SAVREMENE PROCEDURE U ZBRINJAVANJU TEŠKO POVREĐENIH

SA DOMINANTNOM SPINALNOM TRAUMOM

Autor: Specijalista strukovni medicinski tehničar Dragoslav Itov

Ev. br.: D-1-205/21, Odluka o akreditaciji programa KE br: 153-01-00188/2021-01 od 18.05.2021. g.

Anatomija kičmenog stuba

Kičmeni stub predstavlja osnovni deo osovinskog (aksialnog) skeleta čoveka.Lociran је u srеdnjој liniјi zаdnjе strаnе
vrаtа i trupа.Zglobljava se sa lobanjom, rebrima i ulazi u sastav karlice.Kod odraslih osoba svojim pravcem podseća
na izduženo slovo S.U vratnom i slabinskom delu je ispupčen ka napred, a u grudnom i krsnom ka pozadi.

Pokreti kičmenog stuba

Kičmeni stub je snažan nosač težine tela i elastična osovina trupa.Oko tri glavne osovine kičmenog stuba, vrše se
sledeći pokreti:
- pregibanje (anteflexio),
- opružanje (extensio-retroflexio),
- bočno savijanje (lateroflexio) i
- uvrtanje (torsio).

Građa kičmenog stuba

Kičmeni stub se sastoji od 33–34 pršljena:
- 7 vratnih
- 12 grudnih
- 5 slabinskih
- 5 krsnih
- 4-5 trtičnih
Prvа 24 pršlјеna su slobodna, a prеоstаlih (9-10) su mеđusоbnо srаsli i оbrаzuјu krsnu i trtičnu kоst koje ulaze u
sastav karličnog koštanog grebena.

Građa kičmenog pršljena

Po osnovnim karakteristikama svi pršljeni su slični osim prvog i drugog cervikalnog pršljena (atlas i axis)
Spojeve između kičmenih pršljenova čine :
1. zglobovi između zglobnih nastavka
2. međupršljenski kolut (discus intervertebralis)
3. veze (lig. longitudinale ant. et post., ligg. flava, lig.intertransversarium i lig.interspinale)

Kičmena moždina
Kičmena moždina je smеštеnа u kičmеnоm kаnаlu, od lukova atlasa do visine L2 pršljena. Od L2 do vrha krsne kosti
kičmenim kanalom silaze kičmeni živci, podsećaju na konjski rep (cauda equina).

Građa kičmene moždine

Sredinom kičmene moždine pruža se centralni kanal, a oko njega je raspoređena siva masa u obliku latiničnog slova
H.

Na sivoj masi se razlikuju:

- prednji (motorni) rogovi
- zadnji (senzitivni) rogovi
- bočni rogovi
Bela masa je podeljena u tri vrpce (funiculus-anterior, lateralis, posterior).
Vrpce kičmene moždine sadrže duge i kratke moždane puteve
- u zadnoj senzitivni
- u prednjoj motorni
- u bočnoj pomešani, motorni i senzitivni

Uloga kičmene moždine

Kičmena moždina ostvaruje dve osnovne funkcije:
Refleksnu:
- еlеmеntаrni rеflеksi flеksiје i еkstеnziј mišićа uduvа;
- mišićni tоnus;
- vаzоmоtоrni rеflеks (širеnjе i sužаvаnjе lumеnа krvnih sudоvа;
- rеflеksi mоkrеnjа i dеfеkаciје;
- sеksuаlni rеflеksi (еrеkciја i ејаkulаciја)
Provodnu:
- provođenje impulsa u dva pravca, od periferije ka mozgu i obrnuto
Kičmeni živci
Ima ukupno 31 par spinalnih živaca i to:
- cervikalni (8) - C
- torakalni (12) - Th
- lumbalni (5) - L
- sakralni (5) - S
- kokcigealni (1) – Co
Prednje grane spinalnih živaca se udružuju u spletove: cervikalni (C1-C4), brahijalni (C5-Th1), lumbalni (L1-
L4), sakralni splet (L4-S3), pudendalni (S2-S4), trtični (S4-Co)

Kičmeni živac

Polazi pomoću dva korena koji se spajaju pri prolazu kroz međupršljanski otvor

- prednji koren sadrži motorna vlakna

- zadnji senzitivna nervna vlakna
Zadnjem korenu je pridodat senzitivni ganglion.
Dermatomi

Područje kože inervisаne senzornom komponentom spinalnog nerva.

Miotomi

Grupa mišića koju inerviše motorna komponenta spinalnog nervaT1-T12 grudni koš i аbdominаlnа muskulаturа

C3-C5 diјаfrаgma C6 mišići ekstenzori

ručја

C5 rаmeni poјаs, C7 ekstenziја

fleksija podlаktice podlаktice

T1-T12 grudni koš i

аbdominаlnа
muskulаturа

L2 sаviјаnje kukovа
S1 pomernje stopаlа
nа dole
L3 isprаvljаnje
S3-S5 bešika i genitаlni
kolenа
orgаni, kаrlični mišići

Povreda kičme i kičmene moždine

Povreda kičme i kičmene moždine je nasilno oštećenje koje nastaje kao posledica akutnog izlaganja dejstvu
mehaničke sile.
Godišnja incidenca u razvijenim zemljama varira 13-53 na milion stanovnika godišnje.Većina pacijenata je uzrasta od
16-30 godina i to češće muškarca u svim starosnim grupama (82% u dobi od 16 do 21 godine)
Najčešći uzroci ovih povreda su:
- saobraćajni udesi 48%
- padovi 21%
- penetrantne povrede 15%
- sportske povrede 14%

UTICAJ MEHANIČKE SILE NA KIČMENI STUB

Uticaj mehaničke sile na kičmeni stub zasniva se na osnovu 4 koncepta:

1. Glava je poput lopte postavljene na vrat i njena masa se često kreće u suprotnom smeru od torzoa, što
dovodi do dejstva jakih sila na vrat
2. Predmeti u pokretu imaju tendenciju da ostanu u pokretu, a predmeti koji miruju imaju tendenciju da
ostanu u miru.
3. Nagli pokret gornjeg dela nogu izmiče karlicu, što dovodi do naglog pokreta donje kičme. Zbog težine i
inercije glave i trupa, na gornji deo kičme deluju sile, čiji je pravac dejstva suprotan.
4. Nedostatak neurološkog deficita ne isključuje povredu kostiju ili ligamenata kičmenog stuba niti stanja,
koja su napela kičmenu moždinu do granice njene izdržljivosti.

Specifični mehanizam povređivanja

KOMPRESIJA DISTRAKCIJA
FLEKSIJA

EKSTENZIJA FLEKSIJA-ROTACIJA PENETRANTNE

POVREDE
Lokalizacija povreda kičme

55% vratni deo kičme (C5-7;C1-2)

15 % torakalni deo kičme
15% torakolumbalni spoj (Th12-L2)
15% lumbosakralni deo

Povrede vratnog dela kičme mogu biti praćene:

- prestanakom disanja
- kvadriplegijom
- neurogenim šokom

Povrede torakolumbalnog dela:

- paraplegijjom
- retencijom urina
- nekontrolisanom defekacijom

Povrede kičmene moždine

Prema vremenu nastanka povrede kičmene moždine mogu biti:

1. Primarne povrede kičmene moždine:

Kod ovih povreda oštećenje je trenutno i ireverzibilno

- kičmena moždina je presečena, zgnječena ili je prekinuto snabdevanje krvlju

2. Sekundarne povrede kičmene moždine:

Kod sekundarnih povreda može se javiti: hipoksija, hipotenzija, otok, kompresija koštanim fragmenatima.
Ove povrede se mogu sprečiti !
Kod kompletne povrede kičmene moždine javlja se potpuni gubitak motorne i senzorne funkcije ispod nivoa
traumatske lezije.

Kod parcijalne povrede javljaju se različiti neurološki nalazi sa delimičnim gubitkom senzitivne i/ili motorne funkcije
ispod nivoa povrede.

SPINALNI ŠOK
Spinalni šok predstavlja potpuni prestanak motorne, senzitivne i simpatičke funkcije kičmene moždine distalno od
mesta povrede. Praćen je sledećom kliničkom slikom:
- flakcidna paraliza,
- ugašeni refleksi,
- gubitak svih kvaliteta senzibiliteta,
- retencija urina, distenzija creva,
- vazomotorna paraliza (hipotenzija, hipotermija, bradikardija)
Nekoliko nedelja posle presecanja kičmene moždine dolazi do vraćanja refleksnih reakcija, ali se zauvek gubi
sposobnost ostvarivanja voljnih pokreta.
NEUROGENI ŠOK
Nastaje kao posledica lezije simpatičkih puteva (iznad Th6). Praćen je sledećom kliničkom slikom:
- Bradikardija
- Hipotenzija
- Topla, crvena i suva koža ispod mesta lezije
- Prijapizam
Dijagnoza se postavlja isključivanjem ostalih uzroka šoka. Prehospitalno neurogeni šok se tretira kao hemoragički.
Moguća povreda kičmenog stuba može nastati kod sledećih mehanizama povređivanja:
- saobraćajne nesreće pri velikim brzinama
- pad sa visine ( visine 3x veće od visine pacijenta)
- skok u plitku vodu
- motociklističke nesreće
- sudar vozila sa /biciklom ili pešakom
- penetrantne povrede u/ili blizu kičmenog stuba
- sportske povrede glave i vrata
- ispadanje iz vozila
Moguća povreda kičmenog stuba može biti praćena sledećim simptomima i znacima:
- Bol u vratu ili leđima (spontano/na pokret)
- Deformitet kičme
- Palpatorna osetljivost kičme
- Gubitak motorne aktivnosti ekstremiteta
- Gubitak senzibiliteta ekstremiteta
- Inkontinencija, prijapizam
- Neurogeni šok

PROCENA MESTA NESREĆE PODRAZUMEVA:

- ličnu zaštitu
- bezbednost mesta nesreće
- broj povređenih
- dodatnu opremu/dodatne ekipe
- MEHANIZAM POVREĐIVANJA

PRIMARNI PREGLED POVREĐENOG

Ac - Zbrinjavanje disajnog puta i manuelna stabilizacija vratnog dela kičme

B - Procena disanja
C - Procena cirkulacije
D - Procena neurološkog statusa
a. GKS
b. Motorna aktivnost ekstremiteta (zatražiti od pacijenta da pomera prste ruku i nogu
c. Senzibilitet (ispitati osećaj dodirivanjem prstiju ruku i nogu)
d. Zenice
E - Osloboditi povređenog odeće/Uslovi spoljašnje sredine

TRANSPORT: vitalni znaci, ponovni ABCD, otvaranje iv linije, EKG monitoring, praćenje Sa O2

DOZVOLJENE INTERVENCIJE NA TERENU

1. Zbrinjavanje prohodnosti disajnog puta ima primarni prioritet (opstrukcija, sukcija, strano telo,
dekompresija grudnog koša, zatvaranje otvorenog pneumotoraksa itd.)
2. Asisitirana ventilacije
3. Što ranija primena kiseonika u cilju održavanja SaO2 preko 95%
4. Kontrola spoljašnjeg krvarenja
5. Reanimacija
6. Rešavanje otvorenog pneumotoraksa
7. Stabilizacija torakalnog kapka
8. Dekompresija tenzionog pneumotoraksa
9. Stabilizacija stranih tela
10. Imobilizacija i priprema za transport
Postupci koji nisi životno neophodni, postavljanje udlaga, otvaranje venskog puta ili hitna endotrahealna intubacija
ne smeju zadržavati transport kritičnog pacijenta.Oni se sprovode u transportu.

IMOBILIZACIJA
Imobilizacija je postavljanje dela tela ili celog tela u stanje mirovanja – nepokretnosti.
Standardna sredstva za imobilizaciju
Standardna sredstva za imobilizaciju imaju tačno određen oblik, veličinu i namenu. Serijski se proizvode po
određenim standardima.
Standardna sredstva za cervikalnu imobilizaciju su:

 Cervikalna kragna (Šancova kragna) - za imobilizaciju vratnog dela kičme

 Spinalna daska - za imobilizaciju celokupnog kičmenog stuba
 Kratka spinalna daska (ked) - za imobilizaciju kičmenog stuba prilikom izvlačenja povređenih
 Skup-streč nosila (rasklopiva fero nosila) - za imobilizaciju kičme prilikom izvlačenja i prenošenja povređenih
 Vakum dušek - za imobilizaciju celokupnog tela povređenog

Kratka spinalna daska

Spinalna daska

Vakum dušek Dečiji body splint

Streč nosilo
K.E.D.
INDIKACIJE ZA SPINALNU IMOBILIZACIJU
1. Izmenjeno stanje svesti povređenog
2. Bol i osetljivost u predelu kičmenog stuba, uključujući i bol pri pokretnu, anatomski deformiteti u
predelu kičme
3. Neurološki deficit
4. Povređeni koji su pod dejstvom alkohola ili narkotika
5. Izuzetno bolne povrede koje ometaju normalno rasuđivanje unesrećenog
6. Problemi u komunikaciji
OSNOVNI PRINCIPI IMOBILIZACIJE

1. Manuelna stabilizacija glave i vrata ( u neutralnoj poziciji bez ikakve trakcije ukoliko to nije kontraindikovano )
KONTRAINDIKACIJE ZA POSTAVLJANJE GLAVE U NEUTRALNI POLOŽAJ :
- spazam vratnih mišića
- neurološki deficit - parestezija, mišićna slabost
- pojava problema sa disajnim putevima i ventilacijom
U ovim slučajevima ne treba insistirati na neutralnom položaju glave i vrata, nego imobilisati u zatečenom
položaju.

2. Primarni pregled pacijenta (u cilju utvrđivanja stanja koja ugrožavaju život)

3. Provera motorike, senzibiliteta i pulsa na sva četri ekstremiteta

4. Pre postavljanja cervikalne kragne vrši se pregled vrata pacijenta

(osetljivost paravertebralne muskulature i vratne kičme, deformitet kičme, vene vrata, traheja)

5. Postavljanje kompletne spinalne imobilizacije i priprema za transport.(spinalna daska, fiksatori za glavu, trake za
fiksiranje)

Po završenoj spinalnoj imobilizaciji proceniti ponovo ABCD, kao i stanje motorne aktivnosti, senzibiliteta i pulsa na
sva četri ekstremiteta.

CERVIKALNA KRAGNA
Cervikalna kragna (Šancova kragna) je standardno sredstvo, tj. čvrsti aparat za imobilizacju vratne kičme, predviđen
da omogući spasiocu da održi neutralnu poziciju glave, prevenciju bočnog i prednje - zadnjeg pomeranja, kao i
ekstenziju vratne kičme povređenog za vreme transporta i rutinske nege. Neutralna pozicija glave sprečava oštećenja
ili presecanje kičmene moždine oštećenim pršljenovima i/ili stranim telima. Neutralna pozicija sprečava da kičmena
moždina bude izložena fizičkoj ili ishemijskoj povredi zbog uvrtanja ili kompresije. Čvrste cervikalne kragne su samo
deo konačne imobilizacije povređenog sa povredama kičmenog stuba i same po sebi ne pružaju 100 % sigurnost
imobilisanom, te je potrebno primeniti još neku dopunsku imobilizaciju (spinalnom daskom, ked-om, vakum
dušekom).Ove kragne štite vratnu kičmu od kompresije, donekle stabilizuju vrat i ograničavaju pokrete i to:
- fleksiju za 90%,
- ekstenziju za 50% a
- lateralno savijanje i rotaciju za 50%.

ODMERAVANJE I POSTUPAK POSTAVLJANJA CERVIKALNE KRAGNE

Pravilno postavljanje cervikalne kragne vrše dve osobe.

1. Jedan osoba rukama osigurava glavu i vrat, nežno pridržavajući iste u neutralnoj poziciji. Kada su glava i vrat
stabilizovani, druga osoba određuje odgovarajuću veličinu kragne. Svojom jednom rukom odmerava razmak
između ramena i donje ivice mandibule povređenog.
 2. Izmerenu dužinu vrata prenosi na bočnu stranu kragne i to od obeleženog gornjeg dela do donje plastične
ivice tela kragne (ne na sunđerasti deo).

3. Nakon odabira adekvatne veličine ista osoba postavlja i fiksira kragnu.

4. Postavljeni kragne ne sme izazvati hiperekstenziju pacijentovog vrata.

Postavljanje cervikalne kragne kod povređenog u sedećem položaju:

Pravilno postavljanje svakog okovratnika za imobilizaciju vratnog dela kičmenog stuba zahteva dve osobe.

1. Prva osoba vrši stabilizaciju i neutralno pozicioniranje glave i vrata povređenog sa široko lepezasto raširenim
prstima obeju ruku sa obe strane glave povređenog uz blagu ekstenziju glave u osi, bez zabacivanja, rotacije
ili nekih drugih naglih pokreta.

2. Druga osoba, prilazi sa leve strane povređenog, i postavlja okovratnik na taj način što jednom rukom hvata
okovratnik sa prednje strane i pozicionira ga tako da deo predviđen za bradu dobro nalegne na koštani deo
brade, a nastavak za sternum dobro nalegne na grudnu kost. Kragna je dobro postavljena ukoliko telo kragne
leži na ramenima povređenog i na sternumu bez slobodnog prostora, a brada povređenog je čvrsto
pozicionirana na nastavku za bradu u neutralnoj poziciji.

3. Dok druga osoba drži prednji deo kragne poziconirane na pravo mesto, drugom rukom provlači zadnji deo
kragne (deo na kome se nalazi ¨čičak¨ traka za fiksiranje) iza glave i vrata povređenog i nakon podešavanja uz
dotezanje ¨čičak¨ trake fiksira i osigura kragnu.
Upozorenje:
Potrebno je održavati neutralnu poziciju glave i vrata za vreme celog posupka. Sve dok okovratnik nije pravilno
postavljen i povređeni nije imobilisan glava se ne sme puštati.
Dalja imobilizacija glave i vrata se vrši dodatnom opremom, povređenom se postavlja kratka spinalna daska ili KED i
tek onda se pristupa izvlačenju i prenošenju do sanitetskog vozila.

Postavljanje šancove kragne (okovratnika) kod povređenog u ležećem položaju:

Ako je povređeni na leđima provlači se zadnji deo kragne iza pacijentovog vrata.

Kada je zadnji deo kragne postavljen, može se postaviti prednji deo ispod brade. Dok se podešava odgovarajuća
pozicija jednom rukom, drugom se podešava “čičak” traka.

Nakon toga proverava se da li je slobodni kraj “čičak” trake dobro prilepljen i da li je u parelelnoj poziciji sa delom za
koji se lepi.

Upozorenje:

Kao i u prethodnom slučaju potrebno je održavati neutralnu poziciju glave i vrata za vreme celog postupka. Sve dok
kragna nije pravilno postavljen i povređeni nije imobilisan, glava se ne sme puštati. Dalja imobilizacija glave i vrata se
vrši dodatnom opremom, povređeni se postavlja na spinalnu dasku sa odgovarajućim sigurnosnim pojasevima
(fiksatorima) i fiksatorom za glavu.

Veličina kragne je veoma bitna za pouzdanost stabilizacije cervikalne kičme. Kragna mora da bude dobro pritegnuta
uz vrat ali ne sme da ošteti kožu vrata, da kompromituje cirkulaciju u predelu vrata i ne sme da kompromituje
process disanja.Samo ovako postavljena kragna ima svoju funkciju

● labavo postavljena kragna: ne ograničava pokrete i može da dovede do opstrukcije disajnog puta.
● previše stegnuta kragna može da dovede do kompresije krvnih sudova vrata.

GREŠKE U ODMERAVANJU CERVIKALNE KRAGNE

● mala kragna – dozvoljava značajnu fleksiju glave i vrata. ● prevelika kragna - dovodi do hiperekstenzije ili punog
obima pokreta ukoliko se brada nalazi u kragni.
 Cervikalna kragna je dobro odabrana, odnosno odmerena i postavljena u koliko:

Prednji deo kragne naleže na:

- uglu mandibule
- klavikulama
- grudnom košu

Zadnji deo kragne naleže na:

- okcipitumu lobanje
- trapezoidnom mišiću
- torakalnoj kičmi

Ovim je i dalje omogućen pokret C6, C7 i Th1 pršljenova, ali je sprečena njihova kompresija.

IMOBILIZACIJA TRUPA

Trup mora da se imobiliše tako da se spreče pomeranja u svim pravcima ( gore, dole, levo, desno).

- Trup i karlica se imobilišu tako da torakalni, lumbalni i sakralni deo kičmenog stuba i karlica ne mogu
da se pomeraju.
- Trup se imobilisati pre nego što se fiksira glava.Na taj način se sprečava angulacija cervikalne kičme,
usled pomeranja imobilizacionog sredstva pri stezanju fiksator traka oko trupa.

IMOBILIZACIJA SPINALNOM DASKOM

Spinalna daska je standardno sredstvo za imobilizacioju celokupnog kičmenog stuba povređenog. Standardnih je
dimenzija (1870 x 400 mm) i izrađuje se od drveta ili savremenih specijalnih plastičnih materjala. Ove savremene
spinalne daske propuštaju rendgenske zrake te se povređeni može snimati sa daskom bez premeštanja odnosno u
položaju u kome je imobilisan na dasci.

Sastavni deo spinalne daske čine fiksator trake kojima se vrši fiksiranje povređenog. Pored navedenih fiksator traka
dodatni deo spinalne daske čini fiksator za glavu.
Duž bočnih ivica daske se nalaze manji otvori, kroz koje se provlače trake za fiksiranje, i veći koji služe kao rukohvati
prilikom prenošenja povređenih. U gornjem delu daske se nalaze još otvori za postavljanje fiksatora za glavu.

Postupak imobilizacije:

1 Povređeni se postavlja na dasku nakon što mu se imobiliše vratni deo kičme cervikalnom kragnom. U
postavljanju povređenog učestvuje više osoba. Prva osoba hvata povređenog za glavu i vrši blagu ekstenziju,
a druga vrši ekstenziju nogu u suprotnom smeru, dok treća, četvrta i peta stavljaju svoje ruke ispod vratnog
dela kičme, slabinskog dela, karlice, natkolenica i potkolenice i na komandu vođe spasilačkog tima
istovremeno podižu povređenog i pristupaju prenošenju i postavljanju na spinalnu dasku.

2. Nakon postavljanja povređenog na spinalnu dasku pristupa se fiksiranju.

3. ’’V’’ kraj fiksator trake postavlja se preko ramena povređenog odnosno revera
4. Odmotati fiksator trake do pacijentovih nogu odrzavajuci centralni pojas po sredini tela
5. Postaviti trake normalno po osnovi tela na tačkama za fiksiranje - ramena, grudni koš, karlica, kolena, stopala
(trake provlačiti kroz manje otvore na dasci)
6. Prvo se fiksira 1. traka oko grudnog koša, istovremeno na obe strane, čime se onemogućava neželjeno
okretanje povređenog
7. Zatim se fiksira i dotegne 2. traka oko karlice
8. Nakon toga 3. traka malo iznad kolena
9. Dotezanjem završnog kraja 4. trake ''T'' oko stopala onemogućavaju se pokreti rotacije
10. Na kraju učvrstiti pacijentovu glavu pomoću fiksatora za glavu i dotegnuti traku – ''V'' traku
Uvek proveriti poziciju i zategnutost traka pre tarnsporta !

1.

2.

3.
● Kada se trup fiksira za dasku i kada se (po potrebi) pod glavu postavi odgovarajuća podloga pristupa se fiksiranju
glave.

● Zbog okruglog oblika, glava se ne može fiksirati na ravnu podlogu samo trakama, već je neophodno koristiti
bočne fiksatore da bi se sprečila rotacija

Zaštita od pokreta:
gore – dole; levo desno Pomeranje karlice i donjeg dela kičme
(sprečava kompresiju i lateralno sprečavaju trake preko karlice, butina I
pomeranje pršljenova) stopala

Cefalično pomeranje Kaudalno pomeranje

sprečavaju trake preko ramena sprečava traka preko karlice

FIKSIRANJE NOGU

● spoljašnja rotacija nogu može da dovede do anteriornog pomeranja karlice i donje kičme.
(fiksiranjem nogu jednu za drugu eliminiše ovu mogućnost).
FIKSIRANJE RUKU

● ruke treba fiksirati za dasku ili preko grudnog koša povređenog.

● Jedan od načina - postave se na dasku pored tela, sa dlanovima okrenutim ka unutra i pričvrste trakom
koja ide preko nadlaktica i trupa. Ova traka treba dobro da prijanja, ali ne i da bude toliko čvrsta da
kompromituje cirkulaciju.

● ruke ne treba vezivati trakama koje idu preko karlice ili oko prepona.

NAJČEŠĆE GREŠKE U IMOBILIZACIJI

1. Nekorektna imobilizacija – ukoliko telo nije dobro pričvršćeno na spinalnoj dasci, ili glava može
nesmetano da se pomera.
2. Imobilizacija sa hiperekstendiranom glavom – nastaje kao posledica nedostatka podloge ispod glave
odraslog pacijenta koji se postavlja na prednji deo spinalne daske.
3. Podešavanje traka na torzu nakon što je glava osigurana

IMOBILIZACIJA VAKUM DUŠEKOM

Vakum dušek je univerzalno standardno sredstvo za imobilizaciju. Koristi se kod teško povreženih i služi za
imobilizaciju celog tela.Izrađen je od materijala koji omogućavaju vrhunsku termičku izolaciju, jednostavno
održavanje i pouzdanu dezinfekciju.
Jednostavna konstrukcija dušeka i materijal od kojeg je izrađen omogućava brzu i pouzdanu imobilizaciju celog tela.
Vakum dušek funkcioniše na principu dekompresije, koji je zasnovan na povećanju unutrašnje gustine dušeka, koja
se postiže putem izvlačenja vazduha specijalnom vakum pumpom iz unutrašnjosti i sabijanju specijalnih kuglica
unutar istog.
Povećanje gustine unutrašnjosti izaziva očvršćavanje kompletnog dušeka i formiranje pacijentovog otiska u dušeku
(’’korito’’)
Postupak imobilizacije vakum dušekom:

1. Otvoriti ventil dušeka (nalazi se u donjem kraju dušeka) da bise izjednačili pritisak u unutrašnjosti dušeka sa
prosečnim spoljašnjim pritiskom vazduha i na taj način omogućilo korektno postavljanje.
2. Postaviti dušek na ravnu - čvrstu podlogu i spolja ravnomerno rasporediti kuglice unutar dušeka (da budu
zastupljene duž čitave zapremine dušeka).
3. Postaviti povređenog preko dušeka i modelirati dušek uz telo povređenog.

4. Spojiti vakum pumpu sa ventilom.

5. Izvršiti dekompresiju dušeka izvlačenjem vazduha specijalnom vakum pumpom ili električnim aspiratorom.

6. Dekompresiju vršiti do postizanja takve čvrstoće koja će omogućiti prenos povređenog bez uvijanja ili
''lomljenja'' dušeka.
7. Na kraju zatvoriti ventil dušeka i ukloniti vakum pumpu.

IMOBILIZACIJA STREČ NOSILOM

Rasklopivo nosilo je univerzalno sredstvo za imobilizaciju. Prvenstveno služi za izvlačenje i prenošenje povređenih i
obolelih. Izrađeno je od aluminijuma.

Dužina nosila može da se koriguje prema konstituciji i uzrastu povređenog. Ovaj aparat pruža brzu, lagodnu i
pouzdanu imobilizaciju. Pre nego što se pristupi zbrinjavanju povređenog nosilo se postavi pored povređenog da bi
se odredila adekvatna dužina.

Zatim se otvaraju osigurači koji se nalaze po sredini bočnih strana nosila (2 osigurača) i nosilo se po potrebi
produžava ili skraćuje. Kada se koriguje dužina, zatvaraju se bočni osigurači i nosilo je spremno za intervenciju. Dve
osobe zbrinjavaju povređenog. Jedan spasilac hvata jedan kraj nosila, drugi drugi kraj.
Na krajevima nosila (gornjem i donjem) nalaze se još dva osigurača. Istovremenim pritiskom na jedan i drugi, nosilo
se razdvaja (rasklapa) na dve identične polovine.

Jedna polovina nosila se podvlači ispod jedna strane tela povređenog, druga polovina ispod druge strane, a pritiskom
na osigurače spajaju se nosila i pristupa se fiksiranju povređenog fiksator trakama.

Ovim postupcima je zbrinut povređeni, a da nije pomeran ili okretan. Prilikom postavljanja nosila voditi računa da
gornji širi kraj nosila ide ispod glave i trupa povređenog, a donji uži ispod nogu.

IMOBILIZACIJA K.E.D. – om ( Kendrick Extrication Device )

IMOBILIZACIJA KRATKOM SPINALNOM DASKOM

SKIDANJE ZAŠTITNE KACIGE

Zaštitnu kacigu skinuti u sledećim situacijama:

- ako je povređeni bez svesti, a kaciga ometa disanje,

- ako je povređeni bez svesti i povraća,
- ako je povređeni bez svesti i disanja, pa treba započeti KPR,
- u svim težim slučajevima povrede glave sa krvarenjem.

Kacigu nikad ne treba skidati kod:

- penetrantnih povreda glave

- ukoliko dođe do pogoršanja stanja povređenog prilikom skidanja kacige postupak se prekida.
Za pravilno skidanje kacige su potrebne dve osobe. Prva osoba klekne iza glave i obema rukama obuhvati kacigu sa
strane u visini donje vilice, održavajući glavu povređenog u neutralnom položaju. Za to vreme, druga osoba, kleči sa
strane i otvara zaštitno staklo (vizir), a zatim otvara ili reže fiksacionu traku kacige ispod brade. Druga osoba
preuzima stabilizaciju glave i vrata postavlјajući jednu ruku ispod vrata (cervikalna kičma) i potilјka povređenog
istovremeno uvlačeći prste ispod ivice kacige, a drugu ruku postavlja na donju vilicu.

Onda prva osoba širi kacigu koliko god je to moguće, odiže je preko brade i nosa, polako povlači ka sebi, skida istu i
odlaže sa strane. Po odlaganju kacige, prva osoba ponovo preuzima stabilizaciju glave i vrata, tako što postavlјa
dlanove ruku preko ušiju povređenog, a kažiprstima i palčevima drži donju vilicu. Druga osoba, odmerava veličinu
cervikalne kragne i vrši imobilizaciju vratne kičme.Nakon imobilizacije vratne kičme, nastaviti dalje sa kompletnom
imobilizacijom celog kičmenog stuba, karlice i ekstremiteta.
PROCEDURE U TOKU TRANSPORTA

- primeniti adekvatan položaj povređenog

- kontrolisati vitalne parametre
- uspostaviti EKG monitoring
- otvoriti I.V. linije i vršiti nadoknadu volumena
- pratiti saturaciju O2
- ponoviti AcBCDE protokol
- kontrola svih odrađenih procedura.

Literatura:

1. Matthes G, Trentzsch H, Wölfl CG, Paffrath T, Flohe S, Schweigkofler U, Ekkernkamp A, Schulz-Drost S, für die
Sektion Notfallmedizin, Intensivmedizin und Schwerverletztenversorgung (NIS) der Deutschen Gesellschaft
für Unfallchirurgie e. V. [Essential measures for prehospital treatment of severely injured patients : The
trauma care bundle]. Unfallchirurg. 2015 Aug; 118(8):652-6.+
2. Grant RA, Quon JL, Abbed KM.. Management of acute traumatic spinal cord injury.Curr Treat Options
Neurol. 2015 Feb;17(2):334. doi: 10.1007/s11940-014-0334-1.
3. Stojilјković J., Stojilјković A., Itov D.: „Zdravstvena nega u hirurgiji“, Altera books, Beograd, 2014 (udžbenik – Visoka
zdravstvena škola strukovnih studija Beograd)
4. Piatek S, Pliske G, Ballaschk A, Witzel K, Walcher F. [Value of clinical key symptoms in the primary treatment
of severely injured patients]. Unfallchirurg. 2015 Aug;118(8):666-74. doi: 10.1007/s00113-015-0047-2.
5. Oteir AO, Smith K, Jennings PA, Stoelwinder JU. The prehospital management of suspected spinal cord injury:
an update. Prehosp Disaster Med. 2014 Aug;29(4):399-402. doi: 10.1017/S1049023X14000752.
6. Šijački A, Lešić A, Saravolac S. Trauma. U: Čovičković-Šternić N, editor. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse
za prehospitalno zbrinjavanje hitnih stanja (In Serbian). Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije,
2013, p. 98-108.
7. Präklinisches Traumamanagement: Prehospital Trauma Life Support (PHTLS). 2. Auflage. National Association
of Emergency Medical Technicians (NAEMT). Urban & Fischer Verlag / Elsevier, 2011, ISBN 3-437-48621-7.
8. Stojilјković J., Urgentna medicinska pomoć sa negom: praktikum, Knjiga-komerc, Beograd, 2006