ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 86

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: Трећи

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Језик
тема/област:
Начини писања страних имена у српском језику (јавних
Наставна јединица:
личности, топонима, назива производа)
Тип часа: утврђивање
Обнављање и проширивање знања о прилагођеном писању
Циљ часа:
страних речи
Ученик ће бити у стању да:
 разуме значај транскрипције речи у српском језику;
Очекивани исходи  пронађе најбоља решења за недоумице приликом
на крају часа: транскрипције речи;
 правилно употреби страно име и презиме у тексту на српском
језику.
Наставне методе: дијалошка

Наставна средства: Граматика

Облици рада: фронтални
компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
Међупредметне подацима и информацијама; решавање проблема; сарадња;
компетенције: одговорно учешће у демократском друштву; предузимљивост и
оријентација ка предузетништву
Међупредметно
Страни језик
повезивање:
Транскрипција, стране речи, превод, прилагођавање, фонетски и
Кључни појмови:
етимолошки запис
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа ( 5 минута)
 Најављује наставну јединицу и циљ  Пажљиво прате излагање;
часа.  показују домаћи задатак
 Прегледа домаћи задатка, појашњава  дискутују на тему;
недоумице.  постављају питања;
 Бележи постигнућа у педагошку  записују одговоре у облику бележака.
свеску/електронски дневник.
Главни део часа (25 минута)
 Обнавља са ученицима историјске  Активно слушају наставника;
разлоге за транскрибовање речи:  учествују у дискусијама везаним за учење;
 преузимају одговорност за сопствени
напредак у учењу;
Током развоја писмености, још од IX
 записују у своју свеску забелешке;
века, јавља се потреба да се приликом  преписују са табле;
превођења пренесу имена из грчког  постављају питања;
језика. Ћирило се, већ у првим  прате инструкције наставника.
преводима, одлучио се за прилагођено
писање. Доказ за коришћење

1
транскрипције уместо изворног писања
јесте његова азбука у коју није унео
еквиваленте свих грчких слова. Касније,
током развоја старословенског писма,
омогућено је изворно писање речи из
грчких извора и то онда када је
успостављена ћирилица и у њу
укључена сва грчка слова. Примена овог
поступка тада постаје доминантна.

Стварање националних ћирилица

доноси и примену транскрипције –
прилагођеног писања имена. У
латиничким правописима по правилу се
имена пишу изворно.

Транскрипција има за циљ да се страно

име што складније уклопи у наш израз, а
при томе нисмо условљени којим
писмом ћемо писати, односно штампати
свој рукопис. Постоји потреба, нарочито
у стручним текстовима, да се име, поред
транскрибованог, испише изворно у
загради или фусноти. То се чини и онда
када нисмо потпуно сигурни како бисмо
га прилагодили нашем језику.

Грешке су честе у овом делу

ортографске норме (правила о писању).
Неретко новински чланци, као и
преводи, обилују оваквим грeшкама. На
пример (исправно написани примери су
подебљани):
 Елвис Присли је Елвис Пресли;
 Селма Хајек је Салма Хајек;
 Енди Мареј је Енди Мари.

У српском језику, као и у другим

језицима, има много речи које су
преузете из језика других народа и
прилагођене нашем језику. Такве речи
данас и не осећамо као позајмљене, на
пример: пушка, чарапа, кошуља, сат,
сапун, краљ...

У другу врсту туђица спадају речи које

осећамо као речи страног порекла и
2
њих треба употребљавати с мером, кад
за њих нема замена, у научним
текстовима, у областима технике и
слично. За писање таквих речи постоје
утврђена правила:
Речи из класичних језика (грчког и
латинског) су се одомаћиле у нашем
језику и у научној терминологији и
прилагодиле духу нашег језика, па се
пишу онако како се изговарају:
астрономија, инструмент, субјекат,
хемија, гимназијa, хирургија, Олимп,
Аристотел, Цезар...
У писању речи из живих језика има
мало разлике. Заједничке именице и
придеви пишу се онако како се
изговарају у језику из кога су преузете,
али прилагођене нашем писму и
гласовном систему. На пример: спикер и
твист се у нашем језику не могу
изговорити као у енглеском. У овакве
речи спадају: амбалажа, интервју,
корнер, дует, бас, бифе, компјутер,
шофер...
Туђа властита имена пишу се
различито:
 изворно, онако како се пише у
језику из којег потичу, ако се на
српском пише латиницом, на
пример Ernest Hemingway (Ернест
Хемингвеј), Boccaccio (Бокачо),
Shakespeare (Шекспир), Chicago
(Чикаго), New York (Њујорк),
München (Минхен), Zürich (Цирих);
у том случају се пише у загради како
се име изговара, и то када се помиње
први пут;
 онако како се изговара (фонетски)
кад се на српском пишу ћирилицом;
у том случају се кад се први пут
помене име, у загради пише
изворно;
 фонетски, без обзира на наше писмо,
кад су речи из словенских језика
који се служе ћирилицом (руског,
бугарског, македонског...); на

3
 пример: Јесењин, Николај Гогољ,
Лав Толстој, Јаневски, Глигоров...

Имена многих страних градова, земаља

и других географских имена пишу се и
ћирилицом и латиницом ако су већ дуго
прилагођена духу нашег језика, на
пример: Њујорк, Беч, Венеција,
Мађарска, Рим, Солун...

Речи и изразе из страних језика треба

умерено користити. За крај часа
видећемо један лош пример прекомерне
употребе страних речи.
Завршни део часа (10 минута)
 Наставник диктира текст из прилога, а  Одговарају на питања наставника;
ученици га записују.  записују диктат;
 По готовом записивању отвара се  промишљају о еквивалентима речи.
расправа које би се речи могле заменити
српским еквивалентом.

Изглед табле

ПРИЛАГОЂЕНО ПИСАЊЕ СТРАНИХ РЕЧИ

 Транскрипција
 Ортографска норма
◦ речи које су преузете из језика других народа и прилагођене нашем
језику
◦ речи које осећамо као речи страног порекла
◦ речи из класичних језика
◦ речи из живих језика
◦ властита имена

Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

остварености исхода: − извршен задатак.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
4
  Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

ПРИЛОГ

Није онлајн. Можда је на састанку пред утакмицу и не чује мој позив. Стојим у крцатом
аутобусу који се помера миц по миц, куплунг прва, друга, кочница, куплунг. Почиње
ситна киша, возач укључује брисаче који у дугим паузама клизе по шофершајбни. У
једном моменту дисплеј засветли, није он само нека апликација о филмовима у 3Д.
Форвардујем вест пријатељу који обожава филмове. На семафору је црвено, имам
довољно времена да проверим да ли је на нету. Јавиће се кад буде могао. Коначно
стижем кући,и сетим се тек тад да је утакмица померена сат времена унапред. Једва
чекам да упалим телевизор и да видим колико је кошева дао и надам се да га нико није
повредио неким тешким фаулом. Све је у реду, цела фамилија је на окупу и навија,
атмосфера је екстра као да смо и ми између оних хулигана у дворани.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 87

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: трећи
Наставник: Датум одржавања:
Наставна Књижевност
тема/област:
Наставна јединица: Европска књижевност у првим деценијама 20. века

5
 Тип часа: обрада
Усвајање знања о великим променама у књижевности после
Циљ часа: Првог светског рата. Представљање битних одлика европске
уметности.
Ученик ће бити у стању да:
− објасни велике друштвене промене након Првог светског
рата и препозна њихов одраз у књижевним делима;
− објасни дезоријентацију, беспомоћност и стрепњу људи
Очекивани исходи пред неизвесном будућности у свету после великих
на крају часа: разарања;
− препозна условљеност појаве новог правца;
− наброји ко су носиоци промена у епохи;
− наброји најзначајније уметнике Европе у првим деценијама
20. века.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту

Наставна средства: Читанка, табла, креда, пројектор, лаптоп

Облици рада: фронтални, индивидуални
компетенција за целоживотноучење, комуникација, рад с
Међупредметне
подацима и информацијама, одговорно учешће у демократском
компетенције:
друштву, естетска компетенција
Међупредметно Историја, Музичка култура, Ликовна култура, Географија,
повезивање: Грађанско васпитање, Верска настава
Први светски рат, Октобарска револуција, авангардни правци
Кључни појмови:
или изми,трагање за новим изразом, авангарда
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа (5 минута)
 Уводи ученике у тему истичући циљ часа.  Учествују у разговору, активно
одговарају на питања;
 Обавештава ученике о циљевима и  постављају питања.
исходима.

 Води припремни разговор са ученицима тако

што износи кључне тезе у вези са наставном
јединицом:

 Први светски рат доноси велике

историјске ломове;

 мапа света заувек се мења;

 значајне промене одиграле су се на тлу

Европе;

 поред Првог светског рата, узрок

потреса била је и Октобарска
револуција;

6
  друштвени проблеми и кризе уносе
осећај зебње.

Главни део часа (35 минута)

 Информише ученике:
Европска уметност у првим деценијама 20.
века пролази кроз буран период. Промене се
односе на књижевност, али и на сликарство,
музику, филм, архитектуру. Први знаци
захтева за променама јављају се пре Првог
светског рата, док још траје епоха модерне.
(Ученицима се може пустити слајд са
сликама Крик Едварда Мунка и Госпођице
из Авињона Пабла Пикаса. У њима је
приказан сав ужас света (Крик), али и захтев
за новим формама (Госпођице из Авињона)).
„Изгубљена генерација” – то је генерација
разочарана ратом, a посебно послератним
стањем. Шта год радили, не успевају да
осмисле живот и пронађу пут властите
среће. Послератна депресија најбоље је
осликана у Хемингвејевом делу „Сунце се
поново рађа”.
 Активно слушају наставника;
 читају песму;
 учествују у дискусијама у вези са
темом;
 преузимају одговорност за
сопствени напредак у учењу;
 записују у своју свеску потребне
податке;
 преписују са табле истакнуте
појмове;
 постављају питања;
 активно слушају наставника;
 учествују у дискусијама у вези са
темом;
 преузимају одговорност за
сопствени напредак у учењу;
 записују у своју свеску потребне
податке;
 преписују са табле истакнуте
појмове.

Почиње трагање за новим формама које ће

моћи да изразе сва та сложена стања нове
генерације. Рађање новог правца наслања се
на претходну епоху.

Aвангарда у преводу значи претходница,

израз за оно што ће тек наступити. Јавља се
као израз стрепње, апсурда, побуне против
постојећег. Генерација уметника, тек
изашлих из рата, трага за новим формама
којима ће изразити сва та сложена стања
душе. У том трагању за новим формама
руши се све што је било темељ претходне
епохе, тј. модерне:
 укида се форма, тако да долази до
преплитања књижевних родова и врста;
 нарушавају се језичке, логичке и
синтаксичке везе;
 напушта се естетизам на коме почива
стварање парнасоваца и симболиста;
 укључује се унутрашње стање бића, а
одбацује импресионизам.

У оквиру самог правца јављају се бројна

струјања. (Питати ученике за разлику

7
 између струјања и правца. Ако нису
сигурни, објаснити им разлику.)

Ова струјања носе и други назив, а то је –

изми. Измима их називамо, јер се јавља
много струјања са истим суфикском, а то је
изам. Зато кажемо да авангарда није
јединствен покрет, нема одређен програм,
већ је одраз различитих струјања.
Најважнија струјања у авангарди су:
футуризам, кубизам, фовизам,
експресионизам, дадаизам, надреализам.

 Преко пројектора приказује слике

најзначајнијих представника сликарске
уметности тога доба.
 Најважније податке записује на табли.
 Поставља питања која подстичу на
размишљање.
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају
или раде.
 Даје повратне информације ученицима на
позитиван начин.
Завршни део часа (5 минута)
– Резимира час. − Ученици резимирају научено
– Охрабрује ученике да повезују знања из одговарајући на питања.
историје и ликовне културе са новинама у
књижевности.
– Закључује час најављујући ученицима да ће
на наредном часу говорити о одликама
авангарде како би разумели појаву новог
књижевног правца.

Изглед табле

8
 ЕВРОПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА 20. ВЕКА

• Промене у сликарству
• Први светски рат
• Велике класне разлике
• Октобарска револуција
• Изгубљена генерација
• Захтев за променама у уметности

АВАНГАРДА

 Авангарда – претходница, најава предстојећег

 Битне одлике правца:
− Негација модерне
− Напуштање форме
− Лексички и синтаксички хаос
− Душевна стања човека уместо импресије
− Нова струјања (-изми)

Најзначајнији писци епохе:

Хемингвеј, Фокнер, Кафка, Ман, Хесе, Шолохов, Јесењин, Мајаковски...

Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

остварености исхода: часа.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

9
ПРИЛОГ

Едвард Мунк, Крик, 1893.

Пабло Пикасо, Госпођице из Авињона, 1907.

10
 ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 88
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: трећи
Наставник: Датум одржавања:
Наставна Књижевност
тема/област:
Манифести футуризма, експресионизма и надреализма
Наставна јединица:
(Маринети, Хатвани, Бретон)
Тип часа: обрада
Усвајање одлика футуризма, експресионизма и надреализма у
Циљчаса:
оквиру авангарде и уквиру историјских и друштвених промена.
Ученик ће бити у стању да:
− објасни начела италијанског и руског футуризма,
експресионизма и надреализма;
Очекивани исходи
− уочи везу са појавом правца и одређеног историјског и
на крају часа:
друштвеног тренутка;
− наброји најважније представнике праваца;
− критички разматра основна начела праваца.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Облици рада: фронтални и индивидуални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
компетенције: подацима и информацијама, естетичка компетенција
Међупредметно
Историја, Музичка култура, Ликовна култура
повезивање:
футуризам, експресионизам, надреализам, Маринети, Хатвани,
Кључни појмови:
Бретон
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа (5 минута)
 Уводи ученике у тему истичући циљ часа.  Учествују у разговору;
 Обавештава ученике о циљевима и  активно слушају наставника;
исходима.  постављају питања;
 Пише наслов лекције на табли.  активно одговарају на питања.
 Разговора са ученицима као би их
мотивисао за разговор о правцима у оквиру
авангарде.
 Поновити одлике авангарде:

Авангарда представља скуп свих струјања

која се јављају у првим деценијама 20.
века. Струјања или –изми јављају се као
последица Првог светског рата, као и
великих друштвених промена, као што је

11
 Октобарска револуција, смена класних
уређења.
 Најављује ученицима да ће се данас
упознати са одликама футуризма,
експресионизма и надреализма.
Главни део часа (35 минута)
ФУТУРИЗАМ  Одговарају на питања.

 Ученицима скреће пажњу на најважније Футуристи траже:

карактеристике футуризма:
Футуризам се јавља у Италији, а покретач
правца је Томазо Маринети. Маринети је
1909. године објавио Манифест
футуризма у париском листу Фигаро.
Други Манифест футуризма Маринети је
објавио 1912. Пре него што се приступи
анализи начела самог правца, треба
изражајно прочитати одломке Манифеста 
футуризма из Читанке.
 Након читања започиње разговор са
ученицима постављајући питања:
Шта нам говори сам назив правца?
Футуристи су окренути будућности која
је наговештена новим технолошким
достингућима. Која су основна начела
правца?
 да се уништи све што припада
прошлости, традиција и наслеђе, јер
је ново божанство машина, а брзина
лепота света (хвалоспев
аутомобилима);
 да се отпочне рат као хигијена света и
да се уништи постојеће (из овог става
касније су се изродиле фашистичке
идеје);
да се удари шамаром и песницом све
што је малограђанско и учмало;
 да се у поезију уведе темперамент и
динамика;
 да се сруше стари облици стиха и у
поезију уведу непоетске речи
(аутомобили, фабрике, хале), па чак и
вулгаризми. У поезију се уводе и
ономатопејске речи које подражавају
звук машина, мотора, радионица.

 Објашњава ученицима да је Маринети  Активно слушају наставника;

овим текстом хтео да испровоцира учмалу  учествују у дискусијама у вези са
Италију не би ли кренула у правцу брже темом;
индустријализације и напретка, што се не  преузимају одговорност за сопствени
може ако се за собом вуче терет прошлог и напредак у учењу;
садашњег. Футуристи су обожавали
 записују у своју свеску потребне
брзину, технологију, младост, насиље,
податке;
аутомобиле, авионе, индустрију.
 преписују са табле истакнуте
појмове;
Футуризам у Русији јавља се отприлике у
исто време када и у Италији, 1912, и траје  постављају питања.
до 1919. године. Отпочиње текстом
Шамар у лице јавном укусу који потписује
неколико песника, међу којима су
најзначајнији Хлебњиков и Мајаковски.
Настао је под утицајем италијанског
футуризма, али је био другачије усмерен.
Руски футуристи окренути су: настајању
новог поретка, (слави се револуција и
12
 борба против буржоазије); рушењу свега
што је буржоаско и малограђанско;
јединству живота и уметности; новим
књижевним врстама које се међусобно
препилићу, иновацијама у језику,
ослобађању стиха.

 Након анализе оба манифеста, треба

охрабрити ученике да издвоје заједничке
елементе италијанских и руских
футуриста:
антитрадиционализам, тежња ка
оригиналности, ослобађање стиха
метричких стега, иновације у песничком
језику, дрскост, пркос, самоувереност.

 Затим треба да уоче разлике: италијански

футуризам у свом антитрадиционалном
ставу тражи да се поруше и спале
библиотеке, музеји и галерије. Руски
футуристи показују мржњу према
буржоаском друштву и капитализму,
величају пролетеријат, револуцију и
народне масе. Они траже демократизацију
уметности, односно приближавање
уметности обичним људима. Траже да се
уметничка дела изнесу из музеја и галерија
и поставе у радничким халама. Мајаковски
своје стихове рецитује у фабрикама,
школама, на трговима. Оно што највише
раздваја италијанске и руске футуристе
јесте агресија и позив на насиље, који је у
италијанском футуризму бескомпромисан,
а у руском се односи углавном на лоше
стране буржоаског друштва, што се убрзо
и остварило кроз Октобарску револуцију.

ЕКСПРЕСИОНИЗАМ

 Подсетити ученике на одлике

импресионизма. Није битна приказана
предметност, већ утисци који се о
предмету стварају. Важни су детаљи, боје,
светлост, звуци, мириси, чулни свет који
треба да прикаже осећања, стање,
расположење.

Као реакција на импресионизам, јавља се

експресионизам. (Ученике увек треба
13
 упутити на етимологију самих назива, како
би што лакше усвајали нове
књижевнотеоријске термине: импресија –
утисак, експресија – способност
изражавања унутрашњег бића, унутрашњег
стања. Према овоме видимо да су ова два
правца супротна један другом.)

Термин експресионизам први је употребио

француски сликар Ж. Ерве 1901, а у
књижевности се утемељио у Немачкој
захваљујући Херману Бару.

 Треба подсетити ученике на то да се

експресионизам прво јавља у сликарству.
Проистиче из стварања Сезана, Гогена, Ван
Гога, Кандинског. Они заузимају активан
однос према стварању, тако да норвешки
сликар Е. Мунк каже: „Уметничко дело
може да дође само из унутрашњости
човекове”.

 Затим се треба осврнути на Барова начела

у којима каже да је данашње време крик
беде и да је уметност завапила за помоћи,
за духом. Тиме објашњава експресионизам.

Експресионизам траје релатативно кратко,

од 1910. до 1924. Јавља се бурно, пун је
бунта и превратничких замисли.
Експресионисти подижу глас против
лицемерја, лажног морала, рата и умирања,
беде и сиромаштва човека, отуђења човека.
Истиче се унутрашњи свет човека, његове
трауме, разочарања, занос душе (екстаза).
Рафиниране душе сликара и песника
исказују презир према велеградском
животу, јер доноси беду, незапосленост,
разврат, пороке. Јавља се љубав према
човеку, жудња за космичким даљинама као
бег од стварности, тежња за вечношћу.
Експресионисти су обузети страхом,
безнађем, немирима, антиратним
расположењима, потпуним дефетизмом.
Све то овај правац чиме песимистичним.

Уводи се слободан стих, реченице су

динамичне и често елиптичне, проза често
фрагментарна, дијалози штури.
14
 У приказивању унутрашњег света користе
се боје и светлост. Доминира
персонификација и синестезија.

Своју духовну сродност експресионисти

проналазе у филозофији и психологији.
Пажњу експресиониста привлаче митско и
магијско, примитивне културе и народна
уметност. Уочљива је склоност према
метафици, мистичним темама и религији.
Оно што је посебно доминантно као
тематско подручје у експресионизму јесте
заокупљеност космичким даљинама као
могућност бега од неподношљиве
стварности.

Најважнији представници европског

експресионизма су: Б. Брехт, Г. Тракл и Ф.
Кафка. Књижевне врсте које
преовладавају: лирска песма, поема, драма,
приповетка и роман.

НАДРЕАЛИЗАМ

Надреализам као правац јаља се у Паризу као

покрет негације постојећег.
Настаје из дадаизма, Фројдове психоанализе и
оштрог друштвеног раслојавања. Правац
покрећу француски интелектуалци
окупљени око часописа Литература
(1919–1924). Присутно је одбацивање
наслеђа, а од претходника цене Бодлера и
Рембоа, који заговара потпуно растројство
чула да би се дошло до дна људске свести.
Ипак, највеће упориште правац налази у
дадаизму и Фројдовој психоанализи.
Дадаизам, чији је идејни творац Тристан
Цара, базиран је на геслу: Што
бесмисленије, утолико боље. Правац се
распао 1920. и из њега се родио
надреализам. Фројдова теорија каже да је
људска подсвест значајнија за психологију
бића од његовог свесног дела, од његовог
ЈА. Стога се надреализам залаже за
одсуство логике, укидање граница између
свесног и несвесног, физичког и
психичког, спољног и унутрашњег, за чист
аутоматизам.
15
Манифест надреализма, Андре Бретон, 1924.
(прочитати одлимак из Читанке)
Надреалисти су за неочекивано,
изненађујуће, немотивисано, нелогично, за
слике које се преплићу са свесним делом
бића. Кошмари и исповести лудака постају
предмет интересовања надреалиста.
Други манифест – 1930, Париз
Трећи манифест – 1942.

Представници надреализма: А. Бретон, П.

Елијар, Л. Арагон, Г. Аполинер, С. Дали.

 Најважније податке записује на табли.

 Поставља питања која подстичу на
размишљање.
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају
или раде.
 Даје повратне информације ученицима на
позитиван начин.
Завршни део часа (5 минута)
− Резимира све што је урађено на часу, − Ученици резимирају научено
постављајући питања. одговарајући на питања.

Изглед табле
МАНИФЕСТ ФУТУРИЗМА
Италија
Манифест футуризма – Томазо Маринети, 1909.
Одлике футуризма у Италији:
 рушење традиције- машина као ново божанство
 рат као хигијена света
 насиље, динамика
 рушење старих облика стиха

Русија
Шамар у лице јавном укусу – Мајаковски, Хлебњиков, 1912.
Одлике футуризма у Русији:
 слави се револуција и борба против буржоазије
 уметност у функцији живота
 мржња према малограђанштини
 иновације у стиху
16
МАНИФЕСТ ЕКСПРЕСИОНИЗМА
јавља се као реакција на импресионизам
траје од 1910. до 1924.
Одлике:
 презир према градском животу;
 свемир као уточиште;
 нагласак на унутрашњем свету човека.
 Ослобађање поетске форме.

МАНИФЕСТ НАДРЕАЛИЗМА
дадаизам и његова улога
Фројдова психоанализа и његова улога
Андре Бретон – Манифест надреализма 1924.

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

исхода: крају часа.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 89 и 90

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: трећи
Наставник: Датум одржавања:
Наставна Књижевност
тема/област:
Владимир В. Мајаковски, Облак у панталонама
Наставнајединица:
Поема. Руски футуризам
Тип часа: обрада
Утицај Мајаковског на формирање књижевног правца у Русији.
Циљ часа: Анализа поеме Облак у панталонама.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:

на крају часа: − наведе тему и мотиве поеме Облак у панталонама;
− препозна битне елементе текста и механизме развијања
теме;
17
 − тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;
− креативно приступи задатку;
− препозна основна начела стваралаштва Мајаковског;
− смести књижевно дело у одређени друштвени контекст;
− примењује знања из теорије књижевности.
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, монолошка, рад на тексту

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Облици рада: фронтални и индивидуални
компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
Међупредметне
подацима и информацијама,одговорно учешће у демократском
компетенције:
друштву, естетичка компетенција
Међупредметно Историја, Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава,
повезивање: Грађанско васпитање
Кључни појмови: Футуризам, Облак у панталонама, поетика Мајковског
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа (10–15 минута)
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа. − Учествују у разговору;
− Обавештава ученике о циљевима и − постављају питања.
исходима.
− Пише наслов лекције на табли.
− На почетку часа са ученицима води
разговор о поеми:

Поема је лирско-епска песма испевана у

првом лицу, у којој се преплићу елементи
лирске и епске поезије. Композиција поеме
заснована је на развијању фабуле.
Одликује се честим песниковим
прекидањем епског излагања и уметањем
личних емоција и размишљања, који
некада нису имали непосредне везе са
личностима и догађајима у делу, већ су
изражавали песниково расположење у том
тренутку. Поема је дужа песма у којој се
уочава развијена фабула, али су догађаји и
збивања прожети лириком.
Главни део часа (60–70 минута)
 Истиче најзначајније моменте из живота  Активно слушају наставника;
Владимира Мајаковског:  учествују у дискусијама у вези са
темом;
Владимир Мајаковски рођен је у Грузији  преузимају одговорност за сопствени
1893. године. Био је песник који је своју напредак у учењу;
поетику изградио на ставовима манифеста  записују у своју свеску потребне
Шамар у лице јавном укусу. Био је податке;
18
 најзначајнији песник како руског, тако и 
европског футуризма. Окренут је
будућности. Колективно ставља испред
личног; диже глас против наслеђа,
малограђанштине и бурржоазије. Бурну
емотивност и ерупцију бића изражава кроз 
борбена расположења и позив на социјалне
протесте. Он је први песник који ствара за 
масе и у поезију уводи масе. Сматрао је да
је књижевност оружје борбе. Писао је
поеме и драме. Поеме: Облак у
панталонама, О томе, Добро. Драме:
Стеница, Хладан туш. Мајаковски се убио
14. 4. 1930.
Песник је поему посветио својој великој
љубави Љиљи Брик, али је инспирисана
једном другом љубављу. Песник је на
својој књижевној вечери упознао лепу,
младу и богату Марију. Она га одбија, због
свог положаја и патријархалног васпитања
које јој није дозвољавало да се упусти у
везу са боемом, који скита по Русији и
нема ни пристојно занимање. То одбијање
снажно погађа песника који своју
огорченост претаче у поему Облаку
панталонама.
 Изражајно чита делове поеме.
 Анализира поему постављајући питања:
Каква је композиција поеме?
Шта песник истиче у Прологу? (Упућује 
ученике да препознају и дозу
самољубивости песника у Прологу.)
Доле с вашом љубављу – ученици ће у овој
песми препознати песников љубавни
дебакл из Одесе. Како песник говори о
својим осећањима? Како реагује песник на 
њене речи?
Доле с вашом уметношћу – О чему говори
песник у овом делу?
Доле с вашим уређењем – Како песник
проширује мотиве наговештене у
претходном делу поеме?
19
преписују са табле истакнуте
појмове;
 одговарају на питања:
Поему чине Пролог и четири песме.
Обраћа се онима који су му
супротстављени, користи упечатљиве
метафоре и снажно контрастирање.
Они су: „омекшалих мозгова” и „од
сада надутим”, њихове душе су
„плишане”. Он им пркоси,
„безочан и љут”, „свет је заглушио
снагом свог гласа”. Њиховој
учмалости супротставља своју
силовитост, излазак на улице, у
кафане, стапање са тим светом. Каже
да не мора бити само груб, већ може
бити и нежан, „не човек – већ облак у
панталонама”.
 Песник отворено пева о својој
заљубљености, узалудном чекању
Марије. Видимо га на улици,
немоћног и очајног, где му се „у
старачка леђа смеју и ржу
канделабри”. Шта се догађа када се
Марија коначно појавила? Саопштава
му болну истину да ће се удати за
другог и видимо и телефонски
разговор са његовом мајком.
Глуми равнодушност, док у њему
нараста плима срџбе и беса. Марија
припада том свету који он презире и
зато и узвикује Доле с вашом
љубављу.
Овде је исказан песников однос према
поезији и књизи. Песник тражи да
књижевност буде активистичка,
укључена у свакодневни живот.
Презире стари модел певања и
дезертерство поезије пред животом.
Видимо негацију традиције којој
супротставља себе, лепог, младог,
неукротивог. У наредним стиховима

На који начин песник повезује библијске
мотиве са садашњим временом?
Доле с вашом религијом – Како песник
завршава поему?
Како изгледа песников дијалог са Богом?
 Ученике треба упутити да уоче велики број
императивних глагола у поеми.
Које стилске фигуре запажамо?
Шта је то што је ново у поезији
Мајаковског?
 Најважније податке записује на табли.
 Поставља питања која подстичу на
размишљање.
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају
или раде.
 Даје повратне информације ученицима на
позитиван начин.  Он се опет враћа Марији, чиме се
Завршни део часа (5–10 минута)
− Резимира све што је урађено на часу,
20
ЈА се повлачи пред МИ. Ко смо то
МИ? МИ је колектив, пролетери,
уморни од рада у фабрикама и од
градског живота.
 И овде видимо сукоб лирског субјекта
са носиоцима буржоаског друштва.
Он упућује позив пониженом и
осиромашеном народу и одбацује
поредак капиталиста који не виде
муке милиона људи. Тај измучени
народ приказује кроз слику човека
који у очају кафанског пијанства види
очи Богородице.
 Песник каже да народ више воли
Вараву него Христа. У себи такође
види стардалника и праведника и себе
назива „тринаестим апостолом”.
(Ученике треба упознати са тим да је
Мајаковски поему првобитно тако
назвао.)
затвара круг поеме. Видимо његов
очај и вапај, али Марија се не одазива.
Он не налази разрешење за своје
унутрашње боли и кошмаре. Опет
имамо контраст – насупрот њему,
погуреном и сломљеном, стоји гомила
малограђана и буржуја која му се
руга. Видимо његову дирљиву
потребу за нежношћу и љубављу.
 Бог у његовим очима више није
праведан и свемогућ. Све је упрљано
крвљу, па чак и звезде, и он потеже
нож да распори тог Бога. Религија се
обесмишљава, свету је потребан нови
бог, а и нови апостоли.
 Апостофа, реторско питање,
екскламација, понављање,
паралелизми.
 Нови ритам, степенасти стих.
− Ученици резимирају научено
 постављајући питања. одговарајући на питања.
− На крају часа направити синтезу
стваралаштва Мајаковског:
Он је песник пркоса и ватреног заноса.
Наспрам устајалог живота ставља
индустрију и динамику надолазећег
живота. Наспрам малограђанског егоизма
ставља људску солидарност и алтруизам.
Нове теме у поезији подстиче и новим
ритмом и стихом.

Изглед табле

ОБЛАК У ПАНТАЛОНАМА
Владимир Мајаковски
(1893–1930)
• Најзначајнији представник футуризма
• Облак у панталонама – поетика Мајаковског
• Пролог и четири дела:
1. Доле с вашом љубављу
2. Доле с вашом уметношћу
3. Доле с вашим уређењем
4. Доле с вашом религијом

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

исхода: крају часа.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
21
 приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

22