима, као што је прорицање судбине. Једног дана, док је
заливао цвеће у башти испред куће, потражио га је један
човек. Помислио је од Даскалоса да је баштован. „Тражим оног
факира" рекао је.
„Да ли знаш где је?" „Да ли одговорио је Даскалос.
„Горе је у соби,лежи на ексерима.Тамо ћеш га на-
ћи."Сумњичави човек се попе уз степениште и вра-
ти кроз неколико минута,изјављујући да горе нема
никога.„Да ли је прозор отворен,"упитао је Да-
скалос,глумећи озбиљност.„Да." „Е, па," Даскалос
слегну раменима „онда мора да је одлетео."
Узгред сам поменуо да сам у јучерашњим новинама
прочитао да један индијски јоги тврди да ће
претворити Скајлаб у пепео.
- То је врло опасно. Може да му спржи тело, -

приметио је Јаковос.
Тај индијски јоги није једини који ради на
Скајлабу, - рекао је Даскалос када је завршио са
јелом.
- Има много мистика који покушавају да скрену
његову путању. И ја сам радио на њему цео дан.
- Затим се нагло окренуо ка Јаковосу и рекао
тихо:Онај мангуп, Лоизос,ми је био у кући јутрос
и схватио шта радим. Понекад је толико бистар,
а понекад је као пањ.
Схватио сам да ће се десити нешто значајно, па
сам потражио нотес. Емили је већ била затворила
сва врата и прозоре и навукла завесе како би
спречила јулску врућину да улази у кућу.Улице су
биле мирне у време поподневног одмора. Све про-
давнице и канцеларије су биле затворене између
један и четири поподне. Једва да је било икаквог
трага живота на улицама.
Даскалос рече да је сада време да провери шта се
"тамо горе" дешава са Скајлабом.
Сео је на кауч и завалио се у полулежећи положај.
Био сам прекопута њега,са оловком и бележницом
у руци. Емили је седела поред мене са изразом
збуњености и зачуђености. Јаковос је био са
Даскалосове друге стране, док му је лице одавало
знаке забринутости.
Да ли би хтео да идеш са мном горе? - упита га
Даскалос.
- Не - одговорио је Јаковос суво,Даскалос затвори
очи док се спремао да напусти тело. Јаковос, са
напетим изразом лица, усмери поглед на учитељев
пупак док је Даскалос био у стању транса.Сви смо
ћутећи посматрали шта се дешава. У ваздуху је
лебдело неко сабласно осећање. Кроз десетак
минута,Даскалос се пробудио.Веома је мрачно та-
мо горе, - приметио је Даскалос озбиљно.

- Има и других људи. Видео сам неколико Индуса,
Тибетанаца и једног црног Американца. Ја сам био
једини Европљанин. Изгледа да су се плашили мра-
ка и држали су се на растојању од Скајлаба.
Покушао сам да му приђем што је могуће ближе.
Вибрира демонски.
- Ту Даскалос показа руком како се Скајлаб
кретао.
Даскале, шта си радио тамо горе? - упитао сам.
Покушао сам да га одгурнем на Јужну хемисферу,
где има више воде и мање људи.
Како си то покушавао да одгурнеш Скајлаб на Јужну
хемисферу?У уму сам створио дискове округле као
Месец и усмерио их на Скајлаб тако да ударе у
њега и одгурну га ка Јужној хемисфери.
- Даскалос тада помену да га је његово сребрно
уже вукло назад у тело.
Због тога је простор око мог соларног плексуса
толико вибрирао, што сте вероватно приметили. -
Само је Јаковос то приметио.
Зашто ми се сада не придружиш, да ми помогнеш да
га гурнемо на југ - поново га је Даскалос
наговарао.Јаковос је још једном одбио.Више је
волео да стражари над учитељевим телом. Очигле-
дно је Даскалосову авантуру сматрао прилично
опасном и једва је прикривао страх.
Све док дишем, - Даскалос му је давао упутства, - не
узнемиравај ме. Немој да поновиш онај шамар како би ме
присилио да се вратим, рекао је смејући се. Даскалос је имао
на уму један догађај када га је Јаковос „присилио" да се
врати у тело док је овај био у стању егзосоматозе.
Даскалос затвори очи. Изгледало је да је у стању дубоког
транса. Јаковос је будно пазио. Емили и ја смо ћутали,
пасивни посматрачи необичне драме која се одвијала пред
нама. Кроз неколико минута Даскалос је поново отворио очи.
Скајлаб се креће страховитом брзином и вибрира као пијанац,

- известио је и поново то илустровао покретом руке. Тада је
затворио очи и ушао у још дубљи транс. Прошло је неколико
минута и Јаковос је био још уплашенији. Упитао ме је да ли
је Даскалос горе више од десет минута.
- Не, тек је прошло нешто више од седам минута.
- Тада Јаковос узе Даскалосову десну руку и провери му пулс.
Време је да се врати,- промрмља и погледа у нас као да смо
ми ту нешто одлучивали. Чим је завршио реченицу, Даскалос
отвори очи. Био је потпуно бодар и узбуђен догађајем кроз
кога је управо прошао.
- Велик је као минарет и спрема се да уђе у атмосферу.
- Поређење са минаретом ми је звучало прилично смешно,и
упркос озбиљности ситуације имао сам муке да не прснем у
смех.Даскалос је застао неколико тренутака и посматрао нас.
Мора да је приметио нашу неверицу. Осмехнуо се, и рекао да
можда не би требало да јавно говорим о ономе чему сам управо
био сведок, јер се људи лако „скандализују". Даскалос се
бринуо јер је мислио да се велике поруке и учења која су
долазила кроз Јоханана неће схватити за озбиљно, ако бисмо
у јавност износили и догађаје који изгледају сувише
„фантастично".Признајем да сам подлегао искушењу да испричам
овај необичан доживљај тог врелог јулског дана. Био сам
сигуран да је то искуство истинито и аутентично, без обзира
на чињеницу да је за нас, благо речено, изгледало необично.
Наравно да нисам имао никаквог начина да проверим
„објективну реалност" њиховог доживљаја, пошто сам нисам
могао да „идем горе".
Да ли си се можда предомислио? - Даскалос је поново наговарао
Јаковоса.
Не. - Ученик је више волео да прати физичко стање учитеља,
као какав пажљив болничар. Даскалос поново уђе у транс. У
соби су владали мир и тишина док смо чекали на Даскалосов
следећи потез. Када је отворио очи, изгледао је узбуђеније
но икад.Управо сам видео три летећа тањира. Ентитети у њима
су комуницирали са мном и замолили ме да престанем да шаљем
округле дискове на Скајлаб,јер су реметили његову равнотежу.

Рекли су да је њихов метод бољи, па су ме позвали да пређем
на њихову страну и да посматрам како раде.
- Затим је објаснио да су та бића усмерила зраке светлости
на Скајлаб и онда се померили на југ у покушају да га одвуку
са собом. Даскалос ухвати Јаковоса за руку и још једном га
позва да му се придружи. У међувремену сам тихо укључио
транзистор да бих чуо најновије вести на Би-Би-Си-ју.Спикер
је изјавио да се НАСА нада да ће свемирска лабораторија
пасти у јужни Атлантик или Индијски океан. НАСА још увек
није имала контролу над њим и научници су се бојали да
Скајлаб не падне на насељену област. Када је Даскалос поново
изашао из транса, наставио је да живахним гласом прича о
својим искуствима са ванземаљцима.
Ти ентитети су заиста високо развијени. Они живе у вишем
ноетском свету и немају облик. Тражили су од мене да напустим
своје обличје и да им се придружим.
Зар заиста мораш? - Промрмљао је Јаковос, знајући врло добро
да је потпуно бескорисно да одговара свог учитеља.
0, да! - рекао је Даскалос тврдоглаво, и објаснио нам шта
се спрема да учини.
Сада морам иза себе да оставим своје обличје и да се успнем
без ичега, само са својом самосвешћу.
Док је објашњавао своју нову авантуру, Емили је брзо изашла
из куће да би сачекала наше двоје деце које је моја сестра
управо довела. Константин, мој двоипогодишњи син, је отишао
у другу собу и играо се сам, док је Васја, наша шестомесечна
ћерка, бучно пузила по поду испред Даскалоса. Упитао сам да
ли њено брбљање смета ономе што он ради. Уверио нас је да
то не представља никакав проблем и да чак можемо да пустимо
музику ако желимо.
Затим је после кратког одмора још једном ушао у свој
самоиндукован транс. Приметио сам овог пута да му се руке
жестоко тресу, док му се лице грчило. Јаковос је и даље био
на стражи.После десет минута проверио је Даскалосов пулс.
Шапатом нам је рекао да му је пулс достигао сто десет отку-
цаја у минуту.Даскалос је ускоро отворио очи.Имају проблема

да га одгурну. Звижди демонски и прави заглушујућу буку. Ове
суперинтелигенције раде веома напорно.Ми смо толико безна-
чајни у поређењу са њима.Ако не успеју да му промене пута-
њу,Скајлаб ће пасти на Канаду.
- Затим је био спреман да опет иде „горе".
- Пусти да ми пулс достигне сто четрдесет.Биће лакше за ме-
не, - дао је упутства свом ученику.
Јеси ли сигуран да није опасно оно што чиниш? - упитао сам,
примећујући да је Јаковос погнуо главу у готово потпуном
очајању.
- Биће много опасније ако не успемо да одгурнемо Скајлаб на
југ. Ово је први пут да чиним тако нешто - додао је Даскалос
и затим затворио очи. Прошло је осам минута пре него што
је Јаковос проверио пулс свог учитеља.
Отишао је на жељену трајекторију,- прокоментари-
сао је Даскалос кад је изашао из транса, потпуно
задољан што је посао добро обављен Даскале,да ли
се та бића могу видети голим оком?
Не, она живе у ноетском свету, Она немају облик.
- Затим је наставио да прича о свом искуству са
ванземаљцима са више детаља.
„Ми смо чувари планете Земље," рекли су. „Ваша
Земља је као обданиште пуно бучне дечурлије."
„То је башта пуна паразита и вируса," одговорио
сам.„Не, она је израз Живота," узвратили су они.
Изгледало је као да раде у групама, што ми је
давало утисак летећих тањира. Упитао сам их да
ли они стварно користе летеће тањире, али су
игнорисали моје питање. Њихов одговор је био да
су они „људи из космоса". Живе око наше планете.
Оданде Земља изгледа као дивна кугла.
Комуницирао сам са тим бићима тако што сам своју
свест координирао са њима. Био сам унутар њих и
они су били унутар мене. Изразио сам жељу да их
поново сретнем и позвао сам их да сиђу на Земљу.
Одбили су.Рекли су да више воле да нас посматра-

ју из даљине.„Знаш начин, дођи и састани се са
нама овде," одговорили су.
Можда им није пријатно да посећују Земљу. Када
сам се спремао да се вратим у тело,посаветовали
су ме да прођем кроз њих да бих сишао одморан.
После тога сам се осећао веома релаксирано. Они
нас истински воле, - изразио је Даскалос своје
чуђење размишљајући о природи тих суперинтели-
генција.
Осећао сам као да су они један облик светлости са
интензивним вибрацијама.Има их безброј.
- Настаде пауза док је Даскалос размишљао о свом
искуству. Мисао је нешто тако дивно! Примао сам
њихове мисли и могао да их разумем. Имао сам
утисак да знају све што и ја знам. То су
вероватно арханђелске силе.Да ли мислиш да имају
самосвест?Очигледно да имају.
Али зар то није супротно од онога што си нам
говорио о арханђелским облицима који су
светодуховни ентитети, више него логоични?
Можда оно што важи на Земљи не важи на вишим
нивоима свести. Светодуховна бића, стога, могу
такође имати самосвест. Морам то да проучим.
Било је пола пет поподне и улице су поново
оживеле. Врелина је попустила и поподневни
поветарац са мора је доносио освежење. Даскалос
ме замоли да га одвезем кући. Док смо путовали,
чудио се и уживао у јединственом и узбудљивом
доживљају кроз који је прошао.
У девет увече слушао сам Би-Би-Си. Спикер је
изјавио да су амерички научници почели да поново
успостављају делимичну контролу над Скајлабом.
Међутим, он још увек може пасти изнад севернои-
сточног дела Сједињених Држава или изнад Канаде.
Касније те ноћи, Би-Би-Си је објавио да су делови
Скајлаба пали у Индијски океан и на један ненасе-

љени део Аустралије.Сви су одахнули.
Сусрео сам се са Јаковосом следећег дана и ћаскао
о необичном догађају. Упитао сам га да ли је он
стварно видео како Даскалос излази из тела.
Јаковос је објаснио да је видео како Даскалос
напушта тело у облику дима који излази из темена
главе.То што је изгледало као дим је у ствари
био део Даскалосовог етеричног тела. Он је кори-
стио етеричног двојника свог груботварног мате-
ријалног тела,јер је радио на етеричном двојнику
материјалне Земље.Скајлаб није био на психичкој,
већ на материјалној Земљи.Јаковос је истакао да
је Даскалосов пулс достигао сто четрдесет отку-
цаја.Због тога је он стално одбијао да му се
придружи. Морао је да пази на Даскалосово физи-
чко стање, јер је таква врста посла веома опасна.
Касније током дана сусрели смо се са Даскалосом
и наставили наш разговор о Скајлабу. Поменуо је
да је чим се вратио кући поново отишао „горе" да
прати шта се дешава са Скајлабом. Чим је ушао у атмосферу,
почео је да се креће горе-доле, као моторни чамац који
одскаче по површини мора.
Американци су јавили да нису у стању да контролишу Скајлаб,
- рече Јаковос иронично, - и бринули су се да не падне изнад
Канаде или Мејна. Затим су одједном послали сигнални зрак и
померили га на југ.
Да није било оних суперинтелигенција, - додаде Даскалос, -
Скајлаб би вероватно пао на Канаду. Видео сам како три пута
покушавају да га одвуку на југ. Чекали су док се није појавио
на хоризонту, а онда су на њега усмерили светлосне зраке.
Американци треба да науче како да граде свемирске
лабораторије које се дезинтегришу када уђу у атмосферу.
Било је рано увече и Даскалос је био у опуштеном и причљивом
расположењу. Нетипично, није било никаквих телефонских
позива или посета. Пошто је Јаковос скувао три шоље кафе,
наставили смо да ћаскамо до касно у ноћ.Упитао сам Даскалоса

да ли је имао раније контакте са ванземаљским бићима,осим
оних која је сусрео док је радио на Скајлабу.
Да, - рече он, и поче да прича о другом сусрету који је имао
са таквим бићем, пре неког времена.
Осетио сам га негде близу Петра Тоу Ромиоу (Место на
јужној обали Кипра,где је по Хомеровој легенди рођена Афро-
дита.Према Даскалосу, то је један од енергетских или магне-
тских центара планете.) Био сам у егзосоматози са Јаковосом
и Теофанисом. Пошто сам их испратио назад у њихова тела,
вратио сам се на исто место да га потражим. „Али ја сам те
видео," промрмљао сам,"где си?" „Унутар тебе прошапутао
је он. Ја сам унутар тебе да бисмо могли да имамо заједнички
центар за комуникацију. Да ли би волео да ти да дам нека
искуства?Рашири се" наредио ми је.„Знам и сам да то урадим"
,одговорио сам. „Знам да умеш али сада ће бити помоћу
другачијег метода."„Шта хоћеш тиме да кажеш?" „Само чекај и
видећеш."За тренутак сам осетио да је све унутар мене и да
сам се раширио по великој области. „Постани пулсација
Живота. Заборави ко си." „Не. Бојим се," рекао сам му.
„Заборави да си одвојен ентитет. Ма колико да замишљаш да
си се ослободио своје личности, још увек си везан за њу.
„Шта хоћеш тиме да кажеш?", упитао сам. „Престани да осећаш
да си ентитет." „Ти то тражиш од мене да се растворим унутар
Бога?" „Зашто? Зар мислиш да ћеш се растворити кад постанеш
дах Живота,овде, свуда, у свачему?" „Да," рекао сам. „А ипак
постајеш већи, проширујеш се више, и не раствараш се. Не
губећи своје бивство, не трансформишеш се у нулу. Узми овај
простор. Постани дах овог места, дах воде, Живота, свуда.
Видећеш како је то дивно!"„Бојим се."„Само тренутак," одго-
ворио је он, „видећеш да се кроз мене нећеш бојати." За тре-
нутак сам се обазрео унаоколо и могао сам да га видим.Био
је апсолутно диван!
- Да ли је имао људски облик? - Идеју човека, не облик.Он
је био идеја човека.„Збуњен сам," рекао сам, „али знам да
ја постојим." „Кад год погледаш себе у огледалу и кажеш "ја
постојим" одговори он,„то је илузија.Кад говориш о свом ја,

шта под тим подразумеваш?"„Љубав."„Сада се савршено слажемо.
Кад кажеш 'Љубав' ти у себи имаш слику особа које волиш.
Постајеш једно са њима. То ниси ти." „Знаш ли да разумем и
осећам оно што ми говориш, и да ствараш конфузију у
мени?"„Кроз конфузију ћеш и ући у Спознају. Јер ако
не будеш у конфузији,нећеш усредсредити своју
пажњу на откривање Истине и нећеш је наћи. Бићеш
задовољан ситуацијама које нису Истина."„Пошто
сам за сада још увек Даскалос, нисам спреман да те
следим."Он поче да се смеје. „Ха, ха, ха. Колико си ти
очаран том речју и дајеш ми је као лилихип који дајеш
твом унуку да лиже!
Та реч „Даскалос... "
Даскалос се насмеја од срца док се присећао
ироничних коментара ванземаљца и настави.
"Не могу да те разумем," рекао сам му. „Упркос
свега, ти ме савршено разумеш. Али се умориш јер
не желиш да се ослободиш извесних илузија. Међу-
тим,у стању си да их савладаш без бола кад год
зажелиш." „Да ли ме ти можда водиш до неке врсте
уништења, универзализма," упитао сам га. „Ала ти
употребљаваш фине речи! Шта подразумеваш под
универзализмом?" „Па, кад осећам све а не осећам
да сам одвојени ентитет." „Како то може бити? То
значи уместо што осећаш да си Јаковос, Мариос
(унук),Нина,Јана (унуке),ти постајеш то,и више.
Да ли разумеш?Вибрирај мање."„Не,нећу да вибри-
рам мање."„Врати се.Још ниси спреман". „Да ли ти
имаш породицу?", упитао сам га. „Да ли волиш
свог оца, мајку, и децу?" „Шта је рекао твој
Учитељ, Велики и Највољенији? Свакоме ко напусти
оца свога, мајку своју и децу ради мене, даћу му
стоструко тога, и оца и мајку, и децу. Христ је
то рекао у Новом завету, зар није? Да ли си
размишљао о значењу његових речи?" „Уморан сам,"
одговорио сам. „Наставићемо лекцију касније."

- Он је моћан! Какве је шокове изазвао у теби!
- Узвикну Јаковос кроз смех.
„Погледао ме је " настави Даскалос, и рекао:
„Љубави,зар не знаш да си ти ја?"„Не,не желим
то" рекао сам.„Без обзира да ли то желиш или не,
јеси."„Кад кажеш ја,о којем ја говориш пошто
желиш да растворим себе," упитах га.„Желим да те
ставим у велико Ја, у велики оквир."
- Да ли је овај разговор вођен на грчком? упитао сам и
одмах схватио да је моје питање бесмислено.
Он ти говори на начин на који ћеш разумети.Поред тога,
ако хоћу да са мном комуницира само помоћу мисли,онда
је много лакше. Човек губи значење простора и времена и
улази у Вечно Сада, унутар Реалности, унутар Живота ствари."
Да ли си овај дијалог имао баш код Петра Тоу Ромиоу?
То је била тачка фокуса, али смо се ми распрострли преко
психичког плана те области. Преко коликог дела Кипра, нисам
сигуран. Како могу да схватим све те бескрајне слике?
Даскале, да ли је он био људско биће које је дошло у стање
Теозе?
Не знам. Нисам га питао.Да ли је он можда арханђел, као
Михајло или Гаврило?
Можда је један из више класе. Човек је супериоран у односу
на те арханђеле који су тако монолитни. Они знају за свој
посао и ништа више. Они једноставно спроводе заповест
Господа.Кажем вам, - наставио је Даскалос, - није безболно
оставити све оно чега се држимо.
О томе сам и раније размишљао, - приметио је Јаковос.
А ко ти је рекао да они не делују на тебе подсвесно, а да
ти то и не знаш?
Када си то већ поменуо, - рекао је Јаковос, - почињем да
верујем да је то тако.Причао ми је доста о теби, - рекао је
Даскалос показујући на Јаковоса.
- У једном тренутку је рекао:
Да ли је то он кога се бојиш да ћеш изгубити?"Затим ми открио
неке ствари о мојој породици које су ме потресле.Да ли ти

је рекао ишта о Никосу (Даскалосовом зету)? - упитао је
Јаковос,Рекао је:Ако се повучеш од њега он је изгубљен.
Он пати када је удаљен од тебе. Али сада пролази кроз
одређено искуство."„Желим да се одвојим," рекао сам „Шта то
значи одвојити се " одговори он. „Што више покушаваш да се
одвојиш, утолико више постајеш везан за њега."
Можеш ли да ми то објасниш? - упитао је Даскалос Јаковоса,
истински заинтересован. - Причао ми је о толико много ствари
које нисам могао да разумем.
Волео бих да можеш да мислиш као он, - приметио је Јаковос
задиркујући га.
Али како могу да мислим као он? - одговорио је Даскалос
апологетски. - Знаш ли шта ми је још рекао? „Разговараћемо
о томе шта је Љубав, јер ти само замишљаш да знаш шта је
то." „Шта хоћеш тиме да кажеш," упитао сам. „Усредсређујеш
своју пажњу на молекуле Љубави и мислиш да знаш шта је Љубав.
Материјално тело," рече он, „без обзира колико је савршено
и без обзира колико га је Највољенији посветио,није апсолу-
тна Љубав." „Знам на шта циљаш. Али да ли је ти сматраш
злом," питао сам."Не. Не бих је називао злом. То бих назвао
непотпуношћу. Можеш ли да видиш вољену особу из више
перспективе?" „Али она је дивна чак и овде," преклињао сам
га. „Нисам рекао да није дивна, али да ли она престаје да
буде очараност?" „То је Љубав," одговорио сам. „Зар не видиш
да не знаш шта је стварно Љубав? Претпоставимо да баш у овом
тренутку вољена особа, због карме, изгуби своје тело и ти
будеш лишен њ е " р е ч е он.„Карма је проузроковала да се то
деси и дала ми га(Јаковоса) назад"„Лепо,"рече он,„карма га
ти је дала назад јер си га ти желео. Али можеш ли да нађеш
љубав изван облика?" ,Да" рекао сам. „Зашто онда своју пажњу
не усмериш тамо? Зашто имаш потребу за обликом?" „Јер је
облик диван,"одговорио сам. „ Нисам рекао да није диван, већ
да је несавршен.Ти си сувише мали за Бога,а сувише велики
за човека" „Хвала Богу рекао сам, нисам мали човек," и
Даскалос прсну у смех,и затим настави да причао свом психоа-
налитичком сусрету са ванземаљцем.Телепатски ми је

слао мисли.„Напусти слику.Престани да будеш
заљубљен у слику материјалног тела.Распростри се
унутар Љубави.Када ти покажем да су они које
волиш унутар Љубави, биће ти свеједно да ли имају
материјално тело или не." „Зашто ми то ниси пока-
зао када је он онда отишао?" „Ниси био довољно
зрео и не би био у стању да то тада схватиш."
Ко је отишао када? - брзо сам упитао.
Ево ко, - рекао је Даскалос и показао на
Јаковоса.Даскалос је имао на уму Јаковосову смрт
у његовој претходној инкарнацији.
Имао је тако фино осећање за хумор, - приметио
је Даскалос смејући се.
Да ли ти је ишта остало од онога што ти је рекао?
- Јаковос се смејуљио.
Како могу да знам? - одговорио је Даскалос
слежући раменима.
Волео бих да си сам размишљао о свим стварима
које ти је рекао, - рекао је Јаковос.
Да ли си ти икад сам размишљао о таквим стварима?
- узвратио је Даскалос.
Нисам о свима њима,-рекао је Јаковос смејући се.
А ко ти је рекао да си стварно самостално дошао
до таквих открића?Можда си их добио размишљањем?
Не могу то да знам, - наставио је Јаковос,
кикоћући се.
- Можда сам их добио кроз тебе.Следећи пут, - додао
је Даскалос шаљиво, - нећу те вратити назад у тело. Рећи ћу
им: „Зграбите овог момка за косу и пустите га да прође кроз
мало искуства."
Волео бих то, - одговорио је Јаковос док су му очи сијале.
Даскале, - упитао сам, - да ли си срео неке од ових
суперинтелигенција овде на Земљи,међу другим људским
бићима?Мислиш док сам шетао улицом?Да.Неколико. Они се
крећу и изгледају као обични људи.Могу да их
опазим помоћу њихове ауре и да комуницирам са

њима телепатски.Једног дана сам шетао улицом
Ерму,у самом срцу базара. Било је то први пут да
сам срео такво биће.Да ли је он имао име?
Могуће је да такве суперинтелигенције стекну име
кад сиђу на Земљу. Онај кога сам срео је велики
учитељ. Логос га је привремено ослепео када се
појавио пред њим.Сада разумеш о коме говорим?
Јаковос климну потврдно главом, али ја сам морао
још да истражујем да бих схватио кога је имао на
уму.
Да ли је он Кипранин? - упитао сам прилично
наивно.
Не, - одговори Даскалос утишавајући глас.
- Био је то Свети Павле који у својој садашњој
инкарнацији живи као Отац Хиларион доле у
Судану.Неки моји пријатељи су га тамо и упозна-
ли.Он се материјализује и дематеријализује као
велики учитељ.
Дошао је у материјалном телу, - наставио је
Даскалос озбиљног израза на лицу.
- Било је то у време када је моја жена још увек
била жива. Био сам на пијаци када сам га изненада
осетио. После неколико тренутака опазио сам га
како иде улицом и комуницирао сам са њим
телепатски. „Учитељу, јеси ли то ти?" Он се
окренуо, насмешио ми се и наставио да хода. У
том тренутку иза њега је наилазила кочија. „Пази
како идеш, глупи идиоте, или ћу те прегазити "
викнуо је кочијаш. Он се осврнуо и проговорио на
беспрекорном грчком "Извините, господине" и склонио
се у страну " Даскалос се смејао док је причао о овом
инциденту.
Зашто се материјализовао? - упитао је Јаковос,
Немам појма. Али сам га видео у материјалном телу,
одевеног.Покушао сам да му се приближим и одједном сам
га изгубио. „Кирие елеисон," промрмљао сам. По повратку кући

затекао сам га како ћаска са мојом женом. „Знаш ли ти ко је
о н , у п и т а о сам, показујући на посетиоца. „Видела сам га
како седи поред твог кревета онда када си био болестан. То
је Отац Хиларион," рече она. Придружио нам се на вечери и
дуго смо разговарали. Био је у материјалном телу. Чак је јео
пасуљ и лук. Када се спре мао да оде, поменуо је да је иде
у разне делове Кипра да постави талисмане. Нисам могао да
разумем каква је сврха његове посете. Нестао је када је моја
жена отишла у кухињу да нешто донесе. Неколико дана касније
опет сам га срео. „Не помињи ником ништа о томе шта си управо
доживео," рекао ми је.
Сад, можете да ме питате зашто он ради све те ствари. Не
знам. То је Божански План који ми не можемо схватити. Барем
ја не могу да схватим. Остали учитељи се не материјализују.
Они остају у психичком свету и делују оданде. Они раде на
различите начине, - Даскалос је нагло завршио своју причу и
погледао ме у очи.
Сада смо те потпуно збунили, Киријако, - рекао је и прснуо
у громогласан смех.Није био далеко од истине.Ове „фанта-
стичне" приче биле су део његове свакодневице. Мом обичном
конвенционалном уму није било лако да их свари. Ипак,
збуњивало ме је што Даскалос никада није покушавао да од
мене направи будалу, нити је покушао да ме импресионира. У
сваком другом погледу био је као било који смртник, али ипак
изванредно обдарен човек који је умео да оствари подвиге
исцељења који су били истински чудесни и који су представљали
изазов конвенционалном научном објашнењу.
11
ПРИЧЕ 0 ПОСЕДОВАЊУ
Већ је било лето. Жива у термометру се попела на четрдесет

један степен Целзијуса,а метеоролози су предвиђали да ће
бити и четрдесет три.Улице Никозије биле су пусте. Народ је,
упркос ратној кризи, масовно ишао ка обали да се освежи у
Медитерану. Али одлазак на море недељом био је авантура сам
по себи, јер су турске окупационе снаге блокирале прилаз
северној обали. Једино се могло прићи јужној обали и преостао
је само један оптерећени аутопут који је престоницу везивао
са тим делом острва.
Више сам волео да останем код куће, радим на својим белешкама
и слушам тужне мелодије на радију. Био је то петнаести јул,
званични дан жалости за грчке Кипране. На тај дан је /1974./
војна хунта која је владала Грчком у то време спровела
стравичан пуч против владе Кипра, који је изазвао турску
инвазију.Договорио сам се да се нађем са Даскалосом и
Јаковосом касније тог поподнева. Костас је телефонирао да
неће моћи да дође.Као добровољац цивилне заштите морао је
да присуствује специјалној вежби.
Јаковос је провео цели дан помажући брату у граћењу нове
куће. Када је дошао код нас попио је огромну количину воде.
Потпуно је дехидрирао радећи цели дан на јаком сунцу.
Стигли смо код Даскалоса у седам,али нисмо никог зате-
кли.Врата су била откључана и сели смо унутра и чекали.
После пар минута стигао је Даскалос са Лоизосом. Био је
задовољан што нас види, али је изгледао уморно. Одмах се
упутио ка фрижидеру по чашу хладне воде. Провео је цели дан
у Ларнаки у посети пацијентима, где је покушао да помогне
једном пару који је имао брачне проблеме. Био је задовољан
јер је помогао да се спасе брак и почео је да прича о дневним
догађајима. Јаковос је био помало нестрпљив и убрзо је
прекинуо Даскалосов монолог.
Нисмо зато овде, - рекао је натмурено.Закључак је био да смо
дошли да наставимо дискусију о менталним болестима коју смо
започели раније.
Али мислио сам да сте дошли само да ме видите! – ускликнуо
је Даскалос враголасто,правећи се да је разочаран.

- Драги мој Јаково, молим те, скувај ми мало кафе.
- Даскалос је био расположен за задиркивање,а Јаковос је
узвратио истом мером.
Јаковос, - рекао ми је Даскалос пошто је отпио гутљај кафе,
- није довољно толерантан.На пример,приметио сам да тешко
прихвата Никифороса.
У праву си.Не могу да му толеришем у истој мери у којој му
ти толеришеш и из вечери у вече тамо идеш...
Али потребан сам му! - Рекао је Даскалос.
- Тај идиот би извршио самоубиство када бих га напустио. Са
њим морам бити врло стрпљив и не смем од њега да очекујем
да буде на нашем нивоу.Даноноћно бих га имао на души кад би
извршио самоубиство.
- На који начин? - радознало сам упитао.
Даскалос је објаснио да они који изврше самоубиство могу да
се нађу у тешкој ситуацији када уђу у психички свет.Повремено
те особе могу бити заробљене у етеричном груботварном
материјалном свету и не могу да се крећу ка вишим психичким
плановима.Особа може да вибрира сувише близу материјалног
света,што јој не би дало мира.
- Тако, - наставио је Даскалос окренувши се ка Јаковосу, -
морамо помно да мотримо на Никифороса.
- Очигледно је осећао да је Никифорос потенцијална жртва.
Поменуо сам да нисам сигуран да разумем шта је мислио под
тим да особа после смрти може да настави да живи у етеричном
свету и да буде везана за груботварни материјални план.
- Вероватно ћеш,- замишљено је рекао Даскалос,- боље разуме-
ти ако ти опишем одређене случајеве са којима сам се сусрео.
- Почео сам да припремам касетофон за снимање.
- Нема снимања ових прича,- био је категоричан Даскалос.
Схватио сам да су ове „приче" необичне или контроверзне и
један од начина да се заштити је био да забрани снимање.
Уместо тога узео сам своју бележницу и припремио се да
запишем све што буде рекао.
Пре много година, - почео је полако, - један веренички пар
живео је заједно четири године,а да није био венчан.За све

ово време девојка је остала невина. Није дозволила да њен
вереник оствари до краја њихов однос. Четврте године он се
разболео од туберкулозе и лекар га је послао у посебно
одељење ван Никозије. Девојка му је обећала да ће се венчати
чим се опорави. Његова велика патња у те четири године била
је та што она није хтела да са њим има односе. Умро је са
овом великом неоствареном жељом.Због ове превелике чежње за
њом плутао је у етеричном свету, одакле је почео да је узне-
мирава.Девојка је почела да луди.Сваке вечери пре него што
би отишла на спавање он би је полухипнотисао и терао да
остави отворен прозор своје собе. Он би онда ушао као слепи
миш и дошао до ње. Слепи миш би јој се закачно за врат и
исисавао крв и етер.
Зашто крв и етер? - упитао сам.
Особи у таквом стању мотребна је етерична материја
да би се одржала. Девојка је губила много крви и
постајала веома слаба.Кад су је довели,родитељи су
били очајни.„Даскале преклињали су ме, „наша ћерка умире и
лекари не могу да нам помогну. Погледајте само како је
слаба." Приметио сам да јој је врат покривен иако је било
лето.Када сам се заинтересовао за то, рекла је да су јој се
ту појавиле бубуљице.Замолио сам је да ми их покаже.Када је
откопчала оковратник јасно су се видели ожиљци од уједа зуба
слепог миша, управо код артерија. Било је то први пут да се
срећем са таквим случајем и,пошто сам био неискусан,
потражио сам помоћ од Оца Доминика,који је живео с оне
стране.Објаснио ми је да је мртвац,користећи се слепим
мишем,живео још интензивније у етеричном свету.Отац Доминико
ме је упутио како да поступим. „Одседни у њиховој кући неко
време,"рекао је. „Девојка ће се ноћу пробудити да отвори
прозор. Припреми пећ са усијаним угљем у суседној соби. Када
слепи миш уђе узми метлу, уђи у њену собу и затвори прозор.
Буди опрезан, јер ће те слепи миш напасти. Удари га метлом
да би га ошамутио. Затим га увиј у пешкир. Онда иди у суседну
собу и баци миша у пећ, затвори га и пусти да ту изгори" Да-
скалос се завалио у столицу и наставио.И, управо се тако и

десило.Када сам затворио прозор слепи миш ме је напао.У том
тренутку се и девојка пробудила и такође ме напала. Њен
отац, који је био присутан, шчепао ју је и чврсто држао.
Хистерично је јечала и вриштала док је слепи миш умирао.
Затим се смирила и разведрила. „Шта ми то радите " упитала
је. „Покушавали сте да ме спалите." Посаветовао сам оца да
доведе свештеника да освешта кућу.
Шта се десило веренику? - распитивао сам се.
Помогли смо му да се издвоји из етеричних светова да би
могао да оде у више светове. Схваташ ли сада шта то значи
када је неко заробљен у етеричним световима?
Једва да сам завршио са писањем последње Даскалосове опаске,
а он је већ почсо да прича о другом случају.
- Пре тридесет година путовао сам по Пелопонезу на југу
Грчке. Провео сам неколико дана у граду у којем је живела
девојка која је патила од озбиљног психолошког проблема.
Замолили су ме да јој,ако могу, помогнем.Имала је око дваде-
сет пет година и била неудата. У њу се заљубио двадесет пет
година старији пастир,који је од родитеља затражио њену
руку, али они нису пристали. Лоизос је, тако се пастир звао,
погинуо у саобраћајној несрећи. Прошло је пет година од
његове смрти и ништа се није десило. Али једног дана девојка
се пожалила да је, док је чувала козе, видела Лоизоса како
је дозива. Пошто се уплашила, почела је да бежи ка кући, али
ју је он пратио.„Ти си мртав. Шта хоћеш од мене?" Док је ово
говорила почела је да осећа поспаност и села је под маслиново
дрво. Хипнотисао ју је. Девојка ми се поверила да је под тим
дрветом први пут доживела сексуално искуство. Када су је
прегледали открили су да је невина.
Три дана касније мртвац је девојку посетио код куће. Долазио
је ноћу кроз зидове. Навикла је да с њим води љубав. Када
је поново отишла на преглед више није била невина. Лекар је,
међутим, изричито тврдио да је дефлорисана прстима, а не
пенисом. Приметио сам на њеном врату две црвенкасте мрље.
Запитао сам је шта је то. „Пољубио ме је, али су му пољупци
чудни, подсећају на сисање, али ми се свиђају",одговорила

је.
- Провео сам ноћ код њих,али он се није појавио.Није се по-
јавио ни следеће ноћи,Али,касно поподне трећег дана спазио
сам га како долази из воћњака.Када је ушао у кућу и приметио
ме, понашао се као да се знамо годинама. „Здраво, Лоизо,"
рекао сам,јеси лн свестан свог стања?"Објаснио ми је да че-
зне за девојком већ годинама и да никада није имао сексуалне
односе са женама, већ само са животињама као што су магарци,
козе,чак и кокошке,које су умирале после тог чина.Пошто је
девојка сада постала његова није желео да је пусти.Покушао
сам да му објасним да он није жив као ми остали. Није могао
да схвати. „О чему ти то причаш,"протестовао је. „Овде сам,
причам с тобом, јебем се, и ти кажеш да нисам жив?"
- Егзорцизам не би успео над њим, јер се није бојао крста.
Рецимо да је био неморалан верник.Прихватао је Исуса, и зато
је било неопходно убедити га логичним аргументима да треба
да оде.На срећу,успео сам.„Одлазим,"обећао ми је,„и нећу се
вратити, али не желим да умрем." „Ако наставиш да досађујеш
девојци остаћеш у том омамљеном стању као вампир," упозорио
сам га. Окренуо се и отишао. Пси у дворишту су га нањушили
и почели да лају. Када су ме свештеник и лекар питали шта
се десило,избегао сам да им кажем истину,јер сам претпоста-
вио да ми ионако не би поверовали. Испричао сам да је девојка
под утицајем илузија и да сам јој помоћу психоанализе помогао
да савлада проблем. Те ноћи је лекар одржао предавање о
психоанализи сељацима који су седели у кафетерији. Говорио
је о Фројду, подсвесном, и тако даље. Био сам у ћошку, слушао
и смејао се сам за себе.
- А онда је Даскалос почео грохотом да се смеје сећајући се
случаја са лекаром.Отишао сам наредног дана.
- Као да је претпоставио шта ћу да га питам, Даскалос је
наставио.
- Никада нисам открио да ли је пастир дефлорисао девојку или
је она сама то учинила прстима.
Људе опседну елементали које они сами стварају као последицу
сопствене слабости. Само у ретким случајевима срећем

опседнутост бићима која пребивају у етеричном свету. На
пример, много младића са Кипра заврши у лудници јер ствара
снажне елементале због опсесивне мастурбације над сликама
жена. Такав елементал храни се етром појединца да би продужио
живот као етернчна допуна груботварног материјалног света.
Ово може да доведе до лудила. „Исисавање крви" такозваних
вампира је у ствари у сфери етеричног. Много ређе се дешава
да се људска бића понашају као да су вампири.Не
треба бити нељубазан и ускогруд са овим бићима,
чак и у случају демонских елементала треба бити
толерантан. И демони знају да воле.
Истакао сам да нисам схватио последњу Даскалосо-
ву изјаву и затражио сам објашњење.Као и обично,
одговорио је на моје питање започевши нову при-
чу.
После грађанског рата у Либану, када је много
избеглица дошло на Кипар, настала је експанзија
црне магије. Међу избеглицама се налазило неко-
лико моћних врачева који су зарађивали на својим
услугама.Ови црни чаробњаци представљали су за
нас велики изазов. Бринуо сам да не почну да
подучавају локално становништво тајнама свог
заната.
Таквог једног врача замолили су да убије млади
пар, за триста фунти. Знао је како да призове
сатанске моћи и успео да ухвати демона у боцу.
Користио је гуму точкова аутомобила да направи
фигуру демона. Затим је успео да смести овог
демона-елементала под мадрац тек венчаног пара.
На дан венчања, обоје су почели да крваре из
носа и ушију, да губе снагу. Дошли су да ме виде,
али сам тог дана био у Пафосу, јер сам тамо
некоме био јако потребан. Отишли су, али су дошли
наредног дана. Међутим, ја се ни тог дана нисам
вратио.У међувремену,скратио сам боравак јер сам
осетио да некоме очајнички требам. Вратио сам се

петог дана и затекао их обоје како седе пред
мојим вратима и чекају. Држали су марамице на
устима да би прикрили крварење. Одмах сам знао
шта се десило. Били су врло исцрпљени и показали
су ми боцу са демоном коју су нашли под креветом.
Одмах сам пресекао везу између демона и младог
пара, тако да су одахнули. Крварење је престало
и могли су да наставе са нормалним животом.
Намерно сам задржао демона у боци и чекао да
стигну Јаковос и Теофанис да бисмо заједно
размотрили целу ствар и одлучили шта да урадимо.
Када су стигли показао сам им боцу и испричао
цео случај. Објаснио сам им да ми је план био да
га унесемо и ставимо у Санктум. Као Луциферово
дело демон неће моћи да поднесе крст и светињу
олтара, тако да се, када сам покушао да га унесем
у Санктум, ослободио и побегао. Зачула се
детонација као да је експлодирала мала бомба.
И ја сам чуо ту експлозију, - додао је Јаковос.
- Била је врло снажна.
Рекао сам Теофанису и Јаковосу да не треба да
брину и да тај демон неће више никоме наудити.
Побегао је, али сам могао да га вратим кад год
хоћу.Мене је штитио Јоханан.Чак и да демон хоће
да ме нападне, имао бих болове неколико дана и
ништа више. Када су Јаковос и Теофанис отишли,
удубио сам се у друге случајеве и заборавио епи-
зоду са демоном.Али он није заборавио и вратио
се. „Мајко Божја! Ала си ружан! Зашто досађујеш
људима?"Одговорио је:„Јер у томе уживам.Ја волим
људе." Личио је на митолошког сатира. Био је
тамнозелен, црвених очију и имао је израслине на
челу које су личиле на рогове. Загледао ми се у
очи и рекао: „Могу ти наудити ако хоћу. То што
нећу,значи да те волим."„Стварно ме задужујеш,"
рекао сам. И Даскалос је праснуо у смех док је

препричавао овај дијалог са демоном.
- „И ја тебе волим," рекао сам, „али мораш ми
обећати да,ма колико те терају,никада нећеш
никоме више наудити."Обећао ми је.После тога
срео сам га седам пута. Приметио сам да је
постепено постајао све мање ружан но да су изра-
слине на челу почеле да се повлаче. Попримио је
подношљивији изглед. Позвао сам га да уђе са
мном у Санктум да би се привикао на светињу
места.Једног дана,за време састанка са члановима
унутрашњег круга у Стои, осетио сам његово
присуство у Санктуму. Храбро је ушао. „Дођи,
имам нешто да ти понудим," рекао је.Извинио сам
се осталој браћи и отрчао у Санктум. Док сам
улазио,он се материјализовао у виду мале статуе
од печене глине. Када сам је узео у руке осетио
сам да је врела. При преласку из једне димензије
у другу, - објаснио је Јаковос, - увек се
ослобађа топлота.
Узео сам статуу помоћу пешкира, - наставио је
Даскалос, - и однео је брату Теофанису. Један од
мојих ученика толико се уплашио, - рекао је
Даскалос уз смех, - да је одбио да приђе ближе.
Неки од браће су је додирнули. Затим сам је однео
назад у Санктум и прекрио црним платном.
Зашто црним платном? - прекинуо сам га.
Да се статуа не би дематеријализовала. Када се
нешто дематеријализује одаје енергију.Црна боја
не емитује енергију, она је упија. Желео сам да
задржим статуу неко време у том стању.
Док сам улазио у Санктум, видео сам демона како
седи прекрштених ногу и гледа у крст. Седео је
управо на месту где сам нашао статуу. Био је у
свом етеричном телу.„Урадио сам оно што си од
мене очекивао,'''рекао ми је,„али била је то
тешка борба, врло болна. Волим те."Осећао сам да

ме воли као што верни пас воли свог господара.
То није људска љубав. Кроз пар дана уништио сам
статуу.
Волео бих да сам могао да је фотографишем, -
промрмљао је Јаковос.
Ма шта кажеш! - оштро је рекао Даскалос.
- Фотографисати га, значи продужити му боравак
у том стању, Морао сам да уништим статуу да не
би могао да је користи и да се фиксира у том
стању.Сада га често виђам.Постао је прилично
добар.Изненада се Даскалос нагло окренуо ка
Јаковосу и дао му тајни сигнал, а овај му је
узвратио сличним одушевљењем. Нисам имао појма
шта се дешава. Јаковос је почео да се кикоће.
Нестпљив, затражио сам да ми се каже шта се
дешава међу њима.
Седи до тебе, - полако јс рекао Даскалос уз широк
осмех. Ко седи до мене? - упитао сам опрезно док
сам се окретао наоколо а никог нисам видео.
Демон, - рекао је Даскалос благо.
- Управо је ушао и сео поред тебе.
Најежио сам се пред овим неочекиваним обртом.
Постао сам свестан да се презнојавам,али храбрио
сам се мишљу да је то од топлоте,а не од страха
од демонских моћи. Нашао сам одступницу у свом
научничком држању и одређењу и фуриозно сам
записивао све што је Даскалос причао. Дубоко у
себи био сам неспокојан, али и заинтригиран.
Има чак и симпатичан осмех, - додао је Јаковос
смејући се.
Надам се да ћу успети да га преобратим у
доброћудног духа, - наставио је Даскалос.
- Више не може никоме да науди. Замолио сам га
да узме неко име. Жели да се зове Балбук што на
асирском језику значи„прочишћен од стране Бога".
„Бал" значи Бог, а „бук" означава особу која је

прочишћена.Надам се да ће се једног дана раство-
рити у Апсолуту.Као што и људска бића еволуира-
ју,то раде и зли духови.Последица тога је да је
и једна од наших активности у Истраживању Истине
да будемо од помоћи у свим доменима Стварања.
Када овај демон буде еволуирао, он ће повести са
собом многе друге као што је он ка светости. Он
и даље не прави разлику између добра и зла, Не
чини никакво зло јер жели да ми угоди. Изричито
сам му забранио да материјализује себе или
предмете, и обећао је да то неће радити. Исто
тако сам му забранио да се спушта на вибрације
ватре, јер има моћ да је запали. Подржао сам га
у томе да има што више контаката с водом. Он
женски и мушки пол доживљава као дечју игру.
Коефицијент интелигенције му је врло низак. Може
да еволуира, али не путем људског знања, већ
путем навика и инстинкта. Мислим да се са њим не
може нешто посебно урадити. Нека се раствори као
арханђел посебне врсте. Већ чува моје цвеће, и
помаже ми око животиња као што су мачке, пси, а
зечевима помаже да се окоте. Недавно ме је
упитао: „Да ли да изударам оне који узнемиравају
твоје цвеће?"„Да се ниси усудио,"наредио сам му.
Једног дана док си брао цвеће, - обратио се
Даскалос Јаковосу, - пришао ми је и питао: „Зашто
га сече?" Он има моћ говора али нема памети, има
велику моћ, али је није свестан. Људи се плаше
демона зато што су невидљиви. Да није тако, они
би их користили као што користе и друге животиње.
Овај демон нема реп и врло је ружан. Дебео је,
низак и личи на прасе. Доћи ће време када ће се
растворити унутар Светог Духа. Демони попримају
облик људских бића, јер се прилагођавају ономе
што виде.Они су камелеони облика.Треба још много
тога да научим о њима, - закључио је Даскалос.

Мислим да је појам еволуирања демона у Свети Дух
сасвим доследан и у складу са гледиштем да само
Бог постоји.
Управо тако. Да демони нису еволуирали, то би
значило да је зло унутар Апсолута.Једном ми је
демон рекао:„Знаш, ниси лепши од мене." Следећег
дана успавао је змију. Наредио сам му да је
пробуди, а он се само насмејао. Не уме да разли-
кује расположења, тј. да ли сам бесан или нисам.
Он нас доживљава као део животињског света.
Демони немају гениталије.Обично су тамни и поне-
кад чак и лепи. Знаш ли како он зове Јаковоса?
„Тамнопути ближњи." „Како изгледа?" упитао сам
демона.Одговорио је:„Као црв који пузи по ли-
сту," закикотао се Даскалос.
Одговарајући на моје питање о разлици између
демона и анђела, Даскалос је наставио са причом
да и једни и други потичу из снага арханђела. Ни
демони ни анћели нису вечна бића сами по себи.
Они су елементали арханћелских снага које их
пројектују. Људи могу да стварају и демонске и
анђеоске елементале. Демони су арханђелске
еманације смештене с друге стране постојања да
би правиле разлику међу врстама одвојености.
Арханђел Луцифер у ноетском свету не разликује
се од осталих арханђелских система. Али његов
посао доле је да ствара супротну страну енергије
и моћи да би постојала равнотежа. Верујем да је
то део Божанског Плана. То је оно што ми називамо
Злом.Сврха овог Зла је да нам појасни значење
речи добро.
Како? - упитао сам, - зар се демони разликују од
елементала које људи свакодневно стварају?
Елементали које људска бића стварају нису ни
анђеоски ни демонски.Човеку је дозвољено да
ствара обе врсте. Арханђел, с друге стране, може

да ствара само анђеоске елементале, с изузетком
Луцифера који може да произведе само демоне.
- Демони, - рекао је Даскалос, - поседују облик
подсвести који им омогућава да комуницирају са
људима. Кажем ти, - наставио је, - можеш се
нагађати са демоном, али не и са анђелом, јер
анђео представља непоколебљив закон. Анђео не
може да скрене с божанског пута. Али, мада је
демон нешто аналогно анђелу, он се супротставља
раду анђела и може да утиче на човека. Када се
једном демон повеже са људским бићем, он делује
заједно са њим користећи људску логику без
обзира на чињеницу да то може бити облик безумља.
Анђео то не може да уради.Он ради само у доменима
Стварања. Схваташ ли сада шта се дешава? Анђео
нема избора, може бити само добар.Демон сарађује
с човеком и стога апсорбује део његовог искуства
,као могућност да ствари начини стварним. Анђео
љубав свог арханђела изражава без нијанси. Демон
изражава љубав свог арханђела у домену одвојено-
сти,а та љубав је сентименталност.Врло је слична
људској сентименталности. Зато се демон лакше
може везати за човека него анђео. Једини задатак
анђела у краљевству биљака, животиња и људи је
да неприметно ствара путем Светог Духа ћелије и
ткива и да помаже у исцељењу. С друге стране,
демон ради све што и човек. Он у потпуности живи
у складу са људским осећањима.
И, - рекао сам, - демон је онда ближи људима од
анђела.
Наравно.Ретко ћеш видети анђела да поприми
људски облик. Они време углавном проводе као
моћи, као систем. Демон поприма људско обличје.
И зато су, - рекао сам, - случајеви шизофреније
и других менталних обољења обично дело Луцифера.
Баш тако.Излечење,с друге стране,је дело анђела.

Има ту још нечега. Анђели и демони нису у сукобу.
То тако изгледа у људској свести, али потребна
је велика храброст то и јавно признати. У природи
нећеш видети демоне и анђеле како се боре једни
против других. Они сарађују.
Исто сам и ја приметио, - рекао је Јаковос
замишљено, - заиста раде заједно.
Претпостављам, - додао сам,- да је другачије, то
би значило да постоје два Бога, један добар и
један лош.
Тако је, - одоворио је Даскалос.
- Међутим, приметио сам да заузимају различита
места у подсвести појединца,да би нам омогућили
да схватимо значење појмова добро и зло.
Наш разговор о демонологији наставио се још неко
време. Скоро да сам заборавио да је разговор
започет због нашег незваног госта који је седео
са моје десне стране. Претпостављам да му је
пријала пажња коју је привукао.
-Јаково, - изненада је рекао Даскалос, - шта
мислиш, зашто наш мали посетилац разгледа твој
прст на нози? Да не планира да имитира твоју
ногу?Никада нисам открио да ли је Даскалос био
озбиљан,мислим на ту последњу опаску,или се само
шалио. Али осетио сам олакшање када је његов
осећајни пријатељ отишао и преселио се код
Јаковосових ногу.
12
ИСЦЕЉЕЊЕ
Међу пријатељима и рођацима се прочуло за мој

однос са Даскалосом,упркос напорима да то одржим
у тајности.Међутим,све већа брига мноштва људи
који су се занимали за природу мог истраживања,
неочекивано је добила позитиван исход.Један од
тих исхода била је улога коју сам све више играо,
а то је била веза између Даскалоса и људи којима
су биле потребне његове услуге. Почео сам ту
улогу да играм толико често да је то постало део
мојих обавеза на Кипру.Морам да признам да сам
у томе јако уживао.Да су људи знали чиме се
бавим,а нису, и моје истраживање је због тога
трпело,неки од догађаја којима сам присуствовао
никада се не би одиграли.
Један од тих случајева било је и исцељење жене
која је патила од обољења кичме и недељама била
потпуно парализована. Десило се то маја 1981.
Управо сам се вратио са острва после двогодишњег
избивања,за које време сам покушавао да,колико
су моје академске дужности дозвољавале, радим на
својим белешкама са терена. Као и раније,
обавезао ме је један пријатељ да се распитам код
Даскалоса да ли би он могао да посети
пацијенткињу која је сада код куће. Рекли су ми
да би било врло тешко довести је код Даскалоса,
јер је све време морала да лежи. Било какво
померање задавало јој је јаке болове.Пацијентки-
ња је раније посећивала све водеће лекаре
острва, али лека није било. Ишла је и у Израел
и провела тамо неко време у болници, али ни од
тога није било користи. Проблеми са кичмом су се
погоршали.У таквом стању је била када је потра-
жила Даскалосове услуге.Телефонирао сам Даскало-
су,који је рекао да може да је посети тог истог
дана.Без одлагања смо се одвезли у Строволос заје-
дно са њеном снајом. Повели смо Даскалоса и за

петнаест минута стигли смо код пацијенткиње.
Била је то пријатна кућа, са двориштем и уобича-
јеном вегетацијом којом Кипар обилује,а то су
јасмин,грмови руже свих боја,лимуново дрвеће, уз
велики хлад од винове лозе. Чинило се да је
породица имућна.Касније сам сазнао да је пације-
нткињин муж успешан бизнисмен,увозник електронске
опреме.
Биле су ту и две рођаке и пацијенткињин син који
је дошао у посету. Студирао је на универзитету
„Нова Енглеска". Изгледало је да је Даскалос у
добром расположењу, као што је често и био,
упркос сопственим проблемима. Пре него што смо
ушли у спаваћу собу, застао је на тренутак и за-
гледао се у слику која је висила на зиду испред
пацијенткињине собе.Била је то копија Ел Греко-
вог „Светог Џеронима".Даскалос је препознао сли-
ку и изразио дивљење,а затим ушао у собу.Жена је
била отмена и чинило се да је у педесетим година-
ма.Касније сам чуо да течно говори француски и
енглески.
- Шта је са тобом, - упитао је Даскалос глумећи
изненађење.Његов шаљив тон одмах је пробио лед
и жена је, са осмехом на лицу, рекла да јој
пршљенови стално исклизавају из лежишта и да јој
лекари не могу помоћи. Рекли су нам да је била
на многим болним третманима и на Кипру и у
Израелу, где су јој лекари извијали кичму не би
ли пршљенове вратили на место. Међутим, њено
стање се није побољшало, напротив. Рекли су нам
да јој је познати специјалиста из Израела рекао
да мора да научи да живи са боловима, јер је
њена болест неизлечива, Исто су јој рекли и
локални лекари. Без оклевања и без икаквих
питања Даскалос и две жене које су биле присутне
окренули су је и свукли до струка.Стао сам код

врата и одлучио да присуствујем целом захвату
што је дискретније могуће.Даскалос је ставио ру-
ке на женина леђа и почео да јој глади и масира
кичму.
Не затежи се, - наредио је Даскалос, - само се
опусти. Неће болети.
- Док је прелазио рукама горе-доле преко женине
кичме Даскалос нас је погледао и почео да износи
дијагнозу.
- Озбиљно је, - рекао је. Цела кичма јој је ван
лежишта. Сви пршљенови су потпуно раздвојени и
има доста шупљина.
- Рекао је да ће омекшати и растегнутн кости, да
би могао да их врати на право место и поново их
учврсти.
Дођите и погледајте, - рекао је после пар минута
непрекидног глађења.
- Кости су јој сада потпуно меке. Дођите и
уверите се сами.
- Две жене које су стајале одмах до Даскалоса,
укључујући и њену снају,приближиле су се и ста-
виле руке на њену кичму.На жалост ја сам одбио
да то урадим јер сам жену видео први пут и било
ми је помало непријатно да стављам руке на њена
гола лећа.Али сам запазио изненађење на лицима
осталих који су прихватили Даскалосов предлог.
Касније су ми рекли да су кости биле меке као
сунђер.
Сада ћу,- објавио је Даскалос,као да даје инстр-
укције интернистима у операционој сали,вратити
кости на своје место и учврстити их. Већ сам
дематеријализовао кристале.
- Третман је завршен после неколико минута бла-
гог глађења кичме.Цела процедура је трајала око
двадесет пет минута.Сада ће ти бити добро,- на-
ставио је Даскалос, - савиј се неколико пута. -

Урадила је оно што јој је рекао с лакоћом и без
икакве видљиве неугодности. Била је одушевљена,
протезала је руке и уздахнула с олакшањем.
Настала је еуфорија у спаваћој соби.Даскалос је
био задовољан,али не и посебно импресиониран
својим достигнућем.Примио је то као чињеницу,као
лекар после успешног порођаја,рутинску ствар.
Пацијенткиња је сада слободно ходала и понудила
нас је кафом. Прихватили смо и сели у дневну
собу. Кафа је била готова кроз неколико минута
и Даскалос је пио са задовољством док је причао
шале. Нарочито је волео турску кафу.
Пре него што смо отишли, Даскалос је посаветовао
госпођу Катину,пацијенткињу,коју храну да избе-
гава.Пажљиво је слушала док јој је причао о пра-
вилној исхрани.
- Такође би требало, - рекао је, - да узимаш
свакодневно доста витамина В комплекса и да
радиш лакше вежбе као што је савијање и испра-
вљање по неколико минута сваког дана.
Док смо се спремали да кренемо, госпођа Катина
је отрчала до другог краја куће и вратила се
кроз неколико тренутака држећи Ел Грекову слику
Светог Џеронима.
Молим Вас, - рекла је Даскалосу, - примите ово
као знак моје захвалности за оно што сте урадили.
Не, не, - одмахивао је Даскалос рукама.
- Хвала ти, али нама није дозвољено да примамо
новац или поклоне.
Молим Вас, узмите, - инсистирала је госпођа
Катина покушавајући да му преда слику.
- То није поклон, то је само знак пажње.
Даскале, - рекао сам покушавајући да спасем
госпођу Катину Даскалосове непопустљивости, -
госпођа је у праву. Схвати то само као знак пажње
и ништа више. На крају крајева, то је само

копија.Очигледно је моје посредовање успело.
Даскалос је одмахнуо главом и невољно узео слику,
али видно несигуран Да ли је урадио праву ствар.
Мрмљао је за себе да не сме да прима поклоне. Госпођа
Катина је у међувремену сијала од задовољства.
Касније тог дана, чим је запањени муж чуо за
„чудо" одржана је гозба која је трајала до раних
јутарњих сати. У међувремену је госпођа Катина,
још увек сумњајући у излечење, отишла до
радиолога истог тог поподнева. На изненађење
лекара, рендгенски снимак се видно разликовао од
претходног.Снимак је показивао нормалну ки-
чму.Поново сам посетио госпођу Катину неколико
дана касније.Чинило се да је изванредног здра-
вља, без икаквог трага пређашње болести.Тешко је
било замислити да ова жена није могла да ни да
седи пре Даскалосовог доласка. Госпођа Катина је
била вољна да прича до у детаље о својој
медицинској сторији и искуству са Даскалосом.
- Шта сте осетили, - упитао сам, - док Вас је
Даскалос додиривао?Осетила сам нешто врло чудно
дуж кичме, - рекла је.
- Било је то нешто као струја, као да мали мрави
иду горе-доле по мојој кичми. На почетку сам се
укрутила јер, имајући у виду болове које сам
осећала док су ми раније исправљали кичму,
уплашила сам се да ћу их осетити поново. Када је
Даскалос приметио да се бојим замолио ме је да
се опустим.Био сам радознао да сазнам у којој је
мери госпођа Катина веровала да је Даскалос може
излечити. Желео сам да знам да ли је елемент
аутосугестије одиграо икакву улогу у овом чудном
опоравку. Замолио сам је да ми каже да ли је
раније имала икакав контакт са Даскалосом.
Да,јесам, - рекла је, - пре много година.Отишла
сам код њега када је мој син, који је тада имао

две године,био сав у бубуљицама.Ишли смо код
многих специјалиста, подвргавали га разним
дијетама,радили све могуће анализе,користили све
врсте масти.Ништа,све док нас један пријатељ ни-
је одвео код Даскалоса. Чим је угледао мог сина,
рекао ми је да му ништа не фали, да је дете алер-
гично на млеко и слаткише које једе.Предложио је
да му не дајем ни једно ни друго. Да ли је то
рекао чим је угледао дете, - распитивао сам се.
Да, само га је погледао. Отишла сам поново код
лекара и испричала му то,а он је рекао:„Зашто да
не пробамо и видимо шта ће бити,"Престали смо са
млеком и слаткишима и бубуљице су нестале за
четири дана.Петог дана лекар је рекао:„Хајде да
му поново дамо млеко и да видимо шта ће се
десити." Кроз два дана поново су му се појавиле
бубуљице. Престали смо да му дајемо млеко и
бубуљице су нестале.
- Била сам код Даскалоса још једном, - наставила
је, - када се моја мајка разболела од леукемије.
Већ ју је дуго имала. Слезина јој се толико
увећала да је проузроковала престанак рада
бубрега. На Кипру ништа нису могли за њу да
учине,јер у то време на острву није било специја-
листа. Лекари су јој саветовали да иде или у
Грчку или у Енглеску. Отишла сам код Даскалоса
пошто је моја мајка отишла у Грчку. Чим је
додирнуо слику моје мајке рекао је: „Мајка ти
пати због слезине. Болесна слезина проузрокује
пораст броја белих крвних зрнаца." Рекао ми је
да не бринем. Лекари са Кипра нису нас храбрили.
Рекли су нам да је број белих крвних зрнаца
187.000. Нормално, она варирају између 8.000 и
10.000. Даскалос ми је рекао: „Мајка ће ти ићи
на терапију у Атину и вратиће се."Управо се тако
и десило.Живела је још осам година.Затим је до-

живела шок када се мој зет разболео. Опет јој се
слезина врло брзо увећала. Вратили смо је у Грчку
на терапију,али лекари су нам рекли да се ништа
не може учинити. Опет сам отишла до Даскалоса.
Рекао ми је: „Жао ми је. Мислим да је ово крај."
Умрла је кроз два дана. Шта год да је рекао оби-
стинило се.
- И тако, - рекао сам, - када је Даскалос дошао
овде тог дана Ви сте веровали да Вам може помоћи?
- Госпођа Катина је мало размишљала пре него што
је одговорила.
- Заправо, не могу да кажем да сам у потпуности
веровала, јер када су ми поменули његово име,
претпоставила сам да је он добар само у поставља-
њу дијагноза, али нисам знала да је и исцелитељ.
Рекла сам себи: „Немаш шта да изгубиш. Да
пробамо, па ћемо видети. И, рекла сам себи, зашто
га се раније нисам сетила?"
Госпођа Катина је донела рендгенске снимке и
прегледали смо их заједно. Питао сам да ли могу
да их узмем на неколико дана. Била је толико
сигурна да је њеним мукама крај, да ми је
дозволила да их задржим. Колико знам, госпођи
Катини се болест није вратила. Последњи пут сам
је видео код Даскалоса месец дана по исцељењу.
Довела је пријатељицу која је такође патила од
проблема са кичмом. Мада нисам присуствовао тој
епизоди,речено ми је да је Даскалос и њу излечио.
Ова Енглескиња и није могла да контролише покре-
те и правилно да хода.Ни ту лекари нису могли да
помогну,упркос неколико операција.Нешто раније
сам присуствовао сличном импресивном исцељењу
седамдесетогодишње жене.Лекари су је отписали,
као и госпођу Катину.Опет је контакт успостављен
преко мене.Пошто пацијенткиња није могла да хо-
да,морали смо да је донесемо на рукама.После

исцељења могла је нормално да се креће без ичије
помоћи.Мада је потпуно исцељење немогуће,тврдио
је Даскалос,због њених поодмаклих година,осам-
десет процената њеног проблема је уклоњено. Од
скоро потпуне парализе сада је могла да плива у
мору.
Ове феномене исцељења,мада су у потпуности доку-
ментовани,научници игноришу.Чини се да нема при-
хватљиве научне теорије која би то објаснила или
расветлила.Схватио сам да се оно што сам видео
у случају госпође Катине не може разумети у
оквирима науке.На пример,елемент аутосугестије
није био снажан и није био кључна компонента ње-
ног изненадног опоравка.
Студенти немедицинског исцељења расправљали су
се око тога да ли се такав феномен најбоље може
објаснити као облик сугестије и аутосугестије,
који функционише у уобичајеном културолошком
оквиру разумевања и веровања које деле терапеут
и његов пацијент.Најтрадиционалнији и најрели-
гиознији исцелитељи обично раде унутар залеђа
културног окружења и церемоније исцељења су
пропраћене са много драме и емоција. Даскалос се
понашао више као отпадник унутар културолошке
поставке, што није омогућавало подршку његовог
рада или погледа на свет. Често су сами пацијенти
крили од пријатеља и рођака да посећују „Мага из
Строволоса". Даскалос ми се једном пожалио да се
осећа као да оре јалову камениту земљу.
С моје тачке гледишта, случај госпође Катине био
је изузетан, не само због околности под којима
се нагло опоравила, већ највише због тога што је
код мене била целокупна анамнеза њене болести и
рендгенски снимци. Била је то врста емпиријског
доказа који може да подрије чак и најозбиљнији
скептицизам. Сматрао сам да ће случај госпође

Катине бити квалификован да се уврсти међу оне
инстанце које Џером Френк,ауторитет немедици
нског исцељења, назива „истински чудотворним". У
свом делу Убеђење и исцељење он разматра чињеницу
да појединци имају исцелитељски дар који пркоси
научном објашњењу. Наставља причом да не треба
искључити могућност, пошто су докази исцрпни, да
неки исцелитељи имају функцију једне врсте пута
за исцелитељске снаге у Универзуму, које понекад
зовемо „животна снага".У недостатку бољег терми-
на он предлаже да то назовемо „натприродно".
Срео сам се са Даскалосом дан након сусрета са
госпођом Катином,за време једне од његових редо-
вних сусрета са ученицима. Случајно се десило да
је тема била исцељење и улога психотерапеута.
- Свака болест, - почео је Даскалос пошто је
завршио са молитвом, - је резултат психоноетског
стања. Можете се запитати о утицајима вируса.
Као што медицинска наука показује,микроорганиза
ма и вируса има у огромним количинама у телу
сваког људског бића. Зашто су неки од нас онда
имунији на те организме, док су други подложни?
Етерична енергија потребна за одржавање тела у
равнотежи прилично се излива када неправилно
вибрирамо.Одређена количина етеричних вибраци-
ја, рецимо сто, је потребна Светом Духу да ствара
ћелије, ткива и разне органе материјалног тела.
Наша етерична енергија се црпи када су наше жеље
и мисли такве да стварају вибрације узнемирено
сти, депресије, тврдоглавости, беса и сличних
морбидних емоција. Стога, можемо поседовати само
осамдесет или шездесет јединица од сто које су
нам,претпоставимо,потребне као етерична виталн-
ост за одржавање тела у равнотежи. Аутоматски
ћемо приметити да наши најосетљивији делови тела
почињу да показују недостатак адекватног

снабдевања виталношћу. Када нека особа добија
довољне количине етеричне енергије правилном
исхраном, дисањем и начином живота, њена личност
ужива у пуном здрављу. Аура такве особе зрачи на
велику даљину и они којима је потребна је
апсорбују. Такве особе имају користи и од самог
присуства Истраживача Истине.
Вероватно сте свесни да одређени људи у нама
стварају позитивне вибрације,док други изазивају
супротно.Задовољство које доживљавамо у прису-
ству одређених људи је резултат обилне количине
етеричне виталности коју производе. Други,којима
недостаје виталност, црпу из наших сопствених
резервоара виталности или етеричне енергије.
Истраживач Истине који жели да буде користан,
мора имати ауру која је чиста и која зрачи. Чак
и када осећа да га исцрпљује ближњи који упија
његову виталност, не треба да га одбије. Оваквим
људима је најпотребнија наша помоћ.
Управо је етерична вигалност оно што нас одржава
у добром здрављу и морамо бити спремни да је
пружимо онима којима је потребна. Када се молимо
Богу за „хлеб наш насушни", ми у ствари тражимо
животни етар. Није хлеб тај за кога се молимо.
Етерична виталност је потребна не само да се
материјално тело одржи у добром здрављу, већ и
за одржавање физичког и ноетског тела.
- Настала је станка док је Даскалос ишчекивао
питања публике.
Каква је улога молитве, - упитао је неко, - као
припреме за терапију?
Не потцењујем важност молитве. То може бити
метод самоконцентрације да би терапеут ушао у
духовно стање које ће му омогућити да буде од
користи. За мене је довољно да помислим: „Ово ће
бити учињено..." и да наставим са терапијом.

Ипак,Истраживач Истине мора се молити без преки-
да. Свака његова мисао мора бити непрестана
захвалница Апсолуту. Свако његово дело мора бити
израз молитве.Ово је Свети Павле имао на уму ка-
да нас је опомињао да се треба „молити непреки-
дно".Психотерапеут,Истраживач Истине, мора то да
ради кроз своја дела, мисли и осећања. Када смо
усклађени са Божанством није нам потребно да
проводимо време молећи се пред терапију.Обратите
пажњу. Права молитва нису речи. Речи саме по
себи ништа не значе. Рачунају се дела и спремност
да се буде од користи.Када обећавамо као Истра-
живачи Истине да проводимо неколико минута сваке
вечери у самоанализи, зар то није у ствари један
облик молитве.Нашој самоанализи,међутим, не сме-
ју да се прикључе мазохистичке тенденције и
осећања кривице. У тренутку када се Истраживач
Истине осети кривим и грешним, он више није у
могућности да помогне другима. Говорим о
мазохистичким тенденцијама које видимо у
сујеверним, религиозним особама, а то није ништа
друго него облик менталног обољења. За време
самоанализе морамо бити спремни да препознамо
такве тенденције и да их искоренимо. Морамо
користити разум и борити се против таквих
заблуда и нредрасуда. Јер ако ви, као садашње
личности, не успоставите одређен ниво равнотеже
у животу,како очекујете да помогнете проблемати-
чном ближњем који живи у хаосу очаја и илузија?
Наш посао терапеута не заснива се само на
етеричном двојнику нашег материјалног тела. Тре-
бало би да будемо спремни да ублажимо бол који
постоји на психоноетском нивоу.
Многи исцељитељи мисле да могу да помогну само
одређеном броју људи дневно. Мисле да је њихова
етерична енергија ограничена и да се може

исцрпсти.Ово је заблуда.Они тако аутосугестијом
стварају елементал који их омета у исцељењу.
Уверавам вас,што већем броју људи помогнете, све
сте виталнији,под претпоставком да вас испуњава
љубав.
Даскалос је рекао да видовњак може да на аури
особе „види" где се налази недостатак витално-
сти.Одговарајућом концентрацијом,исцелитељ може
да попуни простор који означава недостатак на
етеричном двојнику пацијента. Тврдио је да
видовњак може да види такав недостатак на етери-
чом двојнику чак и кад се проблем још није мани-
фестовао на груботварном материјалном плану.
Последица тога је да је могуће предвидети и
спречити појаву физичке тегобе. Проблем се може
појавити на аури потенцијалног пацијента много
пре него што се појави на материјалном телу.
Даскалос је онда препричао једно своје искуство
са муслиманским мистиком који је био у посети на
Кипру.Чаврљали смо у мојој дневној соби,када је
он прекинуо разговор и поменуо мачку која је
била напољу, на улици. Концентрисао се и пренео
мислима на мачку код мојих врата, а затим ју је
наглим покретом убио. Протестовао сам и затражио
да објасни зашто је убио јадну животињу. Обја-
снио је да је на аури мачке спазио опасну заразну
болест. Спречио је ширење епидемије тако што је
убио мачку. Оно што ме је посебно импресионирало
била је његова моћ да предвиди потецијално зло
на аури мачке. Само тело мачке није показивало
знаке никакве болести.Дивио сам се овом мистику.
Доста смо научили један од другога. Упитао сам
Даскалоса да ли може унапред да одреди да ли је
одређени случај могуће лечити или не. Поставио
сам ово питање јер сам био посебно импресиониран
успехом његовог исцељења. Питао сам се да ли ће

тврдити да може да предвиди да ли карма пацијента
дозвољава лечење и сходно томе и делује. Не сећам
се ниједног случаја где је Даскалос интервенисао
а да бар делимично није имао успеха. У случају
госпође Катине, на пример, био сам сигуран да је
он унапред знао да ће она стати на ноге тог истог
јутра. У другим приликама, Даскалос је одлучно
говорио да је случај безнадежан али да ће ипак
покушати. По правилу су његова предвиђања била
исправна у оба случаја.
- Увек треба имати на уму да сваки подвиг
исцељења претпоставља координацију са Светим
Духом. Ми смо једноставно један пут Божанског
Плана.Успех није у нашим рукама.Стога Истраживач
Истине мора да превлада еготистичке тежње да
ишчекује излечење сваки пут када положи руке на
пацијента.Све што можемо је да пробамо да помо-
гнемо и да наставимо са свакодневим дужностима
и обавезама.Повремено можете присуствовати поја-
ви исцељења која вас може јако уздрмати. Само
полагањем руке на рану,на пример,можете убрзати
процес исцељења и излечити рану у тренутку.
Могуће је,мећутим,да нам не буде дозвољено да
изведемо ни најједноставнији облик лечења.
Извођење исцељења је једноставније од неизво
ђења.Лакше је успети,јер је то жеља Апсолута и
Светог Духа.Када исцељење не успе,то значи да ту
постоји кармички дуг који се не може превазићи.
Немогуће је знати од самог почетка да ли ће карма
омогућити исцељење? - испитивао сам даље.
Не, то није дозвољено. Као што сам већ објаснио,
одлука да ли ће се исцељење одиграти је ван наше
моћи. Ми као терапеути увек морамо бити снремни
да понудимо своју етеричну енергију да бисмо
помогли онима којима је потребна.Али и сама жеља
да помогнемо аутоматски ће створити терапеутски

елементал који остаје на аури пацијента. Он можда
неће одмах осетити резултате, али ће елементал
остати на његовој аури. Кармички дуг може се
превазићи у било ком тренутку у будућности.Када
се то деси,елементал ће се активирати и доприне-
ти излечењу. Из овог разлога не смете одбити да
помогнете, ма колико пута пацијент код вас дола-
зи.Морате бити спремни да поновите исти посао и
да не размишљате да ли ће терапија успети или
не.Спремност да некоме помогнемо обезбедиће нам
додатну етеричну енергију која јача терапеутске
елементале који остају на аури пацијента. Увек
је терапеут са истинском жељом да помогне другом
људском бићу имао успеха,психички или физички.
Скептици ће рећи да је исцељење могуће само зато
што пацијент верује у исцељитеља и да излечење
зависи од снажне сугестије и аутосугестије. Како
се супротстављаш овоме, - поново сам упитао.
Донекле су у праву. Сугестија и аутосугестија су
често неопходна стања која воде терапији. Стање
нашег здравља је пре свега производ наших мисли
и осећања. Тренутно се суочавам са великим
потешкоћама у покушају да помогнем полицајцу
који пати од дечје парализе већ двадесет пет
година. Његово урањање у фантазије често прелази
у штетну аутосугестију која подрива његово
физичко здравље. Срећемо се сваке недеље,али шта
год да створим он уништи својом зловољом.
Покушавам да га уверим да његов став уништава
његову етеричну енергију и спречава излечење. Он
сумња да се може брзо опоравити. Сумња је облик
негативне аутосугестије која успорава опоравак.
Дозволи ми да сада упоредим његов случај са
случајем једног неписменог сељака. Сељак је
тврдио да га је,док је једном возио трактор,до-
дирнуло нешто зло. Последица ове самоиндуковане

негативне енергије била је парализа. Лекари су
поставили дијагнозу и она је била - мултиплекс-
склероза. Глупост. Кад год не успеју да открију
прави узрок проблема они смисле неку реч и то
тако остане. Три године је овај човек остао у
инвалидским колицима. Био је психичка рушевина.
Имао је петоро деце коју је издржавао, а његов
брат,који је узео трактор,давао му је мало
новца. И напокон се овај сељак побунио. Једне
ноћи док је спавао, његова подсвест ступила је
у контакт са мојом. Видео је моје лице и глас у
његовом сну наговарао га је да оде до „Мага из
Строволоса" који га може излечити. Сећам се да
је био један сат ноћу када сам зачуо куцање на
вратима. Дошао је у колицима у пратњи своје жене,
брата и најстаријег сина. Зурио је у мене. „То
си ти," рекао је са изразом запрепашћења на лицу.
„Шта хоћеш од мене," одвратио сам. „Ма, овај мој
брат,"одговорио је,„већ три године ме искоришћа-
ва. Користи мој трактор а даје ми мрвице. Хоћу
да радим.због своје деце. Хоћу да се попнем на
трактор као пре и да радим. Хоћу да ја упослим
брата, а не да се ослањам на његову мислостињу.
Оздравићу. Знам да ћу оздравити. Зато сам дошао
овамо." Био је самоуверен и пун ентузијазма
према оздрављењу.Исцелитељ никада не сме испуст-
ити такву прилику, тако да сам рекао:„Наравно да
ћеш оздравити. Реци ми - како? Ја сам знам како,
али хоћу да ми кажеш." „Дођи ближе," рекао је.
„Стави своју леву руку на моје раме, а другу
испод да би ми помогао да устанем''. Нисам губио
време и урадио сам управо оно што је рекао, а
затим сам узвратио: „Устани и х о д а ј " , и о н
ј е устао из столице и почео да корача. Упутио
се ка брату и ударио га песницом по нози. „Сада
ходам, ти мамлазе " рекао му је. „Сутра ћу бити

на трактору." Погледао ме је и рекао: „Шта хоћеш
да сада урадим?" „Слушај пријатељу," рекао сам,
„вечерас пре него што кренеш на спавање хоћу
да одеш у цркву и упалиш свећу испред иконе
Мајке Божје и иконе Христа." "Зашто, зар је то
неопходно" упитао је у чуду. „Да. они су ти
помогли да оздравиш" рекао сам. Више сам волео
да се његова вера заснива на нечем надљудском,
нечему изнад мене,нечему трансцеденталном.То ће
бити повољно за његову подсвест.У стварности, то
је Реалност. Следећег дана попео се на трактор.
Сада има већ три године како ради без икаквих
проблема. Где је мултиплекс-склероза, - завршио
је Даскалос иронично.
Да ли је могуће излечити некога ко не верује или
сумња? - упитао сам.
Да, под претпоставком да се његова подсвест неће
умешати. Више волим када таква особа није свесна
мог покушаја да је излечим. Када је у мирном
стању и када може да прима, могу да на њу утичем
на исти начин као да Свети Дух утиче на исцељење
њених рана.Схватићеш да ти,по правилу,они који
пате уопште не помажу за време исцељења. У већини
случајева они сумњају.„Како је ово могуће?"То је
њихова прва реакција. Не допустите им да се
препусте таквим сумњама. Често ћете морати да
наставите исцељење као да се ништа није десило.
Даскалос је поменуо да,када особа није спремна
да прима, она се брани елементалима око себе
који спречавају да у ауру продре иселитељска
енергија. Саветовао је ученике да кад год
исцељују треба да провере да ли је присутан неки
неверник, јер он својим мислима ствара негативне
елементале који се мешају са исцељењем. Насупрот
томе,особе које присуствују а подржавају исцеље-
ње могу да произведу вибрације које исцелитељу

помажу у терапији. Када психотерапеут има
довољно снаге, он може да неутралише негативне
елементале које је створио или пацијент или неко
од присутних. Међутим, много је боље да паци-
јента исцелителз доведе у стање у коме ће моћи
да прима одређеним сугестијама и да сам пацијент
делује аутосугестијама. Још раније су ми испри-
чали епизоду како је Даскалос излечио богаља
кога је случајно срео у једном летњем одмарали-
шту.Даскалос и Теофанис су проводили дан на пла-
жи.Док су се сунчали,приметили су човека који
седи у инвалидским колицима и гледа хоризонт.
Пришли су му и упустили се у дужи разговор са
њим. Пошто су га убедили да имају моћ исцељења,
одмах су кренули у акцију и успели да га избаве
из колица.Више није био хендикепиран и вратио се
кући ходајући.Даскалос је наставио са доказива-
њем: да би неко постао успешан исцелитељ он мора
да постане господар разних својстава етеричног
двојника.Ако то није случај,рекао је, успех може
бити само половичан. Многи исцелитем нису свесни
шта раде и често се понашају крајње хистерично
док раде;они раде у мраку.Даскалос није искључио
значај „слепе вере" у исцељењу.Али ми, рекао је,
као Истраживачи Истине морамо знати шта радимо.
- Дозволите ми да вам испричам своје искуство са
једном Енглескињом, која се бави исцелитељством
у Лондону, и која ме је недавно посетила. Била
је присутна када је код мене дошао неко ко болује
од акутног артритиса. Замолила ме је да је пустим
да се она постара о том пацијенту. „Фино, хајде.
Можеш ти то," рекао сам. Рука пацијента била је
натекла и прсти су га јако болели.Зажмурила је
и почела махнито да помера руку горе-доле.
Вероватно је то био начин да стекне поверење и
веру.„Склони се,Даскале," захтевала је она, „јер

хоћу да избацим зло." Веровала је да „избацује"
зло из његове руке.Успела је да га излечи.Пошто
је отишао, замолио сам је да ми објасни шта је
урадила.„Уклонила сам з л о " , р е к л а је.Није би-
ла свесна да је, у стварности, помоћу кинетичког
својства етра,пренела етеричну енергију. Ставила
се у стање полухипнозе, а да тога није била све-
сна.Вероватно је пацијент,који ју је посматрао
отворених уста,такође био полухипнотисан. „Зашто
си махала руком," упитао сам, „О" одговорила је,
„морала сам да уклоним зло."„Куда?На под,на
мермер?"Имала је успеха,али није знала зашто.Као
Истраживачи Истине, морамо бнти потпуно свесни
шта радимо.То је много снажнији и ефикаснији
начин исцељења од хистеричних метода који могу
да изазову појаву исцељења, али такође могу и да
створе непотребну узнемиреност у подсвести.
Већина исцелитеља у Европи и на другим местима
није упозната са природом и функцијама етеричног
двојника.Њихов рад заснива се на слепом верова-
њу.Зато је и успех исцељења често ограничен.На
пример,да бисте могли да излечите сломљену
кичму,морате постати господар не само разних
својстава етра,већ морате бити и познавалац
људске анатомије.Управо сам се данас побринуо за
проблеме с кичмом једног пацијента. Две сестре,
моје ученице, биле су присутне и помогле су ми.
Вероватно је Даскалос алудирао на још један
случај, сличан ономе коме сам присуствовао. Две
сестре које је поменуо биле су на састанку и
потврдно су климнуле главом.
Пршљенови тог пацијента били су ван свог места
и он је осећао ужасне болове у ногама. У таквом
случају,највише што би исцелитељ који верује мо-
гао да уради је вероватно да отклони бол на не-
колико дана. Било би врло тешко носити се са та-

квим проблемом само уз помоћ слепог веровања.
Немогуће је вратити пршљенове на своје место ако
нисте свесни како да употребите етеричну вита-
лност,а такође морате познавати и структуру ки-
чме.
У том случају, помоћу својства етра да ваја,
створићемо две етеричне руке и поставити их
унутар тела пацијента. Усавршавањем осећајног
својства етра, моћи ћемо да завршецима својих
етеричних прстију осетимо где је проблем са
кичмом и поставимо пршљенове на своје место. У
послу су сада четири руке,материјалне руке изван
тела и етеричне руке унутар њега.
Даскалос је изнова истакао да етерична енергија
има четири својства која истовремено раде:
кинетичко, осећајно, својство вајања и креативно
својство.Кинетичко својство је оно које омогу-
ћава кретање,као што је проток крви,куцање срца,
дисање, покрети удова, метаболизам и тако даље.
Осећајно својство је својство етра да учини
могућим доживљај искуства, осећања и мишљења.
Својство вајања нам омогућава да стварамо ноетске
слике, то јест омогућава саму мисао, као и појаве
као што су телепатија,телекинеза и егзосоматоза.
Креативно својство етра је оно што омогућава
стварање и одржавање тела.
Без креативног својства етра,наставио је Даска-
лос да објашњава, не би могла да се обави ниједна
терапија. Саветовао је ученицима да се за сада
не оптерећују овим својством етра јер,по његовом
мишљењу, оно долази директно од Светог Духа.
Уместо тога, подстицао их је да савладају прво
вајарска, кинетичка и осећајна својства етеричке
виталности.
- Требало би да савладате ова својства етра ве-
жбом стварања живих и снажних визуелних предста-

ва које се могу применити у терапији. У тренутку
када створите такве доброћудне елементале, они
се аутоматски испуњавају креативном својствима
етра који су у надлежности Светог Духа и Христа
Логоса. Следећих петнаест дана радићемо следећу
вежбу. Затворите очи и видите својим етеричним
очима како држите у десној руци светлећу лопту
која емитује белу светлост и величине је тениске
лопте. Сада увежбавате својство вајања етра.
Осетите је у својој руци. Жива је и трепери од
светлости. Овим ћете увежбати осећајно својство
етра. Оно што сте створили је елементал мисли-
жеље која се може користити у терапији на даљину.
Мислите на особу која пати од неке болести и
пошаљите лопту тако да јој светлост те лопте
прекрије цело тело. Сада увежбавате кинетичко
својство етра.Што је већа ваша моћ концентрације
на стварање овог елементала,то је већа терапе-
утска вредност. Свети Дух аутоматски испуњава ту
светлећу лопту креативном енергијом.
Даскалос је наставио са објашњењем да је савладавање осећа-
јног својства етра битно за успостављање дијагнозе на даљину.
Држањем фотографије може се ступити у контакт са
магнетизмом и „осетити" вибрирање те особе.
Затим може да уследи успостављање дијагнозе.
Даскалос је завршио причу.Магнетофони у просто-
рији су се искључили и сви су се спремили да
крену. Ја сам имао још једно питање и магнетофони
су се поново укључили. Питање је било везано за
улогу боја у терапији. Даскалос је стално
понављао да је терапија на даљину могућа ствара-
њем елементала различитих боја који се могу
послати пацијенту. Претпоставља се да за сваку
болест постоји одговарајућа боја коју исцелитељ
може да пројектује помоћу мисли.Да ли боје, -
распитивао сам се, - имају терапеутске квалитете

у себи,или доприносе терапеутским ефектима јер
их сам исцелитељ надахњује исцелитељским спосо-
бностима?
Пре свега, боје не постоје, - одговорио је
Даскалос без оклевања.
- Постоје само етеричне вибрације које нам нуде
утисак боја.Боја је и звук, светлост, кретање и
многе друге ствари.Када кажем,на пример,ова боја
је црвена, то једноставно значи да је моје око
апсорбовало иритацију ове фреквенције вибрација
које допиру до мог мозга. Садашња самосвесна
личност затим интерпретира ову иритацију као
црвену боју.Шта год нам одашиље исту вибрацију
у околини, створиће нам управо тај осећај црве-
ног.Све што постоји је резултат фреквенција ви-
брација, укључујући и састав ствари.
Посматрали смо баш ту посебну вибрацију фрекве-
нција и одговарајуће центре у мозгу који нам
дају одређене резултате,рецимо сталоженост и
мир. Тада закључујемо да та посебна боја има ове
квалитете. Приметили смо, на пример, да постоји
веза између осећања алтруизма и вибрације која
нам одаје устисак бело-ружичасте светлости. Ако
ме питаш зашто вибрације, које ми одају утисак
бело-ружичасте светлости,смирују,не бих могао да
ти одговорим.Мислим да нико не може да да одговор
на то питање. Али морам нешто да додам.Боја која
једну особу смирује, може имати сасвим супротан
ефекат на другу особу. Међутим, можемо уопштено
рећи да боја попут бело-ружичасте има умирујући
ефекат на већину људи.Али ако окречите собу
бело-ружичастом бојом и у њу уведете врло нерво-
зну особу,она може постати још напетија.Сећам се
случаја брачног пара који се готово развео јер
је жена окречила спаваћу собу таквом бојом.За-
што је та боја узнемирила мужа? Знао сам да је

он раније био заљубљен у девојку која му је често
поклањала мирисну ружу. Касније су раскинули.
Тако га је бело-ружичаста боја подсвесно подсе-
ћала на бол који је доживео у прошлости.
- Стога, да бих одговорио на твоје питање, морам
да додам да у стварности нису само вибрације
одговорне за одређен ефекат, већ и начин на који
ми схватамо ствари. Уопштено говорећи, међутим,
приметили смо да одређене боје имају одговара-
јући ефекат на већину особа. У ситуацијама када
нисте сигурни које боје да пројектујете,једно-
ставно пошаљите пацијенту белу лопту. Лопта ће
окружити делове, или цело тело. Када се бавимо
одређеном болешћу и знамо одговарајућу боју,
онда њу употребљавамо.На пример,у случајевима
анемије у мислима пројектујемо бело-ружичасту
или наранџасту боју. Никада не шаљите црвену. Црвена
изазива нервозу, конфузију и очај. Никада не треба
слати црвену боју онима који пате од високог крвног
притиска.Тамноцрвена је допуштена само у посебним при-
ликама и у малим дозама. У случајевима рака пројекто-
ваћемо лопту која емитује љубичасту боју и поставити је у
центар тумора.Држаћемо је тамо док не уништимо тумор.
Треба знати да је опште правило да је бела боја
најсигурнија у било којој терапији. Никада никоме нећемо
наудиити ако пројектујемо вибрирајућу белу светлосну лопту.
Даскалос је завршио час подстичући ученике да
упражњавају вежбе медитације и да систематски
проводе по неколико минута сваке ноћи у самоанали-
зи.
- Морате одстранити и најмањи траг егоизма из
своје личности.
- То је био савет који је Даскалос редовно пона-
вљао.
Договорио сам се да се састанем са њим следећег
дана и наставим дискусију о исцељењу.Имао сам

још много питања на ту тему,посебно у вези слу-
чаја госпође Катине.Даскалос је увек био спреман
да ми даје „приватне часове ".
13
МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА И ДЕМАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА
Било је девет сати ујутру када сам посетио Даска-

лоса.Нашао сам га како залива цвеће.Вероватно је
имао најразноврснију и најегзотичнију колекцију
кактуса на острву и јако их је волео.
- Овај кактус, - поносно ми је рекао, - потиче
са Амазона,и поклон је он пријатеља антрополога.
Овај је из Аризоне, а овај из Африке... - Пратио
сам га наоколо и слушао предавање из ботанике,
о разноврсности и многим одликама кактуса.
- Овај кактус, - рекао је и показао ка великој,
округлој и претећој биљци, - ти може наудити ако
га додирнеш а не покажеш му своју наклоност. -
Затим је Даскалос шаљиво описао дан када га је
однео код цвећара да би добио посебно хранљиво
средство за њега. Продавац га је упозорио да
никада не додирује кактус јер је покретан и у
тренутку када га неко додирне бодље улазе у месо.
Даскалос је намерно шчепао кактус дланом испред
запрепашћеног цвећара и држао га тако пар мину-
та. Затим је благим гласом замолио биљку:
- Пусти ме сада, љубави, - и кактус се отворио
и пустио Даскалосову неповређену руку.
Када су све биљке биле заливене сели смо и ја
сам почео да постављам питања о чудноватом
исцељењу којем сам присуствовао пре неки дан.
- Мораш да схватиш да ништа није чудновато у том
случају, - рекао је.
- Ако то називаш чудом, онда читав живот треба
сматрати чудом.Ја сам само савладао одређене си-
ле природе и применио их у сврхе исцељења.Постао
сам проводник помоћу кога функционише суперинте-
лигенција, Свети Дух.
- Даскалос је онда поменуо случај којем сам
присуствовао пре неколико дана и који је укључи-
вао материјализацију и дематеријализацију. – Ма-
теријализација означава коришћење и консо-

лидовање супстанце од које се ствара материја.
Шта је та супстанца? Научници је називају ене-
ргијом,ми је називамо виталношћу,а Индуси је зо-
ву прана.Супротно томе,дематеријализација озна-
чава трансмисију чврсте материје у енергију или
виталност.То је ослобађање искоришћене и учвр-
шћене виталности. Научници сада могу да прео-
брате материју у енергију.Ми мистици имамо своје
методе. Изводимо такве подвиге самом снагом во-
ље.Материјализацију и дематеријализацију дожи-
вљавамо у свим деловима Земље. Већ вековима ми-
стици материјализују и дематеријализују предме-
те.Такве ствари налазимо у Библији,у Старом За-
вету, у светим књигама Азије, Америке, Ацтека...
То значи да ове појаве нису резултат преваре или
сујеверја.Оне су део Реалности.Већина чуда Исуса
Христа били су случајеви материјализације и де-
материјализације.Један такав случај је када је
он искористио енергију из космоса и згуснуо је
у рибу и хлеб не би ли нахранио многе.
- Када кажеш да је Исус искористио енергију из
космоса, мислиш ли на тродимензионални космос?
-Не. Мислим на све универзуме. Не морамо да пре-
тварамо енергију у невидљиву супстанцу у троди-
мензионалном свету. Јер чак и невидљива материја
припада тродимензионалном свету.Такође имамо и
четвородимензионалне,пето,шесто и седмодимензи-
оналне космосе. Мистик ради са суперсвешћу из
тих других виших димензија.Зато је,да би се по-
стало мајстором материјализације и дематеријали-
зације потребно развити сопствену суперсвест и
постати њен господар. Да би имао утицаја на
груботварну материју мораш да радиш из више
димензије.Тврдиш ли да за коришћење виталности
и њено трансформисање у чврсту материју треба
радити унутар четвородимензионалног или психи-

чког света?
Не баш.Виталност постоји у свим димензијама Реа-
лности. Можеш је добити из свега и затим је
претворити у чврсту материју.Како?Мораш да
почнеш са радом у вишим димезијама и да се спу-
шташ на ниже нивое док не дођеш до груботварног
материјаног плана. Мораш да почнеш од вишег ное-
тског света,света идеја,закона,узрока,света но-
умена. Одатле настављаш ка нижим вибрацијама.
Пролазиш кроз нижи ноетски свет,свет слика и
облика. Затим долазиш до психичког плана и даље
стижеш до чврсте материје.
Даскалос је поменуо да је он сам своје могућности
донео из претходних инкарнација.Није их стекао
у садашњем животу.Међутим, први корак у савлада-
вању таквих способности подразумева учење како
се концентрасати и превладати сопственог еготи-
зам.Треба потиснути садашњу личност изражену
кроз еготизам и открити у себи праву личност.
Треба такође постати господар материјалног тела
и његовог етеричног пратиоца. Треба научити како
радити са етеричним двојником, који је невидљиви
материјални део личности. Истраживач Истине мора
да постане господар разних одлика етра или
виталности, тојест кинетичких одлика, осећајних
својстава, својстава вајања и креативних одлика,
а ово последње је најтеже. На пример, треба да
научиш како да уз помоћ одлике вајања етеричног
двојника ствараш ноетске слике. То подразумева
учење како да трансформишеш безобличну виталност
или супстанцу Ума који је свуда унутар космоса
у облику мисли. Док не савладаш мисао, не можеш
да савладаш ништа друго. У реалности, то значи
савладавање моћи концентрације.Ако хоћеш да ма-
теријализујеш предмет,прво мораш да створиш сли-
ку у свом уму и да је уз помоћ неометане инте-

нзивне концентрације напуниш етеричном витално-
шћу.Али материјализација престаје и најмањом де-
концентрацијом.Мораш да схватиш да је концентра-
ција кључ за савладавање материје.
То је најважнији квалитет ума,- прокоментарисао
сам.
- Без концентрације се у животу ништа не може
постићи, и тачка.
Добро. Ово се посебно односи на друге димензије
постојања и предуслов је за рад психотерапеута.
Даскалос је онда наставио да поближе износи
разлике између видовњаштва,егзоматизма и „експа-
нзије" различитих мистичких способности важних
у исцељењу.У некој од ранијих дискусија имао сам
прилику да са њим разговарам на тему видовњаштва
и егзосоматизма, али не и „експанзији". Затражио
сам објашњење.
Видовњаштво представља примање вибрација одне-
куд, што би се могло превести као „виђење".На
пример,може се јасно видети неки догађај који се
одиграва у Лондону. Тај догађај се види на сличан
начин као телевизијски програм из Лондона.
Видовњаштво означава усаглашавање са вибрацијама
ноетске или астралне светлости, омогућујући при-
јем слика са далеких места.
Напреднији мистик се користи другим средствима
да би добио информације.Он може да се шири у
простору. Све се одиграва унутар његове свести.
Шта год да прими и види потиче из њега самог.
Ово је оно што ми називамо експанзијом.По чему
се експанзија разликује од егзосоматизма? -
испитивао сам.Експанзија је облик егзосоматизма,
али различитог квалитета.При обичном егзосома-
тизму господар транспортује своју свест на место
где жели да ради или стекне искуство. Међутим,
при експанзији он шири своју свест и уноси све

у себе.Иако може да покрије дистанцу,та дистанца
је ипак унутар њега.То можемо назвати егзосома-
тизмом у одсуству бољег термина,али бих ја то
радије назвао експанзијом. У таквом стању свести
мистик може да прими вибрације са више места
истовремено, да их све доживи, осети, без
забуне. То је облик суперсвести.Видовњаштво,
егзосоматизам и експанзија, - објаснио је
Даскалос, - су различите могућности и етапе у
развоју мистика. Неки мистици могу да користе
сва три облика психичког доживљаја,неки могу са-
мо први или други.Најтежа и најнапреднија од ове
три етапе је експанзија. Утицати на живу или
неживу материју претпоставља развој треће етапе
психичког мајсторства.
Пре много година Даскалос је покушао да
експериментише путем експанзије са трансмутаци-
јом метала.Претпоставио сам да је то облик алхе-
мије, али је Даскалос то порицао.
Желео сам да претворим двадесетокаратну венчану
бурму своје жене у сребро.Поставио сам прстен на
сто, а поред њега сам ставио парче сребра, и то
два новчића од по два шилинга. Затим сам напустио
тело и раскинуо везу између мог психоноетског и
материјалног тела.
- Зашто је било неопходно то урадити?
Јер су вибрације, које је створила моја снага
воље, биле толико јаке да је тело могло да ми се
запали. Зато сам привремено морао да прекинем
комуникацију између свог материјалног и психо-
ноетског тела. Уз то, морао сам да напустим своје
психичко тело и да радим само са ноетским. Нисам
имао потребу да одем даље, и остао сам у свету
слика и облика.Помоћу свог ноетског тела уградио
сам свест унутар прстена и посматрао понашање
атома. Ово је облик експанзије унутар свести; то

је још једна способност мистика. Он може да
напусти своје тело и да се одмара на латици цвета
и доживи то као травњак, дугачак пут или писту
аеродрома. Може да постане мањи од атома и да
посматра његово понашање,а ипак је он увек он,
пун и конкретан. Слично томе, може се да прошири
унутар граница града и да буде свестан свега што
се тамо одиграва. Може се проширити унутар целог
Сунчевог система и изван њега, а да ништа не
изгуби од себе. Неће постати већи или мањи. Зато
нема бојазни да ће се изгубити, или постати већи
или мањи. Концентрисање на зрно песка не
разликује се од схватања и ширења на целу
планету. Да ли сада схваташ на шта се мисли када
се у цркви пева „у Његовим Космосима"?Пануниве-
рзални Логос је савршен и комплетан у Својој
апсулутној суперсвести унутар зрна песка као и
унутар галаксије.
Када сам ушао у прстен, посматрао сам понашање
атома. Видео сам нуклеусе атома много јасније
него било којим научним инструментом. Приметио
сам све, брзину електрона, њихов број унутар
сваког атома злата и њихову међусобну удаљеност.
Затим сам изашао из златног прстена и ушао у
сребрни новчић. Посматрао сам исте ствари и
приметио разлику у атомској структури злата и
сребра. Затим сам се вратио у прстен. Уз помоћ
снаге воље и концентрације успео сам да преу-
редим атомску структуру сваког појединачног
атома злата тако да се усклади са атомом сребра.
Трансформисањем једног атома покреће се ланчана
реакција и на крају се сви атоми крећу у истом
правцу. Потом сам поново ушао у сребрни новчић
и заменио један сребни атом златним. Веруј ми да
се то не ради уз помоћ маште, то се постиже по-
сматрањем и снагом креативне мисли.

Када сам изашао из прстена и вратио се у тело,
златни прстен је и даље био златан,а сребни
новчић и даље сребрн.Неколико ученика прису-
ствовало је експерименту.Рекли су да се ништа
није десило.„Не," инсистирао сам, „златни прстен
се сада претвара у сребро. Сачекајте само мало."
Узели су га у руке. Прошло је неколико тренутака
и онда сам их замолио да га склоне и концентришу
се на звук прстена. Следили су моја упутства и
после неколико понављања почели су да чују битну
промену у звуку.Златни прстен постепено је по-
стајао сребрн у њиховим рукама,а сребрни новчић
се трансформисао у злато. Наредног дана вратио
сам их у првобитно стање. Видите, преобраћање
злата у сребро или обрнуто је привремено стање.
На крају се ипак метали врате у своје природно
стање.
Зашто је то тако?Не знам. Претпоставимо да сам
задржао прстен у стању сребра. За годину или две
поново би се претворило у злато. То би се десило
јер се следе закони материјалног универзума.
Али раније си рекао да си радио унутар закона
универзума?
Управо тако. У овом посебном случају закон значи
да, ако ти претвориш сребро у злато или злато у
сребро, оно ће се на крају вратити у првобитно
стање. Зашто? Немам појма.
Даскалос је затим у шали додао да је неко кога
познаје, пошто је сазнао за експеримент, покуцао
на његова врата носећи са собом неколико шипки
олова. Желео је да их Даскалос претвори у злато.
Даскалос се разбеснео и отерао га.
У једој другој прилици, - наставио је Даскалос,
-пожелео сам да експериментишем са живом супста-
нцом и да је претворим у неживу. У тренутку када
сам то урадио, жива ствар није могла да поврати

свој пређашњи облик. На пример, ако се биљка
претвори у месинг, он се никада више не може
вратити у живи облик. Остаће месинг. Узео сам
малу грану маслиновог дрвета и један део ружиног
грма. Поред њих сам ставио комад месинга, танки
новчић. Спровео сам исту процедуру као и раније.
Када сам се пробудио, маслинова гранчица је и
даље била маслинова гранчица, а ружин грм је
остао ружин грм. Али није много прошло, а они су
се претворили у месинг. Претворио сам живу ствар
у неживу.У реалности,наравно,не постоји мртва
ствар.Да будем прецизан,сва материја је жива.
Све што постоји и вибрира је живо.
Неколико дана касније посетио ме је један
ученик.Учио је физику у средњој школи.Моја жена,
која је имала навику да превише прича, поменула
му је шта се десило и показала му лишће
претворено у месинг. Он није губио време.
Резервисао је авион за Атину да би се срео са
професором хемије на универзитету. Са собом је
понео лишће.Објаснио је професору шта је видео
и чуо.Хемичар је одговорио:„Твој учитељ је хи-
пнотизер и варалица која те је натерала да видиш
оно што је желео да видиш." Тај професор је
мислио да у рукама има доказ којим ће раскринкати
преваранта.Одлучио је да тестира лишће и сми-
слио да, ако његови тестови покажу да се хлорофил
трансформисао у месинг, то ће онда значити да је
лишће право. У супротном, неће бити ништа осим
добре вештине. Шокирао се када је открио да је
лишће истинско. Дојурио је на Кипар да ме види.
„Господине," рекао је, „тражим објашњење у име
науке." „А ја Вам, господине," одговорио сам,
„показујем врата и молим Вас да одете."Зашто си
то урадио Даскале? - протестовао сам.„Слеп си и
поред свог ума," рекао сам му. „Упркос поносу и

слави, не видиш битност ове појаве у Божанству."
Могао си да га увериш својим аргументима, - био
сам упоран.
Он би произвео друга објашњења и идиотлуке. „Шта
Бог има с тим," питао је. „Ако не разумеш шта је
живот" одговорио сам, „не можеш да објасниш шта
се десило. Могао сам да му дам објашњење које би
он вероватно погрешно разумео и одбацио као
глупост. Није ми се допала његова ароганција и
помпезност.Зар ми ниси недавно рекао да ћеш
радије разговарати о тим стварима са рационалним
и добронамерним атеистима него са религиозним
фанатицима?
- Са добронамерним атеистима да.Али овај није
био такав.Он је био фанатични атеиста,нешто по-
пут религиозног екстремисте.Није био у могућно-
сти да схвати. Не бих могао да га уверим у
постојање Бога чак ни да сам му га приказао ту,
пред њим самим. „Не говори ми о Богу," рекао је.
„Шта значи Бог? То су мистерије о одликама
материје које ће се на крају научно објаснити.
Све остало је случајност. То је као да се ломи
стакло само од себе и ми не можемо да објаснимо
зашто се ломи." Пошто није био способан да
разуме, није могао да схвати природу закона који
функционишу. Био је слеп. Сам је требало да дође
до тога да схвати реалност Бога, пошто је ту
појаву проучавао. Он је био тај који је дошао,
и није понизио мене,већ појаву којој је прису-
ствовао,и коју бих му помогао да схвати.Нисам од
њега могао да тражим да прихвати Христа који је
рођен у штали са коњима или да се приклони су-
јеверном облику религиозности.Нисам од њега мо-
гао ни да очекујем да поверује у антропоморфног
Бога устоличеног на небу.Али,на основу онога што
је видео,очекивао сам да буде отворен за могу-

ћност апсолутне интелигенције иза чулног света.
Зато сам морао да га отерам. Не можеш појавама
људе убедити у постојање Апсолута. Мистик треба
да избегне демострирање своје моћи. Чаробњаци
могу помоћу трикова да опонашају оно што чине
учитељи.Али,ниједан врач не може да исцели рану,
отклони тумор или учврсти сломљену кичму. Нема
сврхе приближити се особи, осим ако није дости-
гла одређени ниво у спиритуалном развоју, када
она сама има потребу да спозна Истину. Када људи
дођу до тог стања свести, они ће те потражити.
Не јуриш неку особу да би ти дала чашу воде. Кад
је неко жедан, сам ће потражити воду. Зато нема
потребе објашњавати ове појаве људима који немају
другу мотивацију осим нуке радозналости. Ја одби-
јам оне који су само радознали. Онима који имају
истинску жељу за знањем пружам руку и уводим их у
мистерије у складу са њиховим могућностима и
нивоом схватања.
После получасовне паузе,за које време је Даска-
лос давао савет некоме преко телефона,наставили
смо разговор. Питао сам Даскалоса да ли је случај
госпође Катине укључивао материјализацију и
дематеријализацију.
- И више од тога, - одговорио је.
Даскалос је у њеном случају употребио етеричне
руке да би дематеријализовао изразито ситне
кости(егзостеозу)које су се нагомилале око њене
кичме и изазивале јој веома јаке болове.
Стварањем етеричних руку могао сам да осетим ове
ситне кости и да их дематеријализујем.Такође сам
могао да створим нову кост јер,као што си могао
да видиш на рендгенском снимку,њена кичма била
је шупљикава и то на разним местима.Сама кост се
распадала.Путем материјализације створио сам
чврсту кост, облик живе ствари.

Пре него што си могао да постигнеш ову врсту ма-
теријализације, да ли си морао да имаш прецизну
визију онога што ствараш? - упитао сам.
Наравно. Такође сам морао прво да погледам кроз
њену кожу и видим у чему је проблем. Можеш се
запитати на који сам начин видео, користећи очи.
Ако желим, могу да уђем у твоје тело затворених
очију.Могу да се ширим,да уђем унутар пацијента,
и видим све унутар те особе са свих страна у
исто време.Могу, на пример,да затворим очи,доди-
рнем особу по леђима и прегледам стање њених
бубрега. Да ли су молекули моје руке оно чиме се
гледа? Не. А ипак могу да видим у сваком тренутку
оно на шта се концентришем, на тело пацијента
или било које друге особе.
Сваки молекул твог тела постаје око, - додао
сам.Управо тако. Али не само то. Могу да фокуси-
рам свој поглед и уђем у тебе. Могу да се проши-
рим и доведем у себе.Могу да се проширим по овој
просторији и све што је овде биће унутар мене и
могу све да посматрам са сваких страна. Људи
долазе код мене и причају ми о својим проблемима.
Седе на столици наспрам мене и причају, а ја
слушам. Док то раде ја се ширим.Уносим их у себе
тако да могу да осетим и посматрам све што је у
њиховим телима и откријем који су њихови пробле-
ми. Управо тако сам излечио твог пријатеља који
је доживео саобраћајну несрећу.
Стелиос,мој блиски пријатељ,имао је саобраћајну
несрећу која га је скоро коштала живота. Када
сам га посетио заједно са Даскалосом,већ је био
изашао из болнице и опорављао се код куће.Жалио
се на константне болове са десне стране испод
пупка. Док је Стелиос објашњавао свој проблем,
Даскалос је фокусирао поглед на њега. Потом је
објаснио да је оно што му је проузроковало болове

била нагњачена жлезда коју је требало уклонити
да не би постала канцерогена. Даскалос је затим
нагло устао и замолио ме са њим кренем у суседну
собу.
- Пошто си нестрпљив да присуствујеш феноменима,
- враголасто је рекао, - дозволи да ти покажем
један.
- Откопчао је каиш,повукао мајицу нагоре, спу-
стио панталоне са десне стране и замолио ме да
додирнем место на којем је Стелиос осећао боло-
ве. Видео сам и осетио упаљену жлезду са десне
стране,испод Даскалосовог пупка. Била је то Сте-
лиосова жлезда,објаснио је,коју је дематерија-
лизовао из тела мог пријатеља и пребацио у себе.
- Он сада неће имати проблема, - рекао је.
- Његова канцерогена жлезда је сада у мени.Ја ћу
је се решити постепено,својом сопственом брзи-
ном.
Ни на који начин нисам могао да схватим да је
жлезда мога пријатеља заправо пребачена у
Даскалосово тело! За разлику од случаја госпође
Катине,а доказе о томе држао сам у сопственим
рукама, није било другог начина да проверим и
потврдим да ли је Даскалосова дијагноза
Стелиосовог проблема права и да ли се заправо
одиграло исцељење. Даскалос није ни најмање бри-
нуо да ли сам ја уверен у то или не. Морам да
признам да ми је пало на памет да је упаљена
жлезда већ била у Даскалосовом телу и пре него
што смо дошли до мог пријатеља, и да је то била
чиста случајност. Али једна ствар била је јасна:
мој пријатељ није осећао болове после наше
посете.Штавише сумњао сам да је Даскалос покушао
да ме „пређе" или превари „феноменом" да бих био
импресиониран. Посматрао сам га у многим трену
цима исцељења, али не да бих био неоправдано су-

мњичав, као што сам био у почетку нашег
познанства. До сада сам почео да поштујем и дивим
се Даскалосовим исцелитељским моћима.
Даскалос је наставио причу везану за случај мог
пријатеља,
- Приметио сам канцерогену жлезду још за време
нашег разговора.Док сам причао са тобом,део моје
свести је био сконцентрисан на тебе. Али у исто
време, други део моје свести био је унутар њего-
вог тела и посматрао га и прегледао. Колико људи
зна шта се збива унутар њихових тела? Једном сам
ти већ објаснио да могу бити не само у свом
сопственом телу, већ и у твом телу, у било чијем
телу.Када сам приметио канцерогену жлезду, морао
сам да тумор дематеријализујем у његовом телу и
да га онда пренесем у своје, тако да се постепено
раствори.
Зашто је неопходно узети га у себе? - питао сам.
Да сам га дематеријализовао у тренутку када сам
га спазио, не бих могао да га растворим у
потпуности.Вероватно би се касније поново поја-
вио. Морао сам да га пренесем у себе и тихо га
дематеријализујем у целости. Многи исцелитељи не
знају прави метод дематеријализације канце-
рогених тумора. Они могу да исцеле, али кроз
неко време проблем се поново појављује. Треба
научити прави начин исцељења. Овоме покушавамо
да подучимо будућег психотерапеута. Као што сам
поменуо,најтежи али и најуспешнији метод исцеље-
ња је путем експанзије,наиме довођењем целог те-
ла пацијента у свест и спровођењем терапије уну-
тар себе.Други метод је пројектовање етеричне
руке,уграђивање исте у тело пацијента,а затим
следи наставак дематеријализације.Ово није на-
јбезбеднији и најефикаснији метод. Више волим да
проширим своју свест и радим са свих страна

одједном.
- Даскалос се завалио у столицу и застао неколико
тренутака.
Један сведок ми је испричао да је једном приликом
Даскалос одстранио канцерогени тумор из тела же-
не и пребацио га у палац своје леве руке.Његови
рођаци су га пожуривали да оде у болницу да би
ампутирао палац.Уверавао их је да ће за два дана
рак нестати.И заиста,кроз два дана је нестао.Да-
скалос је тврдио да је један од предуслова за
савлађивање исцељења путем експанзије способност
осећања истинске љубави према ближњем.
- Мораш доспети у то стање свести, - рекао је,
- где можеш „волети свог комшију као себе самог".
Када дођеш до тог степена, исцељење је лако. Не
можеш, исцелити осим ако истински не волиш, и не
можеш постићи много у области онога што људи
зову „паранормално".
Претпостављам, - приметио сам, - да је ово
сигурносни вентил, с обзиром на то колико зла
црни магови могу да изазову.
Реч „зло" ми не значи много, - оштро је одговорио
Даскалос.
- Црни маг у ствари није нико други до неук човек
који је савладао одређене природне силе и злоу-
потребио их.Оно што се сматра злим је,у реално-
сти,погрешна употреба божанских сила.Зато реч
„зло" сматрам неодговарајућом.Када говоримо о
злу,радије користим фразу израз себе на неупућен
начин. Током времена учи се о закону узрока и
последица.
Претпостављам, - усудио сам се да додам, - да је
то оно што је Сократ имао на уму када је тврдио
да нико не чини зло намерно.Управо тако.Зло је
незнање. Даскале, - упитао сам, наводећи ток ра-
зговора поново на тему материјализације, - је ли

могуће да се напредни мистик дематеријализује
или рематеријализује на другом месту?
- Покренуо сам ово питање јер се појам
телепортације, без обзира како бизарно може да
звучи,сматра чињеницом у литератури о окултизму.
На пример, Кастанеда је изнео да је доживео такву
појаву док је био ученик Дон Хуана.И ја сам срео
Индијца,професора музике,мужа индијске амбаса-
дорке у једној европској земљи, који је прису-
ствовао телепортацији једног индијског јогија.
А ипак је могуће дематеријализовати и ремате-
ријализовати сопствено тело негде другде, -
наставио је Даскалос, - али зашто на тај начин?
Зашто не градити и материјализовати друго тело
извлачењем енергије из универзалног етра?
Мислиш, можеш се изненада појавити испред мене
„тек тако", - одговорио сам смејући се.
Баш тако, - озбиљно је одговорио Даскалос, као
да је ово најобичнија појава.
- Можеш ме видети и руковати се са мном,
разговарати као да сам физички присутан. Али
могу се материјализовати само када ми то госпо-
дари одозго дозволе. Мора да постоји озбиљан
разлог.Не бих морао чак ни да прекинем оно чиме
сам у том тренутку окупиран.Када достигнеш одре-
ђен степен суперсвести, можеш да се прикажеш на
неколико места истовремено.Јеси ли имао таква
искуства?
Да, много пута.
Као си могао да себи потврдиш да су то била права искуства?
Видели су ме људи и касније су дошли да ми постављају
питања. Оваква искуства сам понављао.
- Даскалос на мој подстицај,наставио да прича о таквим
искуствима.Једног дана сам писао писмо,када сам осетио да
је неко у Карпазији,стотинак километара даље,био под
стресом и планирао да изврши самоубиство. Подсвесно сам

примио његове вибрације. Видео сам га како напу-
шта кафетерију и полако корача ка луци. Намера
му је била да се баци у море. Био је олујан дан.
Дували су јаки ветрови и таласи су се обрушавали
низ обалу. У тих неколико минута, колико му је
било потребно да дође до одредишта, сазнао сам
све о њему и разлозима који су га довели на ивицу
самоубиства. Усаглашавањем са његовим умом
открио сам да је ожењен Гркињом са другог острва
и да са њом има троје деце. Њена млађа сестра,
која је била у посети на Кипру, започела је
љубавну везу са њим. Била је лепша и заводљивија
од његове жене. Млађа сестра није марила што је
човек са којим има везу муж њене сестре. У
ствари, желела је да се он разведе и ожени њоме.
Убедила га је да напусти жену и децу и крене са
њом у Грчку. Његова жена је знала за ту везу и
о плановима о одласку. Била је очајна. Човек, не
знајући шта да ради, пошто је и даље волео своју
породицу одлучио је, као и свака будала, да око-
нча живот. То ми се приказало у тих неколико
минута. Схваташ, прво мораш овладати способношћу
да осетиш и добијеш информације у једном једином
тренутку, за шта би ти у нормалним околностима
требало неколико сати разговора. Као невидљиви
помагач мораш одмах схватити шта се са особом
дешава и мораш брзо деловати.
Да ли си икада видео или упознао ове људе пре
ове епизоде? - упитао сам.Никада.
Зашто су ови утисци допрли до тебе?
Нисам сигуран. Вероватно је да су се друге силе
укључиле да бих ја реаговао и спасао му живот.
Морао сам брзо да делујем.Није било времена за
губљење. Материјализовао сам се на обали и изне-
нада се појавио пред њим.Стајао сам тамо,обучен
у своју белу одору. Подигао сам руке и повикао:

„Шта то радиш?" Шокирано ме је погледао и
пребледео. Није могао да верује својим очима.
Откуд је могуће да се ниоткуда појави човек на
ивици обале коју запљускују таласи у најбурнијој
ноћи? „Не знам шта да радим," промрмљао је.
„Врати се жени и деци" заповедио сам, „и отерај
ону другу жену." Покрио је очи рукама, окренуо
се и отишао. Одмах сам се дематеријализовао.
Ускоро је отерао свастику у Грчку и мирно
наставио живот са породицом.
Неколико месеци касније, неки пријатељи замолили
су тог човека да их одвезе у Никозију да посете
„Мага из Строволоса". Његови пријатељи су се
плашили да им дете има епилепсију. Нису били у
праву. Дете је имало глисте у цревима. Излечили
смо га. Када су дошли до куће, моја жена им је
отворила врата. Седео сам у радној соби када су
увели дете. Десило се да сам тог дана носио своју
белу одору. Када ме је човек угледао, почео је
да се смеје и дрхти. „Шта је," упитао сам. „Јеси
ли то био ти?" Питао је. Рекао сам му да ћути и
да ћемо касније насамо причати. Када сам завршио
са дететом, ухватио сам га за руку и повео у
другу собу. „И сада," рекао сам, „јеси ли са
женом и децом? Све је у реду, зар не? Отерао си
ону другу жену." Загрлио ме је и почео да плаче.
„Помислио сам да си анђео кога је послао Бог да
спасе мој живот за љубав моје деце," рекао је
кроз сузе. Објаснио сам природу нашег посла и
причао о невидиљивим помагачима. „Ако Бог,"
додао сам, „шаље анђеле да помажу људским
бићима, зашто не би слао и људска бића да помажу
својој браћи?" Тај човек постао је један од на-
јпосвећенијих ученика у круговима за Истраживање
Истине.Сада живи у Јужној Африци.Деца су му одр-
асла.На основу свог сопственог искуства, - почео

је Даскалос после получасовне паузе, - могу да
идентификујем три различите врсте материјализа-
ције.Прва је невидљива и опипљива.Друга,видљива
али неопипљива.Трећа,видљива и опипљива,или чвр-
ста материјализација.Први тип укључује стварање
чврсте али невидљиве супстанце. То је облик
материјализације који има најјачу снагу када
ради у оквиру три димензије. На пример, можеш да
покрећеш предмете за које би ти нормално требала
удружена снага неколико људи, као за тежак комад
намештаја. А ипак, рука или снага која изазива
покрет остаје невидљива материјалном оку. То је
врста материјализације која се користи у случају
за који знаш, у случају са маказама.
У тој епизоди,Даскале,да ли је неко могао да ви-
ди твоју руку која извлачи маказе из горњег дела
груди?
Вероватно није.То је била невидљива али опипљива
материјализација,врста која делује у просторија-
ма за сеансе по Европи.Други тип материјализаци-
је,то јест видљива али неопипљива,нема утицаја
на чврсте предмете. Можеш да посматраш руку која
плута, или особу која се појављује у облику духа.
То може изгледати као измаглица у облику чврсте
материје. А ипак, кроз њу можеш да прогураш руку,
а да и не приметиш. Трећа врста материјализације
је видљива и чврста. Она није увек најподеснија
и најпожељнија, јер може да нашкоди материјалном
телу. На пример, ако створиш видљиву и опипљиву
материјализацију свог тела на некој даљини и ако
је неко удари, рана ће се појавити на твом
материјалном телу без обзира на то колико си
удаљен. Све што се деси материјализацији пренеће
се на твоје тело.Заправо, такав ризик постоји и
у одређеној мери и у случају видљиве али опипљиве
материјализације. Зато се треба постарати да се

одвоји комуникација између материјализације и
тела.На пример,ако се материјализујеш на бојном
пољу и невидиљив си,мораш да одвојиш материјали-
зацију од етра свог тела, тако да танад може да
прође кроз тебе и не изазове ране на твом
материјалном телу.
Исто тако, постоје начини којима можеш прекинути
комуникацију између тела и материјализације која
је видиљива и опипљива. Када то постигнеш, ништа
се не може десити твом телу, мада је то врло
опасно.У неколико прилика нисам успео да раста-
вим тело од своје материјализације и као после-
дицу тога имао сам ране изазване на материјали-
зацији.Једне ноћи, на пример, седео сам са женом у
дневној соби. Била је поноћ и почео сам да осећам
тескобу. Видео сам брод у невољи који је био
удаљен око сто шездесет колиметара. Био је то
мали теретни брод који плови у суседне земље.
Један од два јарбола био је сломљен,а један про-
пелер није радио како треба. Посада је очајнички
покушавала да правилно усмери брод. Нашао сам се
тамо у правом тренутку да помогнем. Капетан није
могао да чврсто држи кормило,тако да сам матери-
јализовао две руке да бих помогао. Човек их је
видео и питао се да ли је будан или сања. Имао
сам много више снаге у рукама од капетана. Само
у том случају сам применио и видљиву и невидљиву,
али опипљиву материјализацију. Видео је моје
руке како се стално изнова појављују.У реално-
сти, међутим, моје руке су све време биле ту и
чврсто држале кормило.
Како си то успео? - упитао сам, а моје питање је
изазвало Даскалосов смех.Успео сам, али не питај
ме како.Вода коју пијеш се у твом телу претвара
у крв и месо. Можеш ли ми рећи како се то изводи?
А ипак се изводи.Ја делимично знам како се пости-

же материјализација,не путем знања већ путем де-
лања.Инстинктивно знам,као што и ти знаш како да
пијеш воду која постаје твоја крв.У случају ма-
теријализације потребна је огромна снага воље и
концентрације.Када је опасност прошла,- наставио
је Даскалос, - хтео сам да се вратим у своје
тело. Посада је сада била у могућности да управи
брод ка луци. Изненада се сломио други јарбол и
пао на палубу уз велику буку. Ја сам и даље био
потпуно материјализован, али ми је тело остало
невидљиво. Јарбол ме је ударио посред лица.
Нисам раздвојио физичко тело, које је било у
трансу,од материјализације.Када сам се пробу-
дио схватио сам да крварим из уста и да имам
језиву главобољу.Када напуштамо своја тела и материја-
лизујемо се на другом месту, морамо затворити врата за собом.
Морамо одвојити тело од материјализације.
Али ако то урадиш, зар то није исто као да умиреш? Зар не
мораш нужно да имаш везу? - распитивао сам се.
Не. Имаш везу, али не свесну. Када напушташ тело са собом
носиш, бар ја тако мислим, део своје етеричне материје, али
не и етеричног двојника. Етерични двојник не може да напусти
тело, ако се то деси он умире. Када си ван свог тела увек
носиш нешто од етеричне супстанце са собом.Зашто?
Да би твој ум увек био у вези са твојим телом.Да можеш да
се вратиш и сетиш се.Као што смо више пута поновили,уз помоћ
етра смо у могућности да пројектујемо елементале мисли и
жеља. Међутим, ако понесеш више етра него што је потребно
за повратак, веза између твог тела и материјализације остаје
широм отворена.
Када кажеш да си се у потпуности материјализовао на броду,
ти си ипак остао невидљив за остале. Али био си присутан и
оно што те је ударило био је етерични део јарбола,прокоме-
нтарисао сам.Не,сам јарбол ме је ударио.Али ако си био неви-
дљив, зашто није прошао кроз тебе а да те не повреди?То није
битно.Ипак ми је наудио.Рекао сам да,када си у стању

невидљиве али опипљиве материјализације,може се наудити твом
физичком телу ако ниси обазрив.Исто је са видљивом и опипљи-
вом материјализацијом. Само са видљивом али неопипљивом
материјализацијом не може бити штете.
Какве мере можеш да предузмеш да би заштитио своје тело?
Док си далеко,раздвајаш га тако што размишљаш и
утискујеш у своју свест да се ништа неће десити
твом ма теријалном телу. Сам себи кажеш: „Без обзира на
то кроз каква искуства прођем, ништа се неће десити мом
материјалном телу." Све се ради на нивоу подсвести. Подсвест
је владар материјалног тела. Било да си унутар или ван свог
материјалног тела, можеш да увежбаш подсвест да начини дела
која се чине надљудским. На пример, да би се покренуо тежак
предмет потребна је снага неколико људи. Али ако те ја ставим
у одређену врсту транса или хипнотичког стања (постоји
неколико нивоа транс-стања) моћи ћеш да тај предмет подигнеш
једном руком. Како, питаш се. Верујем да се то заправо не
ради самом твојом руком, већ материјализованом силом унутар
ње. Кости и мишићи појединца једва да играју неку улогу.
Потребно је да још изучавам ту појаву. Кажем ти, за мене је
даље истраживање веома фасцинантно. А ипак је болни вапај
толико гласан око нас, да не могу себи да приуштим време да
задовољим своју радозналост.
Да ли је великом учитељу могуће да дематеријализује неког
другог и рематеријализује га негде другде? - упитао сам,
имајући на уму један случај који је Карлос Кастанеда наводно
доживео за време свог подучавања код Дон Хуана.
Да. Али само велики учитељ то може да изведе; никако било
који учитељ. У сваком случају, ја тако нешто не могу да
изведем.И не можеш то да урадиш на себи?
Могу то да урадим на себи ако хоћу. Али чему то? Урадио бих
то само у случају екстремне нужде. Ако би. на пример,
постојала потреба да се негде материјализујем, а притом би
било несигурно да оставим своје тело иза себе јер га други
могу уништити, онда бих га дематеријализовао.Јеси ли икада
то урадио?Не.Никада није било потребе.Претпоставимо из неког

разлога да морам на тренутак да отпутујем далеко.Не ма
разлога да се овде дематерализујем. Могу своје тело да
материјализујем на било ком месту на коме хоћу, извлачењем
етеричне енергије са самог извора који се налази свуда у
универзуму. Нема потребе да црпиш извор постојеће виталности
из свог тела.
Накратко сам попричао са Даскалосом о Кастанеди. Посебно сам
нагласио случај који је описан у једној од његових првих
књига, када је Дон Хуан наводно изненада гурнуо Кастанеду а
овај се тренутно нашао три километра даље. Да ли је то
могуће? - питао сам.
Да. Али зашто мислиш да је Дон Хуан заправо дематеријализовао
Кастанедино тело и потом га рематеријализовао три километра
даље? Оно што се можда десило је да је Дон Хуан пребацио
Кастанедину свест и начинио његово тело невидљивим за
пролазнике. Није неопходно дематеријализовати тело да би оно
било невидљиво. Можда је учитељ поставио тело ученика на
столицу и створио за њега ново етерично тело три километра
даље, у које је пребацио његову самосвест. Постоје начини
на које можеш да начиниш материјални предмет, чак и људско
биће, невидљивим за друге.
Како се то ради? - упитао сам помало у неверици. Као што је
то Даскалос обично радио, одговарао је на моје питање
започињањем нове приче.
Једном ме је посетио неки енглески научник. „Био сам у Индији
и веома сам разочаран," жалио се. „Зашто" упитао сам. „На
улици сам срео полунагог факира и малог дечака који је пред
собом имао парче конопца и тањир за новац. Сакупило се
двадесетак људи. Факир је почео да свира неку мелодију на
својој свирали. Изненада се конопац покренуо и усправио се
као стуб. Дечак се затим успео уз конопац. Стајао је тамо
неколико минута насмејан, покретао руке, а затим сишао.
Конопац је такоће почео да се спушта и поново се свезао.Сле-
дећег дана сам с једним својим пријатељем посетио факира.
Понели смо са собом фотоапарат.Када се исти дога-
ђај поновио, ми смо га снимили. Али када смо

развили фотографије видело се да дечак седи на
земљи, а да се конопац није померио. Овај факир
је преварио нас, али не и апарат."
Насмејао сам се када сам чуо причу. „Да ли је то
разлог што си разочаранупитао сам га. „Зашто
ниси својим очима проучавао појаву којој си
присуствовао два пута?Зашто се ниси запитао
како? Шта се заправо десило?" „Размислићу о
томе," рекао је.
Објаснио сам му да је тај факир био снажнији
јоги, онда би буквално могао да подигне конопац
и попне се уз њега. А постојале су и такве појаве
које су могле да се фотографишу. Објаснио сам му
оно што се вероватно догодило. „Факир је раширио
своју ауру и убацио у њу публику. Онда је почео
интезивно да мисли и створио унутар ума оне слике
које сте ви 'видели'."
- Даскале, претпостављам да се створио елементал
детета како се пење уз конопац, - рекао сам.
Наравно. „Видети" значи да светло удара о нешто.
одбија се до наших очију и, преко оптичког нерва,
обезбеђује иритацију одређеног центра у мозгу.
И тако је факир могао да створи ову иритацију
одређеног центра мозга оних који су присутни
путем метода концентрације.„Зашто није подро-
бније проучио ову појаву," испитивао сам даље
Енглеза, „уместо што примењује овај трик? Зашто
није проучио природу мисли, конкрентне мисли?
Тај факир урадио је нешто битно, што заслужује
озбиљно разматрање."
Даскале, зашто не можемо да кажемо да је факир
хипнотисао публику и натерао је да „види" ствари
које се нису десиле? - запитао сам.Хипнотизам је
потпуно различита појава. Ту хипнотизер користи
снажне сугестије помоћу речи или неког инстру-
мента,и то над публиком која прима и сарађује.

Тај факир је искористио снагу својих мисли да би
телепатски утицао на публику која тога није
свесна,да би је натерао да „види" ствари које
не постоје на груботварном плану.Не знам није-
дног конвенционалног хиинотизера који то може да
уради.Ако то називамо хипнотизмом,у реду. Али то
није хипнотизам како га обично ми схватамо или
погрешно схватамо.
Даскалос је онда закључио да, као што је могуће
натерати људе да „виде" ствари којих у реалности
нема,такође је могуће на сличај начин људе нате-
рати да виде предмете или људска тела која посто-
је.
Питам се шта се десило енглеском научнику, -
мозгао сам.
Отишао је у Индију да подробније изучава, - рекао
је Даскалос уз гласан смех.
Кажем ти, - наставио је Даскалос, - хиљаде таквих
појава дешава се све време, у Азији, Индији, на
Тибету, свуда, чак и у Грчкој. Срео сам ламу у
Атини који је могао да тело начини невиљивим. Он
такође може да научи људе да лебде, пошто му
дају одређену суму новца. Ја сам, лично, против
тога. Једна моја ученица је платила триста фунти
да би научила како да лебди.Овај лама је издвојио
групу, укључујући и моју ученицу, на петнаест
дана тако да немају контакта ни са ким споља.
Јели су и пили шта год им је дао.Константно су
медитирали,користећи посебну мантру,и петнае-
стог дана већина њ и х је лебдела. Он их је полу-
хипнотисао за време ове изолације, потхрањујући
у њиховој подсвести веру у то да ће успети да
лебде.Овај Л а м а је усиео, а л и у ч е м у ? Лебдење
на н а р тренутака у ваздуху,и онда поново на зе-
мљу.Зашто?Рекао сам својој у ч е н и ц и да је само
протраћила триста фунти.Могла је да помогне мно-

гим љ у д и м а у невољи,уместо што је задовољила
своју радозналост.
Прокоментарисао сам да се лебдењем закони
материјалног света обрћу. Упитао сам Даскалоса,и сам
се питајући, да ли је оно што је укључено у лебде-
ње слично начину на који се лансира ракета, тојест путем
трошења енергије.
- Не, - рекао је. - При лебдењу тело постаје лакше од
ваздуха.
Када убациш у своју подсвест ову врсту вере, можеш постићи
такозвана чуда, - наставио је Даскалос.
- На ово је Исус Христ мислио када је рекао да,ако имаш веру
величине ситног зрна, можеш да покренеш планине.Веруј ми да
је ово истина. „Али како се то ради," упитаће неко. Ја знам
како, али није лако друге томе научити, посебно кад се њихово
интересовање заснива на пукој радозналости.
Мислиш ли, Даскале, да ти можеш да покренеш планине? - питао
сам у шали.
Зашто бих? Зашто не бих прешао планине? Тако је практичније,
- одговорио је Даскалос уз смех.
- Све што ја заправо радим је коришћење и употреба одређених
сила природе непознатих обичним људима.
Схватио сам да причам са Даскалосом сатима.Његова једана-
естогодишња унука је ушла у собу и објавила да је њена мајка
нестрпљива. Хтела је да Даскалос дође до њих и обави неке
ствари. Девојчица је села у дедино крило док сам постављао
своје последње питање. Даскалос је у шали рекао осталим
ученицима да сам ја неизлечиви испитивач. Никада не преста-
јем да постављам питања, чак и на физичком плану где се,
рекао је, често срећемо и одржавамо предавања.
Често се питам, - рекао сам, - колико то мора да је пријатно
и фасцинантно да радиш све те чудновате ствари које кажеш
да радиш: напуштање тела, материјализација, дематеријализа-
ција... Да ја сам могу то да искусим, свет би заиста био ди-
вно место, истински „чаробни врт".
Даскалос је ћутао неколико тренутака, размишљајући и гладећи

косу своје унуке.
Кад сам био млад, ова искуства су ме заиста фасцинирала и
задовољавала. Сећам се да сам путовао у Африку и с једне
стране сам посматрао и проучавао дивно егзотично
цвеће и дрвеће. Једног дана, проширио сам се по
северној Канади, близу Северног пола и видео
Ескиме како копају рупе у леду да би пецали.
Нисам пре тога знао да је нешто тако могуће. О
томе сам сазнао путем егзосоматозе. Док сам био
млађи, доста сам експериментисао. Желео сам да
научим више и радозналост ме је често доводила
у неприлике. Ова искуства за мене су била фасци-
нантна. Али оно што ме је јако задовољавало као
младог,не мора да ме задовољи сада.Временом спо-
знаш нове вредности у животу.Уместо да ме задо-
вољава гледање,схватање и уживање у новим поја-
вама,сада ме више радује да будем од користи
својим ближњима. Сада пребивам мимо онога што је
само угодно и бавим се превасходно оним што је
неопходно да помогнем да се ублажи бол око мене.
14
НАКНАДНА РАЗМИШЉАЊА
Прошле су две године од лета 1981.када сам после-

дњи пут видео Даскалоса.У јануару 1983.озбиљно
се разболео.Ишао је на неколико операција на де-
сном стопалу и био је везан за кревет. Једна од
његових најближих ученица,педесетогодишња дома-
ћица, обавестила ме је да су Даскалосови дани
одбројани.Рана на стопалу није хтела да зарасте.
У јуну 1983,чим се завршила школска година, оти-
шао сам на Кипар.Дан пошто сам стигао,и даље у
покушају да се повратим од вртоглавице због
осмочасовне разлике у времену,посетио сам Даска-
лоса у Строволосу. Под мишком сам имао рукопис
књиге коју сам готово завршио. Тихо сам покуцао
на полуотворена врата, покушавајући да не правим
буку у случају да спава.Чинило се да у кући нема
никога.
Хајде, уђи, - зачуо сам његов глас. Ушао сам,
затворио врата за собом и упутио се ка његовој
спаваћој соби.
Добродошао, - рекао је Даксалос и насмејао се
док је пружао руку. Лежао је у кревету и на себи
имао само поткошуљу и доњи део пиџаме. Била је
средина јуна и температура је почињала да расте.
Десно стопало било му обмотано газом. Руковали
смо се и ја сам се сагнуо и пољубио га у оба
необријана образа.
Рекли су ми да си јако болестан, - рекао сам, -
и дошао сам да те видим.
О... не знају они шта причају, - одговорио је
Даскалос и одмахнуо руком с нестрпљењем, - добро
ми је. Карма је отплаћена.Обећавам ти да ћу за недељу дана
бити на ногама.
Нисам био сигуран да ли ме то Даскалос храбри, или је заиста
мислио оно што је рекао. Костас, са ким сам непосредно пре
тога разговарао телефоном, жалио ми се огорчено да је Даск-
алос немаран и да не схвата озбиљно своју болест. Али чинило

се да је Даксалос далеко од прага смрти, као што сам био
спреман да поверујем. Био је весео, увек спреман за бескрајне
разговоре и анегдоте.
Како си успео да останеш у кревету толико месеци?упитао сам
покушавајући да парирам његовом ведром расположењу.
Ко ти је рекао да сам месецима у кревету? - одвратио је
Даскалос уздигнутих обрва.
- Веруј ми, да сам остао у кревету шест месеци полудео бих.
Моје тело било је у кревету. Ја сам углавном био напољу.
Тако значи... - рекао сам и насмејао се. - Даскале,
наставио сам, - управо завршавам књигу.Ево је.Узео је руко-
пис, прочитао наслов и неколико тренутака листао странице.
- Рекао си да ћеш то урадити и урадио си, - промрмљао је и
вратио ми књигу. Мислим да га није интересовало да је
прочита, али је затражио један примерак чим буде објављена.
Питао сам га зашто није био заинтересован да сам стави на
папир своја предавања, већ је чекао да академски „доколичар"
као ја то уради. Даскалос је рекао да је имао важнијих
задатака у животу од писања књига.
- Осим тога, - наставио је, - то је твој посао. - Затим је
причао о својој болести и операцијама које је имао.Хирург
му је већ ампутирао један од прстију на нози и било је
неизвесно да ли ће сачувати ногу. Било му је стриктно
наређено да не оптерећује ту ногу и да остане у кревету на
неодређено време, све док рана не зарасте.
Пре него што сам могао да поставим још неко питање о његовом
стању, као и питању исцељења уочште, у кућу су ушле две
медицинске сестре. Претноставио сам да су стигле да би се
побринуле око Даскалоса. Уместо тога, оне су дошле на час,
не о свету изнад, већ из профанијег разлога; дошле су на час
енглеског језика! У замену за старање сестара о Даскалосу
за време његове хоспитализације,он се добровољно понудио да
им даје часове језика да би могле да наставе школовање у
Енглеској.
Када сам отишао у Строволос следећег јутра, он је седео у
кревету,свеже обријан.Поред њега је био Марио са ролшуама

на ногама и пажљиво је слушао бајке које му је причао деда.
Тада, у својој седмој години, Марио је ишао на операцију
цисте, што је мало необично за његове године, и управо се
опоравио.Сео сам док чекам и слушао Даскалосово приповедање.
После тога, дечак је бучно изјурио из куће и отишао код
суседа да се игра са друговима.
Зачуђујуће је, - коментарисао сам, - што исцелитељ мора да
подноси ове болове. Ти лечиш друге, али не и себе. Чак је и
Марио је морао да преживи јаке болове при операцији. Зашто
ниси могао да излечиш и себе и Марија? Зашто је морао да иде
на операцију? Један мој колега, - наставио сам, - жели да
зна које су границе исцелитељства и шта обичан лекар може
да уради што исцелитељ не може?
Сећаш ли се шта сам ти раније говорио? Да планирам да
преузмем карму свог зета? То је то, - одговорио је Даскалос
смејући се и тријумфално показао своје стопало.
- Да то нисам урадио,мој зет би до сада био мртав,веруј ми!
Шта мислиш, зашто је Марио морао на тако необичну операцију?
И он је узео на себе део карме свога оца. Поставио сам
дијагнозу болести свога унука у време када су лекари упорно
тврдили да је могућност да се случај детета искомпликује
невероватно мала, а онда су тестови показали да је моја
дијагноза била исправна. Али ништа нисам могао да урадим да
излечим дете.Морао је да прође кроз непријатности операци-
је, јер су радили кармички закони.Што се мене тиче,могао бих
да употребим исцелитељске моћи, чак и овом стању, да
помогнем другима,али себи то не бих урадио.Ако се
сам излечим сада,пре него што је у потпуности
плаћен кармички дуг,болест ће аутоматски прећи
на мог зета.Да бих одговорио на питање твог при-
јатеља, рећи ћу ти следеће. Не постоји ништа што
лекар може да уради а што исцелитељ, који је
мајстор материјализације и дематеријализације,
не може. Али границе исцелитеља су увек у природи
карме пацијента. Без обзира колико исцелитељ био
снажан,ако то не дозвољава Свето Провиђење,исце-

љење се неће одиграти.Слично томе,медицински
стручњак може да уради оно што му омогућава њего-
ва наука, али не више.Али,опет,он може да излечи
само ако Свето Провиђење то дозволи.
Зашто је било неопходно да преузмеш Карму свог
зета? - упитао сам.
Јер је његова карма сувише оптерећена. Било би
немогуће да је поднесе сам. То би га убило, -
одговорио је Даскалос и поновио неке од идеја
које ми је поменуо раније у разговорима о томе
како и под којим околностима једна особа
преузима карму друге. Затим је објаснио да је у
случају свог зета укључио „духовно исцељење" као
посебан облик „психотерапије" или оно што људи
обично зову „психичко лечење". Поменуо сам да то
први пут чујем и тражио да ми поближе објасни.
- У психичком лечењу,психотерапеут преноси своју
енергију са свог сопственог етеричног двојника
на пацијентову,уз жељу да га излечи.У том случа-
ју већи део карме пацијента је већ исцрпљен и
зато је исцељење лакше. у духовном исцељењу, с
друге стране, исцелитељ дели карму пацијента и
као резултат тога трпи. Мој унук је ишао под
хируршки нож да би спасао свог оца. Ја сам остао
у кревету више од шест месеци из истог разлога.
Никада се не плаћа дуг за другога ако се то не
ради добровољно. А снага која нас нагони да
отклонимо оптерећење других је увек љубав. Да ли
је могуће, - упитао сам, - да неко преузме карму
другога а да тога није свестан?
Не! Карму другога делиш само суперсвесно.Али,
мислио сам да си ми пре неког времена рекао да
неко може преузети карму вољеног подсвесно.Да,
то се може урадити, али не као терапија.У духо-
вном исцељењу,терапеут је потпуно свестан шта
ради помоћу своје суперсвести.После мог даљег

испитивања, Даскалос је објаснио да је у случају
госпође Катине која је боловала од кичме употре-
био „једноставне" методе психичког исцељења. У
њеном случају Даскалос није преузео на себе ни
део њене карме. Исти је случај и са мојим прија-
тељем Стелиосом. Даскалос је тврдио да, када је
„преносио" потенцијалну канцерогену жлезду на
себе, то није било ништа више од боље технике
дематеријализације. Он није узео на себе Стелио-
сове кармичке дугове.
Дозволи ми да ти демонстрирам шта подразумевам
под овим феноменом, - нагло је рекао Даскалос.
- Не заборави да у нормалним околностима мени
није дозвољено да изводим овакве феномене, али
направићу изузетак.
Спазио сам израз несташлука на Даскалосовом ли-
цу, као да се спрема да уради нешто запањујуће.
Пиљио сам у њега неколико тренутака не знајући
шта да очекујем.
Лекар ми је рекао, - наставио је Даскалос, и у
његовом гласу уочио сам непоштовање према томе -
да треба да останем у кревету и да никако не ста-
јем на десну ногу,или ће се рана поново отворити.
Нисам излазио из овог очајног кревета већ шест
месеци. Сада ћу мало удаљити ову карму од себе.
Даскалос је затворио очи, ушао у стање дубоке
медитације и полако прешао руком преко десне
ноге.Минут касније отворио је очи и без и најмањег
напора устао из кревета. Шта ћеш да радиш, -
промрмљао сам и избечио се. Осетио сам да ће
Даскалос направити неку глупост. Интуиција ме
није преварила. Стао је ноге не давши ми времена
да удахнем и почео да скакуће по соби на
повређеној нози.
За Бога милога,седи!- повикао сам и схватио како
га грабим и спуштам у кревет. Костасове речи о

Даскалосовом несташлуку бљеснуле су ми у глави.
На тренутак сам помислио да је старац полудео.
Наставио је да скакуће по соби још око пола мину-
та са осмехом на лицу,потпуно несвестан моје
агоније и преклињања да се уразуми.Затим је оти-
шао до кревета и легао као да се ништа није деси-
ло.
Сада морам да повратим карму, - рекао је и
затворио очи. Дубоко је дисао неколико секунди
и полако прешао руком пореко оперисане ноге.
Отворио је очи кроз минут.
Не брини, - уверавао ме је пошто је приметио
моју узнемиреност.
- Ништа се није десило са мојом ногом. Сада,пошто
сам повратио карму не бих никако могао да урадим
оно што сам малочас урадио.Схваташ ли сада?
Требало је да видиш јадног Херија Едвардса када
сам га увео у кругове и упознао са духовним
исцељењем.
- Даскалос је наставио и кикотао се док се сећао
Енглеза.
Први пут сам чуо за Херија Едвардса када сам
једног дана случајно разгледао старе слике које
су стајале на врху Даскалосовог стола. Поглед ми
је застао на светлокосом,здепастом Британцу
педесетих година.Стајао је у Стои поред Даскало-
са у медитативној пози међу другим Даскалосовим
ученицима. Када сам га упитао ко је тај човек,
објаснио је да је он општепознати (међу окулти-
стима)британски медијум.Едвардс је посетио
острво да би се укључио у Даскалосов унутрашњи
круг. Фотографија је снимљена за време ритуала.
На њој је био датум, 1. април 1954. Када сам се
вратио у Сједињене Државе,случајно сам наишао на
књигу са портретом Херија Едвардса.Био је то
исти човек кога см видео на Даскалосовој старој

слици.
Даскале, - наставио сам, - мој колега из Америке
има још неколико питања на која би волео да му
одговориш.Слушам.Збунило га је оно што си рекао
да си урадио са демоном који чува твоје цвеће.
„Како је м о г у ћ е п и т а о је, „да зли дух може да се
трансформише у тако доброћудно биће?"
Сећаш ли се онога о чему си раније причао, да
зло у стварности не постоји? Даћу ти пример.
Претпоставимо да помешаш воду са земљом, и шта
добијеш: смрдљиво блато.То је привремена појава.
Ватра, која је елемент на вишем нивоу од воде,
тиме што ослобађа топлоту, трансформисаће ово
смрдљиво блато поново у чисту воду и земљу.
Смрдљиво блато више не постоји. Али ипак, вода
и земља и даље постоје у другом облику. Исто
тако, зло је привремена појава. Зла мисао или
зло осећање су обоје Ум, на различитим нивоима
вибрација. Виши агенси, љубав и разум, могу да
трансформишу злу мисао и злу емоцију поново у
чисту есенцију Ума. Видиш, у стварности нема
злих људи. Постоје људска бића чији материјални
мозгови комбинују мисли и емоције на начин
сличан прављењу смрдљивог блата. Разум и љубав
могу променити све.Исти принцип може се приме-
нити у краљевству такозваних злих духова или
демона. Према Светом Писму, зли духови су пали
анђели. Ако је то могуће, зашто ми не можемо да
прихватимо да се ти зли духови могу успети поново
у краљевство анђела? Ако човечанству дозвољавамо
идеју спасења и обнављања, зашто не бисмо уради-
ли исто и са другима који потичу од Бога?
Верујем да ће твој одговор задовољити мог
пријатеља, - додао сам.
- Али он има још једно питање:„Зашто је неопходно
зло?"
Даскалос је пажљиво сео у кревету да не би оптерећивао десно
стопало и припремио се да одговори на моје питање. За
тренутак је застао, а затим наставио:
- Сликар користи различите боје да би приказао на
дводимензионалној површини пејзаж тродимензионалног света.
Да би слици удахнуо живот и осећај дубине, сликар користи
црну боју. Оно што он слика не постоји на тродимензионалном
плану.Ипак,црна боја на платну одаје утисак тродимензио-
налне стварности. Исто тако је и идеја зла неопходна да
тродимензионалном свету ствари и живота да утисак стварно-
сти. Као што сам већ истакао при нашим ранијим сусретима,
унутар груботварних материјалних, психичких и ноетских
светова доживљава се само релативна стварност. Три димензије
стварности које нам нуде осећај разумевања, такође нам дају
и осећај зла, непостојећег у крајњој стварности. Утисак зла
постоји само у световима емоција и мисли.
Када сам тог дана изашао из Даскалосове куће, још једном ме
је уверио да је карма отплаћена и да ће почети да хода за
недељу дана. Одржао је обећање. Када сам га посетио шест
дана касније, он је био у свом атељеу и завршавао слику коју
је започео пре болести. Пажљиво је ходао да не би додатно
оптерећивао десно стопало. Неколико дана касније потпуно се
опоравио. Кретао се нормалном брзином и правио планове за
свој годишњи пут у Грчку да би одржао предавања у својим
круговима у Атини и Солуну. Карма његовог зета била је
отплаћена.
Наредну недељу провео сам кампујући и пецајући код Ларе,
удаљене плаже на југозападној обали острва, далеко од
туриста, бетона и саобраћаја. Био сам тамо са Неофитосом,
Кипранином који је социологију дипломирао у Америци, и који
ми је био колега у Кипарском центру за друштвена истраживања.
У паузама наших аматерских и безуспешних пецарошких
авантура, причао сам му први пут о својим истраживачким
активностима у последње четири године. Фасцинирано је
слушао моју причу. И он је чуо приче о „Магу из
Строволоса", али га никада није срео. Као и мене,

и Неофитоса је почео да обесхрабрује научни
материјализам и сада је био спремнији да се
позабави концепцијама стварности.
- Реци ми, - упитао је мој пријатељ, - да ли
верујеш у Даскалосова учења? Да ли ти се живот
изменио од када си га срео?
.- Није први пут да ме то неко пита, - рекао
сам, - и то питање сам себи често постављам.
Није ми лако да одговорим.
Поменуо сам да ме, откад сам срео Даскалоса,
збуњују често понављане случајности које су ме,
после неког времена, приморале да се запитам да
ли су то заиста само случајности. Затим сам
Неофитосу описао неке од многих епизода које су
ме збуњивале. Једном сам у сну видео Даскалоса
како ми говори, и изненада нестане. Окренуо сам
се и видео га како ми прилази с леђа. Када сам
га следећег јутра срео, успут сам му поменуо да
сам га претходне ноћи видео у сну. Нисам ништа
даље објашњавао. - О, да, - климнуо је главом,
- предавао сам ти лекцију о природи простора у
четвртој димензији.
У наредној прилици, Даскалос ми је описао до у
невероватне детаље унутрашњост наше куће у
Мејну. Оно што сам најбоље знао је то да он ни
на који начин није могао да зна толико детаља о
нашој кући.
- Тврдио је да нас је „посетио" више пута,
посебно када сам интензивно мислио на њега.
Једног дана, Јаковос и ја смо тражили Даскалоса
свуда по Ларнаки.Нигде га није било.Претпоста-
вили смо да је већ код Теане, где је требало да
се одржи састанак. Док смо ишли ка њеној кући,
у шали сам приметио да је он вероватно у посети
код неке од његових љубавница и да зато не можемо
да га нађемо. Када смо дошли до Теанине куће,

Даскалос је већ био окружен неколицином својих
ученика.
- Даскале, - узвикнуо сам, - тражили смо те по
целом граду. Где си био?
- Код љубавнице, - одмах је узвратио с иронијом
и уз смех.
- Чуо сам ваш глупави разговор, - наставио је и
даље се смејући.
Када смо се вратили у Америку, Емили је добила
јаке болове у десном колену. Једног дана добили
смо писмо од Јаковоса. Предложио је да Емили оде
до лекара да јој се прегледа десно колено, јер
су он и Даскалос „видели" да нешто није у реду
са тим! Уверавао ме је да он и Даскалос раде на
њеном случају, али да свакако оде до лекара.
Никада никоме на Кипру ништа нисмо поменули о
том проблему. Њени болови престали су неколико
дана по примању Јаковосовог писма. Није ни
отишла код лекара.
Наставио сам да причам Неофитосу о инциденту
који се десио дан пре него што сам се укрцао у
авион за Кипар. Колега са универзитета у Мејну,
хелениста, привукао је моју пажњу старим
значењем мога имена. Претпоставио сам да је то
настало од „кирје" што значи „господин" као у
„Господину Елајзи" о коме се пева у црквеној
служби.
- Није тако,- уверавао ме је мој пријатељ,експе-
рт за класични грчки.Упутио ме је на Лиделов и
Скотов грчко-енглески лексикон.У грчком магиј-
ском документу откривеном у Египту писало је да
је Киријакос „душа која се бави магијом".
- Једна од ствари у коју сам сигуран о Даскалосу
је та, - рекао сам свом пријатељу, - да он има
невероватну моћ да постави дијагнозу болести и
да исцељује. Преко Даскалоса сам, - наставио

сам, - на конкретнији начин схватио шта
филозофи, мистици, неки савремени лекари и
истраживачи ума говоре, а то је да ум има
превласт над материјом. Није обрнуто, како тврде
материјалисти свих политичких и научних
организација. Већ више од двеста година и то са
таквим жаром и религиозном ревношћу.
- Што се тиче детаља подучавања, - рекао сам, -
не могу да дам никакву изјаву. Остајем и даље
Неверни Тома, али онај који је бар спреман да
стави прсте на ожиљке Учитеља да би проверио
његово искуство и аутентичност.
Ако си искрен према себи, - наставио сам, -
немогуће је бити у Даскалосовом присуству дуже,и
не запитати се о могућности да је видљиви емпи-
ријски свет можда заиста у бити врховна свето -
ст,израз више стварности скривене од обичне
свести.
Затим сам навео цитат Филипа Слејтера, социолога
изврнуте мистике,да „све грешке и лудости маги-
је, религије и мистичних традиција надмашује
једна велика мудрост коју садрже - свест људског
органског отеловљења у сложен природни систем".
То је императив, - рекао сам пријатељу, - то да
та свест постаје мотив деловања свакодневне
свести;сам опстанак људског рода зависи од тога.
Неофитос је повукао неколико димова из луле и
загледао се у море, разматрајући оно о чему смо
говорили последњих дана.
Волео бих да се сретнем са Даскалосом, - рекао
је одлучно, као да је изненада превазишао дечји
страх.Када сам их упознао, Даскалос је праснуо
у смех. Неофитос је стајао широм отворених очију
неколико тренутака,док му је он причао да је ње-
гов покојни отац,угледни судија,био добар прија-
тељ,тајни ученик и ближи Даскалосов род. „Маг из

Строволоса" био је стриц мог пријатеља!
Пре него што сам напустио Кипар,отишао сам да се поздравим
са Даскалосом. Пољубио ме је у чело и промрмљао молитву док
је руком правио крст преко мог лица.
Кад год сам ти потребан, - рекао је охрабрујуће, - помисли
на мене интензивно и бићу уз тебе.
Хоћу, - рекао сам и ушао у такси који ће ме одвести до
аеродрома.
РЕЧНИК ДАСКАЛОСОВИХ ТЕРМИНА
Виши ноешски свеш - Свет идеја и архетипова.

Свет узрока и закона који даје темеље за појавну
реалност.
Душа - Онај део нас који је чист и необојен
земаљским искуствима.Душа је изван Идеје Човека,
изван сваке манифестације. Она никад није рођена
и никад неће умрети. Део нас који је квалитативно
идентичан са Апсолутом. Душа је наша божанска
суштина, непроменљива и вечна.
Егзосоматоза - Способност да човек по вољи
напушта тело, живи потпуно свестан у психоное-
тским димензијама и затим се враћа у своје тело.
Подразумева да се човек сећа свега што је доживео
у стању изван тела.
Елементали - Мисаоне форме. Свако осећање и
свака мисао коју нека особа пројектује је елеме-
нтал.Елементали имају облик и свој сопствени
живот,независан од живота човека који их је про-
јектовао.
Етерични двојник - Енергетско поље која одржава
у животу и повезује једно са другим човекова три
тела(груботварно материјално,психичко и ное-
тско).Свака честица тела има свог одговарајућег
етеричног двојника. Етерична виталност је та
која исцељење чини могућим. Васиона је испуњена
етеричном енергијом. Она се може преносити са
једне особе на другу и апсорбује се кроз чакре.
Груботварно материјално тело - Једно од три тела
која сачињавају садашњу самосвесну личност.
Физичко тело. Онај део човекове личности који
живи у груботварном материјалном свету,тродиме-
нзионалном физичком свету.Најнижи израз нашег
ја.Центар груботварног материјалног тела је
чакра соларног плексуса.
Закон узрока и последице - Видети под карма.
Идеја Човека - Вечни архетип унутар Апсолута.
Када еманација Свете Монаде прође кроз Идеју
Човека, људско биће почиње да постоји.
Карма - Закон узрока и последице. Свеукупан збир
човекових акција, мисли и осећања који одређује
какви ће бити његови животи у сукцесивним инкар-
нацијама. Човек је сам одговоран за своју карму,
своју судбину. Остварење Теозе значи да је човек
трансцендирао своју карму.
Логос - Онај део Апсолута који чини могућим
постојање самосвести и слободне воље. Као вечни
ентитети,људи су и логоична и светодуховна бића.
Животиње су само светодуховне. Исус као Христос
Логос представља најпотпунији израз логоичне
природе Апсолута. Што је човек на вишем духовном
нивоу,утолико више у њему доминира логоични део.
Невидљиви помагачи - Учитељи који живе у
психичким и ноетским димензијама и невидљиви су
за људске очи. Такође и учитељи који живе у
груботварној материјалној димензији, али који су
способни за егзосоматозу када помажу људским
бићима која живе у физичкој, као и у другим
димензијама.
Ноетски свет - Пета димензија. У ноетском свету,
и простор и време су трансцендирани. Људско биће
које живи у ноетском свету може да тренутно пре-
лази не само велике раздаљине, већ такође и да
путује кроз време.
Ноетско тело - Једно од три тела која сачињавају садашњу
самосвесну личност. Тело мисли. Ноетско тело постоји уну-
тар ноетског света, у петој димензији. Његов лик
је идентичан са остала два тела. Центар ноетског
тела је чакра главе.
Перманентна личност - Онај део нас у којем се
бележе искуства у разним инкарнацијама и преносе
из једног живота у други. Наше унутрашње ја.
Психички свет - Четврта димензија. У психичком
свету простор је трансцендиран. Индивидуа која
живи у психичком свету може да тренутно прелази
велике раздаљине.
Психичко тело - Једно од три тела која сачињавају
садашњу самосвесну личност. Тело осећања и емо-
ција,чији је центар чакра срца.Психичко тело
живи у психичком свету,четвртој димензији. Његов
лик је идентичан са остала два тела,груботва-
рним материјалним и ноетским.
Садашња личност - Оно што је обично познато као
људска личност. Она се састоји од ноетског,
психичког и грубтварног материјалног тела. Сада-
шња личност је наш најнижи израз који стално
еволуира и има тенденцију да постане једно са
перманентном личношћу.
Света Монада - Саставни део Апсолута. Свака
Света Монада еманира миријаде зрака који пролазе
кроз различите архетипове и стичу облик и
појавну егзистенцију. Када једно такво зрачење
прође кроз Идеју Човека, ствара се људска
личност. Људска бића која спадају у исту Свету
Монаду осећају посебну сродност.
Свет Идеја - Видети под Виши ноетски свет.
Свети дискови - Видети под Чакре.
Свети Дух - Безлична суперсвест која изражава
моћ Апсолута, чинећи могућим стварање васионе.
Динамички део Апсолута.
Светодуховно - Оно што се односи на Свети Дух.

Kirijakos Markides-Mag Iz Strovolosa

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kirijakos Markides-Mag Iz Strovolosa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Киријакос Маркидес

Необични свет једног духовног исцелитеља

Потпуно сам свестан феминистичке забринутосги за

одсуство током школске 1978-79.године. Без такве

За Спироса Сатија знао сам још од детињства.

пријатељицом одвезао до Строволоса, предграђа

мало више од пола милиона људи, свако у рођачкој

поручити чуду да се догоди. Пре него што сам

би показао потпуно излечену кичму.Сељак, са

таквим језиком.Било ми је јасно да разумевање

децембру." Другог дана по повратку на Кипар,

ће ми у том тренутку дозволити да пишем о њему

књигу о Вама, - рекао сам пошто сам скупио

као аутора, - рекао је мирно.Био сам очаран и

интересујеш за политику и мистицизам.Ти си живео

стазу истраживања истине.

Даскалос и завалио се у столици задовољног

вној вредности његове стварности. Уместо да

Пробудио сам се рано ујутро и почео да радим

стигли до Даскалосове куће.Маро није пошла са

овом дијагнозом о девојчином стању,па је на-

мучили велики број Јевреја. Када су отишли на

посматрале шта се догађа. У том тренутку

Лоизос,који је још увек мрмљао „шалом алехем",

- Наставио је Даскалос, - који је патио од

отишао сам да посетим ове три Јеврејке. Желео

и жуто, помешано са другим бојама. Рекао је да

није могао да ми помогне!Осећала сам да ти

Даскалос има посетиоце,па сам сачекао у Стои док

људског бића које живи на Земљи и које има

неко ко жели да је повреди.

Видиш, оно што раздваја различите светове,

сама раствара такве елементале

стања, тако да њихова савест може да ради на

хероја, који чини свакојаке подвиге.Дете има

да повреди нека зла особа, ако та особа и са-

Зар ниси приметио? Говорио сам или ментално или

сам створио уђу у њу. Зато сам морао да почнем

тему запоседнутости, за коју је рекао да је

Јаковос ме је позвао рано ујутро и рекао да би

Исмаел", суфи учитељ који је у својој последњој

- Да ли си икада опет имао сусрет са Логосом?

- уместо што су знање егоистично чували за себе.

Акашки записи друга реч за Универзалну

близак ученик и пријатељ, њихово је дружење

придружити, - рекао је Теофанис.

би ти рекао? Да ли мислиш да би могао да ти

вибрира кроз мисли и осећања. Начин на који нека

време ренесансе, био опседнут идејом да измисли

пројектовала. Свест о иостојању предмета и жеља

Обратите пажњу на ове тачке које треба да

То може бити жељена кућа, бицикл, аутомобил, и

боја, обично трулозелене. Излазе или из срца или

- Елементали мржње и љубоморе изгледају као

Можемо да се одупремо дејству старих елементала,

просуђуј и одмери њихове аргументе, али не реци

мо стварати зле елементале који ће плутати по

га прими, он ће погодити њену ауру и вратити се

Када је човек у овим пријемчивим стањима, онда

неће никада моћи да ме повреди." Кажем вам, од

- Када једном себе увежбамо, - рекао је Даскалос,

има негативне мисли или осећања према творцу

проблем и своја страховања од тога што ће морати