Pojam i predmet psihologije

Psihologija je nauka koja proučava psihu, psihičke procese i psihičke osobine u njihovom
nastanku, razvoju i objektivnim pojavljivanjima kod čoveka i životinja.
Psihologija proučava individualna i grupna ponašanja. Sama reč psihologija potiče od grčkih
reči psyha i logos i doslovno znači „nauka o duši”. Tokom istorije, još od antičkog doba,
psihologija je bila grana filozofije, da bi u XVIII i 19. veku, započela svoj „vlastiti put” kao
nezavisna naučna disciplina
Metode i tehnike u psihologiji
Metodologija je disciplina koja opisuje i razvija pristupe i načine naučnog istraživanja. U
psihološkoj metodologiji, važni pojmovi su: eksperimentalna istraživanja, neeksperimentalna
istraživanja, psihološke tehnike i merni instrumenti i kvalitativna istraživanja.

Psihološke tehnike i merni instrumenti

Za merenje varijabli se upotrebljavaju različiti instrumenti. Prvu grupu instrumenata čine

psihološki testovi (test, upitnik, anketa i projektivne tehnike)

Psihološko testiranje

Psihološki testovi uglavnom mere sposobnosti (test inteligencije). Sadrže zadatke i imaju
tačne odgovore. Ukoliko umesto zadataka sadrže pitanja ili tvrdnje koje nemaju tačne i
netačne odgovore, onda se radi o upitniku. Upitnik meri osobine ličnosti i beleži lična
iskustva. Obe vrste se često nazivaju psihološki testovi. Svaki zadatak ili pitanje se zove
stavka, a njihov zbir se zove skor.

Ukoliko bi istraživači želeli da ispitaju depresivnost, smislili bi veći broj pitanja koja se
zasnivaju na proceni: 1 (uopšte ne liči na mene) do 5 (potpuno liči na mene). Na kraju se
odgovori saberu i dobije se skor depresivnosti za svaku osobu. Što je skor veći, može se
pretpostaviti da je osoba depresivnija.

Karakteristike testova su: objektivnost, valjanost, pouzdanost i osetljivost.

Anketa je slična upitniku. Ona obično sadrži manji broj pitanja i služi za ispitivanje stavova.
Projektivne tehnike su testovi koji se sadrže od nekog materijala koji se može različito
interpretirati. Očekuje se da su odgovori ispitanika u skladu sa njihovim unutrašnjim
stanjima, odnosno da ljudi prepoznaju svoje misli i osećanja u nekim slikama i mrljama.
Najpoznatija projektivna tehnika je Roršahov test simetričnih mrlja od mastila.

Etape u psihofizičkom razvoju ličnosti

Ličnost je jedan od temeljnih pojmova psihologije koji se odnosi na neponovljiv, relativno
čvrsto integrisan, stabilan i kompleksan psihički sklop osobina, koji određuje karakteristično i
dosledno ponašanje individue.U te osobine spadaju intelektualne sposobnosti, vrednosti,
motivi, emocije, ciljevi i namere, način ponašanja. Ličnost je dinamička struktura koju čini
sistem međusobno povezanih crta (sposobnosti, temperamenta, karaktera), motiva, vrednosti,
stavova itd. Najopštije, to je stabilna organizacija individualnih karakteristika čoveka na
osnovu koje se svaki individua razlikuje od svih ostalih.
Ličnost je često razlaže u statistički identifikovane faktore koji se nazivaju velikih pet, koji su
otvorenost za iskustvo, savesnost, ekstraverzija, prihvatljivost i neuroticizam (ili emocionalna
stabilnost). Ove komponente su generalno stabilne tokom vremena. Smatra se da se oko
polovine varijabilnosti može pripisati genetici osobe, a ne učincima okoline.

Ekstraverzija – Ekstraverzija znači brzo prilagođavanje osobe novoj sredini. Osobe koje
najviše rangiraju po ovom faktoru su pričljive i osećaju se dobro kada su u centru pažnje.
Drugi ih često smatraju dominantnima i željnim pažnje.

Zanimljivost: Obratite pažnju na rukovanje. Muškarci snažnog stiska vrlo su ekstrovertni i

najmanja je verovatnoća da su neurotični. To, međutim, ne važi kada su u pitanju žene.

Savesnost – Prvom tipu pripadaju ljudi koji u svojoj ličnosti imaju najveći stepen savesnosti.
Oni su produktivni, dobro organizovani, na njih se možete osloniti i samopouzdani su. Oni
vole da planiraju stvari unapred i ciljaju na visoka postignuća.

Prijatnost  – Oni koji najviše rangiraju po prijatnosti su pouzdani, dragi i obzirni prema
drugima. Poznati su po društvenoj angažovanosti i često učestvuju u volonterskim i
altruističkim aktivnostima. Drugi ih često smatraju naivnim i pasivnim.

Zanimljivost: Tražite finansijskog savetnika koji ima najveći stepen prijatnosti. On će biti
oprezan s vašim novcem. S druge strane, izbegavajte savetnike koji su otvoreni novim
iskustvima jer vole da rizikuju.

Otvorenost prema iskustvima –  Ljudi koji visoko rangiraju po otvorenosti poznati su po

širokom spektru interesa i bujnoj mašti. Znatiželjni su i kreativni pa ne vole rutinu. Vole da
meditiraju i putuju pa često žive u inostranstvu. Drugi ih često smatraju nepredvidljivima i
nefokusiranima.

Zanimljivost: Otvorenim ljudima najlakše je predvideti politički stav. Najčešće zagovaraju

liberalizam i vrlo često otvoreno izražavaju svoja politička uverenja.

Neurotičnost –  Ljudi koji najviše rangiraju kada je reč o neurotičnosti najčešće su

emocionalno nestabilni ljudi. Kod njih je izražen visoki stepen anksioznosti i iritantnosti.
Drugi ljudi vide ih kao nestabilne i nesigurne.

Mnogo autora je pokušavalo da odredi razvojne faze kroz koje svi ljudi prolaze i uzrast u
kojima se svaka faza javlja. Faze razvoja su se razlikovale od teorije do teorije. Noviji
pristup, teorija celokupnog životnog ciklusa, ukazuje da svako doba života ima određene
izazove i prednosti. Jedan od začetnika ove teorije, Erik Erikson, je opisao 8 faza razvoja
ličnosti, a ne pojedinačnih sposobnosti. U svakoj od tih faza treba razrešiti specifične
razvojne zadatke, a uspeh u tome vodi do pojave određenih vrlina.
Eriksonova teorija razvoja ličnosti
Faza Godine Osnovna dilema Vrlina
Poverenje-nepoverenje 0-2 Da li mogu da verujem svetu? Nada
Autonomija-stid 0-4 Da li je dobro biti ja? Volja
Inicijativa-krivica 4-5 Da li je dobro za mene da se krećem i delam? Svrha
Da li mogu da se snađem u svetu ljudi i
Marljivost-inferiornost 5-12 Kompetentnost
stvari?
Formiranje identiteta 13-19 Ko sam ja? Ko mogu da budem? Vernost sebi
Postizanje intimnosti 20-39 Da li mogu da volim? Ljubav
Stvaralaštvo-zastoj 40-65 Da li mogu svoj život da učinim vrednim? Briga
Integritet-očaj 65- Da li je bilo dobro biti ja? Mudrost

Godine
Faza Erogene zone Posledice psihološke fiksacije
starosti

U momentu Kada se dete rodi libido je raspoređen po celom

Nulta Celo telo
rođenja telu

Oralna nestrpljivost — žvakakanje gume za

žvakanje, krajeva olovaka, itd.
Oralne aktivnosti — pušenje, jedenje, poljupci,
Od rođenja –
Oralna Usta oralni seks.[4]
1 godine
Fiksiranje oralne faze može dovesti do razvoja
pasivne, lakoverne, nezrele, manipulativne
ličnosti.

Analni retencionalnost — opsesivno

Pražnjenje creva i organizovan, ili preterano uredan
Analna 1–3 godina
mokraćne bšike Analno eksplozivan — nemaran, bezobziran,
prkosan, neorganizovan, koprofiličan

Edipov kompleks (kod dečaka i devojčica);

prema Sigmundu Frojdu.
Falusna 3–6 godina Genitalije
Elektrin kompleks (kod devojčica); prema Karl
Jungu.

Neaktivna U ovoj fazi se dešava seksualno neispunjenje

Latentna 6–pubertet
seksualna osećanja ako se odvija fiksacija.

Seksualni interesi Frigidnost, impotencija, nezadovoljavajući

Genitalna puberet–smrt
su zreli odnosi
Naziv adolescencija potiče od latinske reči adolescere sa značenjem preći u odraslo doba,
odrasti. Adolescencija je bio-psiho-socjalni stadijum razvoja izmedju detinjstva i odraslog
životnog doba. Predstavlja prelazni životni period koji se nastavlja na detinjstvo i počinje
prvim znacima puberteta; završava se kada osoba dostigne odgovarajući nivo zrelosti i
nezavisnosti. Prema tome, to je period prelaska iz nezrelosti detinjstva u zrelost odraslog
doba. Uobičajno je da pubertet označava više telesne i fiziološke promene i traje tokom 11,
12 i 13. godine života. Sama adolescencija je manje jasno definisana i predstavlja
psihosocijalni aspekt ovog perioda. Ne postoje određeni događaji ili granica koji bi
označavali kraj detinjstva i početak adolescencije. Smatra se da se prelazak iz detinjstva u
adolescenciju sastoji od niza promena koje se postepeno odigravaju a obuhvataju aspekte
individualnog ponašanja, osećanja, razvoja i odnosa. Te promene su biološke, kognitivne,
socijalne i emocionalne i univerzalne su za sve adolescente dok su indivudalna zbivanja
veoma različita i variraju od pojedinca do pojedinca, zbog čeka i sama dužina adolescencije
varira, nije jasno određena i može da uključi period od 11-12.godine, pa do 20.ili čak
25.godine.
https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/adolescencija/

Stres se najčešće određuje kao fiziološka i psihološka reakcija čoveka na stimuluse iz

okruženja, s tim što je za tu reakciju suštinsku važnost ima personalni doživljaj stresa, pre
svega emocije koje stres izaziva kod pojedinca, jer je svaka osoba “priča za sebe”. To kako
ćemo reagovati na stres zavisi od našeg iskustva, ličnih kapaciteta, trenutnog raspoloženja i
od mnogih drugih svojstava naše ličnosti.

Na fizičkom planu, stres predstavlja fiziološki proces kojim naše telo odgovara na
pretnju ili opasnost. Kada naš mozak proceni neke okolnosti kao ugrožavajuće (u bilo kom
smislu, fizičkom ili psihološkom), sve svoje kapacitete podiže na maksimum uz povećanje
budnosti i pažnje.

Kada neko kaže: “ja sam pod stresom” – obično pomislimo da ga je snašla neka nevolja, da
je doživeo nešto neprijatno i da je zbog toga pod uticajem neke jake i neprijatne emocije
(uznemiren, zabrinut, uplašen, besan, razočaran, ožalošćen…). Ovo laičko mišljenje je
uglavnom tačno, ali ne sadrži sve bitne činjenice koje obuhvataju pojam stresa.

Medicinska definicija stresa naglašava da je stres prirodna pojava koja se događa pri
pokušaju organizma da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, životnom izazovu, događaju ili
situaciji. U tom smislu, stres je svaka neprilagođena, loša reakcija organizma koja nastaje kao
rezultat pokušaja prilagođavanja organizma na neki iznenadni, neprijatni uticaj, a manifestuje
se psihičkom i telesnom patnjom.

https://antistres.rs/sta-je-stres/

U nekim oblastima psihologije (posebno u psihodinamskim teorijama), govori se o

“mehanizmima odbrane”, odnosno obrascima ponašanja i razmišljanjima koja imaju za cilj da
nas što bolje zaštite, odnosno “odbrane” od sebe. Odbrambeni mehanizmi su jedan od načina
uz pomoć kojih možemo videti kako se ljudi potpuno udaljavaju od neprijatnih misli,
osećanja i ponašanja.

Psiholozi su kategorisali odbrambene mehanizme na osnovu toga kada se javljaju. Što je

mehanizam primitivniji, manja je njegova efikasnost tokom dužeg perioda. Međutim,
primitivniji mehanizmi odbrane su za kratkoročan period veoma delotvorni, pa su zbog toga
omiljeni među ljudima, a posebno decom (takvi primitivni mehizmi su prvo naučeni). Odrasli
koji ne nauče bolji način suočavanja sa stresom ili traumatičnim događajima često
pribegavaju takvim primitivnim mehanizmima odbrane.
Većina mehanizama odbrane je prilično nesvesna – to znači da većina nas ne shvata da ih
koristi. Neke vrste psihoterapije mogu pomoći osobi da postane svesna mehanizama koje
koristi. Koliko su delotvorni, kako da koristite manje primitivne, a više efektivne mehanizme,
saznajte u nastavku.

http://www.psihoverzum.com/15-cestih-mehanizama-odbrane/

Frustracija (lat. frustratio = neispunjavanje, osujećivanje) je neprijatan doživljaj ometanja

zadovoljenja nekog motiva, čini ga niz neprijatnih emocija (razočaranje, briga, uznemirenost,
nelagoda, strepnja, napetost) i sumornih misli i ideja o uništenju prepreke. Odnosi se
istovremeno i na sam izvor frustracije, tj. situaciju osujećenosti.

https://psihologija4gimnazija.wordpress.com/frustracije-i-konflikti/