BISERKA RAJ^I]

Casus Jan Kot

Beskrajno `ivi Jan Kot (1914-2001)

umro je u Kaliforniji uo~i
katoli~kog Bo`i}a. Po njemu, ljudi
se dele na racionalne, iracionalne
i me{ance. Po svemu - spadao je u
poslednje.

Beskrajno `ivi Jan Kot (19142001) umro je u

Kaliforniji uo~i katoli~kog Bo`i}a. Po njemu, ljudi se
dele na racionalne, iracionalne i me{ance. Po svemu spadao je u poslednje.
Jo{ u gimnaziji pokazuje interes za knji`evnost i
pi{e poeziju u nadrealisti~kom duhu. Me|utim, kako
poti~e iz stroge jevrejske, polonizovane i pokatoli~ene porodice, primoran je da studira ne{to prakti~no

i odlu~uje se za prava. Pri kraju studija tajno poha|a

predavanja na Francuskom institutu u Var{avi i Romanisti~koj katedri. Posle odslu`enja vojske, koja mu
je kao te{ka prinuda tako|e nanela brojne probleme, ne pitaju}i roditelje za dozvolu, odlazi u Pariz.
Kako bi i pitao, kada je tema njegove doktorske teze: Apoliner kao izdava~ De Sadovih dela! Kraj tridesetih godina je vrhunac avangarde u Francuskoj. Pa-

SCENA 87

Casus Jan Kot

88 SCENA

riz je prestonica sveta. Ve} prvih dana boravka upoznaje se s rodona~elnicima avangarde, Tristanom
Carom, Andreom Bretonom i nizom drugih. Dobija
dozvolu da u Nacionalnoj biblioteci radi u tzv. Paklu
ili odeljenju u kome se dr`ala pornografska literatura, izme|u ostalih i De Sad. Svakodnevno radi u Paklu, pi{e prve stranice teze, no}u {eta s avangardistima Parizom. U duhu avangarde, na autobuskoj ili
tramvajskoj stanici sre}e Lidiju [tajnhauz, k}erku ~uvenog matemati~ara, koja u Parizu studira politi~ke
nauke, i istog ~asa `eni se njome. Na`alost, njihov
boravak u Parizu prekida izbijanje rata. Vra}aju se u
Poljsku koja je okupirana me|u prvim zemljama. Po~inje hajka na Jevreje. @ive ili, ta~nije, stalno be`e na
relaciji LavovVar{ava. S la`nim papirima skrivaju se
kod raznih ljudi. Bezbroj puta nalaze se u smrtnoj
opasnosti. Pred kraj rata Jan, ina~e od gimnazijskih
dana levi~ar, priklju~uje se komunisti~koj Narodnoj
armiji. I tu prolazi kroz razli~ite situacije. Ipak, pre`iveo je rat. Var{ava je razorena. Zbog toga prvih posleratnih desetak godina provodi u Lo|u i Vroclavu.
Postaje ~lan Komunisti~ke partije. Kadar. Jedan je od
osniva~a ~uvenog socrealisti~kog ~asopisa Kova~nica, koji je odlu~ivao sudbinu posleratne poljske
knji`evnosti i umetnosti. I, pored svega, 1950. godine ~asopis je ukinut. Po~inje osve{}ivanje mladih komunista. Jan odlu~uje da se posveti profesorskoj karijeri. Doktorira. Postaje partijski profesor u Vroclavu, a kasnije i u Var{avi. Inteligentan, radoznao, odli~an je profesor. Postaje i vrlo uticajan pozori{ni kriti~ar. Decenijama se od njegovog mi{ljenja tresu najbolja pozori{ta, njihovi direktori, reditelji i glumci. Posle Poznanjskih doga|aja 1956. potpuno se osve{}uje. Vra}a partijsku knji`icu. Posve}uje se najpre
poljskom racionalizmu, a ubrzo [ekspiru.
Zbog svoje prirode, uvek u pokretu, istovremeno zainteresovan za bezbroj stvari, pi{e eseje. U
Poljskoj to je veoma cenjen umetni~ki `anr od XVIII

veka. Vremenom postaje majstor u formi eseja. To

dokazuje i njegova knjiga ESEJI O [EKSPIRU, koja
za kratko vreme postaje jedna od najprevo|enijih u
svetu i do`ivljava nekoliko izdanja. U svetsku ba{tinu ime Jana Kota ulazi knjigom naslovljenom [EKSPIR NA[ SAVREMENIK.
[ta je to {to ga, takore}i preko no}i, ~ini slavnim? Engleski jezik ne zna. Englesku knji`evnost poznaje prili~no povr{no. Mnogo mu je bli`a francuska,
kojom se u mladosti bavi i u ~ijem duhu sam pi{e, poeziju i eseje. Po svoj prilici, veoma bogata ma{ta. Jer,
da bi ~ovek stvorio ne{to novo i vredno, mora posedovati temeljito znanje i intuiciju. Jan Kot je u ve}oj
meri posedovao ovo drugo. [ekspira, a kasnije gr~ku
tragediju, No-dramu, isto~nja~ke rituale, Bibliju i sl.
~ita na svoj na~in, koji izra`ava maksimom: Pi{em
sobom, a ne o sebi. Ostao joj je veran do kraja. I zahvaljuju}i njoj postao je vode}e ime svetske teatrologije i nauke o knji`evnosti. Nije bio nau~nik u duhu
velikih humanisti~kih {kola iz druge polovine XX veka,
mada je od svake uzimao pone{to, jer ga je problem
forme zanimao od najranije mladosti, ali smatran je
tvorcem {kole ~iji je bio jedini predstavnik.
Jo{ po~etkom {ezdesetih godina postao je popularan i kod nas. Prevedene su sve njegove relevantne
knjige: [EKSPIR NA[ SAVREMENIK, JEDENJE BOGOVA, KAMENI POTOK, POZORI[NE ESENCIJE, I DALJE [EKSPIR, PRILOG BIOGRAFIJI, kao i niz eseja objavljenih po svim knji`evnim ~asopisima. Posebno je
odjeknuo njegov PRILOG BIOGRAFIJI koji je objavio
novosadski Prometej, jer to je bilo jedno od prvih
dela tzv. obra~unske literature, objavljeno nakon pada komunizma u Poljskoj. Jan Kot koji je komunizam
stvarao, kao i mnogi drugi, neumitno je postao njegova `rtva. Godine 1966, na vrhuncu slave, pozvan
je u Ameriku da dr`i predavanja. Predaje godinu dana, a potom mu je predlo`eno da produ`i jo{ jednu
godinu, i tada nastupa 1968. U Poljskoj je pored stu-

Jana Kota sam li~no poznavala i prevodila. Od

POZORI[TA ESENCIJE i KAMENOG POTOKA ili poslednjih dvadesetak godina. Njegov prvi prevodilac
kod nas bio je Petar Vuji~i}, moj kolega i u~itelj. Decenijama sam poznavala i dru`ila se s Janovom
mla|om sestrom Anjelom, istori~arkom, koja je `ivela u Krakovu i duhovno veoma podse}ala na brata,
pre svega po ne~uvenoj komunikativnosti.
Jan Kot je voleo da svoje jo{ neobjavljene tekstove {alje prevodiocima. Zahvaljuju}i toj navici, u
vreme komunizma ~itali smo ih pre Poljaka. Pro{le
godine poslao mi je vi{e tekstova o `ivotinjama i
dramu ZBOG ^EGA SI TAKO ODVRATNA? svoje
unuke Lidije D`in. Lidija, koja nosi ime Janove `ene,
bilingvista je, mada drame pi{e na engleskom. I ne
samo {to ih pi{e nego ih i re`ira i izvodi! Deda Jan
koji se, kako sam ka`e, dugo ose}ao mladim, zahvaljuju}i njoj pomirio se sa staro{}u i smr}u. Naravno, bio je beskrajno sre}an {to se u porodici nastavlja interesovanje za najzna~ajniju stvar na svetu
pozori{te.
U Beogradu, februara 2002.

Casus Jan Kot

dentske pobune do{lo i do pogubnog talasa antisemitizma, i po toj liniji nije mogao da se vrati u zemlju.
To mu vrlo te{ko pada jer pi{e na poljskom, voli poljsko pozori{te koje je jedno od najboljih u svetu. Ostaje u Americi, gostuje kao profesor {irom Evrope, u Japanu, objavljuje knjige, one se prevode, po njima
najslavniji reditelji rade [ekspira i gr~ke tragi~are,
otvara svetske pozori{ne festivale, izme|u ostalih i Bitef. Me|utim, Amerika ga u pozori{nom smislu razo~arava. Mnogo puta je izjavljivao: Otkad sam u
Americi, ne znam {ta je pozori{te. Poku{ao je i sam
da re`ira, ali ameri~ka publika imala je druga~ije zahteve kojima on nije mogao udovoljiti.
Pored pozori{ta koje je decenijama bilo u sredi{tu njegovih interesovanja, ogledao se i u pisanju tekstova na `ivotne teme koje svrstava u pozori{nu antropologiju. Ve}ina govori o `ivotinjama: kitovima, delfinima, majmunima, ma~kama, medvedima i dr. Od
po~etka devedesetih za svoje unuke Lidiju i Juliju pi{e
pri~e i bajke, koje ~ak objavljuje u Poljskoj kao posebnu knjigu a ova je prevedena na vi{e jezika. Izme|u
ostalih, pri~e i bajke prevodi i pisac ovog teksta.

SCENA 89