Goran Tomin, psiholog, psihoterapeut

profesor psihologije u Vazduhoplovnoj akademiji

 Adolescere - odrastati
 Tranzitna faza ili životni period?
Period Razvojni zadatak
Novorođenče Poverenje / nepoverenje
Malo dete Autonomija / stid i sumnja
Predškolsko dete Marljivost / krivica
Školsko dete Zalaganje / inferiornost
Adolescent Identitet / difuzija identiteta
Odrasli Intimnost / izolacija
Stariji odrasli Generativnost / stagnacija
Stari Integritet / očaj
 Trajanje adolescencije?
 Od 12. do 21. godine, mada se početak pomera
unazad (9,10,11), a kraj unapred (23,24...)

 Adolescencija kao pojam širi od puberteta

(biološka kategorija) koji obuhvata i
psihološke, socijalne i kulturološke odrednice.
 Faze adolescencije:
 Rana adolescencija, 12-14 godina
▪ nagle telesne promene
▪ hormonske promene
▪ promene raspoloženja
▪ seksualna radoznalost
▪ druženje uglavnom s osobama istog pola
▪ deidealizacija roditelja (potraga za novim modelima)
▪ rizična i eksperimentalna ponašanja
▪ acting-out, frustracija usled manjka životnog iskustva za
nošenje s problemima, rigidno mišljenje
Najmanje tri načina na koji hormonske promene utiču na ponašanje:

Ove promene adolescent NE može kontrolisati.

 Faze adolescencije:
 Srednja adolescencija, 14-17 godina:
▪ formirane su sekundarne polne karakteristike, mada preokupiranost izgledom
ostaje (dečaci vežbaju, devojčice se šminkaju, vode računa o oblačenju) – cilj je
razvijanje zadovoljavajućeg telesnog selfa
▪ počinje veća bliskost s osobama suprotnog pola i za seksualnost
▪ proširuju svoje odnose sa odraslim ljudima van porodice – otkrivaju nove
modele i misle o separaciji (strah)
▪ zapuštenost, loši maniri, vegetarijanizam, neuredne sobe i druge navike
izluđuju roditelje – funkcija sticanje autonomije
▪ i dalje imaju potrebu za ljubavlju i prihvatanjem od strane roditelja, ali je
skrivaju kako bi bili “odrasli”
▪ i dalje doživljavaju da ništa loše ne može da im se desi i pojačano
eksperimentišu s alkoholom, pušenjem, marihuanom, seksualnim ponašanjem
▪ manje actingout-a, više verbalizacije, veća kontrola impulsa
▪ loša predstava o uzročno-posledičnim vezama (alkohol i vožnja automobila,
seks i trudnoća i polno prenosive bolesti)
 Faze adolescencije:
 Kasna adolescencija, od 18. godine:
▪ fizički razvoj je gotov, momcima možda ne, manja preokupacija telom
▪ veća emocionalna stabilnost
▪ utvrđen seksualni identitet
▪ preokupacija ozbiljnim vezama i razvijanje kapaciteta za intimne, nežne
i senzualne odnose
▪ mogu se vratiti roditeljima i shvatiti da su im oni najbolji prijatelji,
pogotovo ukoliko postoji uzajamno poštovanje
▪ vršnjačka grupa gubi na značaju i ostaje nekoliko dobrih prijatelja,
izlasci 1 na 1
▪ ukoliko roditelj prihvata adolescenta kao mladog odraslog, ovaj ponovo
može prihvatati roditeljske savete – jer je identitet izgrađen i ne oseća
se pretnja od roditeljskih saveta
▪ bavljenje ciljevima karijere, ponekada idealistički, početak karijere
ukoliko ne odu na studije
 Individualne razlike!

 Veliki razvojni izazovi

 Prelamanje svega prethodnog iz detinjstva

 Formiranje ličnosti u manje-više trajnu

strukturu
 Kriza nije patologija
 Kriza kao šansa za jaču ličnost
 Akcidentne i razvojne
 Dva moguća ishoda krize (negativan self koncept,
negativna seksualna slika tela, anksioznost, tenzija,
krivica, nisko samopouzdanje, bespomoćnost, besmisao)
 Prevladavanje
 Patologija

 Granice u porodici
Hvala na pažnji