ZDRAVSTVENO VASPITANJE

PROF DR DIVNA KEKUS

2 PREDAVANJE
 ZDRAVSTVENO VASPITANJE - AKTIVNO
UČENJE

Aktivno učenje je metod u kome učesnici aktivno učestvuju u
čitavom procesu učenja, donošenju odluka i praktičnom
osposobljavanju, da naučeno primene kroz ponašanje u
svakodnevnom životu.

Sve što se uči iz sopstvenog interesa daje najbolje rezultate.
 Obrazovanje utiče na pojedince
na više načina:

•
povećava znanje o stvarima i ljudima koji ga okružuju, o čitavom svetu i o
mogućnostima koje se pružaju sa upoznavanjem,
•
povećava veru u sopstvenu moć i sposobnost za efikasno izvršavanje zadataka
koje donosi život.

Porast znanja podrazumeva dva nivoa:

•
porast informisanosti i
•
razvoj veština koje učenjem
VEŠTINE SE UČEdoprinose sticanju sposobnosti.STIČU
A SPOSOBNOSTI
VEŠTINE SE UČE A SPOSOBNOSTI STIČU
 Putevi mogućih učenja o zdravlju:

Učenje prostim uslovljavanjem - pavlovljev uslovni refleks;

Instrumentalno učenje (učenje potkrepljenjem) - primenljivo je već
kod malog deteta koje brzo razume verbalne poruke posle shvaćenih
neverbalnih;

Učenje imitacijom podrazumeva oponašanje (imitiranje);

Učenje identifikacijom ili poistovećivanjem;

Učenje uviđanjem.
 Ciljevi i zadaci zdravstvenog vaspitanja odnose se na:


Zdravo stanovništvo - zdravstveno vaspitne aktivnosti treba da omoguće
očuvanje i unapređenje postojećeg zdravlja,

Stanovništvo sa rizičnim ponašanjem - gde zdravstveno vaspitne aktivnosti treba
da dovedu do modifikacije ponašanja,

Bolesne ljude - zdravstveno vaspitne aktivnosti su uključene u proces i saradnju u
lečenju i osnaživanje za brži oporavak,

Oporavljene - gde zdravstveno vaspitna aktivnost treba da podrži promene
ponašanja pojedinaca, modifikuje rizike i drugačiji stil života koji je razvijan tokom
lečenja,

Zajednicu - gde se na najsveobuhvatniji način sprovode svi ciljevi i to sa svim
populacionim kategorijama koje tu žive i rade tako što im se pruža maksimalna
podrška.
PRISTUPI ZDRAVSTVENOM VASPITANJU

racionalni pristup - znanje

bihejvioralni pristup - ponašanje, navike
psihodinamski pristup - emocije, stavovi
sociodinamski pristup - sistem vrednosti.
ZDRAVSTVENO VASPITANJE I DRUGE NAUKE I
DISCIPLINE
•
Sociološke nauke: sociologija, socijalna antropologija;
•
Bihejvioralne nauke: pedagogija (didaktika i andragogija), psihologija razvojna i
socijalna psihologija;
•
Medicinske nauke: u celini, a posebno javno zdravstvene nauke;
•
Komunikacione nauke: informatika, nauka o komunikacijama, socijalni
marketing;
•
Zdravstvena nega: sve discipline zdravstvene nege u primarnoj zdravstvenoj
zaštiti, sve discipline zdravstvene nege u kliničko bolničkoj praksi, metodika i
organizacija zdravstvene nege.
 EVOLUTIVNE FAZE RAZVOJA ZDRAVSTVENOG
VASPITANJA
•
Faza paternalizma u kojoj je sva odgovornost za sprovođenje zdravstveno
vaspitnog procesa bila na zdravstvenoj službi, odnosno zajednici, državi. U ovoj
fazi su bili najviše prisutni propaganda i prosvećivanje, odnosno rad ''za narod'' a
ne ''rad sa narodom''.
•
Faza partnerstva je obuhvatala onaj period gde su zdravstveni radnici sprovodili
zdravstveno vaspitanje i ''radili partnerski sa narodom''.
•
Faza socijalizacije podrazumeva uključivanje i podelu odgovornosti podjednako,
uključivanjem celokupne populacije i zdravstvene službe, pojedinaca, porodice i
zajednice.
 DEFINICIJA ZDRAVLJA:

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog

blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
 Postoji pet dimenzija ili determinanti zdravlja

•
Fizičko
•
Mentalno - psihičko
•
Socijalno - društveno
•
Lična percepcija sopstvenog zdravlja i
•
Funkcionalna sposobnost.
 SKALA ZA GRADIRANJE ZDRAVLJA


ODLIČNO ZDRAVLJE

Radno sposobne i aktivne osobe koje nisu imale ozbiljnija oštećenja zdravlja
bez izraženih mentalnih i fizičkih defekata.


DOBRO ZDRAVLJE

Osobe koje oboljevaju retko i bez posledica – mogu da imaju izvesna

oštećenja zdravlja koja ne pričinjavaju naročite smetnje, češće boluju od
kratkotrajnih bolesti koje ozbiljnije ne ograničavaju radnu sposobnost i
aktivnost.


NEZADOVOLJAVAJUĆE STANJE ZDRAVLJA

Podrazumeva da osoba boluje često i produženo. Ovo stanje zdravlja

zahteva aktivnu zaštitu, negu i lečenje; osoba sa invaliditetom, umanjena im je
 GLEDIŠTA O ZDRAVLJU


KLINIČKI

MODEL PRILAGOĐAVANJA

MODEL IGRANJA (IZVRŠAVANJA ULOGA)


EUDEMONISTIČKI MODEL* - uključuje najkompletniji pogled na zdravlje. Zdravlje se posmatra u
vezi sa aktualizacijom ili ostvarenjem ličnih potencijala.
 Oslanja se i na Maslovljevo gledište o potrebi ispunjavanja komletnog razvoja, a to je ostvarenje.
 Bolest je viđena kao stanje koje sprečava to samoostvarenje, odnosno na bolest se gleda kao na nešto
eudemon
što stoji na putu znači
sreći i srećnoj ''srećnik'' ili ''srećan''.
sudbini.