ГОВОР ИЗ ПРЕДМЕТА РЕТОРИКА

Марија Пантић 193/2019

Малолетничка деликвенција

Све чешће смо сведоци насилничког понашања младих, које својом бруталношћу и
безобзирношћу далеко превазилази уобичајену представу о проблемима малолетничке
деликвенције. Малолетничка деликвенција се односи на преступничко понашање
малолетника, односно лица која нису пунолетна. Деликвенција је кршење одређених
друштвених норми. Представља озбиљан проблем у друштву који може имати трајне
последице како на њихову околину, тако и на њих саме.

Бројни су узроци који доводе до криминалног понашања малолетника. Велики утицај на

њихов развој и понашање има средина у којој живе. Наиме, деца која су изложена
сиромаштву, насиљу у породици, занемаривању, лошим животним условима чешће
постају деликвенти. Вазно је напоменути да није сваки малолетник који почини
кривично дело аутоматски деликвент, јер постоје и други фактори који утичу на овај
проблем. То могу бити друштвене норме, утицај вршњака, недостатак адекватног
образовања, слаба самоконтрола, лоше ментално здравље, зависности. Утицај вршњака
и медија може бити значајан фактор који доводи до малолетничке деликвенције. Млади
се често сусрећу са притиском да буду прихваћени у групи вршњака, што може довести
до експериментисања са дрогама, алкохолом и другим ризичним понашањем.
Популаризација насиља у медијима и на друштвеним мрежама може утицати на
понашање младих људи и повећати стопу малолетничке деликвенције. Последице
предступничком понашања су озбиљне и могу се одразити на живот самог малолетника,
његове породице и друштва у целини. То могу бити одложене последице, попут
смањене шансе за запошљавање или стварање породице у будуц́ности, а могу бити и
тренутне, као што су затворске казне, губитак слободе, социјална искљученост и сл.
Важно је третирати малолетничку деликвенцију као друштвени проблем и приступити
његовом решавању на свеобухватан начин. То подразумева различите стратегије и
програме који укључују породицу, школу, заједницу и друге институције. Превенција је
кључна у борби против малолетничке деликвенције. Неопходно је укључити родитеље и
помоћи им да стекну вештине и знања која су потребна за васпитање деце. Taкође,
учење о социјалној одговорности, развој емоционалне интелигенције и разумевање
последица криминалног понашања су неке од мера које се могу применити. Бављење
спортом и другим активностима, такође може помоћи малолетницима да се развију као
личности и смањује вероватноћу да ће се упустити у криминално понашање. Уколико је
малолетник испољио криминално понашење, потребно је применити мере праћења и
рехабилитације. Ово укључује социјалне раднике, психологе и друге стручњаке који ће
радити са младима, како би се решили њихови проблеми и спречило да се врате
криминалном понашању. Правни систем има важну улогу у спречавању малолетничке
делинквенције, али и у рехабилитацији и ресоцијализацији младих преступника. Овде
су кључни програми који имају за циљ да се млади људи науче да преузимају
одговорност за своја дела и да се укључе у друштво на конструктиван начин.

Малолетничка делинквенција је озбиљан проблем који се не треба занемаривати.

Неопходно је да сви друштвени актери преузму одговорност за решавање овог проблема
како би се створило окружење у којем млади људи могу расти и развијати се без страха
од криминала.