Predavanje - Emoc. Profil Ličnosti

Komunikologija
EMOCIONALNA PISMENOST
EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI
Emocionalna pismenost
Kaplan i Sadok 1981. tvrde da osobe, koje na bilo koji nain rade s ljudima, moraju da budu u stanju da prepoznaju 41emociju, ukratko opisujemo 36 emocija.
1.Zadovoljstvo je prijatan oseaj koji se javlja kad osoba

zadovolji neku svoju vanu elju i potvrdi neku od svojih osnovnih ivotnih premisa. ovek se osea zadovoljno, ako se povee blisko sa nekim drugim biima ili prirodom i ako raste i razvija se relativno slobodno u integrisano osmiljeno ljudsko bie.
2.Smirenost je oseaj povezan sa zadovoljenjem

potreba. Javlja se najee posle zadovoljenja vitalnih potreba i izraava neku vrstu sigurnosti. Sadri neodreenu izvesnost i sigurnost, da je osoba nala neko svoje relativno mirno mesto u svetu i meu ljudima. Sad ve ima iskustvo da je u stanju da zadovoljava svoje vane potrebe, razvija zrelu meuzavisnost, ali i da se suoi sa problemima i frustracijama.
3.Sigurnost je oseaj koje rezultuje iz neije uverenosti

da zna kako se odvija ili kako e se odvijati njegov ivot i neki dogaaji oko njega. ovek moe biti siguran u sebe (samopouzdanje) ili u nekog drugog (poverenje). Sigurnost se razlikuje od zatienosti u kojoj se prvenstveno branimo od ugroavanja i opasnosti.
4.Poverenje je oseaj koji se javlja kada procenimo drugu

osobu kao dobronamemu, pouzdanu i odgovornu. Oseanje poverenja je nuno izgraditi i u odnosu na samog sebe (samopoverenje). Kasnije, ta prva iskustva sa raznim drugim ljudima u detinjstvu i sa samim sobom proirujemo na neka druga, izabrana ljudska bia i ivot uopte. Za srean ljudski ivot je nuna pozicija bazinog poverenja. To ne znai da je poverenje apsolutna monolitna kategorija. Erik Erkson smatra da je bazino poverenje osnov dobrog dejeg razvoja i zdrave povezanosti sa majkom koju treba ostvariti u prvoj godini ivota.
5.Zahvalnost je oseaj koje se javlja u odnosu na druge

ljude koji se brinu o naim osnovnim potrebama i eljama i koji nas prihvataju onakvim kakvi jesmo. Zahvalnost se po nekim psiholozima suprotstavlja zavisti i oznaava kraj procesa individualizgcije.
Ona prua mogunost da se prihvati tua razliitost bez oseanja ugroenosti. Ujedno, daje osobi pravo na sopstvenu razliitost, kao i dozvolu da se ta razliitost slobodno ispolji.

Mo zahvalnosti pomae da se ovek oslobodi, izae iz infantilne simbioze, da prevazie strahove separacije.
To je sposobnost da se ode od autoriteta na lep nain, bez svae i okrivljavanja ko je odgovoran za prekid simbioze. Da se ode, a da se ostane povezan.
Nije ni udo to neki psihoterapeuti iskrenu zahvalnost prema ivotu, prema roditeljima i ljudima koji nas vole smatraju za finalnu taku psihoterapije.
6.Ponos je oseanje koje se javlja kada osoba procenjuje

da je neka njegova akcija, osobina ili itava linost naila na odobravanje znaajne druge osobe ili socijalne sredine u kojoj osoba ivi. Meutim, moe biti i emocija okrenuta ka sopstvenom ja, kad se ponos osea u odnosu na neki unutranji imperativ koji smo zadovoljili. Obino predstavlja uspeh i trijumf bia koje je uspelo u neemu upravo zato to je ostalo dosledno sebi.
Neki teoretiari ne veruju da postoji autentian ponos, kao to ne veruju da postoje autentian stid i krivica (teoretiari minimalisti, koji ele jednostavnu sliku o oveku, ali to zahteva duu teorijsku raspravu).
7.Nada je anticipacija prijatnog oseaja dok neko veruje

da e mu se odreene elje ostvariti u budunosti i da e se neiji ivotni planovi realizovati.
Nada moe biti povezana sa realnim oekivanjima, kada je osoba preuzela adekvatnu akciju koja vodi ka odreenom cilju, mada moe biti povezana i sa nerealnim oekivanjima, grandioznim i perfekcionistikim, i tada osoba obino ne ini nita da bi ostvarila odreeni cilj, tj. uljuljkuje se u neku vrstu pasivnosti.
8.enja je oseanje vezano za neku elju ili potrebu za

koju oekujemo da e se ostvariti (toliko eznem da volim i da me neko voli zauzvrat). eznemo da se stvari odigraju onako kako smo mi zamislili. Meutim, enja dozvoljava veliko ukljuivanje mate i zahteva veliku frustracionu toleranciju, jer dozvoljava sebi i izlete u nemogue. Ovo oseanje je vezano za tenju da se neto postigne, poseduje ili ostvari. enja je aktivna, mentalizovana, strasna i specifina elja. Ako potraje suvie dugo, ovo oseanje moe da pree u oaj ili igru u kojoj smo svesni da samo beimo u matu, a onda joj je osnovna funkcija kompenzatorna.
9.Saoseanje je oseanje koje podrazumeva ne samo

primeivanje i razumevanje osobe ili osoba, ve i emocionalno uestvovanje, brigu, elju da se bude pozitivan i da se pomogne koliko to objektivne mogunosti dozvoljavaju. Tako razlikujemo simpatiju od empatije u kojoj primeujemo i razumemo, ali ne moramo emotivno pozitivno da reagujemo ka drugom oveku, niti da ita uradimo u vezi sa tim.
10.Potovanje je oseanje koje se javlja prema nekoj

osobi, osobama, ili idejama za koje verujemo da imaju neke visoke kvalitete. Dok se ljubav osea prema celini drugog bia, potovanje zahteva izvesnu vrednosnu procenu.
Moemo potovati neiju sposobnost da uspeno obavi posao, kao i sposobnost da napravi toplu kunu atmosferu, a ne ceniti ga kao oveka u celini. Moemo nekog smatrati izuzetno jakim i ceniti njegovu misao, ali shvatati da je emotivno nepismen.
11.Divljenje je globalnije, snanije i strasnije oseanje od

potovanja. Moemo se diviti prirodi, zalasku sunca i ivotinjskom carstvu, pumi koja elegantno i snano tri i nikakva biologija ni astronomija nam ne mogu objasniti to divljenje.
esto se dogaa da kad ispriamo ili nacrtamo to emu se divimo ispadne ki.
Maslov je razmatrao tu paradoksalnost divljenja i smatra da su jedino samoaktualizovani ljudi sposobni da doive zrelo divljenje, zato to je jedna od njegovih sutina jedinstvenost i neponovljivost koja omoguava idiosinkretsktu distancu, dok u isto vreme participiramo u lepom.
Ta participacija je osloboena korisnosti, ne mora da bude upotrebljiva po individuu niti da slui ostvarenju njenih potreba.
12.Radost je oseanje koje je povezano sa ispunjenjem

neke nae elje ili nade, kao i sa ispunjenjem elje ili nade osoba koje volimo.
Dok se zadovoljstvo osea kada je elja ispunjena, radost moe da podrazumeva i nastavak lepih dogaanja, prijatno iekivanje zadovoljstva u skoroj budunosti.
Uestvovanje u tuoj radosti nam otkriva povezujuu ulogu te emocije, jer radost zbliava ljude. Radost takoe moe da izraava istu igru ivljenja i bavljenja nekim ili neim.
13.Srea, je intenzivnije i kompleksnije oseanje od radosti.

Ona, podvlai vanost zadovoljene elje i mesto te elje u unutranjoj listi prioriteta. Doivljava se i kada postignemo neki od najznaajnijih ciljeva nae ivotne filozofije. U egzistencionalnom smislu srea je znak da smo potvrdili neku ivotnu tezu, osmislili svoj ivotni dentitet, nali bliskost sa nekim drugim ivim biem ili biima i da ivimo u skladu sa samim sobom, tj. drugim ljudima i prirodom.
14.Ljubav je izuzetno kompleksno oseanje koje ima

mnoge aspekte i oblike izraavanja, a najneposrednije je vezano za drugu osobu. Sama re ljubav je polivalentna i ima mnoge vrednosti. U zavisnosti od vremena i kulture postoje razliite ljubavne etike, estetike, rituali udvaranja, davanja i primanja ljubavi.

Ljubav moe biti:
prema blinjem svome (agape) i
prema sebi samom (zdravo narcisoidna),

milosrdna (karitas), ljubav prema oveanstvu (filantropija), prijateljska, zaljubljenost,
platonska Ijiabav,
strasno seksualna...
Prouavajui razvoj deteta psiholozi su razlikovali, u poetku ivota deteta, materinsku ljubav u kojoj se vie oekuje da majka voli dete, dok ono tek ui da voli nju. Taj oblk ljubavi, biti voljen", Balant naziva primarnom Ijubavlju i smatra da predstavlja bazu kasnijeg zdravog samovoljenja, samopotovanja, samoprihvatanja i oseanja sigurnosti u svetu.
Ljubav omoguava stvaranje pozitivnog odnosa prema sebi samom, prema ivotu, drugim ljudima i predstavlja osnovu sigurnog bondinga. Takoe, ljubav omoguava razvoj ostalih pozitivnih oseanja" poverenja, radosti, potovanja i divljenja i ini nas tolerantnijim na povremene frustracije drugih oseanja.
15.Ekstaza
najvii oblik pozitivnog ljudskog doivljavanja koji prevazilazi bioloki, socijalni i psiholoki nivo uivanja i prelazi u spiritualni domen jedinstva sa svim postojeim. je
Psiholoki pojam primarnog okeanskog blaenstva ujedinjenosti sa kosmosom je u poetku bio vezan za idilino stanje fetusa. Za razliku od tog primarnog i kasnije adiktivnog okeanskog oseanja, zrela sposobnost za ekstazu zahteva postojanje, ali i fleksibilnost granica identiteta, slobodnu, integrisanu, blisku individuu, sa osmiljenim stilom ivota, koja sme sebi da dozvoli da se stopi sa celinom.
16.Nezadovoljstvo je oseaj koji se javlja kad osoba ne

zadovolji neku od svojih znaajnih potreba ili elja, ili ne potvrdi neku od vitalnih premisa svoje ivotne filozofije. Oseanje nezadovoljstva se javlja i ako osoba stagnira na svom putu razvoja u zrelu integrisanu individuu, povezanu sa drugim osobama i sa osmiljenim stilom ivota.
17.Trema je vrsta straha u vezi sa nekom buduom

situacijom za koju subjekt procenjuje da prevazilazi njegove sposobnosti. Trema je oblik strepnje, ali je vezana za jasno definisanu buduu situaciju. Moe biti vezana za perfekcionistika oekivanja ego ideala i onda je inhibitorna, ali moe biti i izuzetno motiviua.
18.Anksioznost je vrsta iracionalnog i neodreenog

straha ili brige koji se javljaju kad ovek procenjuje da celokupna ivotna situacija prevazilazi njegove trenutne ivotne sposobnosti. Anksioznost se razlikuje od straha po svojoj rasplinutosti, neodreenosti (nije vezana za konkretan predmet tj. situaciju) i po svojoj iracionalnosti koja stvara oseanje slabosti i bespomonosti pred opasnou.
Umesto da se, kao kod straha, mobiliu biopsiholoki potencijali radi konstruktivnog odgovora na opasnost, dobijamo rasplinuto i neprepoznatljivo stanje koje nas inhibira.
Oseanje osnovne strepnje je doivljaj izolovanosti, naputenosti i bespomonosti u jednom potencijalno neprijateljskom svetu.
19.Zabrinutost je vrsta strepnje da bi se neki dogaaji

nad kojim ovek nema kontrolu mogli desiti i ugroziti ga. Svrha ovog oseanja je da mobilie oveka i pripremi ga za akciju kako bi spreio sve nepovoljne okolnosti ukoliko se one zbilja pojave;
20.Dosada je oseanje koje se javlja kao reakcija na

frustraciju koju ovek doivljava u situacijama za koje procenjuje da mu ne nude mogunost zadovoljenja bilo koje njegove elje. Osea se nedovoljno stimulisanim, za, po njemu, kvalitetne stimuluse". Dok u apatiji skoro da unitavamo svoje elje, u dosadi smo ih odloili, ali zadrali sa potencionalno nabijenom energijom.
21.Sumnja je oseanje koje se javlja kada se ovek nalazi

u situaciji u kojoj procenjuje da je druga osoba nepouzdana, da lae, ima skrivene ili zle namere. Sumnja bi trebalo da pripremi oveka na mogunost da se dogaaji nee odvijati najpovoljnijim tokom, iako nam drugi tvrde suprotno. Sama re sumnja oznaava neprihvatanje neistinosti neega. Ona moe oznaavati i nevericu u istinitost nekog dogaaja, nesigurnost u neiju ispravnost i sposobnost, ili nepoverenje u neije dobre namere. Sumnja moe biti i realna povratna informacija na osnovu starog iskustva da ovoga puta budemo oprezni.
22.Ljubomora je kompleksno oseanje koje se izmeu

ostalog javlja u situacijama kad nam neko otima partnera ili ugroava vezu. Pored ovakve objektivne ljubomore, postoji i ljubomora iz inferiornosti, projektivna ljubomora, paranoidna ljubomora (bazirana na nepoverenju), teritorijalna ljubomora (tua kost" u porodici), ljubomora kao maska za separacione strahove i ljubomora kao maska za nesposobnost voljenja. Mada je sama re etimoloki blisko povezana sa ljubavlju, u psiholokom smislu ta veza ne mora da bude tako vrsta. Fenihel tvrdi da su najljubomorniji oni koji
23.Krivica je neprijatno oseanje koje se javlja u

situacijama u kojim osoba procenjuje da je uradila neto pogreno i time naudila nekom, ili da je odstupila od svojih moralnih normi. Zajedno sa stidom, krivica je nazvana moralnim oseanjem", to ukazuje na direktnu vezu sa etikim podsistemom linosti. Preivljavanje te moralne greke" omoguava osobi da shvati gde je pogreila, da se pokaje i ukoliko je to mogue, popravi stanje.
Pored ovakvog adekvatnog, realnog oseanja krivice postoji neadekvatno, nerealno oseanje krivice koje se javlja kod osoba koje su manipulisane ovim oseanjem. Tako se javlja preterana sklonost ka oseanju krivice, potisnuta krivica, odsustvo krivice, strah od krivice, pa ak i zloinac iz krivice (po Frojdu), to samo ilustruje neke od komplikacija vezanih za ovo kompleksno oseanje.
24.Stid je strah koga ovek osea u situacijama u kojim

procenjuje da je stvorio negativnu sliku o sebi pred njemu vanim ljudima. Frojd je definisao stid kao vrstu straha da se ne bude ismejan. Tako neki u korenu stida vide strah od odbacivanja.
ovek se stidi kad uini neto ili veruje da je uinio neto to odstupa od predstave za koju se zalae da drugi imaju o njemu. Svrha stida je na izvestan nain potkrepljenje socijalizacije. Stid ima i drugu funkciju da uva intimu individue, neke tajne, koje su potrebne za intigraciju delova jezgra selfa. Stid uva granicu preko koje drugi, ma koliko su bliski nebi trebalo da preu.
25.Prezir je oseanje koje se javlja prema nekom ko je

obezvredio jednu od osnovnih vrednosti u koju neko duboko veruje ili obezvredio oveka kao celinu ljudskog bia. Prezir se razlikuje od mrnje po tome to se druga osoba ne procenjuje kao zla, nego se odbacuje kao bezvredna, nedovoljno vredna mrnje i bez elje da se uniti. Prezir moe biti i indikator neke narcistike povrede koja je osobi naneta.
26.Prkos je oseanje koje se javlja kada ovek doivljava

da drugi od njega neto preterano i neopravdano zahtevaju i imaju pogrean stav prema njemu. Prkos motivie osobu da se suprotstavlja, a inat da ospori negativno miljenje o sebi. To je oblik skrivene borbe protiv obezvreenosti, maltretiranja i ismejavanja. Postoje ljudi koji ne umeju da kau direktno ne, da se suprotstave, i zbog toga trpe i pasivno izraavaju bunt, kao to postoje ljudi koji su buntovnici bez razloga i boje se da e prihvatanje tue volje ugroziti njihov identitet i slobodu.
27.Zavist je oseanje koje ovek doivljava u situaciji u

kojoj procenjuje da neko poseduje neto vredno ili je po neemu vredniji od njega. Zavist slui da se izjednai ta nepravedna razlika. Zavist nam ponekad projektivno ukazuje na neku bitnu, duboko potisnutu ili vanu elju.
28.Razoaranost je oseanje koje se javlja kada se neko

ponaa u skladu sa naim oekivanjima, to nas dovodi u stanje frustracije. Oekivanja koja nas dovode do razoaranosti mogu biti realna, zasnovana na uzajamnom procesu davanja i primanja, ali i nerealna, kada neko oekuje od drugih ljudi da slue svrsi ispunjenja njegovih elja i potreba. Tada je re o simbiotskoj razoaranosti.
29.Gaenje je individualni doivljaj odbacivanja neega ili

nekoga ko nas ugroava, prema kome oseamo averziju i elju da se povuemo, ali sebe ne doivljavamo dovoljno mono da se suprotstavimo ili smo suvie uplaeni da se suprotstavimo. Psihoanalitiari smatraju da se radi o ranom obliku oralne agresije prema isuvie monom neprijatelju .
30.Strah je neprijatno oseanje koje se javlja u

situacijama kada se ovek nae u opasnosti, odnosno kada se osea ugroenim jer oekuje napad. Strah u biolokom smislu doprinosi preivljafanju i samozatiti individue. Strah je manifestacija elje za ivotom i svojevrsne brige za sebe. Postoji veliki broj finesa i varijanti straha. Strepnja, oprez, trema i anksioznost, vezani su za budue situacije u kojima se oekuje neto opasno, dok se pojam strah u uem smislu koristi za situacije ovde i sada. Strah od smrti je jedan od najjaih, i najprirodnijih ljudskih strahova.
To je, u svari, strah za ivot i njegova osnovna funkcija je ouvanje ivota. Postoji mnotvo varijacija kojima je taj strah mogue izraziti. Strah od ivota, s druge strane, predstavlja neku vrstu straha od rizikovanja koju rast i razvoj sa sobom nose. Strah od promena, povezivanja, napredovanja i katastrofinih posledica koje bi taj pokret pratile. On, u stvari, umrtvljuje.
31.Odbaenost je oseanje koje se javlja u situacijama

kada ovek nailazi na neprihvatanje, specifinu vrstu frustracije, nerazumevanja i neodobravanja, jedne za njega znaajne osobe ili vie osoba. Oseanje odbaenosti se moe javiti u situacijama kada subjekt iznosi neki svoj stav, kada se ponaa na odreen nain ili kada ispoljava odreena oseanja i nije prhvaen.
Odbaenost se moe odnositi i na itavu ovekovu linost i onda se najtee podnosi. Oseanje odbaenosti je gore od oseanja neprihvaenosti.
32.Oseanje naputenosti javlja se u situacijama

kada druga osoba ode i fiziki nas ostavi, a mi izgubimo nadu da e se ponovo vratiti. Naputene osobe se plae da nikada nee biti sposobne da ostvare zadovoljavajuu vezu. Ako se ovo oseanje pojavi u ranom detinjstvu i potraje dovoljno dugo, moe da ostavi nenadoknadive posledice kako na psihiki tako i na fiziki razvoj oveka.
33.Ljutnja je oseanje koje se javlja u situacijama kada

ovek proceni da je napadnut i ugroen, kada naie na nepravdu, a osea se dovoljno monim da neto promeni. Ljutnja je viefunkcionalna ljudska emocija; organizuje identitet, stvara i brani njegove granice i osnovne premise vrednosnog sistema, buni se protiv frustriranosti, povezana je sa doivljajem moi, vanosti i znaenja. Kada se pojavi kao afekt, onda se naziva bes, a kada je raspoloenje, naziva se - ogorenost.
34.Tuga je oseanje koje se javlja kada ovek neto

znaajno izgubi. Funkcija tuge je da se reorganizuje linost kroz proces tugovanja. Kad proemo kroz stadijume oka i nerealne borbe da se povrati izgubljeno, poinje faza preivljavanja bola i plakanja koja kod razliitih ljudi razliito traje i razliito se izraava. Tugu esto smenjuju faze straha da e se ponovo doiveti sline patnje, faze ljutnje i besa, to se to dogodilo ba nama, do faze prihvatanja i mirenja sa izgubljenim. Zatim se manje ili vie ritualno opratamo sa izgubljenim, preispitujemo svoj vrednosni sistem i premiljamo se da li da rizikujemo ponovo uputajui se u nove povezanosti.
Na kraju prelazimo u fazu afirmacije sopstvenih vrlina poto smo se obogatili i pored svih trauma polako oseamo potrebu i elju da tragamo za novim idejama, partnerima i ivotima. Tako nas tuga i pored svih bolova i patnji oslobaa i omoguava da idemo dalje svojim izabranim putem. Proces tugovanja, ma koliko subjektivno bolan bio za individuu, ini nas zdravim i slobodnim da idemo dalje.
35.Oaj ili beznae je oseanje koje se javlja u

traginim okolnostima za koje ovek doivljava da ga prevazilaze. Kad je ovek hronino nezadovoljan, kada mu se ne omoguava da se ostvari i kada izgubi oslonac u ivotu, osea oaj ili beznae. Viktor Frankl je opisao psihologiju oaja i beznadenosti u koncentracionim logorima i doivljaje logoraa, od stanja ravnodunosti i rezignacije do borbe i nalaenja smisla. U oaju, osobe prestaju da ele, jer vie ne mogu ni da se nadaju i odustaju od ivota koji ponitava njihove elje i njih kao individue.
Smrt nastupa ubrzo posle gubitka nade. Intenzivan i dugotrajan oaj vodi u apatiju i rezignaciju. To je na izvestan nain pokazatelj sloma linosti i ponitavanja osnovnih premisa na kojima je postojalo bie. Blai oblici oaja i rezignacije se poznaju po hroninom cinizmu, ironiji i zajedljivosti prema sebi i prema drugima.
36. Oseanje koje nismo naveli, a vama je veoma vano;

Upiite oseanje koje nije navedeno a vama je vano
VEBA Dobro proitajte opisane emocije i razmislite koliko ih intenzivno doivljavate. Zatim na skali od 1 (najslabije oseam) do 10 (maksimalno, intenzivno doivljavam), obeleite kruiem svaku emociju. Zatim te kruie poveite linijama i dobiete grafikon.
Razmislite o svojim oseanjima. Koje biste voleli da smanjite, a koje da poveate? Tri najnie i tri najvie take su izuzetno vane. To znai da ih veoma snano ili slabo oseate. Tih est emocija su nam vane zato to su to mesta gde e vas verovatno manipulisati i koristiti za igre moi, to su vam Ahilove pete. - Razmislite ta biste mogli da promenite. - Razmislite odakle biste mogli da ponete. - Razmislite ko bi mogao u tome da vam pomogne

Predavanje - Emoc. Profil Ličnosti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predavanje - Emoc. Profil Ličnosti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Komunikologija

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

1.Zadovoljstvo je prijatan oseaj koji se javlja kad osoba

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

2.Smirenost je oseaj povezan sa zadovoljenjem

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

3.Sigurnost je oseaj koje rezultuje iz neije uverenosti

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

4.Poverenje je oseaj koji se javlja kada procenimo drugu

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

5.Zahvalnost je oseaj koje se javlja u odnosu na druge

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

6.Ponos je oseanje koje se javlja kada osoba procenjuje

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

7.Nada je anticipacija prijatnog oseaja dok neko veruje

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

8.enja je oseanje vezano za neku elju ili potrebu za

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

9.Saoseanje je oseanje koje podrazumeva ne samo

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

10.Potovanje je oseanje koje se javlja prema nekoj

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

11.Divljenje je globalnije, snanije i strasnije oseanje od

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

12.Radost je oseanje koje je povezano sa ispunjenjem

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

13.Srea, je intenzivnije i kompleksnije oseanje od radosti.

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

14.Ljubav je izuzetno kompleksno oseanje koje ima

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

prema sebi samom (zdravo narcisoidna),

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

16.Nezadovoljstvo je oseaj koji se javlja kad osoba ne

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

17.Trema je vrsta straha u vezi sa nekom buduom

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

18.Anksioznost je vrsta iracionalnog i neodreenog

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

19.Zabrinutost je vrsta strepnje da bi se neki dogaaji

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

20.Dosada je oseanje koje se javlja kao reakcija na

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

21.Sumnja je oseanje koje se javlja kada se ovek nalazi

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

22.Ljubomora je kompleksno oseanje koje se izmeu

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

23.Krivica je neprijatno oseanje koje se javlja u

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

24.Stid je strah koga ovek osea u situacijama u kojim

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

25.Prezir je oseanje koje se javlja prema nekom ko je

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

26.Prkos je oseanje koje se javlja kada ovek doivljava

EMOCIONALNI PROFIL LINOSTI

27.Zavist je oseanje koje ovek doivljava u situaciji u