ОПШТИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА - ОБРАЗОВНИ

СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ПРВОГ ЦИКЛУСА ОБАВЕЗНОГ

ОБРАЗОВАЊА

МАТЕМАТИКА

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ СОМБОР

УЧИТЕЉИ

Ментор: Студент:
Доц. др Љубица Опарница Игор Смољанац

СОМБОР, 2014
 Ово су образовни стандарди за крај првог циклуса обавезног образовања за предмет
математика, урађени од стране учитеља, Сомборског педагошког факултета. Стандарди
садрже постигнућа за области: природни бројеви и операције са њима, геометрија, разломци и
мере и мерење.
Образовни стандарди представљају суштинска знања и вештине које ученици треба да
стекну у нижим разредима основне школе. Стандарди треба да обезбеде да сви ученици
добију иста или слична знања и једнаке шансе за добијање квалитетног знања, као и
праведност у смислу да пружају могућност да сви буду вредновани на исти начин.
Предлог листе образовних стандарда постигнућа за 1. разред основне школе за
наставни предмет Математика.

НАСТАВНА ОБЛАСТ Искази који описују шта ученик/ученица зна и уме

ПОЛОЖАЈИ ПРЕДМЕТА,  Уме да препозна просторне везе у две и три димензије
 Уме да препозна шта је испод, шта је изнад, а шта на, на основу задатих слика
СМЕРОВИ КРЕТАЊА
 Уме да препозна шта је лево, а шта десно, на основу задатих слика којима се лакше
усвајају ова два појма
 Уме да препозна шта је горе, а шта доле, на основу приложених слика
 Зна да уочи који су смерови кретања (право десно и лево) на основу слика из уџбеника

БРОЈИМО, ИМЕНУЈЕМО  Учи да преброји одређене предмете који су представљени на слици

 Уме да упореди две групе различитих предмета и да преброји и каже колико предмета
чини коју групу
 Учи шта је то појам скуп, а шта су то чланови
 Учи да издваја скупове и да пребројава предмете у њима
 Учи да на основу пребрајања и поставке одређених предмета на сликама погађа број
одређених предмета
 Учи да на основу поређења више предмета закључи која је бројност карактеристичних
својстава тих предмета и чега је више, а чега мање

БРОЈЕВИ ДО 5  Учи да прочита и запише број 1 и да на основу слике закључи о карактеристикама тог
броја
 Учи да додавањем и смањивањем за један, скуп мења своју бројност
 Учи да прочита и запише број 2 и да на основу слике закључи о карактеристикама тог
броја
 Учи да додавањем и смањивањем за два, скуп мења своју бројност
 Учи да прочита и запише број 3 и да на основу слике закључи о карактеристикама тог
 броја
 Учи да прочита и запише број 4 и да на основу слике закључи о карактеристикама тог
броја
 Учи да прочита и запише број 5 и да на основу слике закључи о карактеристикама тог
броја
 Уочава разлику између знака мање и веће и учи да их примењује на основу примера из
уџбеника
 Учи да обједињавањем и допуњавањем закључи колико је предмета у датом скупу
 Учи да на основу слика примени рачунску операцију плус
 Уочава путем илустрација шта представља знак једнакости
 Учи да се смањивањем броја чланова, мења број чланова у скупу
 Учи да на основу слика примени рачунску операцију минус
 Учи да прочита и запише цифру 0 и да на основу слике закључи о карактеристикама те
цифре

ТАЧКЕ.ЛИНИЈЕ  Учи шта је су то линија, фигура, исти облик

 Уме да разликује појмове линија, фигура и исти облик
 Учи о појмовима тачке и линије и на основу илустрација закључује о њиховим
карактеристикама
 Учи о односима тачака и линија путем представљених илустрација
 Закључује шта су то отворене, а шта затворене линије на основну многобројних
примера
 Усваја појмове у, на и ван и учи шта они представљају

БРОЈЕВИ ДО 10  Учи да прочита и запише бројеве 6 и 7 и да на основу слике закључи о

карактеристикама тих бројева
 Усваја и учи о појмовима тачно или нетачно
 Учи да прочита и запише број 8 и да на основу слике закључи о карактеристикама тог
броја
 Учи да прочита и запише бројеве 9 и 10 и да на основу слике закључи о
карактеристикама тих бројева
  Закључује шта су то редни бројеви на основу илустрација из уџбеника
 Учи шта су то редови и колоне
 Уме да разликује редове и колоне
 Учи да сврстава предмете у редове и колоне
 Учи шта значи за толико већи – мањи број
 Учи шта је то збир, шта су то сабирци
 Учи да мења места сабирцима
 Закључује шта се дешава са збиром када заменимо места сабирцимаф
 Учи шта су то разлика, умањеник и умањилац
 Уме да удизима и допуњује

ЛИНИЈЕ И ОБЛИЦИ.  Учи шта је то дуж

 Уме да нацрта дуж лењиром
ПОРЕЂЕЊА У НАШОЈ
 Учи да поређа предмете са слике по дужини или висини
ОКОЛИНИ  Уме да препозна геометријске објекте (квадрат и правоугаоник), да их разлику, и да их
именује
 Исецањем и лепљењем квадрата и правоуганика ствара нове геометријске облике
(такође квадрате и правоугаонике), али других димензија
 Уме да препозна шта је то дуже, а шта шире
 Учи кружне и троугаоне облике

БРОЈЕВИ ДО 20  Учи бројеве 11, 12, 13, 14, 15 кроз рачунске операције сабирања и одузимања
 Учи бројеве 16, 17, 18, 19, 20 кроз рачунске операције сабирања и одузимања
 Уме да сабира и одузима до 20
 Учи да сабира три броја
 На основу илустрација учи шта су, како и када се користе заграде
 Путем илустрација учи да здружује сабирке
 Учи да разлаже бројеве на сабирке
 Учи да сабирак замени збиром
 Учи да сабира тако што ће сабирањем до 10
 Учи да одузима тако што ће одузимањем добити 10
  Кроз задатке уочава везу између сабирања и одузимања
 Учи да открива непознати број, x
 Учи шта значи за толико већи (мањи) број
 Уме да разликује парне и непарне бројеве
БРОЈЕВИ ДО 100  Учи шта су десетице, а шта јединице
 Учи десетице прве стотине
 Уме да рачуна са десетицама прве стотине
 Учи бројеве до 100
 Учи да сабира јединице са јединицима
 Учи да сабира десетице са десетицама
 Учи да одузима јединице од јединица
 Учи да одузима десетице од десетица

 Учи да мери и упоређује одређене дужине

МЕРЕЊЕ ДУЖИНА  Усваја мерну јединицу метар
Предлог листе образовних стандарда постигнућа за 2. разред основне школе за
наставни предмет Математика.

ОБЛАСТ: Геометрија Искази који описују шта ученик/ученица зна и уме

 Уочава предмете различитог облика.

 Препознаје, назива и описује предмете облика квадра из непосредне околине.
 Препознаје, назива и описује предмете облика коцке из непосредне околине.
 Препознаје, назива и описује предмете облика лопте из непосредне околине.
 Црта предмете облика коцке, квадра и лопте из непосредне средине.
 Уочава и раздваја особине предмета: шире – уже, више – ниже, дебље – тање.
Геометријска тела и  У скупу предмета уочава најшири, најужи, највиши и најнижи.
фигуре  Црта предмете различитих особина: шире – уже, више – ниже, дебље – тање.
 Уочава и упоређује правоугаоник и квадрат на квадратној мрежи.
 Црта правоугаоник и квадрат на квадратној мрежи.
 Усваја појмове: темена и странице квадрата.
 Усваја појмове: темена и страница правоугаоника.
 Усваја начин обележавања темена и страница квадрата, правоугаоника.
 Довршава започето (нпр. цртање правоугаоника и квадрата).

Дуж, права, полуправа и

 Црта и пореди дужи по дужини (дуже, краће).
линија  Усвајање појма дужи.
 Усваја правило обележавања дужи.
 Усваја појам крајње тачке дужи.
 Пребројава број дужи на слици.
  Означава крајње тачке дужи великим словима и записује те дужи.
 Уочава, пребројава и именује дужи на правој линији.
 Усваја појам праве линије.
 Црта и обележава праву линију.
 Усваја појам полуправе.
 Црта и обележава полуправу.
 Усваја појам изломљене линије.
 Уочава и препознаје отворену и затворену изломљену линију.
 Уочава различите дужине изломљене линије.
 Црта изломљену линију.
 Рачуна дужину изломљене линије.
 Упоређују дужину изломљене линије.
 Процењује и мери дужину изломљене линије.

ОБЛАСТ:
Искази који описују шта ученик/ученица зна и уме
Мерење и мере

 Усваја појам мере дужи.

Мерење дужи  Именује моделе метра (кројачки, зидарски, редовни).
 Записује мере дужи (метар, дециметар и центиметар).
 Чита мере за дужину (метар, дециметар и центиметар).
 Процењује, упоређује и мери дужину дужи.
 Усваја појам мерног броја.
 Уочава делове метра и колико метар садржи дециметра и центиметра.
 Уочава делове дециметра и колико дециметар садржи центиметра.
 Утврђује мерењем, црта и обележава дужину дужи и одређује прецизно мерне јединице.
 Усваја јединице мање од метра.
  Упоређује веће и мање мерне јединице.
 Процењује и мери ширину и дужину простора.
 Упоређује и процењује однос више – ниже, дуже – краће и мери тај однос на крају.

 Именује месеце у години по реду.

Рачунање времена  Усваја колико месеци има у једној години.
 Симболом представља један месец.
 Именује месеце користећи слику.
 Именује месеце без слике.
 Кроз причу препознаје о којем месецу је реч и именује га.
 Зна којим месецом почиње година, који је текући месец и колико је прошло месеци од
почетка године.
 Усваја колико дана има у месецу.
 Помоћу шаке одређује број дана у месецу.
 Усваја колико дана има у седмици.
 Именује дане у седмици по реду.
 Користи календар и одређује који је дан у седмици.
 Зна да одреди нпр. који је трећи дан у седмици.
 Зна који данас дан, дан који следи и дан који је претходио.
 Усваја појам часовника.
 Зна шта показује велика казаљка на сату, а шта мала.
 Зна колико један дан има часова, колико један час има минута и колико један минут има
секунди.
 Зна да одреди почетак и крај дана на сату.
 Разликује делове дана на сату (поноћ и подне).
 Зна да именује време које показује часовник.
 Зна да нацрта часовнике који показују означено време.
 Решава текстуалне задатке са рачунањем времена и пише одговор.
Област:
Искази који описују шта ученик/ученица зна и уме
Природни бројеви до 100

 Сабира помоћу бројних штапића и уочава прелазак јединице и додавање на десетице.

 Сабира двоцифрени и једноцифрени број којима је збир јединица већи од 10 на два
начина:
 Усваја поступак записивања и правилог додавања десетице на десетицу.
 Усваја правило шта се прво сабира.
 Уочава и упоређује резултате истих задатака са и без заграде.
Сабирање  Решава текстуалне задатке сабирањем двоцифреног и једноцифреног броја којима је
збир јединица већи од 10 и пише одговор.
 Сабира двоцифрене броје којима је збир јединица једнак 10.
 Сабира двоцифрене бројеве којима је збир јединица већи од 10.
 Сабира три броја здруживањем сабирака.
 Уочава различите начине здруживања сабирака.
 Објашњава и анализира сабирање три броја са и без заграде.

 Одузима једноцифрене бројеве од двоцифрених са прелазом преко десетица помоћу

бројних штапића.
Одузимање  Усваја правило шта се прво одузима.
 Уочава и упоређује резултате истих задатака са или без заграде.
 Рачуна разлику умањеника и умањиоца ако је умањеник двоцифрен број, а умањилац
једноцифрен.
 Упоређује разлику једноцифреног и двоцифреног броја са разликом другог
једноцифреног и двоцифреног броја користећи знаке <, >, =.
 Решава текстуалне задатке одузимањем једноцифреног броја од двоцифреног са
прелазом преко десетице и пише одговор.
 Одузима двоцифрене бројеве са прелазом преко десетице помоћу бројних штапића.
 Рачуна разлику умањеника и умањиоца ако су умањеник и умањилац двоцифрени
 бројеви.
 Упоређује разлику двоцифрених бројева са разликом других двоцифрених бројева
користећи знаке <, >, =.
 Решава текстуалне задатке одузимањем двоцифрених бројева са прелазом преко
десетица и пише одговор.

Множење  Записује и чита знак за множење.

 Уочава и препознаје знак за множење.
 Пише речима изразе са множењем.
 Пише изразе са множењем користећи математичке симболе.
 Усваја појам производа два броја.
 Уз помоћ слике одређује и записује производ два броја.
 Саставља и решава задатак према слици.
 Сликом представља производ.
 Сабирање једнаких сабирака замењује множењем.
 Збир једнаких сабирака записује у облику производа.
 Уз помоћ илустрације записује збир и производ датих предмета.
 Усваја појмове први чинилац, други чинилац и производ.
 Именује називе и означава места код множења.
 Одређује производ ако су познати први и други чинилац.
 Решава текстуалне задатке са множењем и пише одговор.
 На основу слике записује производ, рачуна и даје одговор.
 Усваја појам замена места чинилаца.
 Записује производ симболима.
 Попуњава таблицу са заменом места чинилаца.
 Упоређује дате производе помоћу знакова (<, >, =).
 Усваја нулу и јединицу као чиниоце.
 Усваја правило множења са нулом и јединоцом.
 Записује производ са нулом и јединицом.
 Сликом представља дати производ.
 Рачуна производ са нулом и јединицом уз помоћ табеле.
  Множи са бројем 2,3,4,5,6,7,8,9,10.
 Одређује производ са бројем 2,3,4,5,6,7,8,9,10 и повезује их са сабирањем.
 Рачуна производ са бројем 2,3,4,5,6,7,8,9,10.
 Решава текстуалне задатке множењем са бројем 2,3,4,5,6,7,8,9,10 и пише одговор.
 Усваја појам за толико већи и за толико пута већи.
 Уочава разлику између за толико већи и за толико пута већи.
 Одређује који је број за толико већи.
 Одређује који је број за толико пута већи.
 Решава текстуалне задатке одређивањем односа за толико већи или за толико пута већи
и пише одговор.
 Упознаје се са таблицом множења.
 Множи са бројем 10 уз помоћ таблице.
 Рачуна производ помоћу табилце множења и провера производ.
 Записује двоцифрени број у облику производа и збира.
 Рачуна двоцифрени број у облику производа и збира.
 Усваја поступак здруживања чинилаца.
 Решава текстуалне задатке здруживањем чиналаца и пише одговор.
 Рачуна, објашњава и анализира оба начина здруживања чинилаца.
 Множи збир бројем.
 Објашњава и анализира множење збира бројем.
 Множи разлику бројем.
 Објашњава и анализира множења разлике бројем.
 Множи једноцифрени број са двоцифреним бројем.
 Објашњава и анализира множење једноцифреног броја са двоцифреним бројем.
 Решава текстуални задатак множењем једноцифреног и двоцифреног броја и пише
одговор.

 Усваја појам половине.

Дељење  Усваја правило дељења предмета на два једнака дела.
 Дели правоугаоник, круг, троугао и квадрат на два једнака дела.
 Усваја колико се може добити половина у скупу датих предмета.
 Усваја правило растављања броја на збир два једнака сабирка и добијање половине
једног од тих сабирака
 Усваја правило производа броја 2 и другог чиниоца и да је чинилац половина тог броја.
 Записује и чита знак за дељење.
 Уочава и препознаје знак за дељење.
 Уз помоћ слике учи да дели.
 Пише речима изразе са дељењем,
 Пише изразе са дељењем користећи математичке симболе.

 Усваја појам количника два броја,

 Уз помоћ слике одређује количник два броја.
 Усваја појмове: дељеник, делилац и количник.
 Именује називе и означава места код дељења.
 Одређује количник ако су му познати дељеник и делилац.
 Решава задатке прво одузимањем, а затим дељењем.
 Именује називе бројева и израза код дељења:
 На основу слике записује количник, рачуна и даје одговор.
 Дели бројем 2,3,4,5,6,7,8,9,10.
 Уз помоћ слике одређује количник са бројем 2 и повезује га са одузимањем.
 Решава текстуалне задатке дељењем са бројем 2 и пише одговор.
 Усваја појам за толико мањи и за толико пута мањи.
 Уочава разлику између за толико мањи и за толико пута мањи на сликовит начин.
 Одређује који је број за толико мањи.
 Одређује који је број за толико пута мањи.
 Решава текстуалне задатке одређивањем односа за толико мањи или за толико пута
мањи и пише одговор.
 Усваја правило дељења са бројем 1.
 Усваја правило дељења са нулом.
 Уз помоћ слике записује количник са јединицом.
 Уз помоћ слике записује количник са нулом.
  Дели двоцифрени број са једноцифренифреним бројем.
 Објашњава и анализира дељење двоцифреног броја са једноцифреним бројем.
 Решава текстуални задатак дељењем двоцифреног броја са једноцифреним бројем и
пише одговор.
 Усваја појам садржавања уз помоћ илустрације.
 Одређује колико се пута неки број садржи у другом броју одузимањем и дељењем.
 Решава текстуални задатак одређивањем колико се неки број садржи у другом броју и
пише одговор.

Задаци са две операције  Помоћу илустрације рачуна задатак са две операције (обе сабирање, сабирање и
одузимање).
 Решава текстуалне задатке са две операције (обе сабирање, сабирање и одузимање) и
пише одговор.
 Заменом места и здруживањем сабирака рачуна задатке.
 Помоћу илустрације саставља задатак који решава сабирањем три броја.
 Правилно поставља заграде у задацима са две операције (обе сабирање, одузимање и
сабирање).
 Примењује научено о вези сабирања и одузимања на сабирање и одузимање бројева до
100.
 Саставља задате једнакости (два сабирања и два одузимања) са датим бројевима.
 Саставља примере одузимања за свако сабирање.
 Саставља примере сабирања за свако одузимање.
 У датим једнакости без рачунања уписује бројеве који недостају.
 Усваја поступак решавања задатака са две операције (множење и сабирање).
 Усваја правило да се у изразима са множењем и сабирањем када нема заграда, прво
множи, а затим сабира.
 Помоћу слике решава задатак са две операције (множење и сабирање, множење и
 одузимање).
 Решава текстуалне задатке са две операције (множење и сабирање, множење и
одузимање) и пише одговор..
 Примењује научено о вези множења и дељења на множење и дељење бројева до 100.
 Везу множења и дељења представља на бројевној правој.
 Саставља задате једнакости (два множења и два дељења) са датим бројевима.
 Помоћу слике решава задатак са две операције (множење и дељење).
 Решава текстуалне задатке са две операције (множење и дељење) и пише одговор.
 Усваја поступак решавања задатака са две операције (дељење и сабирање, дељење и
одузимање).
 Усваја правило да се у изразима са дељењем и сабирањем, дељењем и одузимањем када
нема заграда, прво се дели, а затим сабира, одузима.
 Решава текстуалне задатке са две операције (дељење и сабирање, дељење и одузимање)
и пише одговор.

Једначине са једном
 Одређује непознати број.
непознатом  Усваја да бројеве може заменити правоугаоником, кружићем, цртицом, било којим
словом.
 Усваја поступак одређивања непознатог сабирка.
 Одређује непознати сабирак, ако су му познати један сабирак и збир.
 Одређује непознати сабирак и врши проверу.
 Одређује непознати сабирак и усмено објашњава начин решавања.
 Решава текстуалне задатке одређивањем непознатог сабирка, проверава и пише одговор.
 Пише текст задатка према датој једнакости и решава га.
 Усваја поступак одређивања непознатог умањеника.
 Одређује непознати умањеник, ако су му познати умањилац и разлика.
 Одређује непознати умањеник и врши проверу.
 Одређује непознати умањеник и усмено објашњава начин решавања.
 Решава текстуалне задатке одређивањем непознатог умањеника, проверава и пише
одговор.
 Усваја поступак одређивања непознатог умањиоца.
 Одређује непознати умањилац, ако су му познати умањеник и разлика.
 Одређује непознати умањеник и врши проверу.
 Одређује непознати умањилац и усмено објашњава начин решавања.
 Решава текстуалне задатке одређивањем непознатог умањиоца, проверава и пише
одговор.
 Усваја поступак одређивања непознатог чиниоца.
 Одређује непознати чинилац, ако су му познати један чинилац и производ.
 Одређује непознати чинилац и усмено објашњава начин решавања.
 Решава текстуалне задатке одређивањем непознатог чиниоца, проверава и пише
одговор.
 Усваја поступак одређивања непознатог дељеника.
 Одређује непознати дељеника, ако су му познати делилац и количник.
 Одређује непознати дељеник и врши проверу.
 Одређује непознати дељеник и усмено објашњава начин решавања.
 Решава текстуалне задатке одређивањем непознатог дељеника, проверава и пише
одговор.
 Усваја поступак одређивања непознатог делиоца.
 Одређује непознати делилац, ако су му познати дељеник и количник.
 Одређује непознати делилац и врши проверу.
 Одређује непознати делилац и усмено објашњава начин решавања.
 Решава текстуалне задатке одређивањем непознатог делиоца, проверава и пише
одговор.
Предлог листе образовних стандарда постигнућа за 3. разред основне школе за
наставни предмет Математика.

Област: Искази који описују шта ученик/ученица зна и уме

Бројеви до 1000
Стотине прве хиљаде  Стицање знања о броју стотина прве хиљаде
 Уочавају бројчану вредност стотине и десетице уз помоћ штапића, логичких блокова итд.
 Оспособљавају се за скраћено записивање десетица, јединица, стотина и хиљада.
 Именују број стотина и број јединица.
 Усвајају знање о упоређивању величине бројева уз помоћ бројевне праве.
 Развијају способност запажања о бројевима по принципу "бећи-мањи".
 Примењују стечено знање решавајући проблемске задатке.
 Уче да пишу и читају стотине са десетицама унутар њих.
 Уз помоћ бројевне праве оспособљавају се да пишу стотине тако што уочавају број
десетица унутар њих, и да написано правилно прочитају.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
 Уче да упоређују и читају вредности стотина и десетица уз помоћ бројевне праве, и без ње.
 Развијају свест о томе који је број већи а који мањи уз сликовите примере.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.

Бројеви прве хиљаде  Уче да пишу и читају стотине са десетицама и јединицама.

 Уз помоћ табеларног приказа бројева у датој стотини, оспособљавају се да читају и пишу
бројеве прве хиљаде тако што их разлажу на стотине, десетице и јединице.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
 Усвајају знање о томе који бројеви чине коју стотину.
 Развијају способност препознавања припадности бројева одређеној стотини.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
  Усвајају нова знања о томе који су троцифрени бројеви.
 Оспособљавају се за распознавање троцифрених бројева.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
 Усвајају сазнања о томе који је троцифрени број мањи а који већи од другог троцифреног
броја помоћу бројевне праве.
 Уочавају који је број мањи, а који већи на основу задатих примера у којима су замењене
цифре десетица или јединица.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
Римске цифре  Усвајају нова сазнања о писању и пореклу римских цифара.
 Уочавају сличности и разлике између арапских и римских цифара.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
 Стичу знање о преосталим римским цифрама (L, C, D, M).
 Оспособљавају се за записивање десетица и стотина римским цифрама.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
Област:
Операције сабирања
и одузимања са Искази који описују шта ученик/ученица зна и уме.
бројевима прве
хиљаде
Сабирање и  Уче сабирање и одузимање стотина.
 Уочавају сличност између сабирања и одузимања јединица и стотина.
одузимање стотина
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
 Усвајају нова знања о вредностима папирних новчаница.
 Уочавају могуће начине представљања исте новчане суме.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
 Уче да сабирају троцифрени и једноцифрени број уз помоћ цртежа разлагањем
троцифреног броја на стотине и јединице.
 Развијају способност за рачунање.
 Уче да одузимају једноцифрен број од троцифреног тако што троцифрен број разлажу на
стотину и јединицу.
 Уче да сабирају двоцифрене бројеве преко 100 уз цртеж и преко јединица.
  Оспособљавају се за сабирање двоцифрених бројева с преласком преко 100.
 Усвајају нова сазнања о сабирању троцифреног броја и десетица уз помоћ цртежа и
словног записа стотина и десетица.
 Оспособљавају се за сабирање троцифреног броја и десетица.
 Уче да одузимају десетице од троцифрених бројева уз помоћ цртежа и словног записа
стотина и десетица.
 Оспособљавају се за одузимање десетица од троцифрених бројева.
 Усвајају нова сазнања о сабирању троцифреног и двоцифреног броја у случајевима у
којима збир двоцифрених бројева није већи од 100.
 Уочавају да стотину могу да разложе на стотину и десетицу, а десетицу на десетицу и
јединице.
 Усвајају нова сазнања о одузимању двоцифреног броја од троцифреног тако што при
одузимању двоцифрен број разлажу на десетицу и јединицу, а затим прво од стотине
одузимају десетицу, па јединицу.
 Усвајају сазнања о зависности збира од сабирака преко датог примера у виду задатка.
 Уочавају да ће се уколико повећамо( или смањимо ) један од сабирака, за толико повећати (
или смањити ) и њихов збир.
 Усвајају сазнања о различитим разлагањима двоцифрених бројева на десетице и јединице.
 Уочавају да се збир неће променити ако се један сабирак повећа за неки број а други смањи
за исти број.
 Усвајају сазнања о зависности разлике од умањеника.
 Уочавају да ако умањеник повећамо( или смањимо ) за неки број и разлика се повећава
( или смањује ) за исти број.
 Усвајају сазнања о зависности разлике од умањиоца.
 Уочавају да ако умањиоц повећамо( или смањимо ) за неки број и разлика се повећава ( или
смањује ) за исти број.
 Уче да се разлика неће променити ако се умањеник и умањилац повећају или умање за
исти број.
 Уочавају да применом својства сталнсти разлике у неким задацима постижемо лакше
израчунавање.
Једначине  Уче да су једначине једнакости са непознатим бројем и уче да решавају задатке са
непознатим сабирком .
  Уочавају да се непознати сабирак израчунава тако што се познати сабирак одузима од
збира.
 Уче да решавају једначине са непознатим умањеником.
 Уочавају да се непознати умањеник израчунава сабирањем умањиоца и разлике.
 Уче да решавају једначине са непознатим умањиоцем.
 Уочавају да се непознати умањилац израчунава тако што се од умањеника одузме разлика.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
Неједначине  Уче да су неједначине изрази у којима се користе знаци > , < зато што су лева и десна
страна израза неједнаке.
 Уочавају да знаци >, < служе за одређивање записом веће или мање стране израза, као и за
израз на основу ког треба да закључе који бројеви припадају скупу.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
Писмено сабирање и  Уче да писмено сабирају троцифрене бројеве чији је збир јединица и десетица мањи од 10
и већи од 9.
одузимање  Уче како се писмено одузимају троцифрени бројеви чији је број јединица умањеника већи,
мањи од броја јединица умањиоца.
 Уочавају да се код писменог сабирања и одузимања најпре сабирају, одузимају јединице,
затим десетице, и на крају стотине.
 Уче како се писмено одузимају троцифрени бројеви чији је број десетица и јединица
умањеника мањи од броја десетица и јединица умањиоца.
 Уче како се писмено одузимају троцифрени бројеви од вишеструких стотина.
 Уче како се сабира випе двоцифрених и троцифрених бројева.
 Уочавају да се збир три, четири или више бројева писменим поступком рачуна на исти
начин као и збир два броја.
 Уче писмени поступак израчунавања збира и разлике записивањем у једном реду.
 Усвајају такав начин рачунања у ком се прво обављају операције у заградама, а затим
операције ван њих.
Област:
Операције множења
и дњљења са Искази који описују шта ученик/ученица зна и уме
бројевима прве
хиљаде
Множење и дељење  Стичу нова сазнања везана за множење са 10 и са 100.
 Уочавају да се бројеви множе са 10 подносно са 100 тако што им се са десне стране допише
једна односно две нуле.
 Стичу нова сазнања везана за дељење са 10 и са 100 уз помоћ слике и словног записа
десетица.
 Уочавају да број који се завршава нулом ( са две нуле ) дели се са 10 ( 100 ) тако што му се
са десне стране изостави једна нула ( две нуле ).
 Усвајају нова сазнања о множењу уз помоћ слика и словног записа десетица.
 Оспособљавају се за примењивање рачунске операције множење.
 Усвајају нова сазнања о дељењу уз помоћ слика и словног записа десетица.
 Оспособљавају се за примењивање рачунске операције дељење.
 Уче да множе збир бројем уз помоћ цртежа и примера у виду задатка.
 Уочавају да се збир бројева множи неким бројем тако што се сваки сабирак помножи тим
бројем па се добијени производи саберу.
 Уче да множе разлику бројем уз помоћ цртежа и примера у виду задатка.
 Уочавају да се разлика бројева множи неким бројем тако што се умањеник и умањилац
помноже тим бројем па се добијени производи одузму.
 Усвајају нова сазнања о множењу двоцифрених бројева једноцифреним на основу примера
у виду текстуалног задатка.
 Уочавају да приликом ове операције користе својство множења збира бројем и својство
множења разлике бројем.
 Уз помоћ сликовитог примера стичу сазнања о дељивости бројева.
 Уочавају који бројеви су дељиви а који нису дељиви са бројем два, пет и три.
 Уче да деле збир бројем уз помоћ цртежа и примера у виду задатка.
 Уочавају да се збир бројева дели неким бројем тако што се сваки сабирак подели тим
бројем па се добијени производи саберу.
 Уче да деле разлику бројем уз помоћ цртежа и примера у виду задатка.
 Уочавају да се разлика бројева дели неким бројем тако што се умањеник и умањилац
поделе тим бројем па се добијени производи одузму.
 Усвајају нова сазнања о дељењу двоцифрених бројева једноцифреним на основу примера у
виду текстуалног задатка.
 Уочавају да приликом ове операције користе својство множења збира бројем и својство
дељења разлике бројем.
 Уче да множе троцифрен број једноцифреним користећи својство множења збира бројем.
 Уочавају да се при множењу троцифрен број разлаже на стотине, десетице и јединице, а
након тога се сваки понаособ множи једноцифреним бројем.
 Уче да деле троцифрен број једноцифреним користећи својство дељења збира бројем.
 Уочавају да се при дељењу троцифрен број разлаже на стотине, десетице и јединице, а
након тога се сваки понаособ дели једноцифреним бројем.
 Усвајају сазнања о зависности производа од чинилаца преко датог примера у виду задатка.
 Уочавају да ће се уколико повећамо ( или смањимо ) један од чинилаца, за толико повећати
( или смањити ) и њихов производ.
 Усвајају сазнања о различитим разлагањима двоцифрених бројева на десетице и јединице.
 Уочавају да се производ неће променити ако се један чинилац повећа (или умањи) за неки
број а други смањи (или повећа) за исти број.
 Усвајају сазнања о зависности количника од дељеника.
 Уочавају да ако дељеник повећамо( или смањимо ) за неки број и количник се повећава
( или смањује ) за исти број.
 Усвајају сазнања о зависности количника од делиоца.
 Уочавају да ако делиоц повећамо (или смањимо) за неки број и количник се повећава (или
смањује) за исти број.
 Уче да се количник неће променити ако се дељеник и делилац помноже или поделее за
истим бројем.
 Уочавају да применом својства сталности количника у неким задацима постижемо лакше
израчунавање.
 Стичу сазнања о томе да количник не мора увек бити цео број.
  Уочавају да при множењу количника делиоцем добијају број ком додају осатак. Ако се
добије дељеник, тачно су израчунати количник и остатак.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
Једначине са  Уче да су једначине једнакости са непознатим бројем и уче да решавају задатке са
непознатим чиниоцем.
непознатим чиниоцем  Уочавају да се непознати чинилац израчунава тако што се познати производ подели
познатим чиниоцем.
 Уче да решавају једначине са непознатим дељеником.
 Уочавају да се непознати умањеник израчунава сабирањем умањиоца и разлике.
 Уче да решавају једначине са непознатим делиоцем.
 Уочавају да се непознати делилац израчунава тако што се дељеник треба поделити
количником.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
Писмено множење и  Уче како се писменим поступком множе троцифрени бројеви једноцифреним.
 Уочавају да се писменим поступком прво множе јединице, па десетице и на крају стотине.
дељење
 Уче да множе и сабирају, одузимају до 1000.
 Оспособљавају се за правилно множење и сабирање, одузимање до 1000, и састављање
одговарајућих израза као и за правилно израчунавање њихових вредности.
 Уче како се писменим поступком деле троцифрени бројеви једноцифреним када број
десетица и стотина није дељив делиоцем.
 Уочавају да се писменим поступком прво деле стотине, десетице и на крају јединице.
 Уче поступак израчунавања множења и дељења записивањем у једном реду.
 Уче поступак израчунавања дељења и сабирања, и дељења и одузимања записивањем у
једном реду.
 Усвајају такав начин рачунања у ком се прво обављају операције у заградама, а затим
операције ван њих.
 Уче како се писменим поступком деле троцифрени бројеви једноцифреним са остатком.
 Уочавају да се код овог поступка прво деле стотине, затим десетице и на крају јединице.
 Оспособљавају се за распознавање различитих делова целине.
 Утврђују на колико једнаких делова свака целина може бити подељена.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
 Разломци  Уче да одређују 1/2,1/3,1/4,1/5,1/6,1/7,1/8,1/9,1/10 неке целине, а након тога уче како се
називају ти записи (разломци).
 Уочавају да горњи број одређује колико је једнаких делова издвојено, а доњи број разломка
одређује на колико је једнаких делова подељена целина.
 Уочавају да 1/2, 1/3, 1/4, 1/5, 1/6, 1/7, 1/8, 1/9, 1/10 неког броја добијемо делећи тај број на
2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 једнаких делова.
Задаци са са више  Уче правила по редоследу обављања рачунских операција у изразима са две и три
операције са и без заграда.
рачунских операција  Уочавају да када су у изразима заступљене операције сабирања и одузимања редослед
операција се може мењати, односно – резултат је увек исти и уочавају да када су у
изразима заступљене операције множења и дељења које су равноправне, мора се истаћи
заградом коју операцију треба прво извести.
 Учавају да се у изразима без заграда прво множи и дели, а затим сабира и одузима и да се
најпре обављају рачунске операције у заградама, па затим остале рачунске операције.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
Област: Искази који описују шта ученик/ученица зна и уме
Мере и мерење
Мере и мерења  Стичу знање о јединицама за мерење дужи (mm, cm, dm, m, km).
 Стичу знање о томе колико се мањих јединица налази у већим.
 Развијају своју прецизност при мерењу јер су научили најмању јединицу.
 Уз помоћ сликовитих примера уочавају приближну дужину једнох километра, метра,
дециметра, цантиметра.
 Усвајају нова сазнања о мерним јединицама за мерење масе предмета и бића, као и о
ознакама истих, и њиховим вредностима. (kg, g, t).
 Развијају своја досадашња сазнања путем примера из живота.
 Усвајају нова сазнања о мерним јединицама за мерење запремине течности, као и о
ознакама истих, и њиховим вредностима. (l, dl, cl, ml, hl).
 Уочавају које су јединице мање, веће од других.
 Стичу знање о јединицама за мерење времена. (година, деценија, век).
 Оспособљавају се за поређење јединица за мерење времена као и за уочавање разлика и
њихових вредности.
  Примењују научено кроз самосталну израду задатака.

Област: Искази који описују шта ученик/ученица зна и уме

Геометрија
Круг и кружница  Уче која је разлика између круга и кружнице.
 Уочавају да је кружница крива затворена линија, а да је круг геометријска фигура која се
састоји од кружнице и дела равни који она обухвата.
 Ученици усвајају нова сазнања о томе како најлакше и најпрецизније могу нацртати
кружницу и круг – уз помоћ шестара, као и о полупречнику, пречнику и центру круга,
односно кружнице.
 Оспособљавају се за руковање шестаром и примењују научено цртањем уз помоћ шестара.
Угао  Уз помоћ полуправе која је приказана у различитим положајима стичу знање о томе да ће
она својим положајем образовати геометријску фигуру у равни која се зове УГАО, као и
деловима угла (теме, краци), али и о томе да постоји унутрашња и спољашња област угла.
 Уочавају шта је то угао као и начин на који га могу представити.
 Уочавају да се прав угао може приказати уз помоћ различитих предмета.
 Ученици стичу сазнања о томе да постоји прав угао, оштар угао и туп угао.
 Уочавају да је општар угао мањи од правог угла, а да је туп угао већи од правог угла.
Права и раван  Ученици стичу сазнања о томе да праве које се секу имају једну заједничку тачку, а да су
две праве које се не секу паралелне.
 Оспособљавају се за правилно обележавање и примену.
 Уче да цртају паралелне праве и да их означавају.
 Ученици усвајају знање о томе да су две праве које се секу под правим углом нормалне, и
уче да их цртају.
 Оспособљавају се за правилно бележење правих, читање забележеног и примену.
Квадрат,  Ученици стичу сазнање о томе да се геометријске фигуре могу именовати према броју
углова.
правоугаоник и  Оспособљавају се за распознавање фигура и примену на задацима.
троугао  Уче да се четвороугао коме су сви углови прави назива правоугаоник.
 Уочавају да правоугаоник има 4 права угла, 4 темена.
  Усвајају појмове суседне странице, наспрамне странице.
 Уче да се правоугаоник ком су све странице једнаке по дужини назива квадрат.
 Уочавају број темена, страница, углова квадрата.
 Уче да цртају правоугаоник и квадрат.
 Помоћу датих цртежа уче да цртају правоугаоник и квадрат троугаоником и лењиром и
шестаром.
 Уче да све странице заједно чине обим правоугаоника и квадрата и да свака страница има
своју дужину.
 Оспособљавају се за коришћење формула при израчунавању обима правоугаоника и
квадрата.
 Уочавају да сваки троугао има три странице, три угла и три темена, и оспособљавају се за
правилно записивање ознаке трогла.
 Уче да цртају троуглове уз помоћ дужи које мере и преносе на цртеж шестаром.
 Уче да постоје троуглови који имају две или три једнаке странице и њихове називе.
 Уче да се збир дужина свих страница троугла назива обим троугла.
 Оспособљавају се за коришћење формула при израчунавању обима троугла.
 Уче да за две фигуре које се могу довести до поклапања кажемо да су подударне и упознају
се са знаком којим се обежава подударност.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
Упоређивање дужи  Уче да упоређују дужи помоћу шестара, како се дуж преноси на праву и како се дужи
надовезују једна на другу.
 Оспособљавају се за употребу шестара при одређивању дужи једнаких дужина и за
надовезивање дужи једне на другу.
 Примењују научено кроз самосталну израду задатака.
 Закључак

Ови стандарди су радјени по узору на стандарде сингапурског курикулума, али су као

литература коришћени наши уџбеници. Циљ је био да се направе стандарди опширнији и
детаљнији од оних који се тренутно користе код нас. Резултат је овај курикулум.
Стандарди су подељени на разреде, а у оквиру разреда на области које се обрађују у тим
разредима. У оквиру сваке области се налазе стандарди који треба да се остваре у току обраде
тих области. Стандарди обухватају све наставне јединице.
Сматрам да су ови стандарди добро урађени, првенствено зато што су рађени од стране
студената учитељског факултета, и да би могли бити од велике користи свим учитељима.