SOCIJALNA PODRŠKA I

SUBJEKTIVNO
BLAGOSTANJE KOD
OSOBA KOJE ŽIVE U
OKVIRU SISTEMA
SOCIJALNE ZAŠTITE R C T
Autori:
Mina Kovačević, četvrti razred, Elektrotehnička škola „Nikola Tesla”, Pančevo,
Regionalni centar za talente ,,Mihajlo Pupin”, Pančevo;
Raško Đukanović, treći razred, Gimnazija ,,Uroš Predić”, Pančevo, Regionalni
centar za talente ,,Mihajlo Pupin”, Pančevo
Mentori:
Prof. Tamara Todorović, profesor psihologije, Gimnazija ,,Uroš Predić”, Pančevo;
Prof. Danica Ljubičić, profesor psihologije, Gimnazija ,,Uroš Predić”, Pančevo
 PREGLED

čne re
zime lju č
Re

i
Pretpostavku da je socijalna podrška socijalna podrška, subjektivno
povezana sa subjektivnim blagostanjem smo blagostanje, Maslovljeva teorija o
dokazali na uzorku ljudi koji žive u hijerarhiji potreba
ustanovama sistema socijalne zaštite.
Pozivajući se na Maslovljevu teoriju o hijerarhiji
potreba, potvrdili smo jaku i nedvosmislenu
pozitivnu vezu između subjektivnog
blagostanja i socjalne podrške.
UVOD
Socijalna podrška Socijalna zaštita
Pomoć koja je dostupna
individualcu od strane drugih
Pruža pomoć i smeštaj
individualaca i grupa. Ona može materijalno ugroženima,
biti savetovanje ili blizak odnos osobama sa invaliditetom i
sa drugima, pripadnost grupi ili onima sa smetnjama u
primanje fizičke pomoći. razvoju.

Istina je da čovek
Subjektivno blagostanje preživljava samo od hleba -
kada nema hleba. Ali šta se
Kako pojedinac doživljava i ocenjuje svoj život u
desi sa čovekovim željama
celini - grubo merilo sreće. kada ima hleba na pretek i
Američki psiholog Abraham Maslov razvijao je ideju kada mu je stomak
o hijerarhiji potreba neophodnih za razvitak i hronično napunjen?
zadovoljstvo osobe. Penjanje po „piramidi” povećava - Abraham Maslov
potencijal za sreću i zadovoljstvo, odnosno
subjektivno blagostanje.
 ISTRAŽIVANJE
Za merenje varijabli Subjektivno blagostanje i Socijalna podrška korišćena je
petostepena skala Likertovog tipa.

Uzorak čini 30 ispitanika, 14 muškaraca i 16 žena, koji žive u ustanovama u

okviru sistema socijalne zaštite, preciznije, korisnici su Doma „Srce u jabuci“ iz
Jabuke (lica ometena u mentalnom razvoju) i Doma „Zbrinjavanje“ iz
Pančeva (lica sa oštećenim vidom).

Podaci su obrađeni u programu SPSS koristeći Pirsonov koeficijent korelacije.

Hipoteza Cilj Metoda Postupak

Pozivajući se na Ispitati da li postoji Ispitanici su odgovarali
Maslovljevu teoriju o povezanost između Istraživanje je usmeno, a bio im je
hijerarhiji potreba i na socijalne podrške i sistematsko dostupan grafički prikaz
važnost potrebe za subjektivnog neeksperimentalno. skale.
pripadanjem, očekuje se da
blagostanja kod osoba 20% njih je, uz
će sa porastom socijalne
koje žive u okviru asistenciju mentorke,
podrške rasti i nivo
sistema socijalne svojeručno popunilo
subjektivnog blagostanja.
zaštite. upitnike.

 REZULTATI
Izračunavanjem Pirsonovog
koeficijenta korelacije između varijabli
subjektivno blagostanje i socijalna
podrška utvrđena je statistički
značajna i jaka pozitivna povezanost. SB

Izračunavanjem koeficijenta
determinacije, utvrđeno je da se
37,08% varijanse jedne varijable može
objasniti varijansom druge varijable.
SP *0,609
SP - Socijalna podrška; SB - Subjektivno blagostanje
*Korelacija je značajna na nivou 0.01 (r<0,01)
DISKUSIJA
Očevidno se radi o umerenoj do jakoj pozitivnoj korelaciji između Ovo istraživanje može biti osnova za
socijalne podrške i subjektivnog blagostanja, što dovodi do toga planiranje budućih projekata
da je naša hipoteza potvrđena. pružanja socijalne podrške osobama
koje žive u okviru ustanova. Svakako
Kako je Maslovljeva hipoteza da je zadovoljstvo životom prisutno
je važno planirati takve projekte i
kada su ispunjene potrebe sa njegove hijerarhije tačna, korelacija
evaluirati njihov efekat na povećanje
koju smo mi dokazali dodatno dobija na kredibilitetu.
stepena subjektivnog blagostanja
Naš rezultat se poklapa i sa istraživanjem Keren L. Sidleki, koje je kod ove ciljne grupe ljudi.
izvedeno na uzorku van sistema socijalne zaštite, pokazivajući da
oba uzorka imaju iste potrebe u vidu socijalne podrške.

U domovima prisutnost socijalne podrške varira, mada najčešće

nije adekvatna.
Dobijeni rezultati upućuju na to kako pouzdano poboljšati kvalitet
života ljudi u domovima. Obezbeđivanjem kvalitativne socijalne
podrške osobama koje žive u okviru ustanova može se očekivati i
porast subjektivnog blagostanja.
ZAKLJUČAK
Izračunavanjem Pirsonovog koeficijenta korelacije
dokazali smo da su socijalna podrška i subjektivno
blagostanje u pozitivnoj korelaciji. Domovi u kojima
ljudi zbog nesrećnih okolnosti žive često ne
uzimaju ovu osnovnu ljudsku potrebu socijalizacije
u obzir, te ograničavaju mogućnost osobe za
razvijanjem, što se slaže sa teorijom Maslovljeve
hijerarhije.
HVALA NA PAŽNJI.
Da biste pročitali ceo istraživački rad, skenirajte QR

kod ispod: