Serbian Blog

HOME ARCHIVES PROFILE SUBSCRIBE

Teorija o tri faze razvoja | Main | Tipovi i poremeaji linosti - Drugi deo

O tipovima i poremeajima linosti

Toni Vajt Utorak, 7. decembar 2010. godine

(Personality types and disorders)

Prevod: Nataa urica

Svaka osoba je linost, znai da svaka linost moe biti dijagnostikovana kao jedan od deset tipova koji se nalaze u DSM-u. Jo uvek nisam sreo osobu koja nema linost. Tip linosti i adaptacija Paranoidni - Svet je neprijateljsko mesto, nemoj verovati nikome, u kontaktu sa ljudima budi ljut i napadaj ih. Shizoidni - Svet je strano mesto, bei, povuci se iz njega (od ljudi) i ne pokazuj nikakva oseanja. Shizotipalni - Svet je strano mesto, povuci se iz njega (od ljudi), budi malo lud - nemoj da razmislja jasno. Antisocijalni - Nemoj verovati nikome i imaj na umu da ivot nije fer, dakle iskoristi ljude i radi ono to se tebi dopada. Granini - Odnosi sa ljudima i ivot su veoma nepouzdani, dakle mahnito daji sve od sebe da ih ne zadri pored sebe. Histrionini - Moram biti u centru panje, biu dramatian, zavodljiv i imau snane emocije. Narcistini - Uvek su mi govorili da sam veoma vaan i najbolji, dakle ja u se ponaati i oseati tako. Izbegavajui - ivot je straan i odbacujui, dakle povui u se i oseati bezvrednim. Zavisan - Ne mogu da izadjem na kraj sa ivotom, dakle drau se drugih i raditi ono to mi kau. Opsesivno/kompulzivni - Moram da imam kontrolu nad oseanjima, ivotom i sobom, dakle biu veoma uredan i perfekcionista.

converted by Web2PDFConvert.com

Kada radimo sa ljudima koji imaju izraeniji tip linosti od uobiajenog, treba da uvidimo kako oni karakteristike toga tipa linosti koriste da bi nakodili sebi. Cilj nije da se promeni tip linost, nego da se osoba dovede do toga da koristi svoje loe i dobre strane na mnogo produktivniji nain u odnosima sa ljudima i ivotu. Ako to uspeju, u veoj meri, njihovo mesto na skali bie procenjeno kao vie funkcionalno, ako je obrnut sluaj njihovo mesto na skali spadae u deo koji se procenjuje kao disfunkcionalan.

Postoji razlika izmeu poremeaja linosti koji se nalaze u DSM-u i onoga to je poznato kao tip linosti. Tip linosti ima oko 95% populacije. Ostatak ine oni koji se zovu osobe sa poremeajem linosti i ima ih oko 5% u optoj populaciji. Meutim ova manja grupa uglavnom ide na savetovanja, u mentalne institucije, zavode za mentalno zdravlje, bolnice, imaja problema sa zakonom itd. Dakle, iako ine malu grupu sa njima se ee susreemo jer imaju problema u drutvu i njihovi sluajevi se nalaze mnogo ee u raznim evidencijama. Poremeaj linosti moe biti opisan i kao problem u karakteru. Osobe sa poremeajem linosti imaju imaju bazini problem u karakteru ili je on na neki nain naruen. Veina ljudi u drutvu imaju bazino vrst, razuman karakter, iznad toga se nalazi psiholoki materijal koji moe biti naruen, ali njihov karakter i dalje ostaje vrst. Ovo je ono to uglavnom deli poremeaje linosti od tipa linosti. U transakcionoj analizi osobe sa poremeajem linosti imaju zastoj treeg stepena. Prvi - 6 i vie godina, drajveri Drugi - 6 meseci do 6 godina, zabrane Trei - od 0 do 6 meseci, karakter, preverbalni Tipovi Zastoj prvog stepena. Uglavnom se razvija u kasnom detinjstvu kroz internalizaciju verbalnih instrukcija (kontra zabrana) kao to su: ugodi drugima, radi naporno. One su uglavnom dostupne svesti i osoba moe lako da se seti ko ih je upuivao i na koji nain. Zastoj drugog stepena. Internalizuje se u ranom detinjstvu, esto preko neverbalnih komandi. Bazira se na zabranama kao to su: nemoj da odraste, nemoj da osea. One se ne mogu lako prizvati u seanje niti nain na koji su davane; dakle osoba ih obino identifikuje preko konflikta u zastoju. Zastoj treeg stepena. Ovo je najraniji oblik zastoja, obino se razvija u preverbalnoj fazi razvoja. Ovaj konflikt se preuzima na telesnom nivou, preko telesne tenzije i psihosomatskih komponenata, ili se doivljava preko simbolikih slika, na primer: "Oseam kao da sam u magli, izgubljen, sam u hladnoi. " Ovo nam daje sliku zastoja u razvojnom smislu. Trei tip se razvija u veoma ranom detinjstvu, tip dva u malo kasnijem, a tip jedan u kasnom detinjstvu.

converted by Web2PDFConvert.com

Trei stepen zastoja se razvija preko bazine vezanosti izmeu majke i deteta. Tie se njihovog odnos koji se odvijao svakodnevno, dakle dete moe biti retraumatizovano iz dana u dan. Ako majka ima problem sa ego stanjem D1 (ili D0, A0, R0) to e neprestano biti prenoeno na dete, iz dana u dan i svaki dan. Ona to ne moe da prikrije ili laira. Iz Roditelja i Odraslog ona moe da ui i da menja svoj vaspitni stil ali ovo se nee desiti u ego stanju D1, jer je to deo njenog karaktera. Depresivna majka moe adekvatno da hrani i pazi svoje dete, ali dete zna da mu je majka emotivno oduzeta. Dete u stvari tada ui da ono treba da brine o majci i da se nekako moe desiti da ga ona napusti (umre). Na taj nain se razvija sistem u kome se dete osea manje vrednim i ono biva anksiozno dan za danom. Ovakav razvoj formira bazino disfunkcionalan karakter. Posted at 08:37 PM | Permalink

Comments
The comments to this entry are closed.

SERBIAN TRANSLATIONS'S BLOG

POWERED BY TYPEPAD

converted by Web2PDFConvert.com