Danilo Kis (madj. Kiss Daniel) rodjen 22. februara 1935. u Subotici, a preminuo 15.

oktobra 1989.
u Parizu bio je srpski romanopisac esejista prevodilac i dopisni clan SANU-a.
Smatra se jednim
od najznacajnih srpskih knjizevnika XX veka.

Rodjen je u Subotici 22 februara 1935 od oca Eduarda Kisa, madjarskoj Jevrejina i

majke
Milice Dragicevic, Crnogorke. Prezime njegovog oca bilo je Kon ali je otac
madjarizovao
svoje prezime i promenio ga u Kis. Do 1942. ziveo je u Novom Sadu gde je pohadjao
prvi razred
osnvone skole a zatim presao u Madjarsku u ocev rodni kraj gde je zavrsio osnovnu
skolu
i 2 razreda gimnazije. Nakon odvodjenja njegovog oca u Ausvic 1944. sa ostatkom
porodice
prelazi u Cetinje uz pomoc Crvenog krsta. Tamo je ziveo do kraja skolovanja.

Zavrsio je Filozofski fakultet u Beogradu septembra 1958. i kao prvi student je

diplomirao
na katedri za opstu knjizevnost.

Bio je vencan za Mirjanu Miochinovic a posle je ziveo sa Paskal Deplesh. Sahranjen

je na aleji
zasluznih gradjana na Novom groblju, po pravoslavnom obredu.

Pisao je eseje, pripovetke, pesme, romane i prevode sa madjarskog, ruskog i

francuskog.
Njegov prvi roman je Pslam 44 i nastao je 1955. a potom i Mansarda 1960.
Najpoznatija dela:
Мансарда (роман)
Псалам 44 (роман)
Башта, пепео (роман)
Рани јади(новеле)
Пешчаник (роман)
По-етика (есеји)
По-етика, књига друга (интервјуи)
Гробница за Бориса Давидовича(приповетке)
Час анатомије (полемике)
Ноћ и магла (драме)
Homo poeticus (есеји и интервјуи)
Енциклопедија мртвих . (приповетке)
Горки талог искуства (интервјуи)
Живот, литература (есеји)
Песме и препеви (поезија)
Лаута и ожиљци (приповетке)
Складиште . (есеји и приповетке)
Varia (есеји и приповетке)
Песме, Електра (поезија и адаптација драме „Електра“)