10 блок

Чланови тима за рехабилитацију

 86. Физијатар - вођа тима
z Физијатар- лекар специјалиста физикалне медицине и рехабилитације
сагледава особу која се рехабилитује свеобухватно и кроз процену општег
здравственог стања и функционалног статуса, одлучује о пријему и врсти
хоспитализације (амбулантна или стационарна), одређује све потребне
мере и поступке (медикаментозна терапија, дијагностички поступци, нега,
конкретне терапијске процедуре и поступци), одређује основни план и
програм, даје завршну свеобухватну процену стања на крају
рехабилитације уважавајући закључке чланова тима, сачињава и
потписује упуте и отпусну листу - и због тога је вођа тима.
z Кроз клинички преглед, дијагностичке процедуре, увидом у доступну
медицинску документацију и по потреби уз консултацију са лекарима
других специјалности, сагледава пацијента као целину, поставља
дијагнозу, одређује контраиндикације и на основу тога даје општи план и
програм рехабилитације, који треба да поштује сваки члан тима.
z Обједињује рад свих чланова тима, процењује ефикасност предвиђеног
плана и програма, по потреби допуњује дијагностику, допуњује и коригује
терапију, и ревидира план и програм рехабилитације.
z Води документацију у виду картона или историје болести која је судско-
медицински документ и која садржи све неопходне податке о пацијенту,
његовом стању на пријему, током рехабилитације и на отпусту.
Историју болести коју формира физијатар чине:
z Anamnaesis morbi (анамнеза обољења)
• Садржи податке добијене од пацијента или друге особе(хетероанамнеза)
о проблемима које има пацијент, када и како су настали, какав је био ток
лечења и опоравка, штаје примењено од терапијских поступака и са
каквим резултатом.
z Anamnaesis vitae (лична анамнеза)
• Садржи податке о досадашњем здравственом стању, тежим обољењима,
повредама, операцијама, алергијама (алергени се наводе - прашина, вуна,
намирница, конкретни лек) и навикама (пушење, алкохол, дрога).
z Anamnaesis familliae (породична анамнеза)
• Садржи подаке о обољењима која имају породичну оптерећеност:
дијабетес, малигна обољења, наследна обољења, кардиоваскуларне,
реуматске болести, узрок смрти родитеља, браће, сестара, ближих крвних
сродника.
z Status presens (садашње стање)
• Обухвата преглед свих система и органа што је неопходно за
сагледавање општег здравственог стања и за евентуалне
контраиндикације.
z Funkcionalni status (процена функција)
• У њему се процењује тренутно функционално стање настало због
основног патолошког стања које је разлог актуелне потребе за
хоспитализацијом, али се сагледавају и сви остали проблеми (психо-
физичко -социјална целовитост).
z Документацију историје болести чине и сви налази, мишљења
консултаната, документација коју су водили сви чланови тима током
процеса рехабилитације.На тај начин, историја болести , као судско
медицински документ садржи све оно што се дешавало током
хоспитализације.
z Физијатар у амбулантном раду пише лекарски извештај, даје мишљење и
савете и кроз даље контроле прати стање особе која се рехабилитује
амбулантно
z Физијатар на крају даје извештај у виду отпусне листе која садржи -
дијагнозу/дијагнозе, стање на пријему, стање током рехабилитације, све
примењене мере и поступке и закључак о стању на отпусту са свим
препорукама и саветима за даљи поступке у свакодневном животу, као и
потебу за даљим контролама.
z За радно активне пацијенте у отпусној листи су и подаци о њиховој
радној способности и даљем поступку процене преостале радне
способности, уколико је то потребно, а не обавља се у дотичној установи.
 87. Медицинска сестра - техничар
z Медицинска сестра-техничар је веома важан члан тима,
поготово ако је особа која се рехабилитује инактивна.
z Задаци медицинске сестре у медицинској рехабилитацији су
сложени јер треба стручно и одговорно кроз холистички
приступ и индивидуацију да:
z Спроводи здравствену негу
z Координира рад чланова тима
z Контролише одвијање предвиђеног плана и програма(24/7 су
на одељењу)
z Контролише на одељењу спровођење програма предвиђеног
од стране других чланова тима (коришћење помагала, АСЖ,
корективни положаји, одређене вежбе, кретање, комуникација)
z Едукује особу са инвалидитетом и породицу
 88. Физиотерапеут
z Физиотерапеут је стални члан тима за рехабилитацију који је стручно
оспособљен за спровођење кинезитерапијских поступака и примену
физикалних процедура.
z Поштујући контраиндикације које је одредио физијатар кроз свеобухватну
процену функционалног статуса и поштујући у општем плану и програму
постављене циљеве дате од физијатра, одређује циљеве и задатке у
кинезитерапији и физикалној терапији кроз свој план и програм.
z Води документацију која мора бити свеобухватна, прецизно, ажурно и јасно
вођена (функционални статус, план и програм, евалуација, промене стања)
јер је као део историје болести, судско-медицински документ.
z Свака процена стања пацијента (ММТ, мерење обима и дужине екстремитета,
мерење обима покрета и сва друга мерења) која је у документацији
приложена као образац или формулар мора бити са:
• наведеним подацима о пацијенту (име и презиме, број историје или картона)
• датумом мерења
• потписом терапеута који је обавио мерење
z Само је тада извештај у терапеутској документацији валидан и употребљив
као део историје болести.
z Као и остали чланови стручног тима, физиотерапеут има обавезу
перманентне стручне едукације кроз праћење литературе, стручних семинара,
симпозијума, конгреса физиотерапеута, а било би пожељно да прати стручни
рад и других чланова тима са којима директно сарађује (физијатри,
медицинске сестре и радни терапеути).
 89. Радни терапеут
z Радни терапеут је члан тима који је стручан и одговоран за спровођење терапије
радом.
z Кроз функционалну процену оболеле или повређене особе и сагледавање њених
навика, животне и радне околине, а уз поштовање контраиндикација и циљева које је
дао физијатар у општем плану и програму рехабилитације и уз примену принципа
рехабилитације, етичких и деонтолошких начела, одређује циљеве и задатке радне
терапије.
z Треба да је стручан и професионалан, а истовремено и инвентиван, креативан и
флексибилан, како би своје циљеве прилагодио потребама особе која се
рехабилитује.
z Функционална процена у радној терапији односи се на процену особе, али и на
процену окружења и захтева средине у коју се особа са измењеним или умањеним
функционалним способностима враћа.
z У процени се користи некад истим алатима и методама за процену као и
физиотерапеут (ММТ, мерење обима и дужине екстремитета, мерење обима покрета
), а често и специфичним радно терапеутским проценама окупација које су везане за
самозбрињавање, продуктивност и слободно време (Модел Хумане Окупације -
MOHO, Канадски Модел Окупационих Перформанси и Ангажовања - COPM).
z Води своју документацију о евидентираној процени и прилаже је уз осталу у историји
болести.
z У обавези је да се као и остали здравствени радници у тиму стално едукује кроз
праћење литературе, стручних семинара, симпозијума, конгреса радних терапеута, и
прати стручни рад и других чланова тима са којима директно сарађује (физијатри,
медицинске сестре и физиотерапеути).
 90. Психолог
z Психолог је неопходан члан тима, нарочито код особа са тешким и трајним
оштећењима.
z Даје савете и стручну помоћ пацијенту, члановима породице и осталим члановима
тима по потреби.
z Прилагођавање на инвалидност је важно за ток и исход рехабилитације, поготово
ако је дошло до наглог оштећења уз тешке последице и смањење самосталности у
активностима свакодневног живота и редуциране радне способности (стања
квадриплегије, параплегије, ампутације).
z Након психолошке обраде и процене пацијената, по потреби спроводи и терапију и
својим стручним знањем помаже и њему и породици да се прилагоде на
новонасталу ситуацију.
z Негативан став околине утиче и на понашање особе са инвалидитетом и њен однос
према себи и према околини, она почиње да прихвата такав став и саму себе да
доживљава мање вредном.
z Особа са инвалидитетом се некад повлачи у себе (психички аспект), избегава
контакте и комуникацију са другим особама (социјални аспект), мање је физички
активна што смањује њене функционалне способности (физички аспект), а што опет
делује лоше на њено психичко стање и тако настаје зачарани круг “circulus vitiosus”.
z Подизањем самопоуздања и стављањем акцента на успостављање и одржавање
добрих интерперсоналних односа, омогућава се инклузија особе са инвалидитетом,
што и јесте жељени крајњи циљ.
 91. Социјални радник
z Социјални радник као члан тима решава бројне социјалне проблеме пацијента и
његове породице које региструје кроз социјалну анкету и контакте са пацијентом и
породицом и праћење од почетка рехабилитације па све до инклузије и повратка у
друштво.
z Бројни социјални проблеми се јављају током процеса рехабилитације оболелих или
повређених особа, поготово код стања која доводе до трајне инвалидности.
z Задатак социјалног радника у тиму је да буде заступник и саветодавац особе са
инвалидитетом и њене породице и да их упути на законска права решавања насталих
социјалних проблема.
z Социјални радник настоји да реши ове проблеме у законским оквирима и кроз захтеве
одговарајућим службама и налази за то најбоља решења (набавка помагала,
решавање превоза, надокнада за боловање и сл.).
z Упућује пацијенте у права из радног односа, инвалидског и пензионог осигурања,
помаже у решавању стамбеног питања, набавци потребних помагала, остваривању
права на туђу негу и помоћ и начине решавања проблема у породици.
z Кроз контакте и сарадњу са породицом и радном средином учествује у припреми
окружења за прихватање особе са инвалидитетом и помаже реинтеграцију и
ресоцијализацију..
z Врло често процес реинтеграције у породицу и друштво није лако спровести и тражи
велико ангажовање и сарадњу и са другим институцијама - радна организација,
социјалне службе, завод за запошљавање, социјални и пензиони фонд, васпитне или
образовне установе.
 92. Дијететичар - нутрициониста
z Дијететичар-нутрициониста као стручњак за правилну исхрану је и те како
важан члан тима, јер правилна исхрана има велики утицај на живот сваког
појединца, што је још Хипократ истицао.
z Храна има градивну, енергетску и протективну улогу у организму човека,
па је као примарна биолошка потреба важна за опстанак, радну
способност и здравље.
z Посебно важну улогу има код неких обољења, јер може утицати на њихов
ток и не ретко и на сам исход.
z За неке пацијенте храна је од виталне важности јер неправилном
исхраном угрожавају и свој живот (Дијабетес мелитус, кардиоваскуларна
обољења, обољења бубрега...).
z Ангажовање дијететичара- нутриционисте, у установама у којима га има
(а нема их у свим установама), је да одреди потребну комбинацију и
количину намирница за примену дијета које са најчешће користе
(редукциона, неслана, дијабетична) као и да оброке осталих пацијената
уклади са енергетском потрошњом кроз препоручене намирнице,
количине, њихов однос.
z Такође се бави и едукацијом особе и чланова њене породице како да се и
по отпусту придржавају одређеног режима исхране.
 93. Породица
z Чланови породице су драгоцени део тима, дају податке о пацијенту,
његовом животном окружењу, начину живота и навикама.
z Својом подршком позитивно утичу на сам ток и исход процеса
рехабилитације, помажу свом члану да боље прихвати новонастало стање,
па тако активно учествују и сарађују са осталим члановима тима по
потреби.
z Уколико породица не жели да прихвати свог члана или не може да се
помири са новом ситуацијом, мора се посебно радити са њом (психолог,
социјални радник, физијатар, радни терапеути, физиотерапеути) док се ови
проблеми не превазиђу или не нађе одговарајуће решење.
z Породицу је неопходно припремити и едуковати кроз информације о
новонасталом стању, прогнози и могућим компликацијама.
z Кроз едукацијуу породице се дају савети о организацији и начину
настављања даљег живота у окружењу и адаптацијама и модификацијама
истог, ако је то потребно.
z Није добро да породица одбацује свог члана, затвара га у кућу и стиди га
се, али такође није добро да се развију сувише брижни и заштитнички
односи унутар породице, јер то пасивизира особу са инвалидитетом.
z Због тога рад са породицом изискује и стручност и стрпљење свих осталих
чланова тима, како би се заједнички нашли начини за прилагођавање новој
ситуацији и за превазилажење проблема.
 94. “Зоотерапеут”
z У многим земљама се у процес рехабилитације као “ко-терапеути” укључују и
животиње - пси, мачке, коњи, птице, рибице, делфини.
z Искуства су добра, нарочито у хабилитацији деце са церебралном парализом и
рехабилитацији особа трећег животног доба оболелих од хроничних прогресивних
болести (Алцхајмерова деменција, Мултипла склероза).
z Одавно су и врло успешно укључени и пси водичи који су посебно обучени да помажу
слепим особама у кретању.
z У нашој земљи почела је да се развија хипотерапија - укључивање коња у рад са децом
и одраслим особама са инвалидитетом.
z Уз посебно едуковане и стручно оспособљене терапеуте, користе се одабрани и
обучени коњи како би се избегле нежељене последице и повређивање јахача.
z Терапијски ефекат јахања се обезбеђује тродимензионалним кретањем коња у
фреквенцијама од 90-100 корака у минути, који се преноси на цело тело осбе која јаше.
z Препоручује се особама са церебралном парализом, дистрофијом, ампутацијама,
мултиплом склерозом, реуматоидним артритисом, са последицама трауме мозга.
z Најчешће се спроводи :
• терапијско јахање (хипотерапија у ширем смислу - терапијско, педагошко,
рекреативно и спортско јахање)
• хипотерапија (ужи појам и означава деловање на физички аспект особе са
инвалидитетом и спроводе је физиотерапеут или радни терапеут са додатном
едукацијом из хипотерапије и уз познавање метода -Бобат, Војта, ПНФ, познавање
коња и јахања)
• Специјално педагошко јахање које спроводе дефектолози и психолози уз посебну
обуку са децом са проблемима у развоју, проблемима у понашању, поремећајем
пажње, хиперактивношћу, блажом менталном ретардацијом, Дауновим синдромом.