16.3.

2020

Osposobljavanje
neuroloških bolesnika
za ADŽ - hemiplegija

Željko Kanjuh

1
 16.3.2020

Uvod

• Ograničena sposobnost
patološkog i funkcionalnog
reagovanja motornog sistema na
bolest.
• Sličnost neurološkog i
funkcionalnog deficita bez obzira
na etiologiju.
• Korišćenje istih terapijskih
principa i osnovnih
rehabilitacionih tehnika u
rehabilitacionom procesu
• Program individualan:
– korigovanje invalidnosti
– optimalno iskorištavanje preostalih
potencijala

2
 16.3.2020

Klasifikacija motornog
sistema
• gornji motorni neuron
• ekstrapiramidni sistem
• cerebelarni sistem
• donji motorni neuron

3
 16.3.2020

Gornji motorni neuron

• Oštećenje:
– povećan mišićni
tonus (spastična
paraliza-
pareza);
– pojačani
miotatički
refleksi)
– patološki refleksi
(Babinski,
tonični vratni i
sl.)
– sniženi –
ugašeni
površinski
refleksi

4
 16.3.2020

Ekstrapiramidni sistem

• Oštećenje
– smetnje
mišićnog
tonusa
– nehotični
pokreti
• parkinsonizam
s kombinacijom
tremora i
rigidnosti
• atetoze
• horeiformni
pokreti

5
 16.3.2020

Cerebellum

• Oštećenje:
– ataksija
– atonija
– oštećenje
koordinacije

6
 16.3.2020

Donji motorni neuron

• oštećenje:
– flakcidna paraliza zahvaćenih mišića
– atrofija mišića sa degeneracijom miofibrila
– gubitak miotatičkih refleksa
– vazomotorne i trofičke smetnje

7
 16.3.2020

Bolesnici sa oštećenjem
jedne polovine tela
(hemiplegia)
• Uzrok: oštećnje
– povreda mozga
(cerebrovaskular
ni akcidenti,
tumor,
zapaljenja,
trauma i sl).
• Posledice zavise
od lokalizacije i
veličine
oštećenja mozga.
• Motorni deficit –
paraliza ili pareza
suprotne
polovine tela.

8
 16.3.2020

• Oporavak u tri stadijuma

(Bobath, 1978)
o flakcidni stadijum (mlitava
oduzetost ½ tela, izmena
svesti, voljna kontrola sfintera,
poremećen rad srca i disanja,
poremećen govor....)
o spastični stadijum sa
mnoštvom obrazaca pokreta-
sinergija
o stadijum opadanja spasticiteta

9
 16.3.2020

Problemi hemiplegije
vezani za pokret i
kretanje

• Gornji ekstremitet
– slabost fleksora ruke (fleksioni
sinergizam)
• Donji ekstremitet
– slabost ekstenzora noge
(ekstenzioni sinergizam)

10
 16.3.2020

• Ostali problemi pokreta

– izmenjeni posturalni refleksi
– ataksija i izmenjen hod
– onemogućene ili otežane ADŽ
– oštećenja sposobnosti govora i
izražavanja
– izmenjene perceptualne
sposobnosti
– izmenjeno ponašanje

11
 16.3.2020

• Povećani rizici za nastanak:

– kontraktura i deformiteta
– trombozu dubokih vena
– bol
– izmenjenu urinarnu funkciju i
funkciju creva
– disfunkciju ramena
– plućnih komplikacija
– dekubitus

12
 16.3.2020

Ciljevi rehabilitacije
hemiplegija
• prevencija kontraktura,
deformiteta, dekubita,
respiratornih komplikacija i dr
• održati obim pokreta
• poboljšati repiratornu i
cirkulatornu funkciju
• mobilisati osobu za rane
funkcionalne aktivnosti u postelji,
sedenje, stajanje i transferi
• promovisati svesnost o
hemiplegičnoj strani
• poboljšati kontrolu trupa, balans
u sedećem i stojećem položaju
• naučiti i optimalizovati aktivnosti
samozbrinjavnja

13
 16.3.2020

Ležanje na leđima
Ležanje u postelji
Postelja treba da je čvrsta ali
udobna, a prilaz postelji sa
obe strane slobodan. Idealna
visina postelje je 70 cm.
Pravilno ležanje sprečava:
skraćenje mišića i
deformitete: neželjenu
napetost u mišićima tj.
poremećaj tonusa
(spasticitet) a olakšava
promenupoložaja pacijenta i
druge aktivnosti vezane za
negu (si. 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, i
1.5)

Vrata sobe gde leži bolesnik treba

da su sa njegove bolesne strane. To
izaziva pravilno okretanje glave u
razgovoru i komunikaciji.

si. 1.3

14
 16.3.2020

Ležanje na boku zdrave strane

si. 1.4

Ležanje na boku bolesne strane

15
 16.3.2020

PROMENA POLOŽAJA U POSTELJI

Okretanje na zdravu
stranu.

Pažljivo nasloniti
oduzetu ruku na
svoju, a drugom
hvatate plećku bole-
snika i lagano pov-
lačite njegovo rame
si. 2.1 (si. 2.1). Istovre-
meno glava boles-
nika okreće se pot-
puno na stranu gde
će leći (si. 2.2).
Zdravom nogom
prenosi bolesnu.

si. 2.2

Drugi postupak
okretanja na zdravu
stranu (si. 2.3).

si. 2.3

13

16
 16.3.2020

Okretanje na bolesnu stranu.

Pacijent sam odmakne
bolesnu ruku od tela ili
to uradi drugo lice. Savije
zdravu nogu u kuku i
kolenu i prebaci preko
bolesne. Glava, vrat,
rame i zdrava ruka se
istovremeno prebacuju na
bolesnu stranu (si. 2.4).

Vežba koja će olakšati

ovu aktivnost. Predložene
pokrete uraditi
svakog sata tokom dana
3 do 4 puta (si. 2.5 i 2.6.).

si. 2.6
14

17
 16.3.2020

SEDENJE I SEDANJE

a) Sedenje u krevetu može se odvijati kao na slici

sl.3.1

b) Sedenje preko ivice kreveta

si. 3.2

15

18
 16.3.2020

Iz ležećeg položaja sa bolesne strane uz pomoć zdrave ruke i

asistenta dolazi bolesnik u sedeći položaj (si. 3.3, 3.4 i 3.5).

19
 16.3.2020

c) Za sedenje je potrebna čvrsta trpezarijska stolica.

Stolica se postavi pored stola ili višeg stočića
(si. 3.6 kada je stolica pored stola, sl. 3.7 kada je pored stočića)

si. 3.7
Važno! Kada bolesnik sedi preko ivice kreveta sedimo pored njega sa
bolesne strane. U svim drugim sedećim položajima sa bolesne strane je
postavljen oslonac (sto, stočić, naslon, stolica) i pacijentovi ukućani se
postavljaju u razgovoru i sličnim aktivnostima uvek sa bolesne strane (si.
3.8). U toku dana sedeći položaj se koristi više puta 5 do 6. Tolerancija na
sedeći položaj je različita i uputno je pratiti stepen zamora koji
pacijentpokazuje.

Neprekidno sedenje optimalno traje oko jedan sat.

Ne sedeti u fotelji

20
 16.3.2020

Ustajanje i stajanje
Krajnji cilj kineziterapije kod hemiplegija je uspostavljanje hoda.
Preduslov hoda je ustajanje iz sedećeg položajai stajanje .
Bolesniku se može pomoći na više načina:

a) ustajanje uz pomoć jednog lica

si. 4.1

Postavite se sa bolesne strane.

Bolesnu ruku pacijenta oslonite na
naslon stolice. Svojom rukom podu-
pirete lakat bolesne strane. Bolesnik
se zdravom rukom sam oslanja. Sto-
pala su blago razmaknuta i podvu-
čena malo ispod stolice (si. 4.1).
Blagim nagibom trupa prema napred
i pogledom prema gore, na komandu
"jedan, dva, tri ustajemo" (si. 4.2).
Kada smo ustali potrebno je dati
nalog "ispravi se, tako lepo, još se
ispravi" i slično (si. 4.3).

si. 4.3

21
 16.3.2020

b) ustajanje uz pomoć dve osobe

sl. 4.5

Desno i levo pored bolesnika pos-

tave se pomagači. Svaki sa svoje
strane hvata bolesnika ispod
pazuha, a drugom rukom pruža
oslonac podlaktici. Stopala su
postavljena u istoj ravni i blago
razmaknuta (sl. 4.4). Bolesnik nagi-
nje trup napred kao da se poklanja i
podiže karlicu opružujući kolena
(sl. 4.5). Kada su kolena skoro
ispravljena daje se uputstvo "ispravi
se, glavu gore" ili slično (sl.4.6).

si. 4.6

19

22
 16.3.2020

Predloženim tehnikama ustajanja

menja se položaj od sedenja preko
ivice kreveta do stajanja. Istom
tehnikom ustaje sa stolice i odlazi u
toalet, kuhinju ili šetnju po stanu (sl.
4.7, 4.8 i 4.9).

sl 4.7

sl. 4.8 sl. 4.9

20

23
 16.3.2020

HRANJENJE
je uputno stvoriti uslove da se obedovanje pacijenata obavlja
Sedenje tokom trajanja obroka predstavlja kvalitetnu vežbu
kontrole glave.

Položaj tokom obeda (si. 5.1 i 5.2).

si. 5.2
21

24
 16.3.2020

sl. 5.3

sl. 5.4
elom podlakticom i šakom na sto pored tanjira.
napred i služi se zdravom rukom. Čaša, viljuška i kašika se
jaju naspram zdrave ruke. Hleb naspram bolesne.
ost ruke potpuna, hleb isečen na kocke (zalogaje) sa zdrave
strane (sl. 5.3).
tneni salvet sa uputstvom pacijentu da se češće briše oko
celih usta i brade (sl. 5.4).
društvu stvara osećaj pripadanja i olakšava komunikaciju.
rišćenja oštećene ruke kao pomoćne, ali neophodne tokom
jela.

25
 16.3.2020

KUPANJE I JUTARNJA TOALETA

Kupanje u kupatilu je moguće kada je

pacijent savladao samostalno,
aktivno sedenje. To znači sedenje na
stolici bez naslona sa stopalima na
podlozi.
Kupanje se obavlja u sedećem
položaju:
a) klupica u kadi
b) hoklica na sredini kupatila

si. 6.1

Kupanje se obavlja tušem. U početku

je nužno da pratilac bude u kupatilu.
Pomaže pri dohvatanju sapuna,
trljačice, peškira i naročito reguliše
temperaturu vode. Tokom kupanja
vrata na kupatilu ne zaključavati
iznutra. Kupatilo ne srne biti previše
ugrejano. Temperatura vode za tuši-
ranje prijatno topla. Mlaz umerene
jačine (si. 6.1 i 6.2).

si. 6.2

26
 16.3.2020

OBLAČENJE ODEĆE

Bolesnik sa hemiplegijom kod oblačenja odeće zahteva pomoć drugog lica.

Poželjno je da odeća koju nosi pacijent bude udobna, jednostavna i
praktična. Trenerka ispunjava ove preporuke, to znači da se koristi najčešće
odeća iz dva dela (gornji i donji).

Oblačenje gornjih delova odeće

sl. 7.1

Bolesnik sedi oslonjen zdravom

rukom. Prvo se uvek oblači bolesna
ruka kod odeće sa prednjim
kopčanjem (sl. 7.1 i 7.2).
Redosled oblačenja odeće bez
prednjeg kopčanja zahteva oblačenje
prvo bolesne ruke zatim zdrave i na
kraju preko glave.

24

27
 16.3.2020

Oblačenje donjih delova odeće

si. 7.4

Donji delovi odeće se oblače u ležećem položaju. Lice koje pomaže u

oblačenju nogavicu navlači prvo na bolesnu nogu a zatim na zdravu.
Odeća se navuče preko oba kolena, zatim bolesnik savije noge u
kolenu i odupre se stopalima o podlogu i podigne karlicu (si. 7.3). U
tom položaju navuku se pantalone preko kukova (si. 7.4).
Odeća koju bolesnik nosi tokom dana olakšava mu program dnevnih
aktivnosti.
25

28
 16.3.2020

Oblačenje gornjih
delova odeće

29
 16.3.2020

Oblačenje donjih delova

odeće

30
 16.3.2020

Oblačenje odeće u postelji

31