Рани јади Данила Киша

Данило Киш је био српски и jугословенски романописац, есејиста, преводилац и

дописни члан Српске академије наука и уметности. Сматра се једним од најзначајнијих
српских књижевника 20. века.

Рођен је 22. фебруара 1935. године у Суботици од оца Едуарда Киша, мађарског
Јеврејина и мајке Милице, Црногорке, као њихово друго дете. Како су у то време у
Мађарској донети антијеврејски закони, родитељи су Данила крстили у православној
цркви у Новом Саду, што му је касније спасило живот.

Прва чулна сећања из детињства потичу из Новог Сада и везана су за мирисе, укусе и
боје. Мирис кестеновог цвета, руже у вази, камилице, колоњске воде његове мајке,
мушеме на столу, чисте постељине, очеве цигарете указивале на срећу и хармонију у
породици. Међутим, те идиличне слике се нагло прекидају најпре са нервним
растројством његовог оца, а затим и са почетком ратног лудила. Из сећања
седмогодишњем Кишу допиру мучне слике злостављања и стрељања Јевреја и
војвођанских Срба поред породичне куће, језиви страх његове мајке која покушава да
заштити сестру и њега, привођење оца од стране жандарма. За све време трајања рата
породицу је притискао страшан терет јеврејског порекла те су морали да пребегну у
Мађарску, где су живели у великој беди и сиромаштву. Неизбрисив траг у његовом
сећању оставила је слика оца како се пење у кола и одлази у импровизовани гето
одакле је депортован у концентрациони логор из кога се више никада није вратио.

Своје прве песме написао је са девет година. Једна је за тему имала глад а друга је
требала да буде љубавна. Међутим, патња која је преовладала његовим осећањима
учинила је да бол, прогањање и смрт буду главни мотиви ових дела.

Младог Киша је убрзо задесила још једна породична несрећа. Прерана смрт мајке га је
до те мере погодила, да је изгубио веру у Бога.

Иако погођен многим недаћама успео је да са великим успехом дипломира

књижевност као први студент на београдском универзитету. За собом је оставио
велики број значајних књижевних дела. Тешко проживљени детињство и млaдост
оставили су дубок траг у његовом животу и имали велики утицај на његово уметничко
старалаштво. У својим делима која садрже доста аутобиографских мотива Данило Киш
је описао своје детињство гледајући очима својих главних јунака. Нарочито се то
осетило у делу Рани јади где управо кроз лик маленог дечака даје реконструкцију свог
несрећног детињства.