Ivo Andri

NA DRINI UPRIJA

Dramatizacija: Nikita Milivojevi i Christoph Lepschy

Prevod : Dragana Oberst

NAPOMENA :
U predstavi uestvuje pet glumaca .Oni su neka vrsta Naratora
koji nam priaju priu o mostu i dogaajima na njemu, od
njegovog nastanka do trenutka kada je prvi put ruen . Glumci
igraju likove i dogaaje o kojima nam priaju neprestano
smenjujui uloge Naratora i raznih likova .

SCENA 1. (GRANICE i LUTKE)

Lica: SVI GLUMCI

Glumci od mape Balkana, (Srednje Evrope) , prave ogromnu papirnu

lutku .Povremeno razgovaraju...
-Ovde sam bio na letovanju ...
-Ovo je Rumunija ?
-Ne. To je Bugarska .
.....

(Kada zavre razmenjuju utiske ).

-Ne izgleda loe ?
-Da..dobro je.
-Gde je Bosna ... Viegrad ?
-Ja mislim ovde , gde su ruke .
-Ne, to je Grka ... ovo je Srbija ...Bosna ...
-Negde ovde mora da bude .Telo smo napravili od Bosne , mislim...
-Nije vano ... Spremni ? Moemo da ponemo ?
-Da.

SCENA 2. (GRAENJE MOSTA)

LICA: Abidaga, Radisav, Plevljak, Narator
NARATOR (Matthias):
Mehmed Pau Sokolovia, zeta Sultanovog, velikog vezira, vojskovou i
dravnika od svetskog znaaja, koji je na tri kontinenta vodio veinom
pobedonosne ratove, proirio granice Turske Carevine, osigurao je spolja
i dobrom upravom uvrstio iznutra odveli su nekada , kao

devetogodinje dete, iz bosanskog sela Sokolovii Osmanlije, zajedno sa

drugom hrianskom decom iz istone Bosne. To se zvalo danak u krvi.
NARATOR (Thiemo):
Ali, iako je promenio i ivot, i veru, i ime i zaviaj, ..
NARATOR (Rainer):
..iako se uzdigao na nama nepoznate visine moi i vlasti,
NARATOR (Marian): Zapamtio je kamenitu obalu, obraslu retkim, golim i
ubogo sivim rakitama i nakaznog skelediju koji ih je prevezao preko
mutne Drine. Kao fiziku nelagodnost negde u sebi crnu prugu koja s
4

vremena na vreme, za sekundu-dve presee grudi nadvoje i zaboli silno

deak je poneo seanje na to mesto, gde se preseca drum.
NARATOR (Lisa): Sa godinama i sa starou to oseanje javljalo se sve
ee: uvek ista crna pruga koja mine grudima i presee ih naroitim,
dobro poznatim bolom iz detinjstva.
NARATOR (Matthias): U jednom od takvih trenutaka, on je doao na
misao da bi se oslobodio te nelagodnosti, kad bi zbrisao onu skelu na
dalekoj Drini, kod koje se beda i svaka nezgoda kupe i taloe bez
prestanka, time to bi pemostio strme obale i zlu vodu meu njima,
sastavio dva kraja druma koji je tu prekinut, i tako zauvek i sigurno
vezao Bosnu sa Istokom, mesto svoga porekla sa mestima svoga ivota.

Lutka se podie.
NARATOR (Marian): Tako je, onda, i bilo. Jo iste godine stigli su u
Viegrad vezirovi ljudi da pripreme sve to treba za gradnju mosta. Na
njihovom elu stajao je Abidaga, glavni vezirov poverenik.

(Pauza)
ABIDAGA (Rainer): Po svoj prilici su vam pre mene stigli glasovi o meni,
a ve znam da ti glasovi ne mogu biti lepi ni prijatni.Verovatno ste uli
da traim rad i poslunost od svakoga, da hou i da izbijem i da ubijem
svakog ko ne radi kako treba i ne slua bez pogovora, da ja ne znam ta
je to ne moe, nema , da se kod mene i za manju re glava gubi,
ukratko da sam krvav i naopak ovek.

(Pauza)

ABIDAGA (Rainer): Hou da vam kaem da ti glasovi nisu ni izmiljeni ni

preterani. Pod mojom lipom zaista nema hlada.Takav sam glas stekao u
dugogodinjoj slubi, izvrujui predano naredbe velikog vezira. Uzdam
se u boga da u izvriti i ovaj posao, zbog kojeg sam poslan, a kad ,po
svrenom poslu , odem odavde, nadam se da e preda mnom otii jo i
gori i crnji glasovi od ovih to su do vas doli .
NARATOR (Matthias): To to se sada sruilo na kasabu i ceo ovaj kraj,
bila je velika, nerazumljiva napast, kojoj se nije moglo dogledati kraja.
Po celoj Bosni putnik je govorio putniku da ne ide na Drinu, jer ko god
naie hvataju ga i nagone da radi na graenju mosta.
NARATOR (Lisa): Ko nije radio kako valja, toga su odmah hvatali
Abidaga i njegovi Sejmeni, batinali na mestu, i posle ga krvava i
onesveena polivali vodom i slali ponovo na rad.
RADISAV (Marian): Brao , dotuilo je i valja da se branimo . Vidite lepo
da e nas ova graevina iskopati i pojesti . I naa dece e jo na njoj
kuluiti, ako uopte preivimo. Ovo se za na iskop i radi , a ne za drugo
. Sirotinji i raji uprija i ne treba nego turcima;a mi nit diemo vojske
nit vodimo trgovinu; i skela nam je mnogo. Nego , nas smo nekoliko
dogovorili da idemo nou, u gluvo doba, i da obaramo i kvarimo, koliko
se moe, to je napravljeno i podignuto, a da pustimo glas kako vila rui
graevinu i ne da most na Drini. Pa da vidimo hoe li ta pomoi.
Drugoga puta nemamo , a neto valja raditi.
NARATOR (Thiemo): Preko noi su poele da se javljaju neobjanjive
tete,
NARATOR (Lisa): na zajaenim mestima,
6

NARATOR (Matthias): pa i na samim zidarskim radovima.

NARATOR (Marian): Alat ...
NARATOR (Thiemo): koji su zidari do sada ostavljali na zapoetim,
krajnjim stubovima,
NARATOR (Marian): poeo je da se gubi i nestaje,
NARATOR (Lisa): zemljani radovi da se provaljuju i osipaju.
NARATOR (Marian): Tako se proneo glas, da se vila brodarica umeala u
posao na upriji, i da od gradnje uprije nee moi nita biti, ako se u
njene stubove ne ugrade blizanci.
NARATOR (Lisa): Abidaga je pozvao k sebi najvieg sejmena, nekog
Plevljaka, poturicu.

(Pauza)
ABIDAGA (Rainer): Sluaj , uplja glavo, ti si vet ovim krmkoviima ,
zna njihov jezik ,i njihove marifetluke, pa i pored svega nisi u stanju da
pronae koja je to ra koja se digla da vezirski posao kvari.
Da zna, ako za tri dana ne prestanu svaki kvar i teta na radovima, ako
mi ne uhvati onog ko ih ini, nabiu te iva na kolac na najvioj skeli,
da te svet gleda i od tebe strah hvata i pamet u glavu uzima. Kunem ti
se ivotom i verom kojom se ne kune lako. E, sad idi, sikter!
PLEVLJAK (Matthias): Slepci! Bavadadije! Imate li u glavi oiju? Zar se
tako straa strai i carsko dobro uva? Kaem vam, napraviu od ovog
gradilita kasapnicu za sve sejmene! Ni na jednom od vas nee biti glave

ako za dva dana ovo udo ne prestane i ako ne pohvatate razbojnike.

Dva dana imate jo ivota! Kunem vam se verom i itabom.
RADISAV(Marian): Plevljak je no proveo krstarei sa momcima po obali.
U potrazi za mnom, u neko doba im se uinilo da uju kako neto lupa
na skeli, i potrali su tamo. Nali su zaista polomljene skele i razvaljen
zid, ali od mene ni traga.
PLEVLJAK (Matthias): Idue noi sam bolje pripremio zasedu, ali du
cele graevine nije se zauo ni najmanji um, izuzev jednolino
pljuskanje i mrmorenje nevidljive vode.

Pauza.
NARATOR (Lisa): Idue, tree i poslednje noi uli smo lak pljusak a
zatim, jae, tup udarac o hrastove grede na kojima poivaju skele.
PLEVLJAK (Matthias): Veslaj, veslaj, upri!
SVI (viu glasno i haotino):
- Dr, ne putaj!
- Budalo, ovamo...
PLEVLJAK (Matthias): Lu, palite lu! Konopac mi dajte!
I Plevljak nije verovao svojim oima.
NARATOR (Lisa): Na daskama je leao vezan hrianin, Radisav, seljak.
PLEVLJAK (Matthias): Plevljak se malo stiao, nije vritao ni psovao.
inilo mu se da raste svakim korakom, da tek sada poinje da ivi.
Pritom je mislio samo na jedno: Kada e doi Abidaga?
8

NARATOR (Thiemo): I nije morao dugo da eka.

ABIDAGA (Rainer): ta? I tako kae hteli da beite , spremili mali splav
...krenuli niz reku ...Pa po noi se ne moe ploviti ? A i oni koji hoe da
bee po mranoj noi ne mogu ploviti niz nemirnu reku, punu virova,
stena i sprudova, jer se oni koji hoe da bee ne penju se na skele i ne
rue rad ?
PLEVLJAK (Matthias): Kazuj, ko te je nagovorio?
RADISAV (Marian): Ama, ko e me nagovoriti? ejtan!
PLEVLJAK (Matthias): ejtan?
RADISAV (Marian): ejtan, jakako, onaj koji je i vas nagovorio da
doete ovde i da zidate upriju.
PLEVLJAK (Matthias): ejtan! I toga ima, mislio je Plevljak, stojei sada
oborene glave, kao da ga vezani sasluava, a ne on njega. Moda je
zaista sve ovo, zajedno sa Abidagom i graenjem mosta, i ovim ludim
seljakom, samo avolja rabota.
RADISAV (Marian): Sve je i tako u vaim rukama. Radite ta znate!
ABIDAGA (Rainer): E, sad e da vidi ta znamo! Sutra u podne, na
mostu, svi e moi da vide kako prolaze oni koji ometaju gradnju mosta.

Radisav i lutka se spajaju.

NARATOR (Marian): Jo na sat pred podne iskupio se varoki svet,
veinom Turci, na zaravanku kod mosta, da me vidi. Deca su se ispela
na visoke blokove neobraenog kamena, koji su tu leali.

ABIDAGA (Rainer): Merdane, est ti je groa za posao, a jo est ako

ostane do mraka iv. Pa sad gledaj!
NARATOR (Lisa): Ne govorei vie nita, seljak lee kako mu je
nareeno, okrenut licem prema zemlji . Cigani prioe i vezae mu prvo
ruke na lea a potom na svaku nogu, oko lanaka po jedan konopac.
Zategnue svaki na svoju stranu i iroko mu raskreie noge.
NARATOR (Matthias):Za to vreme Merdan je poloio kolac na dva
kratka obla drveta, tako da je vrh doao seljaku meu noge . Zatim
izvadi iza pojasa kratak, irok no, kleknu pored ispruenog osuenika i
nagnu se nad njim da mu rasee sukno od akira meu nogama i da
proiri otvor kroz koji e kolac ui u telo .
NARATOR (Lisa):Taj najstraniji deo krvnikova posla bio je, sreom, za
nas gledaoce nevidljiv.Videli smo samo kako vezano telo zadrhta od
kratkog i neprimetnog uboda noem, kako se podie do pasa, kao da e
ustati, ali odmah ponovo pade natrag i tupo udari o daske.
MERDAN (Thiemo):
im je to svrio, Ciganin skoi, dohvati drveni malj sa zemlje i stade
njime da udara donji, tupi deo koca, laganim i odmerenim udarcima.
Izmeu dva udarca stao bi i malo posmatrao prvo telo u koje zabija
kolac a zatim dvojicu cigana, opominjui ih da vuku lagano i
jednomerno. Telo raskreenog seljaka grilo se samo od sebe ; kod
svakog udarca maljem kima mu se savijala i grbila, ali su ga konopci
zatezali i ispravljali.

Pauza. Kolac.
10

RADISAV (Marian):
Tiina je na obe obale bila tolika da se jasno razabirao i svaki udarac za
sebe i njegov odjek negde na strmoj obali.
NARATOR (Lisa): uli smo kako ovek udara elom o dasku i pored toga
jedan drugi neobian zvuk.
RADISAV (Marian):Ali to nije bio ni jauk ni vapaj ni ropac, ni ma koji
ljudski glas, nego je celo to rastegnuto i mueno telo irilo od sebe neku
kripu i grohot, kao plot koji gaze ili drvo koje lome.
PLEVLJAK (Matthias): Posle svakog drugog udarca odlazio je Ciganin do
ispruenog tela, nadnosio se nad njega, ispitivao da li kolac ide dobrim
pravcem, i kad bi se uverio da nije povredio nijedan od najvanijih ivih
delova iznutrice , vraao se i nastavljao svoj posao.
NARATOR (Lisa):Sve to smo mi slabo uli i jo manje videli sa obale, ali
su nam svima noge drhtale, lica bledela i hladneli prsti na rukama .U
jednom trenutku kucanje prestade.
MERDAN (Thiemo): Pri vrhu desne pleke miii se zateu i koa odie.
Ciganin prie brzo i prosee to ispupeno mesto unakrst.
RADISAV (Marian): Bleda krv potee najpre oskudno pa sve jae.
MERDAN (Thiemo):Jo dva tri udarca, laka i oprezna, i na proseenom
mestu stade da izbija gvoem pokovani iljak koca. Udario je jo
nekoliko puta, dok vrh nije doao do u visinu desnog uha.

11

NARATOR (Lisa): ovek je bio nabijen na kolac kao jagnje na raanj,

samo to mu vrh nije izlazio kroz usta nego na lea i to nije jae
ozledio ni utrobu ni srce ni plua.

(Pauza).
ABIDAGA (Rainer): Eto s kim ja imam da se borim i nosim, eto od koga
zavise moj poloaj i moja sudbina, od ove prezrene i slaboumne poturice
Plevljaka i od nerazumljive, okorele zlobe i uporstva ove rajinske gnjide.
Gadio mu se ovaj narod koji je spor i nevet u poslu, ali brz na podsmeh
i podrugljivu re za sve to ne shvata.

(Pauza).
RADISAV (Marian): A sutradan je osvanuo sunan novembarski
ponedeljak. Ni tu oko gradnje ni u celoj kasabi nije bilo oka koje nije
pogledalo na onaj zamreni splet greda i dasaka nad vodom, gde se na
samom kraju, kao na pramcu broda, prav i odvojen, isticao ovek na
kocu. I mnogi koji je,budei se, pomislio da je snivao ono to se jue na
oigled sveta deavalo na mostu, sad je stajao i netremice gledao svoj
muan san kako se produuje i traje, stvaran, na suncu.
PLEVLJAK (Matthias): (odjednom poinje nekontrolisano da igra i peva.

Ruke se same kru, noge poinju da igraju):

Ha , ha , ha ! Radisave , vilo gorska, to si se ukrutio tako? to ne
potkopava upriju? to rei i grca? Zapevaj, vilo ! Poigraj, vilo !
Evo, evo... i ovo mogu, evo, i ovo.... evo! Evo, vidi, evo... i ovo, i ovo,
evo!

12

RADISAV (Marian): Sledeeg jutra prooe kola kroz grad, na njima dva
sejmena i vezani Plevljak, koji vie nije mogao da miruje.

13

SCENA 3.
ORKANOV PLES NA MOSTU
Lica: orkan, Mehaga, Pavle, Santo Papo
NARATOR (Rainer): Tako je nastala uprija i tako je rasla kasaba oko
nje. Most je oko dve stotine i pedeset koraka dugaak a irok oko deset
koraka, osim na sredini, gde je proiren sa dve potpuno jednake terase,
sa svake strane kolovoza mosta po jedna. To je onaj deo mosta koji se
zove kapija. Na mostu i njegovoj kapiji, oko njega ili u vezi sa njim, tee
i razvija se ivot oveka iz kasabe.
NARATOR (Thiemo): Ovde deca ine svoje prve korake...
NARATOR (Lisa): Na kapiji i oko kapije su prva ljubavna matanja..
NARATOR (Thiemo): Tu su i prvi poslovi i pazari, svae i saekivanja. Tu
se izlau i prodaju prve trenje i bostan..
NARATOR (Rainer): Tu se sakupljaju i prosjaci, i sakati i gubavi..
NARATOR (Thiemo): Tu esto posedaju zreli, ugledni ljudi da se
porazgovore o javnim stvarima..
NARATOR (Lisa): Tu su se, sve do 1878. godine, veale ili nabijale na
kolac glave svih onih koji su ma s koga razloga bivali pogubljeni.
NARATOR (Rainer): Kapija je srce mosta koji je srce ove kasabe koja
svakom mora da ostane u srcu. Malo podalje od mosta, na optinskom
pijacu, nalazi se Zarijeva mehana, gde svak pije koliko hoe i koliko ima
da plati i svak radi i govori to mu srce eli. Gosti se smenjuju, ali jedan
je uvek tu: Salko orkan.
14

SANTO PAPO (Marian): Rum za orkana!

(Pauza)
ORKAN (Thiemo): orkanov posao bila je besposlica. Odavno se on
ovako troi sluei danju svima i za svaki posao, a nou gazdama i
begovima za razbibrigu i dumbus pri piu. On pripada onim utljivim,
plaenim svedocima, pred kojima se svako pokazuje onakav kakav je.
Njega mogu svirepi da izvrgavaju podsmenu ili tuku, kako ko hoe i kako
je sazdan. Bio je on neto kao umetnik u jednoj sredini u kojoj je
umetnost nepoznata.
SANTO PAPO (Marian): Rum za orkana!
ORKAN (Thiemo): orkan nije mrdao. Neka oni priaju ta im je volja.
On je odluio da vearas ne odgovora na njihove zadirke i podsmevanja.
MEHAGA (Matthias) : orkane , evo i pasoa ! Sada moe da putuje!
MEHAGA (Matthias): orkane, ti si bogat ovek! Otac je tebi, sinu
jedincu, u Anatoliji ostavio veliko imanje. im ode u Brusu i zatrai
oevu zaostavtinu, bie bogat ovek ...

(Pauza)
PAVLE (Rainer): Pasport! Prezime ...
MEHAGA (Matthias): orkan ...
PAVLE (Rainer): Tano! Ime...
MEHAGA (Matthias): Salko... Salko orkan.
PAVLE (Rainer) : Ime majke ...
15

MEHAGA (Matthias) : Ciganka.

SANTO PAPO (Marian): Rum za orkana !
PAVLE (Rainer) : Ime oca ...
MEHAGA (Matthias) : nepoznato ... neki turski vojnik ...
PAVLE (Rainer) : Ne, to nije tano ! orkanov otac je bio Oficir , blizak
prijatelj sa Sultanom !
SANTO PAPO (Marian): Tako je ! Rum za orkana !
MEHAGA (Matthias): ...Zanimanje ...
PAVLE (Rainer) : Sve i svata ...
MEHAGA (Matthias) : Datum roenja ...
PAVLE (Rainer) : ne zna se ...
MEHAGA (Matthias) : Mesto roenja ...
PAVLE (Rainer): Pod drvetom..
MEHAGA (Matthias) : Prebivalite ...
PAVLE (Rainer) : Jarak pored puta...
MEHAGA (Matthias): Osobene karakteristike ...
LISA: nema levo oko ...
MEHAGA (Mathias) : ... zavodnik ?..
SANTO PAPO (Marian) : Da! Rum za orkana !
MEHAGA (Matthias): Bravo, to je sve... Sad moe da putuje !
16

(prui mu paso)
SVI: Bravo!
PAVLE (Rainer): Da ode tamo u Brusu , razbije sve spletke i prevare
lanih naslednika... i uzme ono to ti pripada !
MEHAGA (Matthias): Prezime...
PAVLE (Rainer):orkan!
MEHAGA (Matthias): Tano! Ime..
PAVLE (Rainer):Salko... Salko orkan!
MEHAGA (Matthias): Ime majke..
PAVLE (Rainer): Ciganka.
MEHAGA (Matthias): ekaj ... Dosta ! (vadi novac iz depa i daje ga

orkanu) : Jel vi znate koliko je daleko Anatolija!? Jel znate koliko mu

novca treba do Bruse !?
PAVLE (Rainer): (dodaje jo novca) Pa on mora i da prenoi .. dug je to
put!
SANTO PAPO (Marian) : Tako je ! Rum za orkana !
ORKAN (Thiemo): orkan i veruje i ne veruje u ono to mu priaju. Ali
ve posle druge flaice ruma osea mirisav vetri otuda, iz daleke Bruse,
i vidi, zaista vidi njene zelene bate i njene bele zgrade. Jasno je, nije on
taj na koga lii i za koga ga ljudi smatraju.

(Odjednom mu uzimaju iz ruku sav novac nazad.)

17

MEHAGA (Matthias) : Prvo da nam kae , ta misli ti , bolan , sa onom

Paom, da je uzima ili da se igra sa njom kao i sa ostalima?
PAVLE (Rainer): Ja venem za tobom, a ti nit me prosi za sebe nit me
puta za drugoga .
MEHAGA (Matthias): Otkud na njega da baci oko !?
NARATOR (Lisa) : Ne znate vi njega. Djuvegija je on! Aik !
PAVLE (Rainer): Seate li se one vabice koja igra na ici ?
LISA: Zavrteo joj mozak ...

Pauza.
ORKAN (Thiemo): Paa je bila najlepa devojka u kasabi, sirota, bez
oca, pletilja kao majka. I ako je sve ala, ta ljubav je bila istina. Ali u
jesen se Paa uda i postade druga ena starog i bogatog Hadiomera.
orkan je pio kao nikad do tada, pevao je, plakao i proklinjao sudbinu
koja ga je uinila tako ubogim i nakaradnim.
MEHAGA (Matthias): Ubij se ! Kad ti nisi kadar da otme Pau od onog
uturuma Hadiomera, onda ne treba da ivi. Ubij se, orkane, to ti je
moj savet!
ORKAN (Thieamo): Eh, ubij se, ubij se ... Milsi ti da ja nisam na to
pomiljao ? Sto puta sam polazio da sa kapije skoim u Drinu i sto puta
me neto vraalo
MEHAGA (Matthias): ta te vraalo ? Strah te vraao . Pun tur, orkane!
ORKAN (Thiemo): E nije! Nije strah, tako mi Boga, nije strah.
18

Nije strah !

(Svi ) : U- bij se ! U-bij-se !

ORKAN (Thiemo) : Nije strah !
SVI : U-bij-se !...Ubij se...
ORKAN (Thiemo): Nije strah!
MEHAGA (Matthias) : Hajde ba da vidimo ! Ko sme da pree most , ali
po ogradi?
SANTO PAPO (Marian) : orkan sme! Rum za orkana!
PAVLE (Rainer) : Kakav orkan ! Ograda je jo i zaleena ...
MEHAGA (Matthias): orkan? Nikad u ivotu!
ORKAN (Thiemo) : Ko ne sme ? Ja ? Ja smem, bolan, to iv ovek ne
sme!
PAVLE (Rainer): Ne sme! Probaj!
ORKAN (Thiemo): Smem Boga mi!
SANTO PAPO (Marian): Sme orkan! Rum za orkana!
PAVLE (Rainer): orkan lae!
MEHAGA (Matthias): E da vidimo!
ORKAN (Thiemo): Nisu ni primetili kad se orkan uspeo na kamenu
ogradu.

19

NARATOR (Rainer): Kamena ograda je iroka svega tri pedlja. Prvi koraci
su oprezni i tromi. Njegove teke kundure svaki as se okliznu po
ploama, prevuenim poledicom.
ORKAN (Thiemo): ini mu se da da ga dubina pod njim neodoljivo
privlai, da se mora otisnuti i pasti, da ve pada. Ali taj neobini poloaj i
blizina velike opasnosti davali su mu novu snagu i dotle nepoznate moi.
Borei se da odri ravnoteu, sve je ivlje poskakivao i sve se vie lomio
u pasu i kolenima. Umesto da koraa, on je, ni sam nezna kako, poeo
da igra, sitno, bezbrino, kao da je na irokoj, zelenoj poljani, a ne na
uskom enaru i poledici. I odjednom je postao lak i vet, kao to ovek
biva ponekad, u snovima. Njegovo zdepasto i iznureno telo sada je bez
teine.
NARATOR (Matthias): Pijani orkan je poigravao i lebdeo nad provalijom
kao krilac.
ORKAN (Thiemo): Oseao je kako iz njegovog tela, zajedno sa
muzikom po kojoj igra tee vesela snaga koja daje sigurnost i ravnoteu.
Igra ga je nosila kud ga hod ne bi nikad proneo.
ORKAN (Thiemo, peva): Tridam, tiridam ... tirititritiridam ...tiridam ...
haj, haj , hajhaj!
NARATOR (Lisa): Uzvien iznad svih, on nije vie onaj veselnik orkan iz
arije i Mehane; nije ni to pod njim klizava i uska kamena ograda
poznatog mosta. Ne, to je to daleko i neostvarljivo putovanje o kome
mu svake veeri u mehani govore, sa grubim zadirkivanjem i
podsmehom. To je ona svetla, eljena staza velikih podviga...

20

ORKAN (Thiemo): .. a tamo, na dalekom njenom kraju, tamo je carski

grad Brusa sa istinskim bogatstvom i zakonitim nasleem, a tamo je
negde i sunce koje je zalo, i lepa Paa sa mukim detetom, njegova
ena, sa njegovim sinom.

Pauza.
NARATOR (Marian): Kada smo kao deca toga jutra urili u kolu, stali
smo da posmatramo tu udnu igru. Celoga ivota neu zaboraviti
poznatog orkana kako, preobraen i lakonog, hrabar i veseo igra i
koraa kao arobnjak, tamo gde je to zabranjeno i kuda niko drugi ne
koraa.

21

SCENA 4.
KOCKAR I SMRT
Lica: Milan , Stranac i Narator.
NARATOR (Marian): Jedne jeseni, naiao je u han neki stranac. Ni star ni
mlad, ni ruan ni lep, srednjih godina i srednjeg stasa, utljiv, a
osmejkuje se samo oima. Zanoio je u hanu na viegradskoj pijaci.
Zanoio je tu i sa sumrakom naiao u ovaj sobiak, u kome su jo od
posle podne bili zatvoreni kockari. Primili su ga sa nepovorenjem, ali se
drao tako tiho i skromno, vie je gubio no dobivao, a onda postajo sve
ivlji i slobodniji. Gomila srebrnog novca rasla je pred njim. Igrai poee
da izostaju.
STRANAC (Thiemo): Milan Glasinanin je bio poslednji, visok, mrav i
bled ovek, koji se bio predao kocki. Sutradan smo igrali ponovo.
MILAN (Marian): I opet je stranac naizmence gubio i dobivao, uvek vie
dobivajui nego gubei, tako da su opet kasablije ostale bez gotovine.
Prisustvo ovog stranca u hanu muilo me je i drailo. Zaricao sam se da
neu vie igrati, pa opet sam dolazio i gubio, sve do poslednje pare, i
vraao se kui pun jeda i srama. etvrte ili pete veeri poe mi za rukom
da se savladam i ostanem kod kue. Posle sam nekoliko puta izlazio pred
kuu, puio i etao. Ugledah odjednom nejasan lik.
STRANAC (Thiemo) : Dobro vee komija ! Nisi veeras doao u han ?
MILAN (Marian) : Nisam neto raspoloen ... Ostali igrai su tamo.
22

vremena ... Nego , ajde da okrenemo nas dvojica .

MILAN (Marian) : Kasno je , bogami , a i nema se gde.
STRANAC (Thiemo) : Seemo na Kapiju. Sad e mesec izgrijati.
MILAN (Marian): Ama nije mu vreme.
STRANAC (Thiemo): Stranac je stajao dalje i ekao, kao i da ne pomilja
da bi moglo biti drugaije nego to on kae. Na kapiji nije bilo ive due.
MILAN (Marian) : Nezgodno je ... ne vide se karte , ne raspoznaje
novac.
STRANAC (Thiemo): Igrajmo, onda, neto drugo... Igrajmo, na primer, u
tvoje izme...
MILAN (Marian): ta ti ulae?
STRANAC (Thiemo) : ta hoe?
MILAN (Marian): Tvoj eir?
STRANAC (Thiemo) : Moe.

Igraju. (I)
STRANAC (Thiemo): izme su moje. Da igramo u tvoju njivu ?
MILAN (Marian): ta ti ulae?
STRANAC (Thiemo): Moga konja.

Igraju.(II)
MILAN (Marian): Milan pobeuje.
23

STRANAC (Thiemo): Igrajmo u kue, njive i svu stoku.

MILAN (Marian): Moe.

Igraju.(III)
MILAN (Marian): Sve sam izgubio (na nemakom: Nita vie nemam.)
STRANAC (Thiemo): Milan je pobledeo.

(Pauza)
Igrajmo u tvoju levu ruku.
MILAN (Marian): Moju levu ruku ?...
STRANAC (Thiemo): A ja ulaem tvoju kuu, tvoju njivu i tvoju stoku.

Igraju. (IV)
STRANAC (Thiemo): Izgubio si. Ulaem sada svoju do sada najlepu
no, 27. mart pre 13 godina.

(Pauza)
MILAN (Marian): Ja ulaem poslednji momenat koji u doiveti sa ocem.

Igraju. (V)
MILAN (Marian): Opet sam izgubio.

(Pauza)
Igrao sam, ali ne to mi se igra, nego to moram. Oseao sam da me
naputaju snaga i volja sa svakim novim gubitkom.
STRANAC (Thiemo): Da igramo sada u budunost tvog deteta...
24

MILAN (Marian): Budunost mog deteta?

STRANAC (Thiemo): Ja ulaem budunost mog deteta.

Igraju. (VI) . Stranac (Thiemo) pobeuje.

STRANAC (Thiemo) : Zna ta prijatelju ? Da okrenemo jo jednom, ali
sve za sve. Ja dajem sve to sam veeras dobio, a ti ivot. Ako dobije,
sve je opet tvoje kao to je i bilo. Ako izgubi , ti skai sa Kapije u Drinu.
MILAN (Marian): Kao u nekakvoj groznici , pokuavam da se pridignem
sa mesta na kojem sedim , ali me stranac jednim jedinim pogledom vrati
na mesto.

Pauza.
Igraju (VII).
Pauza.
STRANAC (Thiemo): Izgubio si.

Pauza. Stranac prilazi Milanu.

STRANAC (Thiemo): Milan nije mogao da veruje. Izgledalo mu je
nemogue da se tako sve odjednom gubi.
MILAN (Marian) : Od nonih prsta do temena neto vatreno i umno
prostruja kroz njega. Sve mu odjednom postade jasno: i ta je vrednost
ivota, i ta je ovek i ta njegova prokleta i neobjanjiva strast da se
igra sa svojim i sa tuim, sa samim sobom i sa svim oko sebe. Sve je
jasno i belodano kao da je svanulo i kao da je sanjao da je igrao i
izgubio, ali sve je u isto vreme istinito, neopozivo i nepopravljivo. Htede
25

neto da zausti, da jaukne, da pozove nekog u pomo, bar uzdahom

jednim, ali nije nalazio ni toliko snage u sebi.
STRANAC (Thiemo): Pored njega, stranac je ekao.
NARATOR (Rainer): Pored njega, stranac je ekao. I tada, odjednom,
zakukurika petao negde na obali, tanko i glasovito, jednom, pa odmah i
drugi put. U isti mah, cela se kapija zaljulja iz temelja.

Pauza.
MILAN (Marian): Milan zatvori oi od straha . Kada ih ponovo otvori, vide
da je sam.
NARATOR (Matthias): Krnj mesec narandaste boje, plivao je u dnu
vidika.Dizao se prohladan vetar. um vode postao je glasniji .
NARATOR (Rainer): Dva meseca je leao u groznici i u bunilu.
NARATOR (Matthias): Kada je doao sebi, pridigao se, ali kao drugi
ovek. To je sada bio starac pre vremena i osobenjak koji ivi povueno,
govori malo i ne drui se sa ljudima vie nego mora.
Na licu, koje ne poznaje osmejka, stalan izraz bolne, napregnute panje.

26

SZENA 5
FATINA SVADBA
Lica: Fata, Nailbeg Hamzi, Avdaga Osmanagi, Mustajbeg Hamzi,
Narator
NARATOR (Rainer): Tako je prolazilo vreme na mostu i u kasabi. Na
most su udarali ratovi, kuga, poplave i seobe, prekidajui ivot na kapiji.
NARATOR (Matthias): Ali je on i dalje stajao isti onakav kakvog ga je
video Mehmed Paa pred unutranjim pogledom sklopljenih oiju i
kakvog ga je ostvario njegov neimar : moan, lep i trajan, iznad svih
promena. Smisao i sutina njegovog postojanja kao da su bili u njegovoj
stalnosti. Njegova svetla linija u sklopu kasabe nije se menjala kao ni
profil okolnih planina na nebu.
NARATOR (Rainer): U nizu mena i brzom ocvetavanju ljudskih narataja
on je ostajao nepromenjen kao i voda koja prolazi ispod njega. Bile su to
one decenije sredinom devetnaestog veka kada se Tursko Carstvo tiho
raspadalo.
NARATOR (Matthias): U ono vreme, ovde na kapiji desilo se neto to se
ne zaboravlja i to se moda nee ponoviti dok je na Drini mosta i
kasabe. Taj dogaaj uzbudio je i potresao grad i preneo se dalje, na
druga mesta i predele, kao sve legende koje krue svetom.
NARATOR (Marian): To je u stvari pria o dva viegradska zaseoka, o
Veljem Lugu i o Nezukama.

27

Ulazi Fatima (Lisa).

NARATOR (Marian): Velji Lug je mirno, lepo i bogato tursko naselje na
uzvisini iznad kasabe. Tano na protivnoj strani nalazi se zaselak
Nezuke, za razliku od Veljeg Luga potpuno nevidljiv, u jednoj tamnoj
ravnici meu vrbacima pored Drine.
AVDAGA (Matthias): Ja sam Avdaga Osmanagi iz Veljeg Luga. Imam
pet poenjenih sinova i jedinicu ker Fatu, koja je tek dorasla za udaju.
Za tu moju ker Fatu zna se da je u svemu na mene, ne samo po
izgledu, nego i po pameti i govoru.
NARATOR (Marian): Mudra si, lijepa si, lijepa Fato Avdagina! Tako se
u kasabi govorilo i pevalo, ali malo je bilo onih koji su imali hrabrosti da
zaprose devojku iz Veljeg Luga. A kad su oni svi redom bili odbijeni, oko
Fate se brzo stvorila praznina, onaj krug divljenja, mrnje i zavisti,
nepriznavanih elja i zluradog iekivanja koji redovno okruuju
stvorenja sa izuzetnim darovima.
NAILBEG (Rainer): U moga oca, Mustajbega Hamzia iz Nezuka ima
etiri keri i ja, Nailbeg, sin jedinac. Na nekoj svadbi, bacio sam oko na
Fatimu i doviknuo joj: Dabogda te Mustajbeg iz Nezuka nevjestom
zvao !
NARATOR (Marian): Fata se nasmejala glasno.
NAILBEG (Rainer): Nita se nemoj smijati i to e udo jednog dana
biti.
AVDAGA OSMANAGI (Matthias): Hoe, kad Velji Lug u Nezuke sae!
odgovorila mu je Fatima, uz ponosan pokret tela.
28

NARATOR (Marian): Njen odgovor mladom Hamziu prouo se i

ponavljao od usta do usta kao i sve ostalo to je ona inila ili govorila.
MUSTAJBEG HAMZI (Rainer): Avdaga je u to vreme imao znatnih
poslovnih gubitaka iz kojih su proizilazile obaveze, kojima je bilo teko
na vreme odgovoriti. Ja sam ga u tome pomogao i podrao kako samo
dobri arijski ljudi mogu da podre i pomognu jedan drugog u tekom
trenutku: jednostavno, priprodno i bez rei.
NARATOR (Marian): to je bilo izmeu Avdage Osmanagia i Mustajbega
Hamzia, kako je Mustajbeg zatraio Fatu od svoga jedinca Nailbega i
kako mu je preki i astoljubivi Avdaga dao devojku, to nikad niko nee
saznati. Isto tako nije se pravo znalo kako se stvar odigrala izmeu oca i
njegove lepe keri jedinice.
NAILBEG (Rainer): O nekom otporu s njene strane nije, naravno, moglo
biti rei. Kao u snu, ona je poela da provetrava, dopunjuje i slae svoju
devojaku spremu.
NARATOR (Marian): Mesec dana je svet prepriavao taj dogaaj i u
razgovorima ispirao usta Fatinim buduim ponienjem koa slatkom
vodicom.
AVDAGA OSMANAGI (Matthias): Mesec dana su injene pripreme u
Nezukama i na Veljem Lugu. Mesec dana je Fatima radila sa
drugaricama, rodicama i najmljenim enama na svojoj opremi. Devojke
su pevale.
MUSTAJBEG HAMZI (Rainer): Poslednjeg etvrtka u avgustu mesecu
doli su Hamzii na konjima po devojku. U meemi je pred kadijom
29

obavljeno venanje. Tako je odrana re kojom je Avdaga dao svoju

ker za Mustajbegova sina. Ipak je, znai, Velji Lug siao u Nezuke.
Zatim je mala povorka krenula put Nezuka.
NARATOR (Marian): Sutradan je nabujala ukasta voda izbacila Fatin
le u jedan pliak.
AVDAGA OSMANAGI (Matthias): Izdahnuo sam te iste zime, zaguen
kaljem, ne progovorivi nikad ni s kim nijedne rei o jadu zbog kojeg
sam umirao.
MUSTAJBEG HAMZI (Rainer): Idueg prolea oenio sam sina drugom
devojkom, iz Brankovia.

(Pauza)
FATA (Lisa): Ja sam Fatima, jedina ker Avdage Osmanagia. Samo to
sam dospela za udaju, a otac me je obeao Nailbegu Hamziu iz Nezuka.
Nemo i gluvo sam se pokorila oevoj volji, kako je svuda i oduvek kod
nas u Bosni bilo i biva.
Ve mesec dana se ine pripreme u Nezukama i na Veljem Lugu.
Devojke pevaju, a pevam i ja, sluajui samu sebe i mislei pri tom svoju
misao. Jer sa svakim bodom igle znam da ni ja ni moj vez nee nikada
videti Nezuka. Ja to ne zaboravljam ni za trenutak. Nou, kad pod
izgovorom da treba da posvravam jo neke poslove ostajem sama,
stojei pored prozora, gledam tu no. U celom telu nosim mirnu snagu,
razlivenu i slatku, i svaki deo moga tela oseam odvojeno, kao zaseban
izvor radosti : noge, kukove, ruke, vrat, a naroito grudi. Oseam kako
ceo breuljak, sa svim to je na njemu, sa kuom, zgradama, njivama,
30

die, toplo, duboko, jednomerno, i die se i sputa zajedno sa svetlim

nebom i nonim prostranstvom.
Ali tek nou, kad oive i planu nebesa, otvara se beskrajnost i silna
snaga toga sveta u kome se iv ovek gubi i ne moe da se priseti ni
sama sebe ni kuda je poao ni ta hoe ni ta treba da radi. Tu nema
rei koje teko obavezuju za ceo ivot, ni smrtonosnih obeanja ni
bezizlaznih poloaja, sa kratkim rokom koji neumoljivo tee i istie, a sa
smru ili sramotom kao jedinim izlazom na kraju. Tu je sve slobodno,
beskrajno, bezimeno i nemo.
Tvoja su usta, oe, rekla da, tamo gde ja rekoh ne. Ali tvoje da ja
oseam kao moje da, ono me vee isto kao to me vee moje ne, pa u
morati izai pred kadiju sa Mustajbegovim sinom, jer je nemogue i
pomisliti da Avdaga Osmangi ne odri re. Ali isto tako znam dobro i
posigurno, da posle toga moja noga ne moe stupiti u Nezuke, jer onda
opet ja ne bi odrala svoju re. A to je, naravno, nemogue, jer i to je
Osmanagia re.
Kad smo naili na most, osetih jo jednom svaki deo svoga tela, snano i
odvojeno. Priterala sam svoga konja na sam kraj mosta, stupila desnom
nogom na kamenu ogradu, vinula se, kao okrilatila, sa sedla, preko zida,
i poletela sa visine u hunu reku pod mostom.

Pauza.
NARATOR (Lisa): Sutradan je nabujala ukasta voda izbacila Fatin le u
jedan pliak.

31

32

SCENA 6.
PREDAJA MOSTA
Lica: Narator, Osman efendija, Alihoda, Pop Nikola, Mula Ibrahim,
David Levi , Husein Efendija, Komandant

OSMAN EFENDIJA (Matthias): Doo zeman da se gine !

ALIHODA (Rainer): Zato? ta je cilj?
OSMAN EFENDIJA (Matthias): Izginuemo sve do jednoga!
ALIHODA (Rainer): A tako? A ja sam mislio da vi hoete da isterate
Austrijanca iz Bosne i da nas zato sakupljate. Ako je do toga da se gine,
umemo i mi da izginemo, efendija, i bez tebe. Nita lake nego izginuti.
NARATOR (Thiemo): Posle trista godina pod Turcima, sredinom avgusta
1878. Austrijanci su uli u Sarajevo. Kao veina viegradskih muslimana,
i Alihoda je bio protiv oruanog otpora. Videi da je sultan zaista
prepustio Bosnu Austrougarskoj i poznavajui svoje sugraane bio je
protivan neorganizovanom narodnom otporu.
NARATOR (Marian):Ali zaneseni i mrki Osman efendija nije bio ovek koji
bi takve stvari mogao da primeti i razume.
OSMAN EFENDIJA (Matthias): Vidim ja da se tebi ne gine.
ALIHODA (Rainer): Vidim ja da se tebi gine, samo ne znam to trai
drutvo za taj oravi posao. Misli ti, efendija, da je meni ovde lako iv
33

ekati da ugledam vabu na svome? Ni ja lijeka ne znam, ali znam da

nije u onome to nam ti savetuje.
OSMAN EFENDIJA (Matthias): Ova je uprija vezirov hair. Pisano je da
preko nje nema prelaska kaurskoj sili. Kunem ti se, pre nego napustim
kasabu da u te prikovati za uvo na kapiji, kao jazavca, da tako doeka
Austrijance, protiv kojih nee da se bori.
ALIHODA (Rainer): ... Nekad je moj rahmetli otac sluao od eh Dedije
i meni kao detetu priao: otkud uprija na ovom svetu i kako je prva
uprija postala.Kad je Alah D. Biva, stvorio ovaj svet, zemlja je bila
ravna i glatka kao ko najlepa (savatli) tepsija.To je bilo krivo ejtanu
koji je zavidio oveku na tom bojem daru. I dok je zemlja bila jo
onakva kakva je ispod boje ruke izala, mokra i meka ko nepeena
asa, on se prikrade i noktima izgrebe lice boje zemlje, koliko je god
mogao vie i dublje. Tako su postale duboke reke i provalije to odvajaju
kraj od kraja i dele ljude jedne od drugih i smetaju im da putuju po
zemlji koju im je Bog dao bau za njihovu hranu i izdravanje. ao bi
alahu kad je video ta onaj prokletnik uradi, te posla svoje melee
(anele) da pomognu i olakaju ljudima. Kad aneli videe kako jadni
ljudi ne mogu da preu one haluge i dubine ni da svravaju svoje
poslove, nego se mue i uzalud gledaju i dovikuju s jedne obale na
drugu, oni iznad tih mesta rairie krila i svet stade da prelazi preko
njihovih krila. Tako ljudi nauie od boijih anela kako se grade
mostovi.
Zato je najvei sevap sagraditi upriju i najvea grehota dirati u nju, jer
svaka uprija je, od onog brvna preko planinskog potoka pa do ove
34

Mehmedpaine graevine, ima svoga melea koji je uva i dri, dok joj
je od Boga sueno da stoji.
NARATOR (Marian): Kad su se Austrijanci pojavili na obroncima Lijeske,
tada se videlo da se kasaba zaista ne moe braniti. Osman efendija je
bio poslednji koji je napustio varo.
NARATOR (Thiemo): Austrijanci su pristizali polako i zastali su u
nedoumici pred zgrenim Hodom. Tek kada je stigao jedan bolniar,
naoe kleta, paljivo izvukoe ekser, i oslobodie Alihodu.
ALIHODA (Rainer): Mogu ja, mogu. Niko meni ne treba.
NARATOR (Marian): Svean i zvanian dolazak austrijskih trupa bio je
tek sutradan. Nikada niko nije zapamtio takvu tiinu nad kasabom.
Svuda i u svima strah.
NARATOR (Thiemo): vabe koje ulaze boje se zasede.
NARATOR (Marian): Turci se boje vabe.
NARATOR (Thiemo): ..Srbi vabe i Turaka...
NARATOR (Marian): Jevreji se boje svega i svakoga, jer je, naroito u
ratno vreme, svak jai od njih.
NARATOR (Matthias): Drugog dana na jedan sat pre podne reeno je da
e stii komandant, pukovnik, i da na ulasku u varo moraju da ga
doekaju najugledniji ljudi iz kasabe, i to predstavnici sve tri vere.
NARATOR (Marian): Mnogo pre odreenog vremena etvorica
zakonoa nali su se na pijacu i sporim koracima zaputili na kapiju.

35

(Pop Nikola, Mula Ibrahim, David Levi i Husein Efendija ekaju na kapiji
dolazak austrijskog komandanta.)
Pauza.
POP NIKOLA (Rainer): Ama da zapalimo jo po jednu; imamo kad, baku
mu njegovu, nije valjda tica pa da sleti na upriju.
MUDERIS (Marian): Mladi rabin je premirao od straha. Nije imao snage
da oduva dim od sebe.
MULA IBRAHIM (Matthias): Muderiz nije bio nita manje uplaen. On ni
priblino nije bio svestan kako unezveren izgleda i do koje je mere
ustraen, jer mu visoko miljenje koje ima o sebi nije doputalo da tako
to poveruje.
POP NIKOLA (Rainer): Mula Ibrahim je bio neto blei nego obino, ali
inae miran i priseban.
MULA IBRAHIM (Matthias): Pop Nikola je od sve etvorice bio
nesumnjivo najmirniji i najpribraniji, bar tako je izgledalo.
POP NIKOLA (Rainer): Mulah Ibrahim... (Pauza) ... bio je nadaleko
poznat sa svoje dobrote i duevnosti.
MULA IBRAHIM (Matthias): Svet u Pop Nikoli gleda prototip svetenika i
stareine uopte.

Pauza.
POP NIKOLA (Rainer): Ali Mula Ibrahim je imao jednu manu: mucao je u
govoru, i to teko i nadugako.

36

MUDERIS (Marian): Treba da je ovek dokon pa da sa Mula Ibrahimom

razgovara...
POP NIKOLA (Rainer): ... govorile su kasablije.

Pauza.
MULA IBRAHIM (Matthias): U svom dugom urku od lisiine, sa velikom
riom bradom, sa ogromnom kamilavkom na glavi, Pop Nikola prolazi
kroz ariju kao da je svetenik cele ove kasabe, i to ne po svojoj crkvi
samo, nego od iskona, od drevnih vremena kad jo svet nije bio ni
podeljen na sadanje i vere i crkve.

Pauza.
HUSEIN EFENDIJA (Marian): David Levi je tek odskora rabin i nedavno
se oenio. Bio je neizrecivo bojaljiv i utljiv.
DAVID LEVI (Thiemo): Viegradski muderiz Husein-efendija imao je
najveu biblioteku u kasabi, jedan okovan i dobro zatvoren sanduk
knjiga, koje je on ne samo briljivo uvao od praine i moljaca nego ih i
sam retko i tedljivo itao.
HUSEIN EFENDIJA (Marian): ...On je strahovito patio u sebi kad god bi
morao da izae meu ljude i uestvuje u razgovorima, oseajui se
stalno malen, slab i nedorastao. Da bi izgledao vaniji i krupniji, nosio je
iroko i bogato odelo od teke oje.
DAVID LEVI (Thiemo): ...Znalo se da Hussein Effendi pie hroniku
najvanijih dogaaja u kasabi. A samo to saznanje davalo mu je ugled
kod ljudi i dizalo cenu, jer se smatralo da on time ima, na neki nain,
dobar glas kasabe i svakog pojedinca u svojim rukama.
37

POP NIKOLA (Rainer): U stvari ta hronika nije bila ni opirna ni opasna.

Za est godina, otkad je muderiz vodi, ona je ispunila svega est
stranica jedne male sveske. Jer, veinu kasabalijskih dogaaja muderiz
nije smatrao dovoljno vanim ni dostojnim da uu u njegovu hroniku.
DAVID LEVI (Thiemo) :
Jutros i u toku minule noi u kojoj niko od njih nije mnogo spavao, oni
su se po sto puta pitali kako e izgledati taj trenutak kad na kapiji
doekaju komandanta austrijske (careve) vojske. Zamiljali su ga
svakojako.

Pauza.
DAVID LEVI (Thiemo) :
Eto gospodina, eto ga na belom konju ...

Pauza.
Ulazi Komandant .

38

SCENA 7.
FEDUN (Zaljubljeni straar)
Lica:
Fedun (austrijski vojnik iz Rusije)
Jelenka (devojka, Srpkinja preobuena u Turkinju)
Jakov ekrlija (hajduk)
Vahtmajster Draenovi

NARATOR (Marian):
Nastupila je etvrta godina austrijske okupacije. Ako se i ne vraa
nepovratna slatka tiina turskih vremena, ono bar poinje da se
ustaljuje red po novim shvatanjima. I opet, kao mnogo puta pre toga,
pojavila se straa na Kapiji. Meu trajfkorima koji su se smenjivali na
kapiji bio je jedan mlad ovek, Rus iz istone Galicije, po imenu Gregor
Fedun. Taj mladi u dvadeset i treoj godini bio je dinovskog rasta i
detinje due, snaan kao medved i stidljiv kao devojka. Na kapiji je
proveo celu zimu, za mraznih, vedrih noi kad kamen puca od studeni.
Tu je doekao i prolee i primetio mu prve znake na kapiji: ono teko i
muklo pucanje leda na Drini, koje ovek negde u utrobi oseti. Oseao je
kako prolee polagano ulazi u njega, plavi mu i zbunjuje sva ula, zanosi
i mrsi misli.

39

DRAENOVI (Rainer): Prema pouzdanim obavetenjima, poznati hajduk

Jakov ekrlija prebacio se iz Hercegovine u Bosnu i sad se krije negde u
okolini Viegrada, odakle e , vrlo verovatno,nastojati da se dokopa
srpske ili turske granice. U pitanju je hajduk koji je, sitan i neugledan
telom, ali snaan, smeo i neobino lukav.
DRAENOVI (Rainer): Straa na mostu da udvostrui panju ! Jasno ?
FEDUN (Marian): Jasno !

(Rainer odlazi.)
Pauza.
FEDUN (Marian) : Nekako u vreme ruka, prola je pored strae jedna
turska devojica. Oko nje se savijala arena boa koja joj zaklanja celo
telo, ruke i kosu, podbradak i elo, ali ostavlja jo nepokriven jedan deo
lica: oi, nos, usta i obraze.

(Fedun je oprezno i bojaljivo pogledao devojicu.)

FEDUN (Marian): Oko nje se savijala arena boa, talasajui se i
trepui na suncu kao iva. Lice joj je bilo mirno i lepo , vrsto i usko
uokvireno zategnutom tkaninom boe.
JELENKA (Lisa): Mladi je ivlje krstario od jedne terase do druge i
pogledao stalno ka pijacu. Sad mu se inilo da ima zaista koga da eka.
FEDUN (Marian): Sad mu se inilo da ima zaista koga da eka.
JELENKA (Lisa): Posle pola sata turska devojica vratila se iz arije i
prola opet pored njega. Pogledao me je sada malo due, i...

40

FEDUN (Marian): ...to je bilo najlepe...

JELENKA (Lisa):... pogledala sam i ja njega, kratkim ali slobodnim
pogledom, iskosa, malo nasmejano...
FEDUN (Marian): ... malo iskosa, kao deca u igri ... I opet je odlelujala,
idui polagano. Turska devojica je prola bezbroj puta kroz njegovu
svest. A sutradan, ona je ponovo stvarno prela most. Ja je opet
pogledah, kao u nekoj igri, kojoj samo napola poznajem pravila.
JELENKA (Lisa): Gotovo je zastala, gledajui mu pravo i dugo u oi. On
joj dobaci dve rei, nejasne i beznaajne, zaboravljajui potpuno mesto
na kome je.
FEDUN (Marian):Bilo je neverovatno da se turska devojka usudi da
pogleda austrijskog vojnika. Znao sam da u ovoj zemlji i na mojoj
poziciji nita nije tako opasno kao dirnuti muslimansku enu. Kazne su
za takve smelosti bile teke. A bilo ih je koji su i glavom platili od samih
uvreenih i razbesnelih Turaka.

Pauza.
FEDUN (Marian): (skoro mrmljajui) Radujem se to te ponovo vidim..
JELENKA (Lisa): (plaljivo) I ja se radujem... (nasmei se i proe)
FEDUN (Marian) : I treeg dana oko podne turska devojka je naila..

Pauza.
JELENKA (Lisa): (tiho) Kada je ponovo tvoj red da bude na strai ?
FEDUN (Marian) ... sa prvim sumrakom , oko akama , biu na Kapiji ...
41

JELENKA (Lisa): Doveu moju staru nenu u ariju na konak a vratiu

se sama.
FEDUN (Marian) : ... a u svakoj od tih obinih rei bilo je skrivene
radosti to e me ponovo videti ... est sati kasnije bio sam opet na
Kapiji . Tada se drumom sa Osojnice pojavila turska devojka , uvijena u
svoju bou ije je boje suton pogasio . Pored nje je ila stara, pogurena
Turkinja, zabuljena u teku crnu feredu. Ila je gotovo pobauljke,
odupirajui se desnom rukom na tap a levom na devojinu ruku.

Pauza.
FEDUN (Marian) : ...ekao sam sa uzbuenjem njen povratak. ta li e
mi kazati u prolazu. ta da joj kaem ? Moda e me pozvati da se
naemo negde nou, na skrovitom mestu? Proao je ceo sat , a onda i
polovina drugog a devojka se nije vraala.

(Umesto devojke pojavljuje se Thiemo, vezuje ih.)

DRAENOVI (Rainer) : Kaite nam kako ste proveli vreme od pet do
sedam sati na straarskoj slubi na Kapiji?
(Pauza).
DRAENOVI (Rainer): No?
DRAENOVI (Rainer) : Je li ovo taj koji je bio na strai?
JELENKA (Lisa) : Jeste.
DRAENOVI (Rainer): Dobro, Jelenka, reci nam ta ti je rekao poslednji
put kada si prela?

42

JELENKA (Lisa): Neto je rekao, ali ne znam tano ta, jer nisam sluala
njega, nego mislila samo na to kako da prevedem Jakova preko mosta.
DRAENOVI (Rainer): Na to si mislila.
JELENKA (Lisa): Na to.
DRANEOVI (Rainer): Reci nam odakle si i kako se zove.
JELENKA (Lisa) : Jelenka. Od Tasia.
DRANEOVI (Rainer): Ponovi ta si rekla u prvom sasluanju.
JELENKA (Lisa) : Prole jeseni doao je Jakov u na kraj. Zimovao je
sakriven na jednoj pojati vie naeg sela. Iz nae kue sam mu nosila
hranu i preobuku. Tu smo se zagledali i obrekli jedno drugom.
DRANEOVI (Rainer): I dalje?
JELENKA (Lisa): A kad je sneg stao da se topi, Jakov je reio da se po
svaku cenu prebaci u Srbiju. Pola sam s njim, da mu pomognem. Po
njegovim uputstvima poela sam da prelazim most, da bi se straa na
mene navikla. Treeg dana sam i njega povela, preruenog u moju staru
nenu.

Pauza.
FEDUN (Marian): ... bez boe izgledala je starija ...lice joj je bilo
izmenjeno , usta velika i zla , oi pocrvenele ...

Pauza.
DRANEOVI (Rainer): A zato si ga prevela ba kada je ovaj vojnik bio
na strai?
43

JELENKA (Lisa): Pa , zato to mi je on izgledao onako najmeki .

DRANEOVI (Rainer): Zato ?
JELENKA (Lisa): Zato.

Pauza.
DRAENOVI (Rainer): Bolje je da nam kae sada sve to zna, nego
da ispituju i mue Jakova koga su dosada sigurno uhvatili na granici.
JELENKA (Lisa): Koga uhvatili? Njega? Bog s vama! Od sino pa do sada
on je Bosnu mogao da obigra svekoliku, a ne da pree granicu koja je
na sat ili dva hoda odavde. Znam ja to. Mene moete biti i ubiti, zato
sam i pola s njime, ali njega vie viditi neete.

Pauza
DRANEOVI (Rainer): Fedune, da li elite neto rei?
FEDUN (Marian): Ne.
DRAENOVI (Rainer): Ja sam vas Fedune smatrao ozbiljnim mladiem,
svesnih svojih dunosti i svoga ivotnog cilja, i mislio sam da e od vas
biti jednog dana savren slubenik, ponos naeg odreda. A vi ste zaorili
u prvu ensku betiju koja vam je ispred nosa prola. Poneli ste se kao
slabi, kao ovek kome se ozbiljan posao ne moe poveriti. Ja moram da
vas predam sudu.

Pauza
FEDUN (Marian) : Sve to iza mene ostane da se poalje mome ocu u
Kolomeju . Pozdravljam sve drugove i molim stareine da mi oproste.
44

NARATOR (Thiemo): Fedun povue obara. Sva kasarna odjeknu od

pucnja.

45

SCENA 8.
Lica: Alihoda

Eksplozija mosta.
ALIHODA (Rainer): Ne bih mogao ni priblino kazati koliko sam tako
leao. Ono to me je trglo iz duboke nesvesti bili su u isto vreme neka
svetlost i neki glasovi. Teko sam se pribirao..Seam se da je svet bio
ispunjen zvukom, treskom od kojeg sluh iezava i utroba premire u
oveku.
ALIHODA (Matthias): Pogled mi pree na most. Kapija je bila na svom
mestu, ali odmah iza kapije most je bio prekinut. Sedmog stuba na
mostu nije bilo; izmeu estog i osmog zijala je praznina kroz koju se u
kosoj perspektivi nazirala zelena rena voda. Od osmog stuba dalje most
se opet nastavljao i iao do druge obale, gladak, pravilan, beo, kakav je
bio jue i oduvek.
ALIHODA (Marian): Samo u snovima mogu da se doive i vide takve
stvari. Samo u snovima... Pri samom dnu glatko odseen stub, kao
dinovsko deblo, i raznesen u hiljadu komada po okolini, a lukovi levo i
desno od toga stuba grubo prekinuti. A izlomljene strane prekinutih
lukova bolno tee jedna ka drugoj.
ALIHODA (Thiemo): Oduvek sam to znao, ali sad, sad to moe i
poslednja budala da uvidi. Od najtvreg i najtrajnijeg poeli su da
odbijaju, od bojeg da uzimaju. I ko zna gde e se zaustaviti! Evo je i
sama vezirova uprija poela da se osipa kao erdan; a kad jednom
pone, niko ga vie ne zadra.
ALIHODA (Lisa): Ali neka, ako se ovde rui, negde se gradi. Ima valjda
jo negde mirnih krajeva i razumnih ljudi koji znaju za boji hator. Ako je
Bog digao ruke od ove nesrene kasabe na Drini, nije valjda od celog
sveta i sve zemlje to je pod nebom? Ali ko zna? Ko zna?
46

(Svi osim Rainera odlaze. Iz publike dolazi ana).

ALIHODA (Rainer): Sve moe biti. Ali jedno ne moe: ne moe biti da
e posve i zauvek nestati velikih i umnih a duevnih ljudi koji e za boju
ljubav podizati trajne graevine, da bi zemlja bila lepa i ovek na njoj
iveo lake i bolje. Kad bi njih nestalo, to bi znailo da e i boja ljubav
ugasnuti i nestati sa sveta. To ne moe biti.

Alihoda (Rainer) odlazi.

SCENA 9 .
ana (govori na srpskom) :
Zovem se ana Mihailovi , imam 23 god. i roena sam u Viegradu .
Ovaj most je most moga detinjstva, na njemu sam provela najvei deo
ivota.
Danas ivim u Dusseldorfu .
Ovo su moje slike na mostu .

(Isti tekst ponovi na nemakom )

47