Standardi 3. Razred

Универзитет у Новом Саду
Педагошки факултет у Сомбору
Семинарски рад из предмета:

Методика наставе математике 1
САДРЖАЈИ И ОБРАЗОВНИ
СТАНДАРДИ
за трећи разред ОШ
предмет: математика
ментор: доц. др Љубица Опарница студенти: Ивана Дамјановић
11/1/047
Катарина Илијин
11/1/013
Сомбор, јун 2014.

УВОД
У овом раду бавимо се образовним стандардима за крај првог циклуса обавезног

образовања на нивоу трећег разреда основне школе. Што се тиче садржаја које
обрађујемо, то су 3 наставне теме које се раде у трећем разреду, а то су:
- Бројеви до 1000
- Мере и мерења
- Геометрија
Садржаје смо структуирале на 3 нивоа сложености. Из сваке теме смо се понаособ бавиле
сваком наставном јединицом, за коју смо издвајале шта је то што деца УЧЕ, шта је то што
УОЧАВАЈУ, и на који начин ПРИМЕЊУЈУ научено. Водиле смо рачуна и о томе да
задаци буду наведени у три нивоа сложености (где је то било могуће), од
најједноставнијег до најкомпликованијег.
Бројеви до Стотине прве хиљаде
1000  Стотине прве хиљаде
1. Стицање знања о броју стотина прве хиљаде
2. - Уочавају бројчану вредност стотине и десетице уз помоћ
штапића, логичких блокова итд.
- Оспособљавају се за скраћено записивање десетица,
јединица, стотина и хиљада (1д=1 десетица)
3. Именују број стотина и број јединица (број стотина – 1, број
јединица – 100, име броја – једна стотина или сто)
Задаци по нивоима сложености:
Пишу стотине прве хиљаде
Пишу стотине прве хиљаде бројећи уназад почев од 1000
Уочавање положаја стотина на основу његових претходника и следбеника
 Упоређивање стотина прве хиљаде

1. Усвајају знање о упоређивању величине бројева уз помоћ
бројевне праве
2. Развијају способност запажања о бројевима по принципу ''већи-
мањи''
3. Примењују стечено знање решавајући проблемске задатке
Уочавање и записивање бројеба који недостају на бројевној правој
Запажање о вредности новчаница, слагајући их од најмање ка највећој.
Решавање проблемских задатака. (На основу табеле самостално одређују
вредности најскупље и најјефтиније месечне аутобуске претплатне картице у
зависности од тога да ли се ради о запосленом лицу, студенту или ученику.)
 Стотине и десетице прве хиљаде
1. Уче да пишу и читају стотине са десетицама унутар њих.
2. Уз помоћ бројевне праве оспособљавају се да пишу стотине тако
што уочавају број десетица унутар њих, и да написано правилно
прочитају
(1с6д 100+60=160
Број 160 читамо: сто шездесет)
3. Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
Пишу цифрама и речима број који се добије када се двоцифреном броју
здесна допише једна 0.
Допуњавају означена празна места на бројевној правој бројевима који
недостају.
Растављају дате бројеве на стотине и десетице.
(640=600+40=6*100+4*10)
 Упоређивање стотина и десетица прве хиљаде
1. Уче да упоређују и читају вредности стотина и десетица уз помоћ
бројевне праве, и без ње.
2. Развијају свест о томе који је број већи а који мањи уз сликовите
примере
Пишу одговарајући знак неједнакости у задатом примеру
(Дате су слике два новчаника – у првом се налазе новчанице од 200 и
од 50 динара, а у другом две новчанице од 100 динара и једна од 20)
Ређају задате бројеве по величини од најмањег ка највећем.
Проблемски задатак. (Дат је воз са вагонима на којим су исписане бројчане
вредности, задатак је да уоче који вагони морају бити откачени да би се воз
покренуо.)
 Бројеви прве хиљаде
1. Уче да пишу и читају стотине са десетицама и јединицама.
2. Уз помоћ табеларног приказа бројева у датој стотини,
оспособљавају се да читају и пишу бројеве прве хиљаде тако што
их разлажу на стотине, десетице и јединице.
(7с8д5ј 700+80+5
Број 785 читамо: седамсто осамдесет пет.)
Разлажу бројеве на стотине, десетице и јединице уз цртеж на основу датог
примера.
На бројевној правој уписују бројеве који недостају на обележеним местима.
Пишу бројеве бројећи по један унапред.
(од 989 до 1000)
 Којој стотини припада број
1. Усвајају знање о томе који бројеви чине коју стотину
2. Развијају способност препознавања припадности бројева
одређеној стотини
Уочавају који је најмањи а који највећи број означених стотина.
Одређују којој стотини припадају задати бројеви.
Пишу редни број стотине којој дати бројеви припадју.
 Троцифрени бројеви
1. Након подсећања, усвајају нова сазнања о томе да се бројеви од
100 до 999 записују са 3 цифре, као и да је 100 најмањи
троцифрени број, а 999 највећи, и да је укупан број троцифрених
бројева 900.
2. Оспособљавају се за распознавање троцифрених бројева.
Разликују и издвајају троцифрене бројеве из низа помешаних двоцифрених и
троцифрених бројева.
Уочавају и преписују троцифрене бројеве који на месту јединице или
десетице имају дату цифру, из табеле у којој су исписани бројеви одређене стотине.
Пишу 6 троцифрених бројева по свом избору из дате стотине.
 Упоређивање троцифрених бројева
1. Усвајају сазнања о томе који је троцифрени број мањи а који већи
од другог троцифреног броја помоћу бројевне праве.
2. Уочавају који је број мањи, а који већи на основу задатих примера
у којима су замењене цифре десетица или јединица.
(312<321; 252<258)
Читају задате изразе.
Пишу и упоређују дате бројеве са означеним цифрама десетица којима треба
да се воде при стављању знака неједнакости.
(191>178)
Пишу и упоређују дате бројеве са означеним цифрама јединица којима треба
да се воде при стављању знака неједнакости.
(129>125)
 Римске цифре
1. Усвајају нова сазнања о писању и пореклу римских цифара
2. Уочавају сличности и разлике између арапских и римских цифара
Дата су два часовника, један са арапским, други са римским бројевима.
Задатак је да закључе да оба сата показују исто време, као и да свака арапска цифра
има своју римску.
Дате римске бројеве пишу арапским цифрама.
Пишу дате двоцифрене бројеве римским цифрама. (од 11 до 20)
 Читање и писање бројева од 40 до 1000 римским цифрама
1. Стичу знање о преосталим римским цифрама (L, C, D, M)
2. Оспособљавају се за записивање десетица и стотина римским
цифрама.
Преписују све бројеве из датих табела у којима је написана иста цифра два
пута.
Преписују бројеве у којима је цифра мање вредности написана написана лево
од цифре веће вредности.
Пишу римским цифрама век ком припадају дате године.
 Сабирање и одузимање стотина
1. Уче сабирање и одузимање стотина на примеру сабирања и
одузимања јединица
(5+3 5с+3с 500+300)
2. Уочавају сличност између сабирања и одузимања јединица и
стотина.
Сабирају и одузимају стотине према датим примерима са јединицама.
Сабирају и одузимају стотине.
Проблемски задатак. (Задатак говори о поређењу количине угља коју је
камионџија довезао једног дана, у односу на други дан.)
 Новчанице од 200, 500 и 1000 динара
1. Усвајају нова знања о вредностима папирних новчаница.
2. Уочавају могуће начине представљања исте новчане суме. (нпр. 2
новчанице од 100 динара = једна новчаница од 200 динара)
Примећују на које све начине можемо разменити неку од новчаница.
Цифрама записују укупну вредност датих новчаница.
На основу постављеног питања о цени робе треба да закључе да ли се она
може платити са више новчаница.
(300 динара са две новчанице?)
 Сабирање троцифреног и једноцифреног броја
1. Уче да сабирају троцифрени и једноцифрени број уз помоћ цртежа
разлагањем троцифреног броја на стотине и јединице.
2. Развијају способност за рачунање.
Сабирање стотине и јединице (100+1=101)
У задатку у ком фали сабирак у виду стотине или јединице треба да га
допишу. (?+8=508)
Сабирају троцифрен и једноцифрен број тако што разлажу једноцифрен број
до целе десетице у стотини.
( 117+4=(117+3)+1=120+1=121 )
 Одузимање једноцифреног броја од троцифреног
1. Уче да одузимају једноцифрен број од троцифреног тако што
троцифрен број разлажу на стотину и јединицу.
2. Развијају способност за рачунање.
Одузимање јединице од стотине (101-1=100)
У задатку у ком фали умањеник или умањилац имају задатак да га допишу.
(738-?=735)
Проблемски задатак. (Задатак говори о килограмима дечака које је имао,
као и колико је ослабио. Треба да израчунају колико килограма дечак има сада.)
 Сабирање двоцифрених бројева преко 100
1. Уче да сабирају двоцифрене бројеве преко 100 уз цртеж и преко
јединица.
(9+4=13 / 90+40=130)
2. Оспособљавају се за сабирање двоцифрених бројева с преласком
преко 100.
Сабирају двоцифрене бројеве по угледу на сабирање једноцифрених.
(9+4=13 / 90+40=130)
Сабирају двоцифрене бројеве (од којих је један цео број, а други није) тако
што прво саберу њихове десетице, а затим додају јединицу.
( 74+50=(70+50)+4=120+4=124 )
Сабирају двоцифрене бројеве (од којих ниједан није цео број) тако што прво
саберу њихове десетице, а онда јединице.
( 82+61=(80+60)+(2+1)=140+3=143 )
 Сабирање троцифреног броја и десетица
1. Усвајају нова сазнања о сабирању троцифреног броја и десетица уз
помоћ цртежа и словног записа стотина и десетица.
( 2с+3д=2с3д / 200+30=230 )
2. Оспособљавају се за сабирање троцифреног броја и десетица.
Сабирају стотине и десетице (целе бројеве)
(500+40=540)
Сабирају усмено, а затим пишу израз у свеску.
(629+60=689)
Проблемски задатак. (Дата је маса јагода, као и маса кутије. Задатак је да се
израчуна укупна маса јагода и кутије.)
 Одузимање десетица од троцифреног броја
1. Уче да одузимају десетице од троцифрених бројева уз помоћ цртежа
и словног записа стотина и десетица.
(1с2д-2д=1с
120-20=100)
2. Оспособљавају се за одузимање десетица од троцифрених бројева.
Рачунају тако што од троцифреног броја одузимају цео двоцифрен број да би
добили цео троцифрени.
(370-70=300)
Одузимају двоцифрени број од троцифреног тако што прво одузимају
десетице, а затим њихову разлику додају стотинама.
( 230-20=200+(30-20)=200+10=210 )
Одузимају десетице од стотина тако што прво стотину разложе на два броја
који дају збир те стотине, и након тога једној од те две стотине додају разлику друге
стотине и десетице.
( 200-100=100+(100-10)=100+90=190 )
 Сабирање троцифреног и двоцифреног броја

1. Усвајају нова сазнања о сабирању троцифреног и двоцифреног броја
у случајевима у којима збир двоцифрених бројева није већи од 100.
( 154+21=100+(54+21)=100+75=175 )
2. Уочавају да стотину могу да разложе на стотину и десетицу, а
десетицу на десетицу и јединице.
Сабирају троцифрен и двоцифрен број тако што прво сабирају десетице а
затим добијени збир додају стотини.
( 154+33=100+(54+33)=100+87=187 )
Сабирају троцифрени и двоцифрени број тако што двоцифрен број разлажу
на десетицу и јединицу и добијени збир додају броју стотина.
( 154+46=154+(40+6)=154+46=? )
Проблемски задатак. (Задатак говори о дечаку који жели да купи књигу, има
52 дин. а недостају му 194 дин. Задатак је да ученик израуна колико кошта књига
коју дечак жели да купи.)
 Одузимање двоцифреног од троцифреног

1. Усвајају нова сазнања о одузимању двоцифреног броја од
троцифреног тако што при одузимању двоцифрен број разлажу на
десетицу и јединицу, а затим прво од стотине одузимају десетицу,
па јединицу.
( 159-36=(159-30)-6=129-6=123 )
2. Оспособљавају се овај начин рачунања.
Одузимају двоцифрен број од троцифреног тако што прво од стотине
одузимају целу десетицу, а затим од њихове разлике одузимају јединицу.
( 456-34=(456-30)-4=?-?=? )
Од целог троцифреног броја одузимају двоцифрен број тако што прво од
стотине одузимају десетицу, а затим од добијене разлике одузимају јединицу.
( 200-65=(200-60)-5=?-?=? )
Проблемски задатак. (Дата је дужина скока једног детета удаљ у
центиметрима, и дужина скока другог, које је скочило за 45cm краће. Задатак
тражи да се израчуна дужина скока другог детета.)
 Сабирање троцифрених бројева

1. Уче да сабирају троцифрене бројеве уз помоћ цртежа и различитог
разлагања троцифрених бројева.
2. При сабирању уочавају да прво треба да саберу стотине а затим
добијеном збиру додају двоцифрен број; након тога при сабирању
два двоцифрена броја првом троцифреном броју додају стотину
другог броја и добијеном збиру додају његов двоцифрен број.
( 130+100=(100+100)+30=200+30=230 )
Сабирају два троцифрена броја тако што прво саберу стотине, а након тога
добијеном збиру додају десетицу.
( 530+200=(500+200)+30=700+30=730 )
Сабирају два троцифрена броја тако што првом броју додају стотину другог
броја и након тога добијеном збиру додају десетицу.
( 530+240=(530+200)+40=?+?=? )
Сабирају два троцифрена броја тако што првом броју додају стотину другог
броја, а након тога добијеном збиру додају десетицу и јединицу.
( 154+133=(154+100)+30+3=254+30+3=284+3=287 )
 Одузимање троцифрених бројева
1. Уче да одузимају троцифрене бројеве уз помоћ цртежа и
словног записа десетица.
(23д-10д=13д
230-100=130)
2. Усвајају начин одузимања по принципу одузимања стотине
другог броја од троцифреног првог броја, а након тога од
добијене разлике одузимају двоцифрени број.
( 250-130=(250-100)-30=150-30=120 )
Одузимају троцифрене бројеве тако што од првог троцифреног броја
одузимају стотину другог и након тога од добијене разлике одузимају десетицу.
( 740-320=(740-300)-20=440-20=420 )
Одузимају троцифрене бројеве тако што од првог троцифреног броја
одузимају стотину другог , а након тога од добијене разлике одузимају десетицу и
јединицу другог броја.
( 500-147=(500-100)-40-7=400-33=367 )
Проблемски задатак. (Дат је број ученика једне школе у којој се налази
одређен број ученика, дат је број дечака, задатак је израчунати број девојчица.)
 Зависност збира од сабирака
1. Усвајају сазнања о зависности збира од сабирака преко датог
примера у виду задатка.
2. Уочавају да ће се уколико повећамо( или смањимо ) један од
сабирака, за толико повећати ( или смањити ) и њихов збир.

-Сабирају двоцифрене бројеве тако што прво имају задатак да повећају први
сабирак за одређену јединицу, а затим за исту ту јединицу да повећају и
други сабирак. Након тога закључују да се у оба случаја збир повећао за
одређену јединицу.
( 65+25=90
(65+5)+25=70+ 25 = 95
65+ (25+5) = 65+30=95 )
- Сабирају двоцифрене бројеве тако што прво имају задатак да умање први
сабирак за одређену јединицу, а затим за исту ту јединицу да умање и други
сабирак. Након тога закључују да се у оба случаја збир умањио за одређену
јединицу.
( 32+49=81
(32-2)+49=30+49=79
32+(49-2)=32+47=79 )
-Задатак захтева да ученик на основу наученог о зависности збира од
сабирака логички закључи одговоре на постављена питања ( нпр. Како ће се
променити збир два броја ако се само први сабирак повећа за 100? )
 Сталност збира
1. Усвајају сазнања о различитим разлагањима двоцифрених бројева
на десетице и јединице с циљем да себи олакшају рачунање.
2. Уочавају да се збир неће променити ако се један сабирак повећа за
неки број а други смањи за исти број.
-Сабирају двоцифрене бројеве на два различита начина с циљем да закључе
да ли збир остаје исти.
( 48+99
48+99=(48-1)+(99+1) )
-Сабирају троцифрене бројеве на два различита начина с циљем да закључе
да ли збир остаје исти.
( 298+267
298+267=(298+2)+(267-2) )
-Рачунају збир на два начина и одређују који је начин лакши.
196+546
196+546=(196+4)+(546-4)
 Зависност разлике од умањеника

1. Усвајају сазнања о зависности разлике од умањеника преко датог
2. Уочавају да ако умањеник повећамо( или смањимо ) за неки број и
разлика се повећава ( или смањује ) за исти број.

-Дата је разлика у којој за одређени број треба да повећају умањеник и да
закључе да ли се и за колико та разлика повећала или смањила.
( 83-39=44
(83+7)-39=90-39=51 )
-Задатак захтева да ученик на основу наученог о зависности разлике од
умањеника логички закључи одговоре на постављена питања ( нпр. Како ће
се променити разлика два броја ако се само умањеник повећа за 20? )
-Дат је израз и задатак тражи одговор на постављена питања.
( 250-115=135
Шта ће бити са разликом ако се умањеник повећа за 18? )
 Зависност разлике од умањиоца

1. Усвајају сазнања о зависности разлике од умањиоца преко датог
2. Уочавају да ако умањиоц повећамо( или смањимо ) за неки број и
разлика се повећава ( или смањује ) за исти број.
Дат је израз а задатак је да се умањилац повећа за 10 и да закључе да ли се и
за колико разлика повећала или смањила.
( 174-34=140
174-(34+10)=174-44=130 )
- Задатак захтева да ученик на основу наученог о зависности разлике од
умањиоца логички закључи одговоре на постављена питања ( нпр. Како ће се
променити разлика два броја ако се само умањилац повећа за 154? )
- Дат је израз и задатак тражи одговор на постављена питања.
( 490-70=420
Шта ће бити са разликом ако се умањилац повећа за 30? )
 Сталност разлике
1. Уче да се разлика неће променити ако се умањеник и умањилац
повећају или умање за исти број.
2. Уочавају да применом својства сталнсти разлике у неким задацима
постижемо лакше израчунавање

Дата је разлика која треба да се израчуна на два приказана начина.
( 299-147=152
(299+1)-(147+1)=300-146=152 )
Дата је разлика која треба да се израчуна на два приказана начина.
( 610-390=220
(610-10)-(390-10)=600-380=220 )
Дата је разлика која треба да се израчуна на два приказана начина и ученици
одређују који начин им је лакши.
( 645-305=340
645-305=(645-5)-(305-5)=640-300=340 )
 Једначине са непознатим сабирком

1. На основу понављања наученог уче да су једначине једнакости са
непознатим бројем и уче да решавају задатке са непознатим
сабирком .
2. Уочавају да се непознати сабирак израчунава тако што се познати
сабирак одузима од збира

Задатак тражи да ученици израчунају који број треба повећати за дати број
да би се добио други број.
( а+120=128
а=128-120
а=8
Пр. 8+120=128 )
Дате су једначине. Задатак ученика је да их реше и усмено објасне начин
решавања.
( 6+х=158
х=158-6
х=152
Пр. 6+152=158 )
Дат је задатак у виду текста који треба да напишу у виду једначине а након
тога да га реше и провере.
( Који број треба сабрати са 9 па да збир буде 170? Израчунај и
напиши одговор. )
 Једначине са непознатим умањеником

1. Уче да решавају једначине са непознатим умањеником.
2. Уочавају да се непознати умањеник израчунава сабирањем
умањиоца и разлике.

Дате су једначине а задатак ученика је да их реше, провере и усмено објасне
начин решавања.
( х-5=169 )
Дат је текст задатка који треба да напишу у виду једначине и да га реше и
провере.
( Од ког броја треба одузети 20 да би разлика била 490? )
Дате су решене једначине а задатак ученика је да пронађу грешке и исправе
( х-13=619
х=619+3
х=732
Пр. 732-13=619 )
 Једначине са непознатим умањиоцем
1. Уче да решавају једначине са непознатим умањиоцем.
2. Уочавају да се непознати умањилац израчунава тако што се од
умањеника одузме разлика.

Дате су једначине а задатак ученика је да их реше, провере и усмено објасне
начин решавања.
( 270-а=80 )
Дат је текст задатка који треба да напишу у виду једначине и да га реше и
провере.
( Који број треба одузети од 730 да разлика буде 140? Раши
једначину и запиши одговор. )
Дате су решене једначине а задатак ученика је да пронађу грешке и исправе
( 417-х=129
х=417-129
х=388
Пр. 417-388=129 )
 Неједначине
1. Уче да су неједначине изрази у којима се користе знаци > , < зато
што су лева и десна страна израза неједнаке.
2. Уочавају да знаци >, < служе за одређивање записом веће или
мање стране израза, као и за израз на основу ког треба да закључе
који бројеви припадају скупу ( непознат број представља скуп( х ))
( х<5
х€ { 0,1,2,3,4 } )

Дата је неједнакост. Задатак ученика је да одреде бројеве који припадају
скупу.
( 9<х<15 )
Дат је задатак у виду текста. Задатак ученика је да напишу неједначину и
реше је.
( Дат је број година детета који предтавља максимални могући
број година, а задатак ученика је да одреде који све број година долази у
обзир.
х<9 )
Дат је задатак у виду текста. Задатак ученика је да напишу неједначину и
реше је.
( Дечак има више од 8 а мање од 12 оловака. Колико би он оловака
могао да има? )
Рачунске операције множење и дељење
 Множење са 10 и са 100
1. Стичу нова сазнања везана за множење са 10 и са 100.
2. Уочавају да се бројеви множе са 10 подносно са 100 тако што им
се са десне стране допише једна односно две нуле.
Дате су слике новчаница од 10 и 100 динара, а задатак ученика је да напишу
као збир и као производ укупан број динара и да израчунају.
( 4 новчанице од 10 динара
10+10+10+10
4*10 )
Дати си изрази, а задатак ученика је да их израчунају.
( 50*10=500 )
Дат је задатак у виду текста који ученици треба да поставе и израчунају.
( Задатак каже да у једном паковању има 100 влажних марамица и
задатак ученика је да израчунају колико има марамица у 8 таквих паковања.
)
 Дељење са 10 и са 100
1. Стичу нова сазнања везана за дељење са 10 и са 100 уз помоћ слике и
словног записа десетица.
( 12д : 1д =12
120:10=12 )
2. Уочавају да број који се завршава нулом ( са две нуле ) дели се са 10
( 100 ) тако што му се са десне стране изостави једна нула ( две нуле ).
Дати су изрази дељења са 10 и са 100.
( 80:10
700:100 )
Дат је задатак у виду текста, а задатак ученика је да израчунају и напишу
одговор.
( Ако 10 истих оловака кошта 260 динара, колико кошта једна
оловка? )
Дат је задатак у виду текста, а задатак ученика је да израчунају и напишу
одговор.
( Свака група треба да има по 10 ученика. Колико таквих група може
да формира 180 ученика? )
 Множење
1. Усвајају нова сазнања о множењу уз помоћ слика и словног записа
десетица.
2. Оспособљавају се за примењивање рачунске операције множење.

Дату су изрази поступног множења јединице са десетицом са разлагањем
десетице на јединицу и десетицу.
( 2*60=2*(6*10)=(2*6)*10=12*10=120 )
Дат је задатак у виду текста с циљем да ученик множењем дође до решења.
( Дете је купило 3 сладоледа по 40 динара. Треба да израчуна колики
је његов рачун. )
Дат је задатак у виду текста. Ученик уз помоћ слике треба да постави и
израчуна задатак.
( Дата је слика на којој је одређени број ученика које дете треба да
преброји. Дата је маса једног ученика са слике која износи 30 килограма.
Тражи се укупна маса свих ученика са слике. )
 Дељење
1. Усвајају нова сазнања о дељењу уз помоћ слика и словног записа
десетица.
2. Оспособљавају се за примењивање рачунске операције дељење.
Дати су изрази а задатак ученика је да добију тачно решење.
( 180:2 )
Дат је задатак у виду текста, а ученици треба да дођу до решења.
( Израчунај количник броја 200 и најмањег парног броја. )
Дат је задатак у виду текста, а ученик треба да дође до решења.
( Дата је укупна цена 4 чоколаде, а тражи се цена једне чоколаде. )
 Множење збира бројем

1. Уче да множе збир бројем уз помоћ цртежа и примера у виду задатка.
2. Уочавају да се збир бројева множи неким бројем тако што се сваки
сабирак помножи тим бројем па се добијени производи саберу.
(а+b)*c=a*c+b*c - дистрибутивност
Рачунају производе користећи приказани начин множења збира.
( 140*5=(100+40)*5=100*5+40*5=500+200=700 )
Рачунају производе користећи приказани начин множења збира тако што
разлажу први чинилац на стотину и јединицу.
( 103*7=(100+3)*7=100*7+3*7=700+21=721 )
 Множење разлике бројем

1. Уче да множе разлику бројем уз помоћ цртежа и примера у виду
задатка.
2. Уочавају да се разлика бројева множи неким бројем тако што се
умањеник и умањилац помноже тим бројем па се добијени производи
одузму.
(а-b)*c=a*c-b*c
Израчунај производе користећи приказани начин множења разлике.
( 59*5=(60-1)*5=60*5-1*5=300-5=295 )
Рачунају производе користећи приказани начин множења разлике тако што
( 105*8=(100-5)*8=100*8-5*8=800-40=760 )
 Множење двоцифрених бројева једноцифреним

1. Усвајају нова сазнања о множењу двоцифрених бројева
једноцифреним на основу примера у виду текстуалног задатка.
2. Уочавају да приликом ове операције користе својство множења збира
бројем и својство множења разлике бројем.
Рачунају производе користећи својства множења збира и разлике.
( 19*6=(10+9)*6=10*6+9*6=60+54=114 )
Дати су изрази, а ученици рачунају усмено и записују резултат у свескама.
( 47*3 )
Задатак је дат у виду текста, а ученик га поставља и решава.
(Дат је број година девојчицине маме, и речено је да је њена бака 2
пута старија од маме. Ученик има задатак да израчуна колико
година има девојчицина бака.)
 Дељивост бројева
1. Уз помоћ сликовитог примера стичу сазнања о дељивости бројева.
2. Уочавају који бројеви су дељиви а који нису дељиви са бројем два,
пет и три.
Ученици имају задатак да у низу једноцифрених, двоцифрених и
троцифрених бројева уоче и издвоје оне који су дељиви са два.
( 8, 10, 7, 15, 48, 305, 430 )
Ученици имају задатак да у низу двоцифрених и троцифрених бројева уоче
бројеве који нису дељиви са 5.
( 15, 10, 47, 52, 130, 335 )
Ученици имају задатак да напишу којим бројевима је дељив број 18.
 Дељење збира бројем

1. Уче да деле збир бројем уз помоћ цртежа и примера у виду
задатка.
2. Уочавају да се збир бројева дели неким бројем тако што се сваки
сабирак подели тим бројем па се добијени производи саберу.
(а+b):c=a:c+b:c - дистрибутивност
Рачунају количнике користећи приказани начин дељења збира.
( 78:6=(60+18):6=60:6+18:6=10+3=13 )
Рачунају количнике користећи приказани начин множења збира тако што
( 103*7=(100+3)*7=100*7+3*7=700+21=721 )
 Дељење разлике бројем

1. Уче да деле разлику бројем уз помоћ цртежа и примера у виду
задатка.
2. Уочавају да се разлика бројева дели неким бројем тако што се
умањеник и умањилац поделе тим бројем па се добијени
производи одузму.
(а-b):c=a:c-b:c - дистрибутивност
Рачунају количнике користећи приказани начин дељења разлике бројем.
( 78:2=(80-2):2=80:2-2:2=40-1=39 )
Рачунају количнике користећи приказани начин множења разлике тако што
( 171:3=(180-9):3=180:3-9:3=60-3=57 )
 Дељење двоцифрених бројева једноцифреним

1. Усвајају нова сазнања о дељењу двоцифрених бројева једноцифреним
на основу примера у виду текстуалног задатка.
2. Уочавају да приликом ове операције користе својство множења збира
бројем и својство дељења разлике бројем.
Рачунају количнике користећи својства дељења збира и разлике.
( 28:2=(20+8):2=20:2+8:2=10+4=14 )
Дати су изрази, а ученици рачунају усмено и записују резултат у свескама.
( 22:2=? )
Задатак је дат у виду текста, а ученик га поставља и решава.
(Дечак је мами за рођендан купио букет од седам ружа. Букет је
платио 84 дин. ученик треба да израчуна колико кошта једна ружа
из тог букета.)
 Множење троцифрених бројева једноцифреним

1. Уче да множе троцифрен број једноцифреним користећи својство
множења збира бројем.
2. Уочавају да се при множењу троцифрен број разлаже на стотине,
десетице и јединице, а након тога се сваки понаособ множи
једноцифреним бројем.
Рачунају на приказан начин.
( 312*3=(300+10+2)*3=(300*3)+(10*3)+(2*3)=900+30+6=936
)
Рачунају производ усмено и записују добијени резултат.
( 131*3=? )
Проблемски задатак.
(На основу дужине стазе исказане у метрима (250) и информације да
је девојчица претрчала 2 пута ту стазу, задатак ученика је да
израчунају колико је укупно метара претрчала девојчица.)
 Дељење троцифрених бројева једноцифреним

1. Уче да деле троцифрен број једноцифреним користећи својство
дељења збира бројем.
2. Уочавају да се при дељењу троцифрен број разлаже на стотине,
десетице и јединице, а након тога се сваки понаособ дели
једноцифреним бројем.
Рачунају на приказан начин.
( 639:3=(600+30+9):3=600:3+30:3+9:3=200+10+3=213 )
Рачунају количник усмено и записују добијени резултат.
( 505:5=? )
(У задатку је речено да је девојчица добила од баке 660 дин. и да је за
половину добијеног новца купила ташну. Ученици треба да израчунају
колико кошта ташна коју је купила девојчица.)
 Зависност производа од чинилаца

1. Усвајају сазнања о зависности производа од чинилаца преко датог
2. Уочавају да ће се уколико повећамо ( или смањимо ) један од
чинилаца, за толико повећати ( или смањити ) и њихов производ.

У датом производу повећавају пет пута само први чинилац, а затим само
други чинилац.
( 10*2=20
(10*5)*2=50*2=100
10*(2*5)=10*10=100 )
У датом производу умањују два пута само први чинилац, а затим само други
чинилац.
( 10*6=60
(10:2)*6=5*6=30
10*(6:2)=10*3=30 )
Ученици имају задатак да уоче шта ће бити са производом 8*4=32 ако се
један од чинилаца повећа 3 пута, а шта ако се један од чинилаца умањи 4 пута.
 Сталност производа
1. Усвајају сазнања о различитим разлагањима двоцифрених бројева на
десетице и јединице с циљем да себи олакшају рачунање.
2. Уочавају да се производ неће променити ако се један чинилац повећа
(или умањи) за неки број а други смањи (или повећа) за исти број.
Имају задатак да израчунају сваки производ на два приказана начина.
( 40*6=(40*2)*(6:2)=80*3=240
25*5=(25:5)*(5*5)=5*25=125 )
Примењују својство сталности производа и израчунавају дати израз.
( 25*2=(25*2)*(2:?) )
 Зависност количника од дељеника
4. Усвајају сазнања о зависности количника од дељеника преко датог
5. Уочавају да ако дељеник повећамо( или смањимо ) за неки број и
количник се повећава ( или смањује ) за исти број.

У датом количнику повећавају 5 пута само дељеник и израчунавају израз.
( 50:5=10
(50*5):5=250:5=50 )
У датом количнику умањују три пута само дељеник и израчунавају дати
израз.
(90:6=15
(90:3):6=30:6=5 )
Ученици имају задатак да уоче шта ће бити са количником 80:2=40 ако се
само дељеник повећа два пута и ако се само дељеник умањи 4 пута.
 Зависност количника од делиоца

1. Усвајају сазнања о зависности количника од делиоца преко
датог примера у виду задатка.
2. Уочавају да ако делиоц повећамо (или смањимо) за неки број и
количник се повећава (или смањује) за исти број.
У датом количчнику повећавају три пута само делилац и израчунавају дати
израз.
( 246:2=123
246:2*3=246:6=? )
У датом количнику умањују два пута само делилац и израчунавају дати израз
(168:8=21
168: (8:2)=? )
Ученици имају задатак да уоче шта ће бити са количником 80:2=40 ако се
само делилац повећа два пута и ако се само делилац умањи 2 пута.
 Сталност количника
1. Уче да се количник неће променити ако се дељеник и делилац
помноже или поделее за истим бројем.
2. Уочавају да применом својства сталности количника у неким
задацима постижемо лакше израчунавање.

Израчунавају сваки количник на приказан начин.
( 100:5=?
(100*2): (5*2)=200:10=20 )
Примењују својство сталности количника и израчунавају дате изразе.
( 80:4=(80*2): (4*?)=? )
 Дељење са остатком
1. На основу сликовитог примера стичу сазнања о томе да количник не
мора увек бити цео број.
2. Уочавају да при множењу количника делиоцем добијају број ком
додају осатак. Ако се добије дељеник, тачно су израчунати количник
и остатак.
Ученици на основу цртежа пишу једнакост са дељењем која одговара том
цртежу.


13:?=? (остатак?)
Израчунавају количник и остатак на датом изразу, а затим проверавају
тачност.
( 16:3=5 (ост.1)
Пр. 5*3+1=16 )
(У задатку се спомиње игралиште на којем је било 38 дечака.
Ученици треба да израчунају колико екипа по 5 играча могу да се
саставе за кошарку, а колико дечака ће остати неподељено.)
 Једначине са непознатим чиниоцем

1. На основу понављања наученог уче да су једначине једнакости са
непознатим бројем и уче да решавају задатке са непознатим чиниоцем
.
2. Уочавају да се непознати чинилац израчунава тако што се познати
производ подели познатим чиниоцем.
Ученици решавају и проверавају задате једначине.
( х*4=480
х=480:4
х=120
пр. 120*4=480 )
Решавају задатак у коме се поставља питање који број треба помножити
бројем 5, па да производ буде 555.
(У задатку је речено да је непознат број увећан 2 пута са
производом 450. Ученици треба да одреде непознат број.)
 Једначине са непознатим дељеником

1. Уче да решавају једначине са непознатим дељеником.
2. Уочавају да се непознати умањеник израчунава сабирањем умањиоца
и разлике.

Решавају једначине и усмено објашњавају начин рачунања истих.
( х:8=70 )
На основу задатог делиоца (5) и количника (178) ученици треба да
израчунају колики је дељеник.
Ученици треба да израчунају који број подељен са 7 даје количник 19.
 Једначине са непознатим делиоцем

1. Уче да решавају једначине са непознатим делиоцем.
2. Уочавају да се непознати делилац израчунава тако што се дељеник
треба поделити количником.

Решавају једначине и усмено објашњавају начин рачунања.
( 320:х=4 )
Ученици треба да израчунају којим бројем треба поделити број 840 па да се
добије број 7.
Ученици треба да израчунају којим бројем треба да поделе број 650 да би се
добио број 10.
Писмено рачунање
 Писмено сабирање троцифрених бројева

1. Уче да писмено сабирају троцифрене бројеве чији је збир јединица
мањи од 10.
2. Уочавају да се код писменог сабирања најпре сабирају јединице,
затим десетице, и на крају стотине.
Израчунавају збир и усмено објашњавају поступак
375
+222
???
Дати израз сабирају писмено и записују збир.
120+503=?
 Писмено одузимање троцифрених бројева

1. Уче како се писмено одузимају троцифрени бројеви чији је број
јединица умањеника већи од броја јединица умањиоца.
2. Уочавају да се код писменог одузимања најпре одузимају јединице,
затим десетице и на крају стотине.
Израчунавају разлику и усмено објашњавају поступак.
278
-115
???
Дати израз одузимају писмено и записују разлику.
543-312=?

1. Уче да писмено сабирају троцифрене бројеве чији је збир јединица
већи од 9.
Израчунавају збир и усмено објашњавају поступак.
718
+156
???
Писмено сабирају дат израз и записују збир.
228+256=?

јединица умањеника мањи од броја јединица умањиоца.
381
-243
???
Писмено одузимају дати израз и записују разлику.
266-148=?

1. Уче да писмено сабирају троцифрене бројеве чији је збир десетица
већи од 9.
681
+165
???
Писмено сабирају дати израз и записују збир.
282+265=?
(Дат је број ученика једне школе (336) и број ученика друге школе
којих има за 182 ученика више. Рачунају колико ученика има у другој
школи.)

десетица умањеника мањи од броја десетица умањиоца.
376
-192
???
219-178=?
(Дат је број страна једне књиге и речено је да је девојчица прочитала
185 страна те књиге. Рачунају колико је још страна остало
девојчици да прочита књигу.)

1. Уче да писмено сабирају троцифрене бројеве чији је збир јединица и
десетица већи од 9.
238
+287
???
Писмено сабирају дати израз и записују збир.
199+124=?
(Наведена је цена купљеног џемпера (396 дин.) и мајице која кошта
158 дин. Израчунавају колики је рачун.)
десетица и јединица умањеника мањи од броја десетица и јединица
умањиоца.
821
-243
???
631-263=?
(Дата је висина дечака (202cm) и његовог друга који је висок 185cm.
Израчунавају за колико је cm дечак виши од свог друга.)

1. Уче како се писмено одузимају троцифрени бројеви од вишеструких
стотина.
700
-326
???
800-462=?
(Дата је вредност рачуна (759 дин.) који је плаћен новчаницом од
1000 дин. Рачунају колики је кусур.)
 Сабирање више двоцифрених и троцифрених бројева

1. Уз подсећање и уз помоћ сликовитих примера уче како се сабира випе
двоцифрених и троцифрених бројева.
2. Уочавају да се збир три, четири или више бројева писменим
поступком рачуна на исти начин као и збир два броја: сабирају се
прво јединице, затим десетице и на крају стотине.
286
347
+123
???
Усмено израчунавају дати израз на начин који им је најлакши али тако да
примењују својство замене места сабирака и здруживања сабирака.
150+86+150=?
Дате су цене 3 купљене намирнице. Израчунавају укупан износ рачуна.
 Задаци са две операције. Сабирање и одузимање. Заграде

1. Уче писмени поступак израчунавања збира и разлике записивањем у
једном реду.
2. Усвајају такав начин рачунања у ком се прво обављају операције у
заградама, а затим операције ван њих.
Од збира бројева 198 и 142 одузимају број 75.
Разлици бројева 400 и 382 додају највећи двоцифрени број.
(Дата је цена купљене мајице (389 дин.) и чарапа које су коштале 95
дин. Девојчица је платила новчаницом од 500 дин. Израчунавају њен
кусур.)
 Писмено множење троцифрених бројева једноцифреним

1. Уче како се писменим поступком множе троцифрени бројеви
једноцифреним.
2. Уочавају да се писменим поступком прво множе јединице, па
десетице и на крају стотине.
Израчунавају прозвод и усмено објашњавају поступак.
221*4
???
Дати су чиниоци 110 и 8. Писменим поступком израчунавају производ.
Израчунавају који је број 3 пута већи од броја 203.
 Задаци са две операције – множење и сабирање

1. Уче да множе и сабирају до 1000.
2. Оспособљавају се за правилно множење и сабирање до 1000, и
састављање одговарајућих израза као и за правилно израчунавање
њихових вредности.
Дат је збир бројева 297 и 179. Ученици имају задатак да га увећају 2 пута и
израчунају дати израз уз употребу заграда.
На основу слика мајице и чарапа и њихових цена ученици израчунавају која
је цена три пара чарапа и једне мајице.
(Дата је цена купљених бомбона (78 дин.) и кекса који је 2 пута
скупљи од бомбона. Рачунају укупан износ рачуна.)
 Задаци са две операције – множење и одузимање

1. Уче да множе и одузимају до 1000.
2. Оспособљавају се за правилно множење и одузимање до 1000, и
састављање одговарајућих израза као и за правилно израчунавање
њихових вредности.
Разлику бројева 500 и 168 повећавају 3 пута и израчунавају дати израз уз
употребу заграда.
(Дата је цена једне видео касете (129 дин.), а дечак је купио 3 видео
касете. Рачунају колики је његов кусур ако је платио новчаницом од
500 дин.)
(Дат је укупан број књига у књижари (850). За 5 дана сваког дана
продато је по 75 књига. Рачунају колико је још књига остало за
продају у тој књижари.)
 Писмено дељење троцифрених бројева једноцифреним

1. Уче како се писменим поступком деле троцифрени бројеви
једноцифреним.
2. Уочавају да се писменим поступком прво деле стотине, десетице и на
крају јединице.
Израчунавају количник, усмено објашњавају поступак и проверавају тачност
дељења множењем.
282:2=???
???
???
???
Пр. ??????

једноцифреним, када број стотина и десетица није дељив делиоцем.
Рачунају количник и усмено објашњавају поступак.
435:5=?
једноцифреним када број стотина није дељив делиоцем.
Рачунају количник, усмено објашњавају поступак и проверавају тачност
дељења множењем.
826:7=?

једноцифреним када број десетица није дељив делиоцем.
Рачунају количник и проверавају тачност дељења множењем.
515:5=?
Писменим поступком рачунају количник бројева.
Нпр. 612 и 9, 546 и 6, 418 и 2
 Задаци са две операције – множење и дељење. Заграде

1. Уче поступак израчунавања множења и дељења записивањем у једном
реду.
Рачунају који је број 6 пута мањи од производа бројева 306 и 3.
Производ бројева 18 и 10 умањују 5 пута и рачунају дати израз.
Дата је цена 5kg јагода (425 дин.). Рачунају колико кошта 4kg јагода.
 Задаци са две операције – дељење и сабирање

1. Уче поступак израчунавања дељења и сабирања записивањем у
Одређују број који је 4 пута мањи од збира бројева 118 и 78.
(Дат је број станара у једној згради, а у другој згради је број станара
2 пута мањи. Рачунају колико укупно станара живи у ове две зграде.)
(Дата је цена пернице (228 дин.), а свеска је 2 пута јефтинија од те
пернице. Рачунају колики је укупан износ рачуна.)
 Задаци са две операције – дељење и одузимање

1. Уче поступак израчунавања дељења и одузимања записивањем у
Од броја 500 одузимају количник бројева 360 и 9.
Дат је умањеник (570), а умањилац је количник бројева 420 и 60.
(Број прочитаних страница једне књиге је 260. Дечак је прочитао 4
пута мање страница од девојчице. Рачунају колико страница више је
прочитала девојчица.)
 Дељење са остатком
једноцифреним са остатком.
2. Уочавају да се код овог поступка прво деле стотине, затим десетице и
на крају јединице.
Писменим поступком рачунају количник и остатак и проверавају тачност
израза.
438:5=?
Дати су дељеник (358) и делилац (5). Рачунају количник и остатак и
проверавају тачност израза.
Одређују дељеник ако је делилац 2, количник 108, а остатак 1.
 Делови целине
1. Уз помоћ слика оспособљавају се за распознавање различитих делова
целине.
2. Утврђују на колико једнаких делова свака целина може бити
подељена.
На основу датих слика уочавају на колико једнаких делова је подељена свака
фигура.
 Разломци: ½, ¼, 1/8
1. Уче да одређују ½, ¼, 1/8 неке целине, а након тога уче како се
називају ти записи (разломци).
2. Уочавају да горњи број одређује колико је једнаких делова издвојено,
а доњи број разломка одређује на колико је једнаких делова подељена
целина.
Речима пишу дате разломке.
½ , ¼, 1/8
Дате су слике фигура. Разломком изражавају обојени део сваке фигуре.
Рачунају: ½ броја 80, ¼ броја 80 и 1/8 броја 80.
 Разломци: 1/5, 1/10

1. Уче да одређују ½, ¼, 1/8 неке целине.
2. Уочавају да петину (десетину) неког броја добијемо делећи тај број на
5 (10) једнаких делова.
Речима пишу дате разломке: 1/5, 1/10
Цртају и боје 1/5 сваке фигуре по свом избору.
Рачунају 1/5 броја 25 и 1/10 броја 60.
 Разломци: 1/3, 1/6, 1/7, 1/9

1. Уче да одређују ½, ¼, 1/8 неке целине.
2. Уочавају да 1/3 (1/6, 1/7, 1/9) неког броја добијемо делећи тај број на 3
(6, 7, 9) једнаких делова.
Речима пишу дате разломке: 1/3, 1/6, 1/7, 1/9
Цртају и боје 1/9 сваке фигуре по свом избору.
Рачунају 1/3 броја 24, 1/6 броја 60, 1/7 броја 49.
 Извођење две рачунске операције са и без употребе заграда

1. Уче правила по редоследу обављања рачунских операција у изразима
са две операције са и без заграда.
2. Уочавају да када су у изразима заступљене операције сабирања и
одузимања редослед операција се може мењати, односно – резултат је
увек исти и уочавају да када су у изразима заступљене операције
множења и дељења које су равноправне, мора се истаћи заградом коју
операцију треба прво извести.
Рачунају:
10*(100:4)=?
Објашњавају којим редом треба обавњати рачунске операције у датом изразу
и рачунају његову вредност.
(560:7)*4=?
Објашњавају редослед обављања операција у датом изразу и рачунају његову
вредност.
300-40:2=?
 Извођење три рачунске операције са и без употребе заграде
1. Уче правила о редоследу обављања рачунских операција у изразима
са 3 операције са и без употребе заграда.
2. Учавају да се у изразима без заграда прво множи и дели, а затим
сабира и одузима и да се најпре обављају рачунске операције у
заградама, па затим остале рачунске операције.
Рачунају дате изразе водећи рачуна о редоследу рачунских операција.
50*(80+8)-63=
Рачунају дате изразе водећи рачуна о редоследу рачунских операција.
100*3+80:2=?
Мере и  Мерење дужи – милиметар
мерења 1. На основу понављања наученог о мерним јединицама (cm, dm, m)
стичу знање о милиметрима (ознаци, вредности), као и о томе
колико милиметара садржи 1cm, као и 1dm и 1m.
2. Развијају своју прецизност при мерењу јер су научили најмању
јединицу (која се учи у ОШ).
Пишу речима задате вредности у милиметрима.
(3mm, 16mm)
Мере и записују дужину и ширину дате поштанске картице.
Процењују одокативно меру најмањег нокта на руци, а затим мере лењиром
да би проверили тачност процене.
 Мерење дужи – километар

1. Стичу знање о јединици мере која је већа од метра, и која служи за
мерење већих удаљености. (дужине путева, растојања између
градова...), као и о томе колико метара садржи 1 километар.
2. Уз помоћ сликовитих примера уочавају приближну дужину једнох
километра. (када се 750-оро деце ухвати за руке, 100 кућа у истом
низу...)
Пишу речима задате вредности у километрима.
(2km, 12km)
На нацртаном саобраћајном знаку се налази удаљеност до неког града
изражена у километрима. Задатак је да ученик нацрта сличан саобраћајни знак на
ком ће изразити ту удаљеност у метрима.
Ређају удаљености различитих ученика од куће до школе почевши од
најмање ка највећој. (Мира 80m, Вера 1km, Горан 200m, Дарко 900m)
 Мерење масе – килограм, грам, тона

1. Усвајају нова сазнања о мерним јединицама за мерење масе предмета
и бића, као и о ознакама истих, и њиховим вредностима. (kg)
2. Развијају своја досадашња сазнања путем примера из живота.
Пишу речима задате вредности у килограмима.
(2kg, 50kg)
Дати су предмети који имају масу 1kg, ученици цртају у својим свескама још
један предмет једнаке масе.
На основу датих слика, процењују који предмети имају већу масу од 1kg.

1. Усвајају нова сазнања о мерним јединицама за мерење масе
предмета, као и о ознакама истих, и њиховим вредностима. (g)
Пишу речима задате вредности у грамима.
Процењују колику масу има један лист папира.
На основу датих слика предмета процењују шта је лакше од 500g.

1. Усвајају нова сазнања о мерним јединицама за мерење масе
предмета, као и о ознакама истих, и њиховим вредностима. (t)
Пишу речима задате вредности у тонама.
(2т, 20т)
На основу слика процењују које превозно средство има већу масу.
(аутомобил, камион)
Проблемски задатак. (Дата је маса аутомобила, задатак је да израчунају
масу 3 таква аутомобила, 5 и 10)
 Мерење запремине течности

1. Усвајају нова сазнања о мерним јединицама за мерење запремине
течности, као и о ознакама истих, и њиховим вредностима. (l, dl)
Пишу речима задате вредности у литрама и децилитрима.
(3l, 13dl)
Дати су судови различитих запремина. Процењују у који суд може да стане
више од 1dl течности.
На основу датих слика процењују да ли у тим предметима стаје више
течности од 1l.
(базен, чаша, када, флаша)
течности, као и о ознакама истих, и њиховим вредностима. (cl)
2. Развијају своја досадашња сазнања путем примера из живота и
уочавају да је cl јединица за запремину течности мања од dl.
Пишу речима задате вредности у центилитрима.
(4cl, 14cl)
више од 1cl течности.
На слици суда са означеним децилитрима треба да означе задат број
центилитара.
(20cl, 9cl)

течности, као и о ознакама истих, и њиховим вредностима. (ml)
уочавају да је ml јединица за запремину течности мања од cl.
Задаци по нивоима сложености од најједноставнијег ка
најкомпликованијем:
Пишу речима задате вредности у милилитрима.
(2ml, 5ml)
више од 20ml течности.
На слици суда са означеним центилитрима треба да означе задат број
милилитара.
(30ml, 14ml)

течности, као и о ознакама истих, и њиховим вредностима. (hl)
уочавају да је hl јединица за запремину течности већа од l.
Задаци по нивоима сложености од најједноставнијег ка
најкомпликованијем:
Пишу речима задате вредности у хектолитрима.
(3hl, 13hl)
Дата је табела са сликама посуда. Цртају табелу и процењују да ли назначена
количина течности може да стане у ту посуду.
(лавабо – Да ли може да стане мање од 1l? Да ли може да стане тачно
1l? Да ли може да стане више од 1l?)
Проблемски задатак. (Дата је количина воде у бурету изражена у литрима,
а капацитет бурета износи 1hl течности, треба да израчунају колико воде треба
додати да би буре било пуно течности.)
 Мерење времена – година, деценија, век

1. Стичу знање о јединицама за мерење времена. (година, деценија,
век)
2. Оспособљавају се за поређење јединица за мерење времена као и
за уочавање разлика и њихових вредности. (1 деценија = 10
година)
У задатку је речено у ком веку ми живимо, ученици закључују који век ће
доћи након овог.
На основу рачунских задатака (сабирање) треба да закључе колико одређени
збир година има векова.
(45 од. + 55 год. = ? векова)
Проблемски задатак. (На основу датог броја година, ученици рачунају
колико је то деценија, као и то колико година треба да се дода да би број година
чинио век.)
Геометрија  Круг и кружница
1. Уз подсећање и сликовите примере уче која је разлика између круга и
кружнице.
2. Уочавају да је кружница крива затворена линија, а да је круг
геометријска фигура која се састоји од кружнице и дела равни који
она обухвата.
3. Примењују научено тако што уз помоћ новчића од једног динара,
чаше, дугмета или неког другог кружног предмета цртају кружницу.
 Цртање круга и кружнице

1. Ученици усвајају нова сазнања о томе како најлакше и најпрецизније
могу нацртати кружницу и круг – уз помоћ шестара, као и о
полупречнику, пречнику и центру круга, односно кружнице.
2. Оспособљавају се за руковање шестаром.
3. Примењују научено тако што цртају уз помоћ шестара.
Задатак:
Ученици имају задатак да нацртају круг са центром у тачки О и
полупречником (r) који износи 15mm. Такође, одговарају на питање колико кругова
се може нацртати са задатим центром и полупречником.
 Угао. Обележавање и цртање угла

1. Уз помоћ полуправе која је приказана у различитим положајима стичу
знање о томе да ће она својим положајем образовати геометријску
фигуру у равни која се зове УГАО, као и деловима угла (теме, краци),
али и о томе да постоји унутрашња и спољашња област угла.
2. Уочавају шта је то угао као и начин на који га могу представити.
 Прав угао. Цртање правог угла и обележавање

1. Уз помоћ комада хартије и лењира стичу знање о различитим
начинима представљања правог угла.
2. Уочавају да се прав угао може приказати уз помоћ различитих
предмета. (маказе)
 Врсте углова
1. Уз помоћ сликовитог примера (казаљке на датим сатовима које
образују различите углове) ученици стичу сазнања о томе да постоји
прав угао, оштар угао и туп угао.
2. Уочавају да је општар угао мањи од правог угла, а да је туп угао већи
од правог угла.
Одређују врсту сваког нацртаног угла, а код упоређивања користе
троугаоник.
Цртају два оштра и два тупа угла.
Цртају један угао већи од правог угла, један мањи и одређују врсту сваког
нацртаног угла.
 Међусобни односи две праве и једне равни

1. Помоћу сликовитих примера (путеви на раскрсници) ученици стичу
сазнања о томе да праве које се секу имају једну заједничку тачку, а
да су две праве које се не секу паралелне.
2. Оспособљавају се за правилно обележавање и примену.
Имају задатак да прочитају и напишу одговарајуће реченице на основу
математичких записа које су претходно усвојили.
( аIId )
Посматрају цртеже и утврђују које су праве паралелне а које се секу.
На основу цртежа уочавају међусобни положај правих.
 Цртање паралелних права

1. Пратећи линије у својим свескама на квадратиће уче да цртају
паралелне праве и да их означавају.
а
к
2. Уочавају начине цртања паралелних права, и оспособљавају се за
самостално цртање истих.
Ученици имају задатак да у својим свескама нацртају праву m којој припада
тачка М тако да је mIIa.
Имају задатак да нацртају праве а и b које су међусобно паралелне.
Ученици имају задатак да нацртају праве према датим захтевима:
bIIn , pIIk
 Нормалне праве
1. Ученици усвајају знање о томе да су две праве које се секу под
правим углом НОРМАЛНЕ.
2. Оспособљавају се за правилно бележење (p ⊥ m), читање
забележеног и примену.
Ученици имају задатак да прочитају и правилно напишу одговарајуће
реченице.
( а ⊥ c )
Ученици имају задатак да препознају нормалне праве у низу цртежа.
Уз помоћ троугаоника одређују које су праве у међусобном нормалном
положају.
 Цртање нормалних права

Пратећи линије у својим свескама на квадратиће уче да цртају нормалне
Уочавају начине цртања нормалних права, и оспособљавају се за самостално
Примењују научено кроз самосталну израду задатака.

Цртају у својим свескама праву р којој припада тачка N тако да је мало m ⊥ р
Цртају праве а и b које су међусобно нормалне.
Цртају праве према датим захтевима:
n⊥m,d⊥c
 Прав угао и четвороуглови

1. Ученици стичу сазнање о томе да се геометријске фигуре могу
именовати према броју углова.
2. Оспособљавају се за распознавање фигура и примену на задацима.
Именују сваку дату фигуру према броју углова.
Цртају троугао и четвороугао.
Цртају четвороуглове са различитим захтевима што се тиче углова.
(са 4 права угла, са 2 права угла, са 1 правим углом)
 Правоугаоник. Темена и странице

1. Уче да се четвороугао коме су сви углови прави назива
ПРАВОУГАОНИК, као и то да се дужи које ограничавају
правоугаоник називају СТРАНИЦЕ ПРАВОУГАОНИКА и да их има
укупно 4.
2. Уочавају да правоугаоник има 4 права угла, 4 темена, и да се странице
које имају заједничко теме називају СУСЕДНЕ СТРАНИЦЕ, а оне
које су једна наспрам друге – НАСПРАМНЕ СТРАНИЦЕ.
Наводе које су наспрамне странице нацртаног правоугаоника.
Мере дужине наспрамних страница нацртаног правоугаоника.
Закључују који је од наведених исказа тачан.
 Квадрат
1. Уче да се правоугаоник ком су све странице једнаке по дужини назива
КВАДРАТ.
2. Уочавају број темена, страница, углова квадрата.
Препознају да ли је на слици представљен квадрат.
На основу нацртаног квадрата ученици уочавају како се зове нацртана
фигура и које тачке чине темена те фигуре.
Уочавају и бележе ознаке суседних страница квадрата.
 Цртање квадрата и правоугаоника на квадратној мрежи

1. Пратећи линије у својим свескама на квадратиће уче да цртају
правоугаоник и квадрат.
2. Помоћу квадратића на квадратној мрежи оспособљавају се за
одређивање суседних страница датог правоугаоника и за одређивање
страница датог квадрата.
У свесци довршавају започето цртање правоугаоника и квадрата према
примеру из уџбеника.
У свесци цртају правоугаонике чије су суседне странице 2 и 3, 4 и 5 бројећи
квадратиће
 Упоређивање дужи. Графичко надовезивање дужи

1. Уче да упоређују дужи помоћу шестара, како се дуж преноси на праву
и како се дужи надовезују једна на другу.
2. Оспособљавају се за употребу шестара при одређивању дужи једнаких
дужина и за надовезивање дужи једне на другу.
Употребом шестара одређују које дужи имају једнаке дужине.
Цртају у свесци дуж SO и праву р, и након тога преносе дуж SO на праву р.
У свесци цртају дужи АВ и FG, а затим их надовезују једну на другу.
 Цртање правоугаоника и квадрата троугаоником и лењиром

1. Помоћу датих цртежа уче да цртају правоугаоник и квадрат
троугаоником и лењиром.
2. Оспособљавају се за цртање правоугаоника и квадрата помоћу
шестара.
На основу претходно описаног поступка цртају квадрат MENT чије су
странице једнаке датој дужи МЕ.
Цртају у свесци правоугаоник чија је дужина 3cm а ширина 25mm.
Цртају правоугаоник OMFC чије су суседне странице једнае датим дужима.
 Цртање правоугаоника и квадрата шестаром и троугаоником

1. Помоћу датих цртежа уче да цртају правоугаоник и квадрат шестаром
и троугаоником.
2. Оспособљавају се за цртање правоугаоника и квадрата помоћу
шестара и троугаоника.
Цртају квадрат ABCD чија је страница нацртана дуж.
Цртају квадрат чије је страница 25mm.
Цртају правоугаоник MBDC чија је дужина 4cm, а ширина 2cm5mm.
 Обим правоугаоника
1. Уче да све странице заједно чине обим правоугаоника и да свака
страница има своју дужину.
2. Оспособљавају се за коришћење формула при израчунавању обима
правоугаоника.
О=2а+2b
Израчунавају обим правоугаоника чије су странице 6cm и 10cm.
На основу дате дужине правоугаоника која износи 12cm, и ширине која је 2
пута мања од дужине израчунавају обим тог правоугаоника.
Дат је рам за слике, на основу бројева који означавају дужину и ширину
спољашње и унутрашње ивице рама исказане у центиметрима, одредити разлику
између обима спољашње и унутрашње ивице тог рама.
 Обим квадрата
1. Уче да све странице заједно чине обим правоугаоника и да све
странице имају једнаку дужину.
квадрата.
О=4а
4. Мере дужину странице нацртаног квадрата и израчунавају његов
обим.
5. Израчунавају обим собе квадратног облика странице 40dm и имају
задатак да израчунату вредност изразе у метрима.
6. Одређују дужину једне стране нацртане ограде квадратног облика
чија је дужина 88m.
 Троугао
1. Уче да је назив троугао настао од две речи – три и угао, као и да се
дужи које ограничавају троугао називају странице троугла, а сваке
две странице које имају по једну заједничку тачку су темена троугла.
2. Уочавају да сваки троугао има три странице, три угла и три темена, и
оспособљавају се за правилно записивање ознаке трогла.
Проучавају цртеж на коме се налази троугао и одговарају на питања.
(Како се зове нацртана фигура? Које тачке чине темена овог
троугла?)
Дате су слике састављене из више троуглова. Задатак ученика је да преброје
из колико се троуглова састоји свака слика.
 Цртање троугла
1. Уче да цртају троуглове уз помоћ дужи које мере и преносе на цртеж
шестаром.
2. Уочавају да се троугао који има све странцие неједнаких дужина зове
неједнакостранични троугао, као и да се троугао који има 2 једнаке
странице зове једнакокраки троугао, и да се троугао који има све
три једнаке странице зове једнакостранични троугао.
Задатак:
У свесци цртају троугао ЕОF чије су странице три дате дужи различитих
дужина.
 Обим троугла
1. Уче да се збир дужина свих страница троугла назива обим троугла.
троугла.
Неједнакостранични: O=a+b+c
Једнакокраки: O=a+2b
Једнакостранични: O=3a
Задаци:
Рачунају обим троугла чије су странице 5cm, 2cm и 4cm.
Рачунају обим троугла чија је једна страница 6cm, а остале две странице по
7cm.
Рачунају обим троугла чије су све странице 6cm.
 Подударност геометријских фигура

1. Уче да за две фигуре које се могу довести до поклапања кажемо да су
подударне и упознају се са знаком којим се обежава подударност.
2. На основу слика фигура у књизи које поклапају одговарајућом
фигуром од папира уочавају да ако су фигуре од папира тачно
исечене, ове фигуре ће бити подударне.
Задатак:
Ученици имају задатак да од 16 палидрваца саставе 4 подударна квадрата.
ЗАКЉУЧАК
Бавећи се овом тематиком стекле смо утисак да су одређене наставне јединице

сувишне за овај узраст. Наше мишљење је да деца ове доби треба да усвоје одређена
сазнања што се тиче геометрије, али сматрамо да је израчунавање уз помоћ формула за
сада за њих превише.
Највише пажње се посвећује рачунским операцијама, што је сасвим у реду, јер ученици
треба да што боље усвоје основу за даљи развој математичких сазнања.
Што се тиче задатака, у неким наставним јединицама је оптималан број истих

испоштован, можда негде и превише, док су неке наставне јединице остале ускраћене за
још неки квалитетан проблемски/рачунски задатак.
ЛИТЕРАТУРА:
Јоксимовић, С., Влаховић, Б. (2013): Математиа 3а, уџбеник за трећи разред основне
школе. Београд: Едука
Јоксимовић, С., Влаховић, Б. (2013): Математиа 3б, уџбеник за трећи разред основне
школе. Београд: Едука

Standardi 3. Razred

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Standardi 3. Razred

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет у Новом Саду

Педагошки факултет у Сомбору

Семинарски рад из предмета:

ментор: доц. др Љубица Опарница студенти: Ивана Дамјановић

Сомбор, јун 2014.

У овом раду бавимо се образовним стандардима за крај првог циклуса обавезног

 Упоређивање стотина прве хиљаде

 Сабирање троцифреног и двоцифреног броја

 Одузимање двоцифреног од троцифреног

 Сабирање троцифрених бројева

Задаци по нивоима сложености:

 Зависност разлике од умањеника

Задаци по нивоима сложености:

 Зависност разлике од умањиоца

Задаци по нивоима сложености:

 Једначине са непознатим сабирком

Задаци по нивоима сложености:

 Једначине са непознатим умањеником

Задаци по нивоима сложености:

Задаци по нивоима сложености:

Задаци по нивоима сложености:

Рачунске операције множење и дељење

Задаци по нивоима сложености:

 Множење збира бројем

 Множење разлике бројем

 Множење двоцифрених бројева једноцифреним

 Дељење збира бројем

 Дељење разлике бројем

 Дељење двоцифрених бројева једноцифреним

 Множење троцифрених бројева једноцифреним

 Дељење троцифрених бројева једноцифреним

 Зависност производа од чинилаца

Задаци по нивоима сложености:

Задаци по нивоима сложености:

 Зависност количника од делиоца

Задаци по нивоима сложености:

 Једначине са непознатим чиниоцем

 Једначине са непознатим дељеником

Задаци по нивоима сложености:

 Једначине са непознатим делиоцем

Задаци по нивоима сложености:

 Писмено сабирање троцифрених бројева

 Писмено одузимање троцифрених бројева

 Писмено сабирање троцифрених бројева

 Писмено одузимање троцифрених бројева

 Писмено сабирање троцифрених бројева

 Писмено одузимање троцифрених бројева

 Писмено сабирање троцифрених бројева

 Писмено одузимање троцифрених бројева

 Сабирање више двоцифрених и троцифрених бројева

 Задаци са две операције. Сабирање и одузимање. Заграде

 Писмено множење троцифрених бројева једноцифреним

 Задаци са две операције – множење и сабирање

 Задаци са две операције – множење и одузимање

 Писмено дељење троцифрених бројева једноцифреним

 Писмено дељење троцифрених бројева једноцифреним

 Писмено дељење троцифрених бројева једноцифреним

 Задаци са две операције – множење и дељење. Заграде

 Задаци са две операције – дељење и сабирање

 Задаци са две операције – дељење и одузимање

 Разломци: 1/5, 1/10

 Разломци: 1/3, 1/6, 1/7, 1/9

 Извођење две рачунске операције са и без употребе заграда