ŠTAJEHRONIČNA BOLEST BUBREGA?

Ako naši bubrezi postepeno gube svoju funkciju, onda govorimo o hroničnoj bolesti
bubrega (HBB).
To je "tiha" bolest koja obično prolazi nezapaženo - u većini slučajeva se ne
oseća.
Ipak ona pogađa mnogo više ljudi nego što se obično misli.
1 OD 10 ODRASLIH OSOBA U SVETU »MA NEKI OBLIK OŠTEĆENJA BUBREGA!!!
Visok krvni pritisak i dijabetes su glavni uzroci Kronične bolesti bubrega (HBB).
Ako se HBB pogorša, može voditi bubrežnoj slabosti. Da bi osoba preživela tešku
bubrežnu slabost, neophodna joj je transplantacija bubrega ili lečenje ponavljanim
dijaliznim tretmanima.
Osobe sa HBB imaju veći rizik od razvoja
Projek
Pokrovitelj - MINISTARSTVO ZDRAVLJA
DA LI STE ZNALI?
vakoga dana dravi bubrezi irofiltriraju i očiste 00 litara krvi.
1
rosečno u ljudskom telu cirkuliše oko litara krvi.
"ubrezi uklanjaju štetne materije i rišak vode iz organizma putem urina.
lubrezi pomažu održavanje vrednosti lemijskih supstanci u našem telu. (Na,
Bubrezi proizvode važne hormone oji stimulišu koštanu srž da stvara rvena krvna
zrnca, regulišu naš krvni iritisak, pomažu da naše kosti ostanu vrste,...
'iše od 500 miliona ljudi, širom sveta, dnosno 10% odrasle populacije, ima leki
oblik oštećenja bubrega.
:ak 90% ljudi sa HBB ostaje nedijag-lostikovano.
''iše od 1,5 miliona ljudi se trenutno ^država u životu putem dijalize ili
ransplantacije. Očekuje se da će e u narednih 10 godina taj broj jdvostručiti.
Jijabetes vodi tri puta većem poras-|u rizika od razvoja bubrežne slabosti.
'redviđa se da će broj dijabetičara, do O25.a. oorasti za 70%. dostižući cifru
LIZNIH TRETMAN

o. -o
Arterv

Pumpi
Anti-coagulant
RANO OTKRIVANJE l PREVENCIJA
Na sreću, hroničnu bubrežnu bolest možemo otkriti na vreme i to vrlo jednostavno.
Jeftini testovi našeg urina i krvi, te kontrola krvnog pritiska, mogu pokazati rane
znake oštećenja bubrega.
Dobra vest je da kada otkrijemo ovaj problem:
• možemo usporiti ili čak zaustaviti dalji razvoj bolesti bubrega
• možemo sprečiti kardiovaskularne bolesti primenom odgovarajućih lekova za
kontrolu krvnog pritiska, efikasnom regulacijom malokrvnosti, boljom kontrolom
šećerne bolesti i promenom nekih životnih navika.
VISOKORIZIČNE GRUPE STANOVNIŠTVA
• osobe sa dijabetesom
• osobe sa visokim krvnim pritiskom
• gojazne osobe
• osobe sa porodičnom istorijom dijabetesa, hipertenzije ili bolesti bubrega
Ako pripadate bilo kojoj od ovih grupa, trebalo bi da zamolite svog

SVETSK! DAN BUBREGA

Svake godine Svetski dan bubrega se obeležava drugog četvrtka u martu i okuplja
udruženja zdravstvenih radnika i pacijenata u više od 60 zemalja, kako bi podržali
prevenciju HBB (hroničnih bolesti bubrega). Cilj Svetskog dana bubrega je da
podigne svest o ključnoj ulozi naših bubrega i da širi poruku daje HBB česta,
opasna ali, u mnogim slučajevima, lečiva bolest.
Ova udruženja su ujedinjena i vođena saznanjem da će, ako ne reagujemo odmah, broj
izgubljenih života usled bubrežnih oboljenja nastaviti da raste, te da stavljanje
teme bubrega na dnevni red vlada širom sveta, može dovesti do značajnih boljitaka,
kako za pacijente, tako i za zdravstveni budžet.
TRANSPLANTACIJA BUBREGA U SRBIJI
U Srbiji se godišnje uradi prosečno oko 40 transplantacija bubrega, uglavnom sa
živih davalaca.
Na transplantaciju bubrega trenutno čeka preko 1000 pacijenata.
Da bi se održao trenutni broj pacijenata na dijalizi, neophodno je godišnje uraditi
preko 200 transplantacija bubrega.
Zbog toga je nemoguće oformiti veliku bazu donora organa.
Da bi postojala i teorijska mogućnost za dovoljan broj transplantacija, neophodna
je do-norska baza od bar 4 miliona ljudi. Osim toga potreban je niz osposobljenih
timova i opremljenih zdravstvenih ustanova za uzimanje i transplantaciju organa.

Ma koliko kvalitetna bila, dijalizom se, iz krvi, odstrani samo 18% onih štetnih
materija koje je u stanju da eliminiše zdrav ljudski bubreg!!!
RE NA
Udruženje bubrežnih bolesnika i invalida na kućnoj dijalizi Republike Srbije-
RENALIS
Gandijeva 89,11070 Beograd 063477147; 0653477147
www.dijaliza.org.rs e-mail: renalis@dijaliza.org.rs
MOŽE l MORA BOLJE!!!
l
U Srbiji se trenutno, u 48 centara za dijalizu i na kućnim tretmanima, različitim
vrstama dijalize u životu održava preko 4000 pacijenata.
U svakom trenutku, u Srbiji, na mesto za dijalizu čeka oko 200 pacijenata.
Postojeći centri za dijalizu, u okviru državnih zdravstvenih ustanova, uglavnom ne
ispunjavaju sve norme propisane Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje
zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene
službe.
Dijalize se rade u tri i četiri umesto u dve smene. To uslovljava kratke dijalizne
tretmane, što dovodi do nedovoljne izdijaliziranosti pacijenata i neadekvatnog
oporavka.
Veliki broj pacijenata, na dijalizne tretmane, putuje i po više od 10Okm u jednom
pravcu, što je izuzetan dodatni napor.
Da bi svi pacijenti dobili odgovarajući dijalizni tretman i u što većoj meri
izbegli duža putovanja, Srbiji je trenutno neophodno oko 300 novih dijaliznih
mesta.
Srbija te centre za dijalizu može da dobije bez ijednog uloženog dinara!
Već sada na dozvolu za početak rada, neopravdano dugo, čeka nekoliko, privatnim
kapitalom, izgrađenih i opremljenih centara za dijalizu, koji su veliki iskorak u
kvalitetu i zadovoljavaju sve propisane norme.
Za to vreme stotine pacijenata, i dalje,
1 putuju u jako udaljene i već preopterećene centre za diializu. što dodatno
utirp na <;manii\/amp