subota / nedelja, 2324. april 2016.

23. APRIL

Spomenik Servantesu u Madridu

Svetski dan knjige

i autorskih prava
Godine 1995. UNESCO je 23. april proglasio Svetskim danom
knjige i autorskih prava, kao simbolian datum za svetsku
knjievnost jer se podudara sa datumom kad su, kako se
veruje, 1616. umrli Servantes, ekspir i Inka Garsilaso de la
Vega. Ovaj datum poklapa se takoe sa roenjem ili smru
Morisa Druona, Haldora Laksnesa, Vladimira Nabokova,
ozepa Plaa, Manuela Mehije Valjeha i Vilijema Vordsvorta.

ekspir | servantes
16162016
t

Julija, kao i zato je trenutak kada

okom etiri stolea delo
obeleavamo etiri veka od smrti
dramskog pisca i pesnika
Vilijama ekspira uticalo je na velikog Barda pravo vreme da na
ekspirove drame gledamo kao na
pozorite, knjievnost, film,
vizije ljudske slobode.
jezik, obrazovanje... Njegovi zapleti i
likovi menjali su tokove umetnosti,
ali i istorije. Svako novo doba
Vizija ljudske slobode
donosilo je nova tumaenja njegovih
y ekspir je kao i svet ili kao ivot.
tekstova i nove ljudi koji su u
Svaka epoha nalazi u njemu ono
ekspirovim stihovima nalazili
to sama trai i to sama hoe da
inspiraciju za vlastite postupke.
vidi, govorio je Jan Kot. ta mi
Nelson Mandela je tokom tri
danas traimo i vidimo u ekspiru?
dekade koje je proveo u zatvoru na
Ne mogu da kaem u ime sveta
ostrvu Roben uz sebe imao samo
ali ono to ja vidim jeste vizija ljudske
bibliju celokupno delo Vilijama
ekspira, koju je prokrijumario jedan slobode. Drame nisu ni na koji nain
utopijske. One su politiki nestabilne,
od zatvorenika uvivi korice u slike
uvek u procesu. Ako ponekad etiki
hindu boginja. Rei iz drame Julije
obeavaju, na drugim
Cezar Bezbrojno puta
mestima su neosporno
kukavice mru/Pre svoje
opasne. Ali ja elim da ih
smrti; junak samo jednom
pokaem kao artefakte i
(prevod Borivoje Nedi i
slike slobode kao sutinski
Velimir ivojinovi)
ekspir moe da
nas inspirie da
nestalnog i
obeleio je i pored njih
ivimo ispunjeniji
ambivalentnog, ali pored
napisao svoje ime. Ali
i izraeniji ivot
toga, krajnje dragocenog
Mandela nije jedina osoba
i kao individue, i
fenomena. Zbog toga su
koja je u Bardovim
kao drutvo
one sada za mene vane.
junacima videla svoje
Radnicima treba sloboda
saborce. Zapravo uticaj
vie od hleba, pie Simon Vejl.
ekspira na kampanje za slobodu i
Neophodno im je da njihov ivot
pravdu mogu se datirati jo od prvog
bude pesma. Ja bih rekao da su
zvaninog obeleavanja ekspirovog
ekspirovi komadi dramske pesme o
jubileja 1769, koji je u Stratfordu na
slobodi, ali ne samo za njihove junake,
Ejvonu priredio glumac Dejvid Garik,
ve za sve nas.
smatra Juan Ferni, profesor i ef
y ekspir je kroz istoriju shvatan
katedre za ekspirologiju na
ili kao ovek monarhije ili ovek iz
ekspirovom institutu Univerziteta u
naroda. Koliko mi u njemu danas
Birmingemu u Stratfordu na Ejvonu.
vidimo njegov plebejski,
Radnici, ene, pripadnici manjinskih
grupa, ponieni i uvreeni, kako kae, proleterski aspekt?
Nedovoljno, rekao bih. Naravno
nalazili su u delu Vila iz Stratforda
razliite produkcije i interpretacije
inspiraciju ali i himne i slogane za
istrauju ideju ekspira kao oveka
svoje pokrete. Ferni, koji je prole
naroda, ali zaboravljamo da postoji
nedelje u Beogradu u organizaciji
tradicija koja se protee do 18. veka
Britanskog saveta odrao predavanja
koja ekspira povezuje sa politikom
ekspir za slobodu i Tolstojev napad na
emancipacijom.
ekspira, za Danas govori kako smo
kroz istoriju uz pomo ekspira uili
y Njegove drame prepune su
da se borimo za slobodu, koliko smo
povika kojima se zahteva sloboda
danas daleko od koncepta Slobodnog
a koji odjekuju sve do poslednjih
grada (Freetown) koji ovaj dramski
pisac pominje u svom delu Romeo i
Nastavak na strani 2

Spomenik ekspiru u Stratfordu na Ejvonu

VIL IZ STRATFORDA

JUAN FERNI:
ekspirovi komadi su
dramske pesme o slobodi
Razgovarala: Marija Krtini

ekspir | servantes

ZLATNO DOBA

subota / nedelja, 2324. april 2016.

Sloboda zaista
iscrpljuje koliko i
stimulie, ali ne
moemo da
odustanemo od
nje: Juan Ferni

Servantes
izmeu
istine i
legende

U SRBIJI
(I IRE)

FERNI: ekspirovi komadi

su dramske pesme o slobodi
Nastavak sa strane 1

smislu, Slobodni grad je tantalovski

uvek izvan scene, neto za ta
moramo da nastavimo da se borimo.

stihova njegovog poslednjeg

naslova Bura (kad Arijel trai od
artizam od ekspira
Prospera svoju slobodu). ta nas
y Koliko je ekspir, koga Dejvid
ekspir danas ui o slobodi?
Garik vidi kao kvintesenciju
Sutinski rekao bih da ekspir
slobode, uticao na istorijski vane
moe da nas naui da budemo
dogaaje u borbi za slobodu?
slobodni, tanije moe da nas inspirie
Sam jubilej posveen ekspiru koji
da ivimo ispunjeniji i izraeniji ivot
je organizovao Dejvid Garik 1769. uticao
i kao individue, i kao drutvo. ekspir
je na kampanje irom sveta za politiku
to moe zato to njegovi junaci nude
emancipaciju radnike klase u 18. veku
vitalne, nezaboravne primere tog
u Engleskoj. Pesme koje su tada pevane
slobodnijeg stanja. Bilo da ih
obnavljane su i narednih jubileja u ast
upoznajemo na stranicama knjiga ili
na pozornici, na traci ili Jutjubu, ili da ih Dona Vilksa, vane figure u borbi za
politiku slobodu u Garikovo vreme.
sreemo na originalnom engleskom
kotski pisac Dejms Bosvel odgovorio
jeziku ili u prevodu Hamlet ili Julija,
je na politiku dimenziju jubileja tako
Magbet ili Kleopatra, Falstaf ili
to je doao u korzikanskoj nonji u
Rozalinda, kao i bezbroj drugih
solidarnosti sa meunarodnim
ekspirovih kreacija,
pokretom za slobodu dok je
pokazuju slobodu da budu
Viva la Liberta bilo izvezeno
ono to jesu to moe i
zlatnim slovima na obodu
nama pomoi da svoje
njegovog eira.
ivote promenimo
ekspirove
Ako je ovo poreklo veze
nabolje.
drame kao celina
y Zato je ekspirova
ekspira
i slobode, u 19. veku
obuhvataju
sloboda uvek politika,
pisac je imao vanu ulogu u
mnogo suprotnih
kao to kaete?
artizmu: masovnom
ivota i glasova.
ekspirova sloboda
politikom pokretu koji se
I jedna drama
je uvek politika zato to
otvara put drugoj zalagao da radnika klasa
se uvek postie u
dobije pravo glasa. U
interakciji s drugima. ekspirove
novinama Zvezda severnjaa, koje je
drame kao celina obuhvataju mnogo izdavao pokret, objavljivan je lanak
suprotnih ivota i glasova. I jedna
artizam od ekspira , 25. aprila 1840,
drama otvara put drugoj. Nema
malo posle ekspirovog roendana.
konanog reenja kod ekspira.
Postojalo je i ekspirovsko udruenje
Mislim da ovo oblikuje neograniene artista iz Lankastera, koji su odravali
rasprave o slobodi, koje nikada
sastanke u ekspirovskoj sobi i
nemaju kraja, ve moraju iznova i
sastavljali i pevali pesme iz zbirke
iznova da se pokreu. Sloboda zaista
himni ekspirovskih artista. Njihov
iscrpljuje koliko i stimulie, ali ne
voa Tomas Kuper sebe je nazivao
moemo da odustanemo od nje!
ekspirovskim generalom. Za artiste
ekspirove drame predstavljale su
y Koliko smo mi danas daleko od
ivu sliku demokratije.
ekspirovog Slobodnog grada
Istina je da je njihovoj povelji
(Freetown), mesta ne kojem moe
nedostajao zahtev da i ene dobiju
da se rodi ljubav izmeu
pripadnika dve zaraene strane, ali pravo glasa, ali u dogledno vreme
sufraetkinje su takoe regrutovale
i gde se pod maskama i drugi
ekspira i 1909. su jurnule u Stratford.
junaci mogu boriti za svoju
Ispred prostorija Nacionalne unije
slobodnu ljubav?
drutava za ensko pravo glasa
Naravno, na neki nain danas
postavile su uto-crni znak na kome je
smo slobodniji nego pre. Gej i
pisalo biti ili ne biti, koji se odnosio na
lezbejska emancipacija, na primer,
tok dobijanja prava glasa. Dve godine
imala je ogroman napredak tokom
kasnije 1911. velika glumica Elen Teri
mog ivota u dravi u kojoj ivim, ali
eksplicitno je tvrdila u Londonu da je
naravno to nije svugde sluaj. I gde
ekspir jedan od pionira emancipacije
god da ivite uvek postoji jo
ena i da Porcija, Beatrie, Rozalinda,
sloboda koju treba osvojiti. U tom
Volumnija imaju vie toga zajednikog
sa naim modernim revolucionarkama
nego krhki ukrasi ranog viktorijanskog
perioda.
y ta se dogodilo sa idealima
ekspir | servantes
ekspirove slobode nakon nasilja
Urednik: Dragan Stoi;
20. veka?
korektura: Ana Ronevi};
grafiko oblikovanje: Zoran Spahi}.
Nastavak na strani 4

Vilijamu ekspiru u ast

p

ovodom obeleavanja 400.

godinjice smrti slavnog engleskog pesnika i dramskog
pisca Vilijama ekspira u subotu, 23. aprila u 19.30 na Velikoj sceni
Narodnog pozorita u Beogradu bie
izveden njegov komad Henri VI, u
adaptaciji i reiji Nikite Milivojevia. U
ovoj tragikomediji sa elementima groteske, naslovnu ulogu tumai Hadi
Nenad Marii, a u velikom ansamblu
su i Predrag Ejdus, Tanasije Uzunovi,
Boris Pingovi, Neboja Kundaina,
Branko Jerini, Milo Vojnovi, Slobodan Beti, Dejan Karleik, Pavle Jerini,
Bojan Krivokapi i Jelena ulvezan. U
predstavi, koja je premijerno izvedena
11. maja 2012. u uvenom Gloub teatru u Londonu, u okviru Kulturne olimpijade, sudeluju i muziari Bora Dugi
(frula), Zoran ivkovi (violina) i Ilija
Pavlovi (harmonika). Henri VI uraen
je u koprodukciji sa Fondom Laza Kosti i Gloub teatrom.
U Univerzitetskoj biblioteci Svetozar
Markovi u toku je izloba ekspir i Servantes 400 godina od smrti, koju je ova
ustanova organizovala u saradnji sa Filolokim fakultetom BU, Britanskim savetom i Institutom Servantes u Beogradu.
Zbog obilja grae, iz fonda Univerzitetske biblioteke izloen je deo knjiga koje
sadre tumaenja stvaralatva ekspira
i Servantesa, a od njihovih dela samo
nekoliko zaista reprezentativnih izdanja. Posebno mesto na izlobi dobile su
knjige iz fonda Instituta Servantes kao i

igel de Servantes bio je dounik, vojnik, romanopisac, pesnik, dramski pisac i zatvorenik.
Tokom vekova, esto je ostajao
u senci svog knjievnog stvaralatva i figure Don Kihota. etiri veka od njegove
smrti povod su da se javnost u Srbiji bolje
upozna sa neobinom ivotnom priom
ovog pisca kau u Institutu Servantes,
koji e povodom Servantesove godinjice na Svetski dan knjige, 23. aprila, u
Beogradu prirediti ulini performans pod
nazivom Epidemija Don Kihota.
Program u kome e uestvovati
umetnici udruenja Cirkusfera i POD
Teatar objedinjuje savremeni cirkus,
ulino pozorite i umetniku animaciju. Poee na Trgu republike sa kog
Don Kihot kree u svoje avanture beogradskim ulicama. Slavni Servantesov
junak u ovoj predstavi na otvorenom
odbacuje nove tehnologije u potrazi
za istinom i jednom sasvim posebnom
Dulsinejom. Uz muziku pratnju i igru,
nastup prati situacije iz knjige u kojima
se Don Kihot i Sano Pansa nalaze, kreui se Knez Mihailovom ulicom ka Institutu Servantes, u nameri da oslobode
sugraane od nemani modernog ivota koji ugroava knjievnost, italake navike i kulturu uopte.

Epidemija
Don Kihota
Organizatori najavljuju da e kombinacijom savremenog cirkusa i ulinog teatra; hodanjem na tulama,
akrobalansom, ongliranjem, hodom
po ici... i drugim vetinama, ovi umetnici pokuati da publici prikau odnose
izmeu Don Kihota, Sana Panse, Dulsineje i vetrenjaa istovremeno, prov-

laei paralele izmeu sveta i vremena

Servantesovih junaka i modernog
doba u kome danas svi ivimo. Autor
performansa je Antun Gverovi.
Obeleavanje etiri veka od Servantesove smrti Institut Servantes poeo
je krajem marta, a neke od manifestacija jo traju. Bibliografska izloba o Ser-

ternet portala Netokracija Srbija Marko

Mudrini, izabrae 16 predloga koji e
zvanino postati deo programa Shakespeare Lives u Srbiji. Pobedniku konkursa Share Shakespeare na raspolaganju e biti budet od 8.000 funti kako
bi svoju ideju pretvorio u stvarnost.
Na sajtu Britanskog saveta u toku je
besplatni masovni otvoreni onlajn kurs
(MOOC) pod nazivom Istraivanje engleskog: ekspir, koji e provesti sve
zainteresovane kroz ivot i delo Vilijama ekspira, od njegovog rodnog
mesta Stratford na Ejvonu do pozorita
Gloub u Londonu. Uz pomo glumaca
i strunjaka iz celog sveta polaznici
kursa e prouiti pet ekspirovih drama
(Romeo i Julija, Hamlet, Mnogo buke ni
oko ega, Bura i Magbet) i saznati na
koji nain je ekspir obradio univerzalne ivotne teme kroz svoja dela.
Takoe, Savet organizuje i estomeseni digitalni festival Shakespeare
Lives u saradnji sa Bi-Bi-Sijem iji e zvanini poetak obeleiti digitalni popup kanal pod nazivom Shakespeare Day
Live koji e se emitovati samo 22. i 23.
aprila. U okviru ovog virtuelnog dogaaja na Bi-Bi-Sijevom sajtu uivo e biti
prikazane pozorine predstave, analize
ekspirovih dela, razgovori sa istaknutim poznavaocima Bardovih drama...
U bogatom programu uestvuju najistaknutiji britanski i svetski umetnici
meu kojima su Ijan Makelen, Dudi
Den, celokupni Bi-Bi-Sijev Simfonijski
orkestar i mnogi drugi.
M. Krtini

najnovija izdanja kredibilnih svetskih za proslavu ovog jubileja u Srbiji, a najizdavaa koja su za ovu priliku naruena bolji projekti postae deo globalnog
iz programa razmene sa Kongresnom programa Shakespeare Lives koji ova orbibliotekom iz Vaingtona, Britanskom ganizacija realizuje u vie od 110 zebibliotekom iz Londona i Nacionalnom malja. Share Shakespeare je takmienje
koje je otvoreno za sve kreativne stvabibliotekom panije iz Madrida.
raoce iz Srbije i celog
Pratea publikacija esveta koji se bave pozokspir i Servantes: 400 godina
ritem, filmom, vizuelod smrti je deseta po redu
nom umetnou, knjieu seriji Klasici svetske knjivnou, dizajnom, umetevnosti koja se od 2010.
Britanski savet objavio
nou u javnom prostoru
realizuje u Univerzitetskoj
je konkurs Share
ili digitalnim medijima, a
biblioteci. Ona, osim biShakespeare, kojim,
predlozi sa kojima se
bliografije, odlomaka iz
pored drugih
konkurie mogu se krestudija i hronologije ivota
programa, obeleava
400 godina od smrti
tati u irokom spektru aki stvaralatva dva pisca u
Vilijama ekspira
tivnosti od pozorine
evropskom kontekstu, izpredstave, pa sve do razmeu ostalog, sadri i tekst
jednog od najuglednijih ekspirologa voja softvera. Predlozi bi trebalo da opidananjice Juana Fernija, profesora u suju projekte/aktivnosti koje omogustratfordskom ekspirovom institutu, avaju publici da se na inovativan i uzkoji je priloio deo svog predavanja budljiv nain upozna sa ekspirom i/ili
odranog povodom ekspirovog jubi- njegovim delima u javnom prostoru i
leja u Beogradu 16. aprila, a ukljuen je ukazuju na relevantnost njegove umeti prevod zanimljivog ogleda ugledne nosti u savremenom drutvu; animiraju
servantistkinje Klee Gerber napisan na veliku i raznovrsnu publiku u Srbiji i ire
tragu njene, u strunim krugovima vrlo (ukljuujui sledeu generaciju lidera,
uticajne doktorske disertacije o Ser- pojedince i zajednice, kao i one koji ravantesu. Izlobu prati i postavka pla- nije nisu bili u prilici da se upoznaju sa
kata Britanskog saveta i Instituta Ser- ekspirovim delima), a za cilj imaju znavantes, koji se tiu ekranizacija i adap- ajan digitalni i drutveni angaman.
Struni iri, koji e initi direktorka
tacija dela Servantesa i ekspira.
Britanski savet objavio je konkurs Britanskog saveta za Zapadni Balkan
Share Shakespeare, kojim, pored dru- Kler Sirs, britanski ambasador u Srbiji
gih programa, obeleava 400 godina Denis Kif, teatrolog i umetniki direkod smrti Vilijama ekspira. Cilj konkursa tor Bitef festivala Ivan Medenica, neje da pronae nove i kreativne naine zavisni kustos Maja iri i urednik in-

U BEOGRADU

Pie: Jasna Stojanovi

vantesovom delu, u biblioteci Hose Jero,

otvorena je 12. aprila i trajae do 25.
maja. Izloba Kihot na celuloidnoj traci u
Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Markovi otvorena je 21. aprila i trajae do
21. maja. Obuhvata plakate za razliite
filmske adaptacije Don Kihota. Odabir
plakata rezultat je intenzivnog rada i
pretrage Enrikea Kamaa po nacionalnim i internacionalnim kinotekama. Ciklus filmova Servantesov ivot Alfonsa
Ungrije u Institutu Servantes prikazuje se
od 19. aprila do 17. maja. Re je o TV
serijalu snimljenom pre vie od 25 godina, koji se u Beogradu prikazuje u nastavcima. Izloba Migel u Servantesu.
Pozornica udesa otvorena je pre dva
dana u Institutu Servantes i trajae do
16. juna. Ova izloba spaja dve panske
umetnike discipline s najveim po-

tencijalom knjievnost i grafiki dizajn. Ovaj projekat predstavlja grafiko

oivljavanje Pozornice udesa, jedne od
osam Servantesovih meuigri objavljenih 1615, u kojima slavni pisac predstavlja svoju verziju orijentalne prie sa
porukom da drutveni status zavisi od
neije spoljanosti, ak i kad je ona
odraz najveeg neznanja. Ilustruje za
ove tekstove uradio je David Rubin, koji
je oiveo likove iz Pozornice udesa, dok
je Migelano Prado ilustrovao samog
pisca i njegov ivotni put prikazujui
retke dostupne podatke iz njegove biografije. Tokom prole nedelje u Muzeju
jugoslovenske kinoteke i Univerzitetskoj
biblioteci prikazani su igrani film Migel
i Vilijam Ines Paris iz 2007. i dokumentarac Don Kihot jae kroz filmove, o pustolovinama Viteza tunog lika i njegovog vernog titonoe, kroz 40 filmskih
ostvarenja iz petnaestak drava. U Institutu Servantes prikazan je dokumentarni film Servantes i legenda o Don Kihotu, u kome nobelovci Gras, Saramago, Ljosa, spisateljica sa Majorke,
Karme Rijera, naunici, psihoanalitiari
i bivi panski premijer Felipe Gonsales, govore o dananjem znaaju najpoznatijeg Servantesovog romana.
J. Tasi

jadranski gradovi, od Kopra na

ve godine obeleavaju se
etiri veka od smrti najveeg severu do Kotora na jugu, morali da
doprinesu bici u vidu galija, posade i
panskog pisca, Migela de
vojnika.
Servantesa (1547-1616).
Savremeni biograf Hose Manuel
Njegov roman Don Kihot od Mane
Lusija kae da su braa Servantes
proglaen je za najizdavaniju i
1571. bili neiskusni vojnici i pita se
najitaniju knjigu posle Biblije. No
nije li budui pisac post festum
kako je 400. godinjica knjige
preuveliao svoju ulogu. Ipak,
proslavljana u vie navrata (2005. i
injenica je da je za svoje usluge
2015), ovog puta je u fokusu
armadi i monarhiji Servantes dobio
Servantes ovek, a ne Servantes
preporuke glavnog zapovednika
pisac.
bitke, Don Huana Austrijskog, kao i
Servantesov ivot poznat nam je
panskog vicekralja u Napulju.
zahvaljujui radu vie generacija
Na leto 1575. Migel i njegov brat
istraivaa, ali i pored toga nam
Rodrigo se ukrcavaju na brod put
njegov ljudski lik izmie, a neki
panije. Plovili su na galiji Sol, ali ih
periodi ivota obavijeni su velom
26. septembra, nadomak katalonske
tajne. Pieva rukopisna zaostavtina
obale, presreu gusari, kojima je
izuzetno je skromna; sauvano je tek
komandovao poturica Arnautin
nekoliko svojerunih potvrda,
Mamija. Zarobljenici su odvedeni u
priznanica i molbi, ali nijedan
Alir, gde je Servantes proveo pet
knjievni autograf i nijedno privatno
godina. Njegov brat je otkupljen pre,
pismo.
dok je za za Migela traena vea
Servantesovi roditelji Rodrigo i
svota novca 500 zlatnih kuda. Tih
Leonor imali su estoro dece; Migel
pet godina otro razgraniavaju prvi i
de bio etvrto. Roen je u Alkali de
drugi period u pievoj biografiji i od
Enares, gradu bogate istorije, gde je
sutinske su vanosti za njegov opus.
od XV veka postojao univerzitet.
esto e se priseati proivljenog
Njegovo detinjstvo i mladost
iskustva i sublimirati ga kroz likove i
obeleila su esta seljenja u potrazi
dogaaje u Don Kihotu, u dramskim
oca za poslom. Rodrigo Servantes
delima Ropstvo u Aliru, Alirske
bio je vidar, lekar najnie kategorije
tamnice i drugim.
koji je pruao osnovnu medicinsku
Servantes je u Aliru imao
pomo. Servantesovo kolovanje bilo
je neredovno, a pretpostavlja se da je slobodu kretanja i nije bio obavezan
na prisilan rad. Stariji
zavrio neke razrede
biografi sa
kole kod jezuita i
oduevljenjem govore
gimnaziju u Madridu.
o njegovom hrabrom
Nije zavrio fakultet,
dranju, kao i o etiri
mada ih je tada u
Istorijski trenutak u kome je
pokuaja bekstva. U
paniji bilo nekoliko.
Servantes stvorio svoje
gradu Aliru se danas
Pretpostavlja se
grandiozno delo bio je
moe posetiti peina
da je bio primoran da
jedinstven u istoriji panske
gde se skrivao, a u
napusti paniju posle
kulture, te se i naziva
neposrednoj blizini se
jednog dvoboja u
Zlatnim dobom. Servantes
nalazi i bulevar koji
kome je ranio
je na najbolji mogui nain
iskoristio tu pogodnu klimu
nosi njegovo ime.
protivnika. Kazna za
Servantes je konano
izazivanje tue ili
otkupljen 1580, kada su porodica i
uee u dvoboju bilo je izgnanstvo
trinitarci uspeli da skupe potreban
i odsecanje desne ruke, tako da ga
nalazimo u Rimu, gde radi kao sobar novac. Zarobljenitvo je bilo
presudno iskustvo za njegovo
kod jednog kardinala. Ima 22
stvaralatvo, u koje unosi temu
godine. Provodi neko vreme u Italiji,
slobode, trpljenja u nevoljama i
ui jezik i upoznaje kulturu i
junatva u porazu.
knjievno naslee renesanse, to je
Kada je ponovo stupio na
od neprocenjivog znaaja za njegov
pansko tlo, Servantesu je bilo jasno
rad. Ubrzo potom stupa u vojsku u
da mora da pone ispoetka. Nada se
Napulju, a oktobra 1571. sa bratom
nadoknadi za svoje vojnike zasluge,
uestvuje u pomorskoj bici kod
Lepanta (Nafpaktos, Grka), na strani ali uzalud. Potom alje zahtev da mu
se dodeli sluba u administraciji
hrianskih saveznika (panija,
prekomorskih kolonija, ali takoe
Venecija, Sveta Stolica), ujedinjenih
bezuspeno. Godine 1584. dobija
protiv Turaka. Prema vlastitom
erku Isabel sa suprugom nekog
svedoenju, Servantes se, iako
krmara, a ubrzo se eni
bolestan, junaki borio na galiji
devetnaestogodinjom Katalinom de
Markiza, kad je ranjen u ruku i u
Salasar (njemu je bilo 37). Provodi
grudi. Kasnije je s ponosom isticao
neko vreme u Eskivijasu, mestu svoje
da mu ruka nije obogaljena u
supruge, gde pie za pozorina
kakvoj kafanskoj tui, ve u
dvorita i radi na svom proznom
najuzvienijoj prilici koju videe
prvencu, pastoralnom romanu
proli i sadanji vekovi, a videe
Galateja. Ipak, i dalje u potrazi za
budui. Odatle i nadimak bogalj sa
poslom, odlazi u Sevilju, gde prihvata
Lepanta. Zanimljivo je da su

zaduenje kraljevog poverenika za

otkup ita i ulja za armadu koja je
polazila u pohod na Englesku (i koju
e Englezi potui do nogu). Neto
kasnije radi kao uteriva poreza,
putuje gradovima i selima
Andaluzije, i ak vie puta dospeva u
zatvor zbog neslaganja rauna.
ini se da tih godina Servantes u
duhovnom smislu pravi veliki
zaokret. Ako se ranije nadahnjivao
panskim imperijalizmom, vlastitim
junatvom na Lepantu i u Aliru, sad
je umoran i razoaran: epsko
nadahnue i oduevljenje ustupaju
mesto skepsi i ironiji. Poetkom XVII
veka nalazimo ga u Valjadolidu,
odakle krajem leta 1604. predaje u
tampu prvi deo Don Kihota. Knjiga
e ugledati svetlo dana na Boi iste
godine, mada je zvanian datum
objavljivanja januar 1605. Prelazi u
Madrid, gde e boraviti do kraja
ivota i napisati najznaajnija dela.
Aktivno uestvuje u ivotu knjievnih
drutava i sree se sa velikanima
epohe, Lopeom de Vegom, Luisom
de Gongorom, Kevedom.
Servantes je knjievnu slavu
doiveo kasno, posle prvog dela Don
Kihota, objavljenog kad je imao 58
godina. Umro je 23. aprila 1616. od
posledica dijabetesa. Sahranjen je
skromno, na groblju manastira
Bosonogih trinitarki. Pokuaji da se
pronau njegovi zemni ostaci nisu
urodili plodom, iako su panske
vlasti angaovale vrhunski tim
forenziara i izdvojile velika
finansijska sredstva za potragu.
Rezultat je bio tek pronalazak
drvenog sanduka u kome su bile
izmeane kosti vie osoba,
sahranjivanih na istom mestu tokom
etiri veka. ak i kada bi se
identifikovali ostaci koji bi mogli da
pripadaju Servantesu (npr. kosti
atrofirane leve ruke), nema naina da
se analiza izvede do kraja, usled
nemogunosti da se genetski zapis
uporedi sa onim nekog pievog
krvnog srodnika.
Istorijski trenutak u kome je
Servantes stvorio svoje grandiozno
delo bio je jedinstven u istoriji
panske kulture, te se i naziva
Zlatnim dobom. Servantes je na
najbolji mogui nain iskoristio tu
pogodnu klimu i pored svih nedaa
koje su ga snale u ivotu. Bio je
svestan svoje originalnosti i
posveeno je radio na vie knjievnih
polja, mada savremenici nisu umeli
da cene njegovu veliinu.
Ne obazirui se mnogo na uena
tumaenja o Don Kihotu nastala u
protekla etiri veka, treba stalno
iznova uzimati ovaj roman u ruke i
uivati u njegovoj vedrini, optimizmu
i beskrajnoj zabavi koju prua, ali se i
diviti Servantesovoj blagosti
naspram krhkog, ali ipak tako
uzvienog bia kakav je ovek.
n

ekspir | servantes

subota / nedelja, 2324. april 2016.

FERNI: ekspirovi komadi

su dramske pesme o slobodi
ekspir je nastavio da se
povezuje sa slobodom u potlaanim
zemljama, od sovjetske
ehoslovake do aparthejda u Junoj
Africi, ali neki filozofi i pisci 20. veka,
ukljuujui i Dona Morijartija i
pesnika Teda Hjuza, isticali su da
moramo da se suoimo sa nasiljem
sveta tako to emo priznati i
moralno runu stranu ekspira i nas
samih, i zaista priznati mranu i
opasnu stranu slobode, kako bismo
osvojili novu slobodu. Otvoreno je
pitanje da li je takvo iskupljenje
mogue ili ne, ali je trud plemenit.
y Koliko je ekspir vremenom
uticao na borce za slobodu?
Pozivaju li se oni poslednjih
decenija na Barda kao to je
Nelson Mandela to nekada inio?
Voleo bih da je tako i voleo bih da
ih ohrabrim da to i ine! ekspir je,
moram napomenuti, bio inspiracija u
borbi za slobodu i moe to biti ponovo.

Duhovniji i ivlji likovi

y Za pomenutog Garika junak
ekspirovske slobode bio je
Falstaf. Ko su junaci naeg doba
koji predstavljaju ideale nae
savremenosti?
Mislim da ekspirovi junaci nude
razne modele slobode. Nije na meni
da kaem ko bi od njih bio adekvatan
za bilo koju specifinu borbu za
slobodu. Meutim, nedavno sam
razmiljao o Marini iz jako
zapostavljene ekspirove drame
Perikle. To je komad koji odjekuje sa
aktuelnom migrantskom krizom,
pria o porodici koja biva rastavljena
nakon oluje na moru. erka Marina
usled trgovine ljudima biva dovedena
u bordel daleko od kue. Ali osim to
preivljava, ona i zaista uspeva da
iskupi situaciju, tako to transformie
mukarce koji su doli da plate i da je
povrede u novu, probuenu
humanost. Ona osvaja svoju ali i
njihovu slobodu, u najneoekivanijim

okolnostima, i njena pria pokazuje

kako ekspir moe da govori i o
najuasnijim i goruim okolnostima u
naim ivotima.
y Iako je jedan od najpopularnijih
pisaca, postoji i oni koji nisu cenili
ekspira. Tolstoj e u istoriji
knjievnosti ostati zapamen kao
veliki pisac ali i najei protivnik
engleskog pesnika. Kako vi
gledate na Tolstojev esej O
ekspiru i o drami?
Prihvatam izazove koji dovode u
pitanje ekspirovu veliinu. Vano je
da naa ljubav i strahopotovanje ne
postanu lenji i rutinski. Mislim da je
Tolstoj bio na dobrom putu. On kae
da je ekspir bio previe zaokupljen
svetom. Tolstoj to kae u trenutku
kada je on sam eleo da prevazie
svet. Ja bih rekao da ekspir to ne eli,
ve da iskoristi to vie od toga ta on
jeste i ta moe biti. Tolstoj mi
pomae da to uvidim.
y Iako je Tolstoj mogao da objasni
veliki broj aspekata dela ovog
dramskog pisca, nije mogao da
objasni njegovu popularnost.
Zato i 400 godina nakon njegove
smrti volimo ekspira?
Pa Tolstoj je razlog ekspirove
popularnosti video u nemakoj
zaveri! Istina je da su nemaki
uenjaci pomogli u stvaranju
ekspirove reputacije ali ne mislim da
Tolstojeva teorija moe da opstane
danas. Mislim da, kao to sam ve
rekao, ekspirova popularnost dolazi
sutinski od injenice da je stvarao
duhovnije i ivlje likove od svih koje
smo dotada i otada imali. Ovi uzvieni
junaci zajedno otkrivaju svoje
sudbine, i to, kao to sam pomenuo,
predstavlja za nas inspirativan i
beskrajno zanimljiv model agonije i
mogunosti ljudske slobode.
y Preti li svetu manje
interesovanje za ekspira?
Moe se desiti, ali ako bude
tako, mislim da e to znaiti da je
otiao izvan veine stvari ljudske
slobode, ispunjenja, politike pravde,
itd koje, po mom miljenju, ini
ovaj ivot vrednim ivljenja.
n

Autorki ciklus (predavanja)

Servantes u ii dr Jasne
Stojanovi, profesorke
Filolokog fakulteta u
Beogradu, odran je u
Zadubini Ilije M. Kolarca,
koja je bila izdava prvog
srpskog prevoda Don
Kihota, 1895/96. godine,
pod naslovom Veleumni
plemi Don Kihote od
Mane, u prevodu ora
Popovia Daniara.
Ilustracije u tom izdanju
delo su francuskog
umetnika Gistava Dorea.
Reprint je objavljen
1996. godine. Bilo je rei
o Servantesovom ivotu i
knjievnom delu, sa
osvrtom na recepciju
njegovog stvaralatva u
srpskoj knjievnosti.
Posebna panja
bila je posveena
prvom modernom
romanu Don Kihotu.

Servantes u ii

Nastavak sa strane 2

KONKURSI
PRIZNANJA

Nagrada
Migel de
Servantes
Ime ovogodinjeg dobitnika nagrade Migel de Servantes (ustanovljene 1976), koja se dodeljuje za najznaajnije priznanje
u oblasti knjievnosti na panskom jeziku, bie objavljeno 23.
aprila. Nagrada e biti dodeljena
u Servantesovom rodnom
mestu, Alkali de Enares, u prisustvu panskog kralja Felipea VI i
kraljice Letisije.
J. T.

Dulsinejina pria
Poduhvat Drugi glas otvara mogunost
da se uje punokrvni glas nemih,
opredmeenih ili podreenih knjievnih likova. U okviru tog projekta udruenje Oksimoron raspisalo je regionalni konkurs za originalni, neobjavljeni
roman na temu Dulsinejina pria. Konkurs se raspisuje povodom 400 godina
od smrti Migela de Servantesa.
Na konkurs se mogu slati prilozi pisani na srpskom ili srodnim jezicima
koji se razumeju bez prevoda. Pravo
uea nije ogranieno dravljanstvom,
boravitem ili godinama ivota. Rok za
slanje je 22. april 2017. godine. Oksimoron e objaviti i promovisati najuspeliji roman, to je ujedno i nagrada
konkursa.

Tekst romana dostavlja se iskljuivo

potom u tri otkucana ili odtampana
primerka. Rukopisi se ne vraaju. Moe
biti obima do 300 strana (oko 30 redova po stranici, ukupno najvie
540.000 slovnih znakova, ukljuujui
razmake). Ne sme biti prethodno objavljen ni u tampanom ni u elektronskom obliku. Radovi se potpisuju imenom i prezimenom, bez ifre. Radovi
se dostavljaju na adresu: Ljiljana Draga (predsednica udruenja Oksimoron), 11101 Beograd 1, Post restant. O slanju rukopisa treba obavestiti organizatora mejlom oksimoron
2012@gmail.com. Za dodatne informacije na oksimoron2012@gmail.com i
065/201-6822.
J. T.