Leonard A.

Bulen

Vetina ivljenja
Prevod Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

JANUAR Veba relaksacije

Ve je davno reeno da je ivot suvie ozbiljan da bismo ga uzimali ozbiljno. oemo ovome dodati da je ivot toliko ozbiljan i toliko tegoban da stvarajui otpor prema njemu i postajui napeti samo ga inimo jo gorim. Drugim reima, ta napetost samo poveava ozbiljnost stvari. oda vi ne mislite da je ivot toliko ozbiljan i tegoban. !ekima od nas to neprekidno traganje za uicima relativno je uspeno i oni oseaju da dobijaju neto vie od uobiajene pola"pola meavine zadovoljstva i nezadovoljstva, malo vie odmora nego napora, malo vie sree nego tuge. #o je sve to oni oekuju i s razlogom su zadovoljni. oda vi pripadate ovoj grupi. $ma i onih koji dobijaju neto drugo od prosene pola"pola meavine sree i tuge, ivot im udeljuje manje uivanja nego bola i takvi moraju vie da daju nego to dobijaju. oraju da ulau velike napore, a uivaju malo manje, njihove nedae preteu nad njihovom sreom. !jihova tvrdoglava nastojanja da iz ivota iscede vie od onoga to im on moe dati stvara u njima opte stanje napetosti, koje ivot pretvara u neto jo ozbiljnije. oda vi pripadate ovoj grupi. %roj onih me&u nama koji su napeti, ini se, premauje broj onih koji su oputeni' ali malo je onih koji shvataju koliko su napeti i na koji nain im ta napetost donosi nove probleme. (ako uopte nastaje ta napetost) *re svega treba da znate da je u odre&enim uslovima napetost neophodna. +ko se nalazite u opasnosti, prirodna je reakcija da napnete svoje miie' itav va ,iziki mehanizam priprema se ili za beg ili za borbu. -va reakcija bila je kljuna u borbi za preivljavanje, tako da je proces grenja miia, zajedno sa promenom psihikog stanja, neophodan u specijalnim situacijama. +li tu nastaju tekoe. !iste u stanju da potpuno uklonite napetost' oseate da ste stalno napeti, ak i onda kada za to nema nekog vidljivog razloga. Shvatate da je napetost potrebna u nekim situacijama, ali ne i ./ sata, sedam dana u nedelji. 0

*re nego to krenete dalje, morate sebi postaviti sledee pitanje1 ta podrazumevam pod napetou) 2asno vam je da miina napetost znai stanje u kojem su miii delimino kontrahovani, a nervi koji ih kontroliu spremni su da ih u deliu sekunde jo vie zgre. +li ta podrazumevate pod mentalnom napetou) Va um kontrolie nerve koji vode do vaih miia, tako da ukoliko su ti nervi neprekidno u stanju iekivanja, to je zato to va um deluje kao da stalno oekuje da se iznenada pojavi nekakva opasnost. Va um je, uvi&ate, u stanju pripravnosti i ta pripravnost je izazvana ili strepnjom ili ogorenjem ili eljom za samopotvr&ivanjem. 3 nekim situacijama ta pripravnost je preporuljiva i korisna' ali ako dugo potraje, ona je u celini uzev besmislena, bez ikakvog objekta na koji bi se usmerila i "" to je najgore "" izvan neposredne kontrole vae svesti. -na biva kontrolisana sa podsvesnog nivoa, umesto viim ,unkcijama svesti. $nicijalni uzroci vae napetosti lee, istina, u spoljnjem svetu' oni lee u vaoj potrebi da zaradite za ivot, u vaim porodinim obavezama i u zahtevima koji se postavljalju pred vas da se takmiite u svetu otre konkurencije. !o, pravi uzroci napetosti nalaze se u vama samima' pre svega, u strepnji koju oseate onda kada je ugroeno neto do ega vam je stalo' drugo, u ogorenju koje gradite prema ljudima i stvarima koje ugroavaju ono do ega vam je stalo i va oseaj sopstvene vanosti' i tree, u potrebi da se samopotvr&ujete koja vas neprestano mui. *ogledajmo jedan po jedan ta tri osnovna uzroka napetosti. *rvi od njih, strepnja, ra&a se kada je neto to cenite u opasnosti. 4to je vie stvari koje elite tim sebe inite ranjivijim prema strepnji. $ako je strepnja povezana sa vie emocionalnih ,aktora, njezin osnovni temelj je vaa briga za sopstveno blagostanje i blagostanje svojih blinjih i stvari koje vam pripadaju. *rema budistikoj psihologiji, ta briga nastaje iz elje usmerene ka samome sebi, koja se mani,estuje ne samo u svojim najgrubljim oblicima kao pohlepa i tvrdiluk, ve i u mnogim manje oiglednim ,ormama. Drugi me&u osnovnim mentalnim ,aktorima koji izazivaju napetost jeste ogorenje. *oto u ivotu nailazite na toliko mnogo neprijatnosti i ,rustracija, izgra&ujete averziju prema stvarima i ljudima za koje vam se ini da ih izazivaju. $ poto ta averzija "" u njezinim blagim i tako&e izraenim mani,estacijama "" nije obino ni potpuno ispoljena ni potpuno razreena, ona ostaje da vri i tinja u obliku ogorenja. #rei me&u osnovnim mentalnim ili unutranjim uzrocima napetosti jeste lana potreba, koja vas neprestano proganja, da se dokazujete i time sebi obezbedite oseaj vanosti ak i po cenu samoobmanjivanja.#u potrebu sasvim lako moete da uoite kod drugih, onda kada se ispolji u svojim najvulgarnijim oblicima, ali kod sebe ste je vrlo retko svesni. 3 budistikoj psihologiji ova dvolina potreba za dokazivanjem, za osvajanjem oseaja prestia ili vanosti smatra se obmanom. 2edno od najvanijih pouka %udinog uenja jeste da je to nae sopstvo, to 5ja5, u krajnjem sluaju privid i da sve nae sklonosti ka samopotvr&ivanju, kao i oseaju in,eriornosti i superiornosti, jesu delovi te duboko ukorenjene obmane sopstva, due, egoa.
* * *

#ako uvi&ate da, prema budistikom uenju, sva nesrea izvire na kraju iz elje, odbojnosti i obmanutosti. $ poto na njih ovde gledamo kao na ,aktore koji izazivaju napetost, elja se ispoljava kao strepnja, odbojnost se ispoljava kao ogorenje, a obmanutost se ispoljava kao elja za samopotvr&ivanjem. Sve dok ne razvijete odre&eni stepen samorazumevanja, niste potpuno svesni stvarnih uzroka svoje strepnje, niste potpuno svesni stupnja svoga ogorenja, niti zaista znate naine na koje sami sebe potvr&ujete. !a taj nain niste u stanju da se na pravi nain nosite sa svojom neeljenom napetou na mentalnom planu. 6lavni korak u osloba&anju od mentalne napetosti jeste usvajanje jedne radne ,ilozo,ije ili, ako vie volite, praktine ,ilozo,ije. oda vi ve imate neku radnu ,ilozo,iju, a moda i ne, ali u svaku sluaju eleo bih da vam izloim jednu skicu budistikog uenja u nadi da e vam to pomoi ili da ,ormuliete ili da poboljate svoju radnu ,ilozo,iju. *ostoji jedna stvar koju svako zna iz sopstvenog iskustva, a to je patnja. $nteligentni i glupi, dobri i zli, bogati i siromani, zdravi i bolesni, mladi i stari, svi su na ovaj ili onaj nain upoznali patnju. $ ta patnja je stvar neposrednog iskustva, a ne nekakav opis ili apstraktan pojam. -pisivanje patnje je suvino. e&utim, moe koristiti ukoliko opiemo ta podrazumevamo pod patnjom u ovom kontekstu. $zvorni budistiki pojam obuhvata ne samo patnju u njezinim akutnim ili intenzivnim oblicima, ve tako&e svako iskustvo, ma kako bilo tanano, koje nije potpuno zadovoljavajue. +ko vas mue akutni bolovi dvadeset etiri sata neprekidno ili se tek dosa&ujete tokom pet minuta, oba ta iskustva su nezadovoljavajua, premda ovo prvo daleko vie nego ovo drugo. %udistki termin ovde preveden kao patnja otuda obuhvata sve to nije potpuno zadovoljavajue sa bilo kog stanovita. %olji prevod bi moda bio nezadovoljenost, ali poto je ona malo preglomazna, obino se koristi re patnja. %udino uenje tvrdi da ro&enje u sebe ukljuuje patnju, isto tako i bolest, starost i smrt u sebe ukljuuju patnju "" to je sve samo po sebi prilino oigledno. +li ono tako&e tvrdi da i zadovoljstvo u sebe ukljuuje patnju i u prvi mah to se ini protivrenim. e&utim, taj utisak bledi kada tu tvrdnju pre,ormuliemo1 svako zadovoljstvo donosi i nezadovoljenost. 7nate li za bilo koje zadovoljstvo koje vas je trajno zadovoljilo) oda se seate nekih perioda sree ili zadovoljstva u prolosti koji su bili savreni dok su trajali, ali su se onda pre ili kasnije zavrili. Sve to je poelo mora i da se okona' i upravo po toj svojoj osobini prolaznosti su zadovoljstvo i srea nezadovoljavajui. *atnja, otuda, u svom tehnikom znaenju nezadovoljenosti, jeste potencijalno prisutna u bilo kom iskustvu svakodnevnog ivota. 3zimajui patnju za svoju polaznu taku, budizam kree od neega to nam je svima dobro poznato iz neposrednog iskustva, a ne od neeg hipotetinog, transcendentalnog, meta,izikog. + da bismo pronali lek za patnju moramo pronai njezin uzrok' pri tome ne smemo pobrkati puku okolnost za ispoljavanje patnje sa njezinim uzrokom. 3koliko uganem lanak i osetim bol, kaem da je uzrok mog bola uganuti lanak i to je tano u direktnom smislu. +li sa budistikog stanovita on je samo prilika za mani,estovanje patnje, a krajnji uzrok lei mnogo dublje. Dalje, pretpostavimo da u poaru izgubite kuu i svoje najvee dragocenosti. 2avlje se, kaete, oseaj gubitka izazvan vatrom i naravno na nivou svakodnevnog 8

komuniciranja vi ste u pravu. +li budistiko uenje kae da je nestanak vae kue u plamenu bila samo prilika za patnju i da njezin ,undamentalni uzrok treba potraiti na sasvim drugoj strani. Sva patnja, sva nezadovoljenost, bol, mrzovolja ili tuga mogu se, prema budistikom gledanju na stvari, povezati sa jednim uzrokom, a on je elja. *od eljom se podrazumeva svaki oblik udnje za zadovoljavanjem, uitkom ula, mentalnim zadovoljstvom i za venom egzistencijom. #u elju prati vezivanje, a razliiti oblici vezivanja su pokretaka snaga ivotnog toka. Sada je potrebno objasniti pojam ivotnog toka, a da bi se se dalo to objanjenje nuno je ukratko se osvrnuti i na budistiki zakon akcije i reakcije u mentalnoj s,eri. *rema tom zakonu, sve moralno povoljne aktivnosti dovode do akumuliranja mentalnih sila, koje moemo nazvati silama reakcije, a koje pre ili kasnije rezultiraju sreom' sa druge strane, sve moralno nepovoljne aktivnosti dovode do akumuliranja sila reakcije koje e kasnije doneti patnju. 3 isto vreme, naa sadanja srea je rezultat dobronamernih postupaka, a naa sadanja patnja, barem delimino, posledica je naeg moralno pogrenog postupanja u prolosti. #okom ivota odvija se proces akumuliranja sila reakcije generisanih tekuim voljnim aktivnostima i u isto vreme odigrava se jedan obrnuti proces u kojem se sile reakcije iz prolosti prazne kroz iskustva sree i patnje. -vaj dvostruki proces akumuliranja i pranjenja sila reakcije naziva se ivotnim tokom. 9ivotni tok je temelj individualne egzistencije i neprekidno se menja upravo usled neprestanog pranjenja i nadopunjavanja sila reakcije koje ga sainjavaju. -n je nalik reci, koju uveava priliv iz njezinig pritoka, ali koja se istovremeno i prazni ulivajui se u more' i premda reka danas izgleda ista kao i jue, voda u njoj se bez prekida menja, tako da nije ista ni u dve uzastopne sekunde. Sile reakcije koje sainjavaju ivotni tok, poput vode u reci, stalno se menjaju, uvek iznova se praznei kroz iskustva, da bi potom bile zamenjene silama nastalim voljnim aktivnostima, a vezanost je ta koja odrava ovaj proces i obezbe&uje mu pogonsko gorivo. 7ahvaljujui naoj vezanosti za ulna i mentalna zadovoljstva i za nae pojedinane ivote ta voljna aktivnost nastaje' potom, zahvaljujui voljnoj aktivnosti akumuliraju se sile reakcije koje ine ivotni tok. %ez te vezanosti za sopstvo i stvari bliske sopstvu ne bi bilo voljne aktivnosti i sile reakcije ivotnog toka ne bi se obnavljale. #ako, na kraju svakog pojedinanog ivota normalno je da preostane izvesna koliina neutroenih sila reakcije, tako da ivotni tok jo uvek postoji, iako su i svest i telo prestali da ,unkcioniu. -ve neutroene sile reakcije, neposredno posle smrti, iniciraju novo bie, bilo u novom obliku ivota na zemlji ili u nekom drugom obliku. #o znai da u trenutku kad staro bie umre ivotni tok uzrokuje nastanak novog bia kao neku vrstu produetka staroga bia. !a taj nain, ivot jedinke nastavlja se kroz smrt i prepora&anje, jedan za drugim ivotom, sa istim ivotnim tokom koji protie kroz neprekinuti sled egzistencija, nalik neprekinutoj niti na koju su nanizane perle. 7a razliku od mnogih drugih misaonih sistema, budizam ui da individualni ivot nije neto dobro, ve sredite patnje. $ ui da sloboda od patnje moe biti postignuta samo potpunim osloba&anjem od individualne egzistencije. /

*oto patnja zavisi od individualne egzistencije, a individualna egzistencija zavisi od ivotnog toka, od vezanosti i od elje, tada lek za patnju lei u razaranju elje. (ada je unitena elja, vie se ne javlja vezanost. Sile ivotnog toka tada se isprazne same od sebe, a lina egzistencija :ili ivot ome&en granicama sopstva; stie do kraja, zajedno sa patnjom, koja nestaje zajedno sa njim. +li kada individualni ivot stigne do svog kraja, ta je iza toga) Da li to znai ponitavanje, nitavilo) %udino uenje kae da se tu radi jedino o ponitavanju iluzije, a da se, kada iluzija bude uklonjena, stvarnost "" do tada zaklonjena tom iluzijom "" otkriva. + to se tie prirode te stvarnosti, %udino uenje sasvim jasno kae da je ona neopisiva i da je svaki pokuaj da se ona opie reima, idejama, mentalnim slikama ili pore&enjima nuno bezuspean, poto je van domaaja, ne samo rei, ve i misli.

-na se moe nazvati !euslovljenim, jer je oslobo&ena zavisnosti od bilo ega. !azivana je jo !eoblikovano, !estvoreno i !esloeno' ona je oslobo&ena patnje i trostruke vatre elje, odbojnosti i obmanutosti kao glavnih sastojaka patnje. $ dok je nemogue bilo kakvim pozitivnim terminima sainiti opis !euslovljenoga, mogue je pozitivnim terminima opisati budistiki metod dostizanja tog cilja, a taj metod je poznat kao *lemeniti osmostruki put. *rvi korak na tom putu naziva se ispravno razumevanje i to podrazumeva razumevanje prave prirode egzistencije. #o razumevanje, u punijem i dubljem znaenju, jeste i krajnji cilj %udinog puta' taj cilj ne moe se postii sve dok se put ne pre&e do samoga kraja. +li u drugom smislu rei to je razumevanje patnje, elje kao njezinog uzroka, leka koji je iskorenjuje i puta koji vodi ka tom iskorenjivanju. -pet, u nekom drugom smislu ispravno razumevanje moe se smatrati razumevanjem barem glavnih elemenata %udinog uenja. $spravna misao, drugi korak na ovome putu, opisuje se kao misao oslobo&ena senzualnosti, zlovolje i okrutnosti' ali ovde opet, potpuno savrena ispravna misao ne moe se postii nezavisno od ostalih koraka. Sledei dolaze koraci koji su u vezi sa moralom, koraci tri, etiri i pet. $spravan govor je govor u kojem nema lai, ogovaranja, pogrdnih rei i naklapanja. $spravno ponaanje je izbegavanje ubijanja, kra&e i bluda. + ispravno ivljenje je ono koje ne nanosi tete drugim ivim biima. <

4esti, sedmi i osmi korak ukljuuju budistike metode vebanja uma. $spravan napor, esti, jeste u sutini stvar treniranja volje, dok je ispravna sabranost razvijanje panje do njenih krajnjih mogunosti. -smi korak je koncentracija uma usmerena na postizanje direktnog uvida u krajnju stvarnost i istinsku prirodu egzistencije. #oliko o -smostrukom plemenitom putu kao celini. *ruio sam vam dovoljno in,ormacija o osnovama budizma kako bih vam pokazao da se ne radi o nekakvom idolopoklonstvu, kako se to ini na osnovu novinskih lanaka ili #V emisija. $stina, mnogo je sujeverja u istonoazijskom budizmu i to iz dva razloga. *rvo, ljudski um "" naroito u svom nerazvijenom i neupuenom stanju "" trai neto sebi spoljanje emu e se prikloniti i to e oboavati. $ drugo, budizam se, zbog svoje ,leksibilnosti, uvek spajao sa lokalnim religijama i ono to se u nekim zemljama predstavlja kao budizam esto je zapravo meavina budizma sa autohtonim sujeverjima i religijskim pojmovima i praksama. Sada kada sam vam predstavio optu sliku *lemenitog osmostrukog puta, na vama je da ga koristite onoliko mnogo ili onoliko malo koliko elite. *risetiete se da smo poeli razmatrajui problem napetosti na mentalnom i telesnom nivou. Sada bih eleo da malo vie panje obratimo na ovaj drugi problem, a to je neeljena miina napetost. 2edan od oblika ispravne sabranosti "" sedmog koraka -smostrukog puta "" jeste veba nazvana sabranost panje na poloaj tela, koja se lako moe adaptirati za potrebe telesne relaksacije. Videete da je ova adaptacija sabranosti panje na poloaj tela u sutini ista kao vebe relaksacije u jogi i u zapadnim sistemima relaksacije. + njezina sutina je da nam usmeri posebnu panju na pojedine grupe miia, jednu po jednu, u traganju za neeljenom miinom napetou i da je potom svesno opustimo. 7auzevi udoban poloaj, neka se centar vae panje lagano kree preko ela i obrva, imajui na umu da elite da opustite sve one miie u tom podruju koji su napeti. #okom ovog istraivanja, moete sebi pomoi ponavljajui u sebi1 5-pusti se, opusti se5. -nda ,okus panje pomerate oko svakog oka pojedinano, preko kapaka i unutar one duplje, gde se nalazi mnotvo vrlo osetljivih miia. !apetost je obino vidljivija oko usta nego bilo gde drugde. #ako se moe desiti da tek kada ,okus panje pomerite na usta i vilicu postanete de,initivno svesni napetosti, mani,estovane kao stisnuti zubi ili ukoene usne. =agano primenjujte poveanu panju na te miie i ideja oputanja koju ve neko vreme imate na umu pomoi e da se gr makar malo opusti. Sada isti intenzitet panje poklonite jeziku, trudei se da postane oputen koliko god je mogue. ogue je da e vam trebati neto vie vremena da posvetite regionu usta i jezika nego drugim delovima tela. Sputamo dalje centar panje do vrata, spiralno se kreui oko njega gore"dole nekoliko puta. $sto zatim radimo sa miiima ramena. -d ramena centar panje spiralno pomeramo niz jednu ruku i tragamo za neeljenom napetou. (ada stignete do ake, najbolje je da prvo obradite nadlanicu, a onda svaki prsta pojedinano, pokuavajui da budete svesni svakog od njih posebno. -datle vaa panja klizi niz butinu na istoj strani, spiralno sve do kolena, potkolenice i stopala. #u se prebacujete na drugo stopalo, spiralno se penjui uz nogu, sve do ake na toj strani. *oto je ,okus panje putovao niz jednu nogu i popeo se uz >

drugu, kada dosegne aku na drugoj strani dobro je malo usporiti njegovo kretanje i opet pojedinano osvestiti svaki prst, zatim nadlanicu i runi zglob, pa onda spiralno gore uz ruku sve do ramena. Sada ste prokrstarili celo telo, od glave, pa niz jednu ruku i nogu sve do stopala, da biste se drugom stranom popeli. Sada ostaju miii grudi i abdomena. 7ato obraate panju na oseaje u gornjem delu grudi, pokreui ,okus panje preko grudi, pa natrag preko le&a i sve nie spiralno dok ne stignete do miia abdomena. -vo je kraj vebe sabranosti panje na poloaj tela prilago&ene u svrhu oputanja miine napetosti. oete je modi,ikovati, skraivati ili produavati, u skladu sa svojim potrebama i mogunostima' ali u svakom obliku upravo opisana veba je dobra osnova za uklanjanje telesne i, u izvesnoj meri, mentalne napetosti tako&e. (ompletna veba sabranosti panje na poloaj tela zahteva izvesno vreme. e&utim, kada nemate dovoljno vremena jo uvek moete primeniti njezine principe na nekoliko sekundi. oda ste domaica, nalazite se kod kue i u jednom trenutku zazvoni tele,on i probudi vau bebu, koja pone da plae, a u tom trenutku i mleko na poretu pone da kipi. 3 takvoj situaciji, kada vam je panja podeljena na razliite stvari, prinu&eni ste da skaeta sa jednog problema na drugi, ne reavajui ni jedan do kraja' sve to stvara u vama tenziju, telesnu i mentalnu. -igedno je da tog trenutka niste u mogunosti da vebate sabranost panje na poloaj tela' ali zato kasnije moete iskoristiti prvu priliku da sednete "" ili ak i da ostanete na nogama "" i oslobodite se barem dela napetosti koja vas je osvojila. Sve to treba da uradite, bilo da sedite ili stojite, jeste da svesno zgrite miie "" uglavno one na nogama, rukama, akama i oko vilice "" a onda ih svesno opustite onoliko koliko je to mogue u datim okolnostima. #ako vebajui vi u polje svesti uvodite jedan proces koji je do tada ,unkcionisao na podsvesnom nivou. ?itava veba u ovom sluaju ne oduzima vam vie od nekoliko sekundi. Sistem :nebudistikog porekla; pomoi da se smanji mentalna napetost sastoji se od vizualizovanja crnih objekata ili oblika, iza ega stoji teorija da kada ,ormirate mentalnu sliku crnila to je najblie to se u normalnim okolnostima moete pribliiti stanju ispranjenosti uma. (ad mislite o crnom, to je najslinije stanju u kojem ne mislite ni o emu. !ije naroito bitno koju vrstu crne slike ,ormirate u umu' zatvorenih oiju, zamislite recimo crni disk i da biste spreili da vam panja odluta sa njega, moete ga zamisliti kako se poveava ili kako se menja u estougao, kvadrat i trougao. oete tako&e vizualizovati slova abecede, jedno po jedno, ispisana debelim crnim potezima. Dalje, moete zamisliti da sve u sobi bojite u crno, deo po deo "" prvo pla,on, potom zidove, zavese, nametaj i pod. Sve dok je crna boja dominantna i sve dok vizualizujete crnilo to je mogue jasnije, ovaj proces e vam pomagati da opustite um. odi,ikovana veba sabranosti panje na poloaj tela i korienje vizualizacije crne slike obezbe&uju vam izvestan stepen osloba&anja od napetosti, ali ne doseu dovoljno duboko da bi uklonili njezine uzroke "" ove vebe ne napadaju strepnju, ogorenje i elju za samopotvr&ivanjem kao korena mentalne i telesne napetosti "" i otuda nisu konano

reenje. -ne najbolje ,unkcioniu kada se primenjuju zajedno sa nekom vrstom ,ilozo,skog preusmeravanja ili preoblikovanja uma. 3z pomo jednog takvog preoblikovanja uma stav prema ivotnim problemima menja se u pravcu da ogoreno odbijanje biva zemenjeno ,leksibilnom i aktivnom prijemivou za sve to donosi ivot. *rihvatanjem sree kao dobrodolog osveenja i patnje kao prilike za vebanje mogue je spreiti dobar deo nepotrebnog nespokojstva i napetosti. !a taj nain zadovoljstva ivota, u kojima uivamo oputenog uma, bivaju samo jo pojaana, dok njegove neprijatnosti, liena tog amalgama strepnje i ogorenja, gube na svom intenzitetu.
* * * Praktian deo SABRANOST PANJE NA PO OAJ TE A

7a koji god oblik miine relaksacije uz pomo sabranosti panje na poloaj tela da se odluite, najtei deo nije da ga nauite ili da ga vebate, ve da istrajete u vebanju. Svako od nas sklon je da neto zapone, a onda mu to dosadi ili jednostavno zaboravi na to' verovatno da ni vi niste u ovome izuzetak. ogue je da tokom dana ne moete da prona&ete dovoljno vremena za redovno vebanje celokupnog miinog oputanja, ali barem moete izgraditi naviku da vebate pre nego to uvee legnete da spavate, a naroito u prilikama kada vas moda mui nesanica. 3z to, donesite odluku da napravite nekoliko brzih grenja i oputanja nekoliko puta tokom dana ili kad god postanete napeti. #a veba oduzima vam svega nekoliko sekundi i moete je praktikovati dok sedite, stojite ili "" u izvesnoj meri "" ak i dok hodate. Veba ogranienog oputanja, kako je moemo nazvati, sastoji se u brzom napinjanju glavnih miinih grupa du celog tela i odmah zatim njihovom oputanju koliko god je mogue u datim okolnostima. +ko, na primer, stojite u holu zgrade ekajui na li,t, moda ete osetiti nervozu i napetost zato to ste u urbi i li,t nikako da stigne. *a neka vam onda taj oseaj nespokojstva i tenzije poslui kao opomena da u nekoliko sekundi sprovedete ogranienu vebu oputanja. Dok stojite, ukoite miie ruku, nogu i vrata, a onda duboko udahnite da biste napeli miie grudi i stomaka. -dmah zatim, koliko je to mogue u stojeem poloaju opustite sve te grupe miia tako da budu sasvim mlitavi. Dok sedite na eleznikoj stanici oekujui na voz ili stojite ekajui autobus moete iskoristiti oseaj uznemirenosti da biste vebali ogranieno oputanje. -dredite kao svoj cilj da to uradite to je pre mogue posle nekog perioda zauzetosti ili potekoa, a isto tako i posle perioda u kojima ste sebe uhvatili kako se rvete sa emocijama i subjektivnim stavovima. $ dok vas ogranienost vremena i va poloaj mogu spreiti da postignete potpunu miinu relaksaciju, ovakve vebe zaista spreavaju da se miina i mentalna napetost dalje nagomilava' u isto vreme prua vam veu svesnost svoga ,izikog i mentalnog stanja. + ta vea svesnost klju je vee kontrole. A

!ee vam, naravno, odmah poi za rukom da izgradite novu naviku' zato, kao podrku za samodisciplinu i sabranost, obeajte sami sebi napismeno da ete u odre&eno vreme koristiti neku od tehnika relaksacije. 2o bolje, moete napraviti ugovor sa samim sobom "" da kad god propustite da vebate u predvi&eno vreme sebe liite nekog malog zadovoljstva ili sebi zadate neki mali zadatak. (ao alternativu ovome ili kao dodatnu pomo, napravite tabelu na paretu papira slinu onoj na kraju ovog teksta i popunjavajte je svaki dan duom ili kraom linijom, u zavisnosti od vremena koje posvetite sabranosti panje na poloaj tela kako biste opustili svoju muskulaturu.
Sabranost !anje na !oloaj tela E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

#EBRUAR Princi! nena$etlji"osti

Samoisticanje, zahtevanje iskljuivo svojih prava i privilegija, isticanje sopstvene vanosti i izuzetnosti svoje egzistencije1 to je jedan od osnovnih naina instinktivnog reagovanja na mnoge situacije u naim ivotima. #o je jedan od osnovnih elemenata u naem traganju za linim zadovoljstvom. + to traganje za zadovoljstvima nema kraja' jer svaki na uitak samo je privremen i pre ili kasnije traganje se mora nastaviti. *rema budistikom uenju, tragati za sreom kroz samoisticanje vrlo je pouzdan nain umnoavanja problema i nesrea u sopstvenom ivotu, jer trajna srea moe se pronai jedino osloba&anjem od lane vere u postojanje sopstva, kao i samoisticanja i samoobmanjivanja koji iz te vere izviru. !ajkaraktersitinija odlika budizma jeste uenje da najdublje sredite nae egzistencije nije neki ,iksirani, nepromenljivi ego ili sopstvo, ve stalno menjajui tok sila. +ko sledimo ovaj stav, iz njega proizlazi pravilo nenametljivosti, umesto stalno samopotvr&ivanja' tako, u traganju za krajnjom sreom, neophodno je da neumorno negujemo upravo nenametljivost.
* * *

2edna od temeljnih karakteristika sveta oko nas jeste potpuno odsustvo trajnosti. !eke stvari traju izvesno vreme, to je tano, i ini se da se godinama vrlo malo menjaju' ali u pravom znaenju rei nita nije trajno. Verovatno ete se odmah sloiti da je injenicu prolaznosti sasvim lako prihvatiti na jedan povran nain, ali ako treba da je prihvatimo sa svim njezinim konsekvencama, nailazimo na priline tekoe. i ivimo u svetu prolaznosti, ali u isto vreme pokuavamo da odloimo tu prolaznost upinjui se da nama drage stvari traju to je mogue due. (ako starimo uvamo neke stvari koje nas podseaju na mladost. $ako priznajemo postojanje prolaznosti, ona nam je mrska i zato odbijamo da je prihvatimo. 3 veoj ili manjoj meri uspevamo da je odbacimo' i upravo u toj meri sebe i obmanjujemo. 7namo, naravno, da moramo prihvatiti neke neprijatnosti, izvesnu koliinu bola i tuge, pomeane sa naom sreom u ovom krugu ivota i smrti' ali ne znajui ni za jednu drugu egzistenciju, nemamo izbora nego da uporno tragamo za sreom kroz zadovoljavanje naih elja. Smatramo to jedinim nainom na koji moemo osvojiti sreu' i ovde sebe obmanjujemo. 3 naim naporima da potisnemo injenicu prolaznosti koja nam se malo"malo ukazuje i u borbi za sreom u svetu meavine zdovoljstva i bola prinu&eni smo, najee, 0C

da sebe stavljamo u prvi plan i postupamo vo&eni sopstvenim interesima, ne znajui pri tome da, u krajnjem ishodu, samoisticanje jeste glavni neprijatelj nae sree. -vde, jo jednom sami sebe obmanjujemo. #ako dakle sebe obmanjujemo na tri osnovna naina. #ragajui za trajnou u svetu prolaznosti vie tetimo nego to doprinosimo sopstvenoj srei. #ragajui za sreom u krugu ro&enja i smrti mi idemo u pogrenom pravcu. $ stavljajui sebe u prvi plan inimo upravo ono to potpunu sreu ini nemoguom. 7ato %udino uenje zapravo tvrdi da moramo razumeti i do kraja prihvatiti tri temeljne karakteristike egzistencije, a to su1

injenica da je sve u ovome relativnom univerzumu prolazno' injenica da je u ovome relativnom univerzumu sve u neprekidnom stanju kretanja, stanju koje kod svesnih bia moe uzrokovati patnju, i injenica da nijedno bie ne poseduje ,iksno, nepromenljivo, veno sopstvo, duu ili ego.

3videete da ove tri karakteristike ovog sveta relativnosti "" prolaznost, patnja i odsustvo sopstva "" imaju temeljnu vanost u budizmu. Prva od njih, karakteristika prolaznosti, istie se uvek iznova, jer naa vezanost za ideju neprolaznosti ini nas vezanim za tok ra&anja i umiranja. Druga karakteristika, patnja, polazna je taka budizma, jer je %udin put prevashodno zaokupljen patnjom i pronalaenjem leka za nju. !a temeljnom nivou, svaka estica ovoga univerzuma je stanje kretanja i uznemirenosti, a kod svesnih ivih bia taj najvei stupanj uznemirenosti pretvara se u razliite stupnjeve patnje. !eki od niih stupnjeva te uznemirenosti poznati su kao zadovoljstvo i razlika izme&u zadovoljstva i neprijatnosti lei samo u intenzitetu te uznemirenosti. Trea karakteristika, odsustvo sopstva, jeste sr %udinog sistema, centralni elemenat itavog uenja. !e moete razumeti %udin nauk ukoliko ne razumete u potpunosti znaenje nepostojanja sopstva. !ije toliko vano ako vam promaknu vie tehniki detalji zakona akcije i reakcije ili suptilnosti budistike meta,izike' ali je vano ako ne razumete znaenje ideje o nepostojanju sopstva. Sve je usmereno ka toj taki i ako nju ne razumete mnogi elementi budizma mogu vam se uiniti besmislenim. 3 praktikovanju budistikog puta naglaavanje ovog uenja o nepostojanju sopstva jo je vanije. +ko elite da praktikujete budizam, to je neto drugo od njegovog pretvaranju u nekakvu intelektualnu igru, nalik ahu, tada svoju panju morate ,okusirati na problem obuzdavanja sopstvenog ega i razotkrivanju toga privida. *ovinovanje spoljanjim ,ormama moralnosti samo je prvi stupanj itavog posla. #radicionalni budistiki obiaji onako kako se upranjavaju na $stoku imaju svoje opravdanje u toj sredini, ali isti ti obiaji uvezeni na 7apad zadovoljavaju tek povrno interesovanje i tako oslabljuju napad na pojam sopstva. 6ovor o budizmu sve dok vas vilica ne zaboli moe da prosvetli druge, ali suvie esto ono slui tek kao nain samopotvr&ivanja. !ijedna od tih stvari "" povrna moralnost, pridravanje obiaja i 00

razgovor o budizmu "" nema sutinsku vrednost ukoliko ne vodi ka naporu da se iskoreni iluzija sopstva. Dazlog zbog kojeg se uenju o nepostojanju sopstva daje centralno mesto jeste to to verovanje u nekakvo posebno, trajno sopstvo jeste kljuna taka onoga neznanja koje se, u budizmu, smatra izvorom svekolike patnje' jer kada iluziju o sopstvu konano razvejemo, u isto vreme je uniteno i osnovno neznanje. #o stanje odsustva sopstva jeste zapravo speci,ian sluaj prolaznosti' jer ono znai da bie ne poseduje permanentnu ili nepromenljivu duu u sreditu svoje egzistencije, ve ga ini jedan prolazni i stalno menjajui ivotni tok, koji nije isti ak ni u dva susedna trenutka. *rema ovome shvatanju, ne postoji vrsto jezgro u centru egzistencije bia, nema vene due, nema ,iksiranog ili nepromenljivog ega. 3 tom smislu, sopstvo ne postoji. e&utim, kada kaemo da sopstvo ne postoji, i to na tako krut i ogoljen nain, to nam ne prua pravu sliku. nogo je bolje rei da sopstvo ne postoji na nain kako mi mislimo da postoji. #o sopstvo ne postoji kao jedan nepromenljivi entitet, ali postoji kao ,luid ili ,luktuirajui ivotni tok, jedan stalno menjajui tok egzistencije. 9ivo bie je opisano, prema budistikom gledanju na stvari, kao 5proces nalik plamenu, koji gori zahvaljujui sili sebi svojstvenoj5. -bratite panju na rei 5proces nalik plamenu51 one celu ideju izraavaju veoma koncizno, jer ete nailaziti, stalno iznova, na to da budistiko uenje insistira na dinamikoj prirodi egzistencije, bez ijednog statikog entiteta bilo gde. -vaj proces nalik plamenu :i to je taka u kojoj je budizam najblie pojmu sopstva ili due; naziva se ivotnim tokom. 3 ljudskom biu on se mani,estuje na pet naina. Prvo, on oko sebe postavlja materijalno telo. Drugo, putem tog materijalnog tela on doivljava egzistenciju kroz prijatne oseaje, neutralne oseaje i neprijatne oseaje. Tree, on daje egzistenciju kroz opaaje. etvrto, na te oseaje reaguje putem voljnih postupaka i odluka, pri emu razvrstava oseaje i opaaje i odre&uje koji su odgovarajui pravci delovanja. $ peto, on se mani,estuje kao osnovna sposobnost rasu&ivanja, koja ,unkcionie na svim nivoima, od podsvesnog do potpune svesnosti. Drugim reima, proces nalik plamenu koji nazivamo ivotnim tokom sastoji se od mnotva komponenti, materijalnih i mentalnih' a te se komponente, za potrebe analiziranja pojedinanog ljudskog bia, klasi,ikuju u pet grupa. #ih pet grupa sastojaka, koje smo samo povrno dotakli, mogu se podrobnije opisati na sledei nain. 6rupa sastojaka 01 telo. Vi se kao individualno ljudsko bie sastojite od uma i tela' a o vaem telu, u celini posmatrajui, moe se govoriti kao o skupu materijalnih komponenata koji pomau da se odri va ivotni tok., va takozvani ivot. 6rupa sastojaka .1 oseaji. Svesni ste sveta oko sebe na osnovu pet ,izikih ula i tako&e zahvaljujui idejama koje izgra&ujete na osnovu ulnih utisaka. *ostajui svesni stimulusa "" to jest, ili nekog objekta ula ili neke ideje "" doivljavate ili prijatnu svest o njemu ili neutralnu svest, lienu i prijatnosti i neprijatnosti. #aj kvalitet svesnosti naziva se oseaj i svi prijatni, neutralni i neprijatni oseaji su ukljueni u ovu drugu grupu. 6rupa sastojaka 81 opaaji. *rema budistikoj psihologiji postoji est razliitih vrsta opaaja. #o su1 :0; slika, :.; zvuk, :8; miris, :/; ukus, :<; dodir :ukljuujui i opaaj toplote; i :>; mentalni opaaj. De koju prevodimo kao opaaj obuhvata ulnu i mentalnu 0.

svesnost, kao i sposobnost intelekta da prepoznaje, identi,ikuje i upore&uje razlike i slinosti me&u podraajima. 6rupa sastojaka /1 odluke, determinante. *rethodne dve grupe sastojaka :oseaji i opaaji; sastoje se od poneto pasivnih ,aktora. #o znai da su oseaji i opaaji oblici svesti koji se doga&aju u vezi sa primanjem spoljanjih podraaja. !asuprot ovome, etvrta grupa obuhvata sastojke aktivne ili dinamike prirode. -ni se grupiu oko volje i odre&uju aktivnosti neke osobe' zato ih zovemo odlukama ili determinantama. *rema standarnoj listi, postoji pedeset ovakvih determinanti i nemam nameru da vas gnjavim raspravljajui o svakoj od njih. e&utim, pomenuu neke od njih. *rva je svest o kontaktu, sposobnost pravljenja ulnog ili mentalnog kontakta sa objektom ula ili nekom idejom onda kada se oni prvi put pojave pred ulom ili umom. Sledea koju u pomenuti jeste volja. -na dominira svim ostalim determinantama i do izvesne mere kontrolie njihove aktivnosti, utiui tako na tendencije u miljenju, govoru i telesnim postupcima. Sledi zatim usmerenost na jednu taku, gde je um izvesno vreme skoncentrisan samo na jedan objekat ula ili ideju. entalna vitalnost je sledea i grubo uzev odgovara, mada nije identina, energiji neurona. Sledea je panja, mentalna sposobnost da se objekat ula ili ideja dovedu u iu svesti. -vih pet koje sam pomenuo prisutne su u svim oblicima svesti, zajedno sa oseajem i opaajem, i oni zajedno ine sedam univerzalnih ,aktora uma. -stale u grupi determinanti su usmeravanje :poetno usmeravanje svesti onda kada novi utisak dopre do uma;' zakljuivanje, odnosno sposobnost traganja unutar uma za identi,ikovanjem i asocijacijama sa novopridolim utiscima' mentalni napor' interesovanje' namera' odluivanje ili sposobnost izbora izme&u dva smera delovanja. !ijedna od determinanti do sada pomenutih nema moralno ni pozitivan ni negativan karakter. *reostali lanovi ove grupe ga, me&utim, imaju i klasi,ikovani su na dvadeset pet moralno poeljnih i etrnaest moralno nepoeljnih determinanti. e&u moralno poeljnim determinantama su velikodunost, dobrodunost i neobmanutost' s druge strane moralno nepoeljni impulsi ukljuuju pohlepu, zlovolju, obmanutost, dogmatizam, zavist i strepnju. 2o jedan, koji je najee nazivan obmanom, praktino je isto ono to i zapadnjaki kompleks in,eriornosti. %ez sumnje da ete uoiti kako se neke od ovih determinanti, grubo uzev, mogu izjednaiti sa instinktima kako ih de,inie zapadnjaka psihologija, sa eljama i emocijama koje nastaju delovanjem tih instinkata, kao i sa obrascima razmiljanja koji se ,ormiraju estim ponavljanjem istih misli. 6rupa sastojaka <1 osnovna kognitivna sposobnost. 3 budistikoj psihologiji um je "" u obliku pune svesti i kao nii stupnjevi svesnosti kao to je na primer ED$!6F svest, kao i njegove podsvesne ,unkcije "" oblik energije, u istom znaenju u kojem su svetlost i elektricitet oblici energije' i bez prisustva ovog specijalnog oblika energije druge mentalne komponente ne bi postojale.
* * *

+naliza individue i njena podela na pet grupa sastojaka moe vam se uiniti suvoparnom i moda optereenom tehnikim detaljima, pa ak i prilino nepotrebnom. 08

+li ona ima smisao i taj smisao u direktnoj je vezi sa uenjem o nepostojanju sopstva. *oenta je u tome da svaka grupa komponenata jeste prolazna, ,luktuirajua i u neprestanom menjanju' u ovom mnotvu komponenata individualne egzistencije nije mogue pronai bilo ta ,iksirano ili trajne prirode. *rva grupa komponenata, telo, stalno se menja, lagano ili brzo, poveava se ili smanjuje, troi se ili obnavlja, greje se ili hladi, neprestano se menja na neki nain. ?etiri grupe mentalnih komponenata su podjednako prolazne, moda ak i vie. -seaji nastaju i nestaju iz minuta u minut, a isto je i sa opaajima' pri tome se i determinante, uslovljene ili zavisne od oseaja i opaaja, menjaju u skladu sa tim. -snovna kognitivna sposobnost, ,unkcioniui kao svest, neprekidno se menja iz trenutka u trenutak, bivajui podjednako nestalna kao i sve ostalo.
* * *

Sada moete uoiti da je cilj ove analize individualne egzistencije da pokae kako nigde nema mogunosti za postojanje trajnog sopstva, due ili ega. 2edan talas izdie se na okeanu postojanja i vi ste taj talas' jo jedan talas izdie se u blizini i taj talas sam ja' svuda oko nas su drugi talasi, druga bia, ljudi, mravi, slonovi, make i psi. Vremenom, svaki od tih talasa tone ponovo u okean bivanja' ali sile koje ga sainjavaju uzrok su nastanku novog talasa na nekom drugom mestu. #aj novi talas nije identian sa starim, ali nije ni sasvim razliit' postoji kontinuitet, ali ne i ,iksiran nepromenljivi identitet. !a isti nain, kada neko bie umre, neke od sila koje ine ivotni tok postaju uzrokom nastanka novoga bia. #o novo bie nije identino sa starim, ali ni sasvim razliito od njega' postoji kontinuitet, ali ne i ,iksiran nepromenljivi entitet, vena dua, trajni ego. *oto je kljuna taka u budizmu shvatanje da je sopstvo obmana, kao krajnji cilj prirodno se namee tenja ka ponitavanju te iluzije. #aj krajnji cilj jeste !euslovljeno, krajnje blaenstvo koje lei s one strane uobiajene sree svakodnevnog ivota. 3 izvesnom smislu ona je ponitavanje, ali samo ponitavanje iluzije. 3slovljeno jeste krajnja realnost, pozitivna egzistencija koja dolazi onda kada je obmana unitena' jer meren krajnjim merilima ovaj svet prolaznosti, patnje i nepostojanja sopstva pokazuje nam se kao neto negativno. + kakav je znaaj nepostojanja sopstva u naem svakodnevnom ivotu) 7naaj je u tome da upravo ono sopstvo koje negujete sa toliko ljubavi, taj ego koji voli da se iri i mrzi da se povlai, uvi&ate kao privid i krajnji uzrok vae patnje. Sve to uinite u ime tog samoobmanjivanja predstavlja puko rasipanje energije. (ada jednom razumete tu injenicu nepostojanja sopstva, kada jednom nauite da je budete neprestano svesni i u skladu sa tim disciplinujete svoje ponaanje, time e se nuno izmeniti va nain ivota i omoguiti vam da se nosite sa ponienjima, zanemarivanjima i uskraivanjima sa kojima se s vremena na vreme suoavate. ?injenica je da u vaem svakodnevnom poslu, u porodinom ivotu i u kontaktima sa drugim ljudima ta iluzija o sopstvu izaziva razliitu tetu i otuda upravo u toj svakodnevici morate nainiti prve korekcije. #e korekcije trebalo bi da idu u dva pravca1 prvo, morate razvijati sve veu svest o nainima na koje se ego ispoljava' drugo, morate se vebati u samodisciplini kako bi ta 0/

ispoljavanja sve vie redukovali. Sabranost panje na sopstvenu nametljivost i odgovarajua samodisciplina treba da budu usmereni na misli, govor i postupke. + me&u ovo troje misli su te koje prvo treba disciplinovati.

?itavo uenje o nepostojanju sopstva saeto je izloeno u sledeim %udinim reima1 Vi koji ste sluge sopstva, koji ste u njegovoj zamci od jutra do mraka, koji ivite u neprestanom strahu od ro&enja, starosti, bolesti i smrti, za vas ima jedna dobra vest "" a ona je da va okrutni gospodar ne postoji. G G G oda vam je interesantno da zapadnjaki pojam kompleksa in,eriornosti posmatrate u svetlu budistikog uenja o nepostojanju sopstva. *risetiete se da smo, raspravljajui o onim komponentama egzistencije, koje smo nazvali determinantama "" aktivnim ili dinamikim mentalnim ,aktorima "" pomenuli jednu koju smo generalno nazvali obmanom. #a determinanta, u skladu sa %udinim uenjem, trostruka je. *rvo, postoji obmana koja nas navodi da pomislimo1 52a sam in,erioran u odnosu na drugoga5' zatim drugi oblik obmane koji ra&a ideju1 52a sam ravan drugoj osobi5' i trea vrsta koja navodi na pomisao1 52a sam superioran u odnosu na drugoga5. $z ovoga je jasno da obmana u ovom znaenju predstavlja ,aktor uma koji nas ne navodi da se oseamo samo superiornim u odnosu na drugoga :znaenje koje se obino vezuje za ovu re;, ve i ,aktor koji nas navodi na oseaj sopstvene in,eriornosti, jednakosti ili superiornosti u pore&enju sa drugom osobom. #ako uvi&ate da je znaenje obmane :tatine; u budistikoj psihologiji vrlo blisko zapadnoj ideji kompleksa in,eriornosti koji nastaje iz ka sebi usmerene i patoloke zaokupljenosti sopstvenom in,eriornou, jednakou ili superiornou u pore&enju sa drugima. Dazmotrimo pitanje kompleksa in,eriornosti sa stanovita zapadne misli. Svi znamo kako je to biti iskljuen iz neke konverzacije. Svi znamo kako se oseamo kada u nekoj grupi svi ostali priaju o stvarima o kojima mi nita ne znamo i to je jo gore, razgovaraju o njima skoro kao da mi nismo ni prisutni. !iko "" ni vi, ni ja, niti bilo koja druga normalna osoba "" ne voli da bude ignorisana. %iti ignorisan onda kada elimo da budemo primeeni znai osetiti se in,eriornim.

0<

Svi znamo, tako&e, ta znai kada smo na bolan nain svesni sami sebe. Sigurno se moete prisetiti situacije kada se od vas oekivalo da kaete ili uinite neto i sva panja je bila usmerena na vas1 zastali ste i promucali neto ne znajui ni sami ta da kaete ili uinite. -setiti na sebi suvie panje onda kada ste nedorasli situaciji tako&e znai osetiti se in,eriornim. -vo znai da postoje situacije kada prieljkujete panju, zato to znate da ste u stanju da na pravi nain odgovorite na izazov. 3 takvim situacijama se moda oseate malo superiorni. +li postoje situacije kada vie volite da niste u centru panje, ve negde na peri,eriji, da tako kaem. *onekad panja pokazuje vau nedoraslost i vi joj se ne radujete zato to u vama izaziva oseaj in,eriornosti' u drugim sluajevima panja pokazuje vae dobre strane, tako da je prieljkujete' sve to vas ini superiornim i vanim. Vaa oseanja superiornosti i in,eriornosti u velikoj meri zavise od toga da li vam drugi aplaudiraju ili ne ili barem odobravaju ono to kaete i uinite. 3 svome ivotu, bez sumnje, imali ste iskustava u kojima ste se oseali in,eriornim i sva ta iskustva ,ormirala su komplikovanu mentalnu strukturu koja se generalno naziva kompleksom in,eriornosti. Svako od nas, kao normalan ovek ima neku vrstu kompleksa in,eriornosti. (od vas lino je on moda vie ili manje izraen' on moe biti toliko snaan da potpuno dominira vama ili ste moda nauili da ga razumete ili kontroliete' ali ukoliko niste nadljudsko bie morate posedovati barem neku vrstu kompleksa in,eriornosti. -n je deo standardnog inventara ljudskog uma i u prolosti je imao svoju speci,inu ulogu u procesu evolucije. Detko ujete da se pominje kompleks superiornosti. 7ato) ?injenica je da kompleks superiornosti "" prividno direktna suprotnost "" jeste isto to i kompleks in,eriornosti. Voleti da se oseamo superiornim uglavnom je isto kao i ne voleti da se oseamo in,eriornim, a mentalni mehanizam jednoga isti je kao i mentalni mehanizam drugoga. Dazmotrimo znaenje toga termina1 kompleks in,eriornosti. Sem svojih psiholokih implikacija, jedan kompleks jeste zbir stvari koje se dre zajedno tako to jedinstveno ,unkcioniu. 3 tom smislu kompleksom moete nazvati recimo mainu za ivenje, poto se ona sastoji od odre&enog broja delova ' ne moete ih, naravno, nazvati kompleksom ako su ti isti delovi tek nabacani na jednu gomilu. 3 svom psiholokom znaenju kompleks predstavlja odre&eni broj ideja koje se dre zajedno tako to jedinstveno ,unkcioniu. 2edan takav kompleks moe biti u vezi sa instinktom agresivnosti i podsticati oseaj besa. Drugi kompleks "" ili bilo koja ideja koja ini njegov deo "" moe se oslanjati na instinkt bekstva i tako podsticati oseaj straha' takav kompleks se naziva ,obija. !eki drugi kompleks, pak, moe stimulisati instinkt samoisticanja sa njime doneti oseaj superiornosti ili sopstvene vanosti, ili, ako je potisnut, oseaj in,eriornosti. -naj instinkt sa kojim je kompleks u vezi "" agresija, bekstvo ili samoisticanje "" jeste povezujui i koordinirajui elemenat unutar tog kompleksa. Dalje, ukoliko pokuate da se nametnete na neki nain i budete potisnuti ili kada pokuate da pokaete svoju superiornost i to vam ne po&e za rukom, prirodno je da se osetite in,eriornim' svaki od tih poraza ostavlja trag u vaem seanju. 3kupan zbir takvih tragova neuspelih pokuaja nametanja ini va kompleks in,eriornosti. #aj kompleks

0>

in,eriornosti nije isto to i oseaj in,eriornosti, jer je takav oseaj javlja kada je taj kompleks stimulisan i onda osujeen. Sa druge strane, kada stimulisanje vaeg kompleksa rezultira nekom aktivnou i ta aktivnost je uspena, u vama se javlja oseaj superiornosti. $ zato je onda kompleks in,eriornosti toliko znaajan) #okom ovekove evolucije od predljudskih predaka postalo je jasno da jedinka sa jaim instinktima agresije i samopotvr&ivanja ima vee anse da preivi u neprijateljskom okruenju. 3 borbi, onaj ko je manje agresivan ima vee anse sa bude ubijen. 3 borbi oko hrane, oni iji je oseaj samopotvr&ivanja slabiji imaju vie ansi da ostanu gladni, postanu sve slabiji i na kraju umru. +gresija i samopotvr&ivanje su blisko povezani instinkti' glavni cilj agresije je da se porazi neprijatelj ili suparnik, a kod samopotvr&ivanje je to :delom; da se zastrai neprijatelj ili rival. Samopotvr&ivanje tako&e ima i svoj drugi aspekat, a to je privlaenje, jer ga vidimo na delu kod udvaranja. $z svega ovoga moete videti da samopotvr&ivanje ima znaaj unutar borbe za opstanak i to ne samo individualnom, ve i na nivou vrste. #ako, poto je va instinkt samopotvr&ivanja toliko vaan, vaan je i va kompleks in,eriornosti' s druge strane, taj instinkt ima dalekosean uticaj i na va ivot u celini.
* * * Praktian deo VEBANJE NENA%ET J&VOST&

3koliko ustanovite da kompleks in,eriornosti ima razliite e,ekte na va ivot i ukoliko odluite da na to utiete nekim oblikom mentalnog usavravanja, postoji budistika tehnika koja ima direktnu primenu u takvim situacijama. 6lavni princip budistike psihologije jeste nastojanje da se stvari vide onakvima kakve zaista jesu, insistiranje na jasnom uvidu nasuprot samoobmanjivanju i prividu. #ehniku koja se koristi za postizanje tog jasnog uvida znamo kao ispravnu sabranost i jedan aspekat ispravne sabranosti naziva se detaljnom svesnou mentalnog stanja. Detaljna svesnost mentalnog stanja namenjena je veem samorazumevanju, naroito u pogledu emocionalnog kvaliteta razliitih mentalnih stanja. -vo ne podrazumeva teorijsko znanje onoga to se generalno odigrava u ovekom umu, premda je takvo teorijsko znanje ponekad vrlo korisno' re je o detaljnoj i direktnoj svesti o tome ta se doga&a u sopstvenom umu. #o je izotrena svesnost emocionalnog kvaliteta svakog pojedinanog mentalnog stanja od trenutka kad se javi i sve dok traje, a u izvesnoj meri i retrospektivno. #o je oblik samoposmatranja kako bi se prekinula samoobmana i tok svesti oslobodio privida. #ehnika se sastoji u ,ormiranju nove navike, navike gole panje. 7apamtite ovaj pojam, gola panja' on znai panju ogoljenu od svih emocionalnih primesa i podloga, panju oslobo&enu pristrasnosti, oslobo&enu predube&enja i oslobo&enu samoobmane. 2edino uz pomo gole panje moete videti stvari onakvim kakve one jesu, jer emocije neprekidno zamagljuju i boje vau percepciju. Eormirati jednu takvu novu 0@

naviku nije lako. Va um, kao to dobro znate, voli da ide svojim starim, dobro uhodanim putevima i neophodno je uporno samoposmatranje i iskrenost prema samom sebi da bi se sa tih puteva skrenulo. !e postoji brzi put, niti preica ka ,ormiranju navike gole panje, ali postoji jedan pouzdan vodi na terenu kompleksa in,eriornosti. -n je sledei1 svaki put kada se osetite vanim ili superiornim treba da pokuate da shvatite kako to vaim umom tog trenutka dominira jedan primitivan instinkt. + kada je va intelekt u stanju da dominira vaim primitivnim instinktima biete na dobrom putu, ne ka boljem oseaju superiornosti, ve ka istinskoj superiornosti. (ako uite da primenite detaljnu svesnost svoga mentalnog stanja tako ete uvi&ati ulogu koju instinkt samopotvr&ivanja igra u vaem ivotu. Videete da dok je vaa uro&ena sklonost da se potvr&ujete nekada davno imala evolutivni znaaj u borbi za opstanak, u okviru moderne civilizacije ta sklonost ponekad moe naneti vie tete nego koristi. Ve ste uoili da kada se va instinkt ka samopotvr&ivanju stimulie, on vas podstie na odre&enu aktivnost i ukoliko je ta aktivnost uspena skloni ste da se oseate superiornim ili vanim. +li kada je, s druge strane, ta aktivnost osujeena ili neuspena, oseate se in,eriornim. 3vek iznova tokom ivota vaa nastojanja ka samopotvr&ivanju bila su poraena' uvek iznova va oseaj sopstvenog znaaja bio je pred izazovima, a kao posledica svega toga oseate se in,eriornima i nespremnim da se suoite sa izazovom. 3z toliko napada na va oseaj sopstvene vanosti vae aktivnosti su u velikoj meri motivisane sklonostima ka samopotvr&ivanju' ali ta motivacija ,unkcionie uglavnom na podsvesnom nivou. noge od vaih aktivnosti prema velikom, spoljanjem svetu jesu pokuaji "" svesni i nesvesni "" da svoje okruenje prilagodite sopstvenim eljama' ali ljudi u tom velikom svetu imaju sopstvenu elju za potvr&ivanjem, istu kakva je i vaa, a kada se one saberu daleku su monije od vae individualne. *osledica ovoga jeste kon,likt i veoma esto poraz. #ako dobijamo jo jedan elemenat koji biva dodat vaem kompleksu in,eriornosti' jo jedan trag u skladitu seanja, koji budui tako bolan mora biti potisnut na nivo na kojem svest ne moe da ga dosegne. + posledica ovoga je da ili postajete uplaeniji i povueniji ili zauzimate jo agresivniji stav. Stil vaeg ivota se menja, naginjui esto ka jednom od ova dva ekstrema, sem ukoliko vrlo rano u ivotu niste nauili kako da se nosite sa itavom ovom situacijom. %ez sumnje da postoje prilike kada se vae samodokazivanje skoncentrie na uspeh ili poraz nekoga drugog. oda je va mla&i sin postao najbolji &ak u koli ili je izgubio svoj prvi posao zbog svoje nee,ikasnosti, pa vi delite sa njima njegov uspeh ili neuspeh' ali u takvim sluajevima va oseaj superiornosti ili in,eriornosti nastaje zato to se radi o neemu to pripada vama i zapravo je produetak vaeg ega. Vae sopstvo se osea superiornim i uiva u tome, isto kao to se vae sopstvo osea in,eriornim i traga za nekim od naina da povrati oseaj superiornosti. + upravo je oseaj vanosti taj kojeg se treba osloboditi ako hoete da se na pravi nain uhvatite ukotac sa kompleksom in,eriornosti i zato morate shvatiti da ako hoete da se oslobodite oseaja in,eriornosti morate se osloboditi i oseaja superiornosti. 0A

#ako uvi&amo da je drevno budistiko uenje o nepostojanju sopstva zapravo vrlo aktuelno' jer ruku pod ruku sa tim duboko ukorenjenim verovanjem u vanost svoga sopstva ide podjednako duboko ukorenjeno ispoljavanje superiornosti. (ao to sam ve rekao, ukoliko elite da razumete budizam vano je razumeti uenje o nepostojanju sopstva. !a drugoj strani, da li verujete u to uenje, samo zato to je deo uenja kao celine, mnogo je manje vano. 3opte nije potrebno da verujete u bilo ta pre nego to ga detaljno razmotrite. %itno je jedino da shvatite kako je nemogue da postignete bilo kakvu trajnu sreu idui putem samopotvr&ivanja. !a samom kraju, nuno je razumeti i prihvatiti injenicu da prekomerno samopotvr&ivanje izaziva sukobe sa drugima i sukobe unutar sopstvenog uma. !a osnovu toga, vae vebanje u tom pravcu predstavlja napor da sve svoje postupke oslobodite "" to je mogue vie "" od primesa samopotvr&ivanja. *oinjete samoposmatranjem, jer samoposmatranje je klju vebanja. *oinjete kritikim posmatranjem svojih reakcija na doga&aje i situacije, nastojei da uoite kada i kako sebe nameete' to samoposmatranje mora postati navika i biti neprekidno. orate nauiti da snop svetlosti panje uperite na svaki svoj postupak i reakciju. -va poveana sabranost, ova ka unutra usmerena paljivost, pomae vam da otkrijete sopstvene mentalne mehanizme, kao to su racionalizacija i potiskivanje, na primer, a koji su motivisani vaom neodlunou da se suoavate sa stvarima u sopstvenom umu. #ako, kako zadobijate sve vee samorazumevanje, poeete da sagledavate svoju sklonost ka nametljivosti onakvom kakva zaista jeste. 3oiete kako sebe gurate napred u okolnostima koje vam daju priliku za doivljavanje oseaja sopstvene vanosti, a da se u isto vreme povlaite od neke obaveze kada ona znai izazivanje oseaja in,eriornosti. *oveana sabranost i samorazumevanje dejstvovae kao konica onda kada biste inae tragali za oseajem superiornosti i podsticae vas na akciju onda kada biste inae ustuknuli pred strahom od oseaja in,eriornosti. Superiornost i in,eriornost u subjektivnom znaenju "" to jest oseanja superiornosti i in,erionrosti "" postepeno e nestati i isto tako postepeno biti zamenjeni istinskom superiornou. $ ta istinska superiornost bie sasvim razliita od lane superiornosti pothranjivane emocijama. (ako se rad na samoposmatranju nastavlja, moda e vam biti od pomoi da sebe podvrgnete izvesnom disciplinovanju' takvo disciplinovanje moe uzeti tri pravca. Prvo, na nivou misli. oe vas, na primer, uvrediti neto to vam je reeno ili ako ste iskljueni iz razgovora ili to to drugi nisu uoili vae kvalitete. $ potom ete moda biti skloni da se prepustite mranim mislima o onome to vas je povredilo ili da razmiljate o tom doga&aju. #ime samo uveavate njegov znaaj, uveavate sopstveni oseaj in,eriornosti i svoju elju da ga zamenite oseajem superiornosti. Drugo, na nivou govora. oda ste dobar govornik, ali slab slua, tako da neprekidno prekidate druge ljude kako biste doli do rei. Va govor moe biti prepun sopstvenih citata i aluzija1 kada se, na primer, povede re o vrtu, vi odmah ponete da hvalite svoj vrt' ili ako neko pomene kako je imao lumbago, vi se upinjete da dokaete kako je va lumbago bio daleko bolniji i ozbiljniji. !a taj nain naduvavate svoj ego toplim vazduhom poput leteeg balona.

0B

$ tree, na nivou postupaka. oda sebe uhvatite kako se gurate u prvi red, jer volite da ste u prvom planu ili se drite pozadi jer se plaite da ste u centru panje' oba ova ekstrema posledica su precenjivanja sopstvenog ega. %ilo da se vaa nametljivost ispoljava kroz misli, rei ili postupke, ona je potencijalni izvor nesree na ovaj ili onaj nain. -na vas ini ranjivim. 3koliko neprekidno radite na poveanju sabranosti u odnosu na sve oblike koje vaa nametljivost moe poprimiti, uz stalan napor da je kontroliete u trenutku kada se i kakva se pojavi, dostii ete stanje smirenosti i balansa uma u kojem za oseaje superiornosti i in,eriornosti vie nema mesta. + kada oni nestanu, zajedno sa njima nestaju i unutranji i spoljanji kon,likti.
* * *

3koliko sve ove stvari koje su do sada bile iznete elite da primenite u praksi, sugeriem vam da sebi odredite period od najmanje mesec dana "" ili jo bolje period od tri meseca ili due "" i tokom njega nastojite da otkrijete i postanete svesniji razliitih naina na koje vae sklonosti za samopotvr&ivanjem pronalaze sebi oduka "" nekada samo na nivou misli, nekad u obliku rei ili, neki drugi put, kroz postupke. $ma sluajeva kada je vaim sklonostima ka samopotvr&ivanju nemogue da se ispolje, ne zbog vae sabranosti i samodiscipline, ve zbog spoljanjih pritisaka arogantnih ljudi. -dsustvo samodokazivanja tada stvara podjednako patoloku situaciju kao to je u drugim okolnostima to neogranieno samonametanje. (ada su takve vae tendencije zauzdane sopstvenim razumevanjem i sopstvenom voljom, to je dobro' kada ih zauzdaju strah i zastraivanje od strane drugih, to nije ba tako dobro. #ada uopte ne sledite princip nenametljivosti. Sutina ove vebe jeste sabranost u obliku samoposmatranja. 3koliko moete da motrite na svoje egoistike sklonosti u trenutku kad se pojave i sve dok traju, to je veoma dobro, ali ako vam to i ne po&e za rukom, moete ih naknadno prepoznati. 6lavna stvar je da ih postanete svesni na ovaj ili onaj nain, a ne da traite opravdanje i izgovore za sebe. $ako je ovo prvenstveno veba iz sabranosti panje, elemenat samodiscipline je tako&e vrlo vaan. oete nainiti pismeno obeanje samome sebi da ete posmatrati svoju nametljivost tokom dana. #akvo pisano obavezivanje je mnogo bolje nego neka neodre&ena odluka da popravite svoje navike, jer ete u ovom drugom sluaju verovatno posle izvesnog vremena na sve to potpuno zaboraviti. (orienje tabele, me&utim, itavu stvar ini jo pouzdanijom. !apravite ,ormular poput ovoga i u njega svakoga dana ili svakog drugog beleite kraom ili duom linijom stepen vae uspenosti u samoposmatranju. #ime ete sebi pomoi da se podsetite da budete sabrani.

.C

E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

!ajbolji od svega je, me&utim, ugovor sa samim sobom, na osnovu kojeg sebe liavate nekog sitnog zadovoljstva, recimo na tost neete tog puta namazati buter, ili zadajete sebi neki mali zadatak kao to je ustajanje pet minuta ranije nego obino, kad god osetite da niste imali uspeha u sabranosti panje. *rimetiete da, iako je ovo veba u nenametljivosti, naglasak je uvek na samoposmatranju. #o je sr budistikog metoda1 kontrola zahvaljujui sabranosti panje.

.0

%ART Veba jasno' ra()$e"anja

Da biste razvili e,ikasan pristup problemima ivota jedna od kljunih stvari jeste jasno razumevanje onoga t zaista elite od ivota. ogli biste pojednostaviti "" ili suvie pojednostaviti "" odgovor na to pitanje time to ete rei da jedino to oekujete od ivota jeste srea. !a drugoj strani moete nabrojati mnotvo nada i ambicija koje e initi toliko komplikovanu i me&usobno iskljuivu kombinaciju da vam je potreban dugotrajan proces samoanaliziranja pre nego to sve to raspetljate. -dgovor izkoji bi se nalazio me&u te dve krajnosti bio bi najblii onome to zaista elite. %ez dobro de,inisanog razumevanja koji je pravi cilj vaeg ivota "" to znai, bez jasnog razumevanja motiva, kako se to naziva u budistikoj psihologiji "" postoji tendencija da potonete u slepu struju ivota' i kada se jednom u njoj na&ete, itavom va em ivotu nedostaje ,okus. Vrlo je vano da znate ta elite. #ako&e je vano da znate zato to elite, a u tome e vam pomoi ukoliko na teorijskom nivou razumete prirodu svojih elja, njihovo poreklo u instinktima i emocije koje ih prate. Da biste razumeli svoje emocije i elje morate prvo razumeti svoje instinkte. #i instinkti su nasle&ene sklonosti da se postupa na odre&eni nain u odre&enim situacijama. Sami instinkti postoje ispod nivoa intelekta "" dakle, ispod nivoa na kojem se odvijaju procesi svesnog rasu&ivanja "" i poto su evolucijski mnogo stariji od intelekta, utoliko su i snaniji. Dok su vai instinkti podsvesni, vae emocije i elje su svesne "" ponekad isuvie. 7apravo, vae emocije i elje su nastavci vaih instinkata koji se produavaju u svest. $nstinkt je poput vulkana' postoji uglavnom ispod povrine zemlje, ali kada postane aktivan izbacuje lavu i dim navie. !a isti nain, instinkt postoji ispod nivoa svesti, ali kada postane aktivan izbacuje emocije i elje nagore u svest. #ako moete videti da su emocije i elje u vezi sa instinktima. e&utim, emocija nije isto to i elja. Fmocija je srazmerno neodre&en i raspren oblik svesti na nivou telesnih senzacija dok je elja oblik svesti na viem nivou, na nivou ideja. Vae elje su, u stvari, jedna vrsta ideja' one su ideje o aktivnostima koje biste eleli da obavite ili, pak, ideje o senzacijama koje elite da doivite. #ako, ako ste ljuti, imate ideju da udarite neto' to se moe nazvati motorikom idejom, idejom miine aktivnosti, a nastala je na osnovu instinkta agresivnosti. Slino ovome, ako ste gladni, ulna ideja hrane javlja se u vaem umu, podstaknuta ili ojaana uro&enom sklonou da se jede onda kada telo zahteva hranu. oda je klasi,ikacija na motorike elje i ulne elje "" na elje da se deluje i na elje da se neto doivi "" suvie pojednostavljena' moda sve elje u sebe ukljuuju i

..

motorike i ulne ideje' ali glavna stvar je da elja postoji u umu na nivou ideja, dok emocija postoji na novou jedne di,uzne svesnosti o telu.. *ogledajmo to na ovaj nain1 kada neki od vaih instinkata postane aktivan, vae se telo uz pomo razliitih promena automatski priprema za odgovarajuu aktivnost. *ostajete svesni promena u telu i di,uzna svest o njima ini jednu emociju. 3 isto vreme, u vaem umu moe se javiti izvesna speci,ina idea da se preduzme neka akcija ili doivi neto. #a ideja energiju dobija od instinkta i tako se pretvara u elju. (od bia niih od oveka sva aktivnost je prvenstveno instinktivna i kakav god oblik intelekta da postoji, on je usmeren ka nainima da se zadovolje zahtevi instinkata. (od oveka, situacija u osnovi nije mnogo drugaija, ali je daleko kompleksnija. Veina aktivnosti je u prvom redu motivisana instinktima, u svesti predstavljenim kao emocije i elje. $ntelekt uglavno ,unkcionie tako da trai naine da zadovolji elje i proizvede prijatne emocije. #o znai da intelekt ,unkcionie prevenstveno traei naine da zadovolji instinkte. #i instinkti su kao motor nekog broda, dok je intelekt poput radara.

Vrlo malo aktivnosti, ukoliko je uopte ima, primarno je motivisano intelektom i intelektualna motivacija je sekundarna u odnosu na instinktivnu motivaciju. #ako vae misli, vaa verovanja, vai sudovi i planovi "" svi su oni uglavnom motivisani nainom na koji se oseate, onim to volite i to ne volite, onim to elite da uinite i onim to biste hteli da izbegnete. Vei deo vaeg razmiljanja je emocionalno miljenje, a sasvim mali deo objektivno ili nepristrasno. (od emocionalnog miljenja injenice i zapaanja se ,alsi,ikuju ili boje eljama, naklonostima i predrasudama. Sa druge strane, kod nepristrasnog miljenja "" u ono malo koliko ga ima "" iste te injenice sagledavaju se objektivno i ista ta zapaanja nisu optereena sklonostima, niti iskrivljena eljama i predrasudama. (od emocionalnog miljenja skloni ste da verujete u neto zato to vam je prijatno da u to verujete ili da odbijete neku ideju zato to vam je neprijatna. (od objektivnog miljenja ideju prihvatate ukoliko je razumna, bilo da je prijatna ili ne, a neku drugu odbijate ukoliko ne odgovara merilima vaeg razuma, bez obzira koliko vam se svi&ala. #ano je da je jedan od glavnih ,aktora koji je primitivnom oveku obezbedio supremaciju nad ostalim biima koja su bu bila rivali i neprijatelju bio njegov intelekt, .8

njegova sposobnost da ideje koristi kao alatke uz pomo koji hrazmilja, kao i da jednostavne rei iskoristi kao simbole za kompleksne ideje. 3 isto vreme vano je razumeti da se intelekt, kada se stavi nasuprot emocijama i eljama, pokazuje kao relativno slabana i ponekad nedelotvorna snaga. Fmocije i elje su izdanci ogromnih instinktivnih sila koji su se probili u svest, tako da ak i najsnaniji intelekt moe biti bespomoan suoen sa takvim protivnicima. (ontrolisati elju samo uz pomo snage volje otuda je vrlo teko, ponekad nemogue, a s vremena na vreme moe biti i tetno. #eko je kada je elja tek povrna. !emogue je kada elja slui kao ventil za neki moni instinkt. + moe biti tetno kada ta elja slui kao ventil nekom instinktu kojem su svi drugi ventili zatvoreni. #o je naroito sluaj kada oseaj krivice ili stida deluje kao sila potiskivanja. 3 takvoj situaciji postaje neophodno jedno produbljeno samorazumevanje, kako biste razumeli i kontrolisali svoje elje' ali ne moete se na pravi nain nositi sa snanim eljama ukoliko ne vebate prvo sebe sa onim malim eljama koje se jave s vremena na vreme u vaem svakodnevnom ivotu. Dok se neki oblici budistikog treninga uma mogu najbolje sprovesti u mirnom i izdvojenom okruenju, druge je mogue uplesti u tkanje svakodnevnih zadataka i tako ih nainiti njegovim integralnim delom. Vebanje jasnog razmevanja pripada ovoj drugoj grupi, jer postoji znatan prostor njeigove primene u okviru obinog radnog dana. *ojam jasno razumevanje je prilino samorazumljiv' me&utim, bilo bi dobro razmotriti ta on znai unutar budistike nege uma. *rvo, jasno razumevanje znai jasno razumevanje motiva ili svrhe neke aktivnosti. Drugim reima, ta god da inite trebalo bi jasno da razumete zato to radite. 3mesto da imate neku neodre&enu ili zbrkanu ideju o onome to oekujete da postignete time, trebalo bi da pokuate da steknete to precizniju ideju o eljama koje vas navode na tu aktivnost. Drugo, poto ste u sebi jasno razluili motiv neke aktivnosti, trebalo bi da steknete podjednako jasnu ideju o tome je li ona zaista prikladna za tu svrhu ili ne. -vim %udino uenje ukazuje na potrebu ne samo za jasnim razumevanjem motiva nekog postupka, ve i za jasnim razumevanjem prikladnosti tog postupka u odnosu na cilj. #ree, potreba za primenom jasnog razumevanja postoji u svakodnevnim aktivnostima. Drugim reima, itav na ivot, ukljuujui svaku aktivnost i svako iskustvo, jeste podruje sabranosti, i obrnuto, proirujui podruje sabranosti na svaku aktivnost i svako iskustvo, itav ivot postaje s,era mentalnog usavravanja. (onano, postoji oblik sabranosti koji se zove jasno razumevanje neobmanutosti. *una implikacija ovog jasnog razumevanja neobmanutosti ukljuuje temeljni budistiki stav da je sopstvo, nae 5ja5, jedna obmana. -tuda jasno razumevanje neobmanutosti jeste izotrena svest koja probija kroz tu samoobmanu i kroz privid sopstva prodire pravo do prolazne prirode sopstvenog bia.
* * *

Vratimo se sada prvoj vrsti jasnog razumevanja, jasnom razumevanju motiva. (ada ga primenite na svoj celokupan ivot, na svoje nade i elje, na sve svoje planove i tenje, on pretpostavlja da imate neki ,undamentalni cilj u ivotu. e&utim, moda ga vi i ./

nemate' moda vas je tek poneo nepromiljeni tok svakodnevice' i ukoliko je tako, prva stvar je da postanete svesni te injenice i ukoliko je mogue de,iniete neki opti motiv. +ko pretpostavimo, me&utim, da imate takav motiv ili cilj u ivotu, poeljno je, u interesu e,ikasnog ivljenja, da porazmislite o svojim aktivnostima u celini kako biste videli jesu li one u skladu sa ,okusom vaeg ivota ili vas one navode na razne beskorisne stranputice. #o, naravno, ne znai da vi ne moete imati i neke sporedne poslove' oni su neizbeni u svakodnevnom ivotu. nogo je stvari koje morate uraditi mada nikada niste ni pomiljali da ete to morati' jer, zbog odgovornosti i dunosti koje imate, jednostavno ih morate uiniti. !o, ukoliko dopustite da potreba da inite te stvari u vama izazove ogorenje ili dosadu, sigurno je da e vas one odvui od vaeg glavnog cilja' ako ih me&utim iskoristite kao priliku da razvijate strpljenje i toleranciju, tada ih postavljate na pravac svoga glavnog cilja. 2asnim razumevanjem da svako iskustvo jeste polje za sabranost na najbolji nain moete iskoristiti one aktivnosti koje bi inae bile neproduktivne. $ dok moda nije lako de,inisati va krajnji cilj, obino je lake da odredite cilj koji je neposredno pred vama. 7nate zato svako jutro hvatate odre&eno prevozno sredstvo' znate zato odlazite na posao' a znate i zato morate da zara&ujete novac i kupujete razne ivotne potreptine' ali da li luksuz koji sebi time priutite zaista u va ivot unosi vie uivanja) !eto od toga ini' drugo ivot ini samo jo teim. #o je onaj luksuz koji sebi morate da obezbedite radi prestia, zato to ga imaju i vai susedi ili zato to vaa drutvena sredina oekuje da sve to imate. +li taj luksuz moe postati breme nunosti i zato to za njega treba platiti i starati se o njegovom odravanju, mogue je da vie kota nego to vredi. !a ovom mestu u igru ulazi jasno razumevanje neobmanutosti. 3 kojoj meri ste motivisani samopotvr&ivanjem, eljom za prestiom i divljenjem) ogue je da poto na&ete odgovore na ova pitanja i ustanovivi da oni nisu sasvim prijatni, do&ete do zakljuka da inite stvari koje nemaju onu krajnju vrednost. 7bog obaveza i odgovornosti ili radi posla, morate nastaviti da inite stvari koje se kose sa vaim temeljnim ivotnim ciljem. *rimenili ste princip jasnog razumevanja prikladnosti i nali da su neke aktivnosti prilino neprikladne za svoj krajnji cilj' ali takve situacije su esto neizbene. 3 tom sluaju barem sebe ne obmanjujete. Samo kada nesvesno preduzmete neku aktivnost koja nije u skladu sa vaim osnovnim ciljem tonete u jedan sled nepromiljenosti. 7ato je ovde vano osloboditi se tog toka, a klju te slobode jeste jasno razumevanje "" jasno razumevanje cilja neke aktivnosti i njezine primerenosti, jasno razumevanje da svaka aktivnost jeste prilika za sabranost i jasno razumevanje nepostojanja jednog statinog, nepormenljivog sopstva. #o je budistika praksa jasnog razumevanja u svojim razliitim oblicima.
* * *

!a %udinom putu postoji, s jedne strane, praktina primena njegovih psiholokih principa i, sa druge, intelektualno razumevanje njegovog uenja. -d ova dva, naravno, praktina primena je daleko vanija' me&utim, intelektualno razumevanje uenja esto pomae u njegovoj praktinoj primeni. $majui to u vidu, razmotrimo pitanje motivacije onako kako se ono javlja u budistikom uenju. #o je uenje o akciji i reakciji. .<

Helim univerzumom vladaju zakoni i jedan neprekinuti sled akcija i reakcija na mentalnom i moralnom planu doga&a se ba onako striktno kao i u sluaju ,izikih procesa. Sledstveno tome, %udino uenje naglaava da moralno poeljna misao, govor i postupak donose sreu poiniocu, pre ili kasnije, dok na isti nai aktivnosti koje su moralno nepoeljne na kraju predstavljaju osnovu za nastanak patnje. 3 ovom tehnolokom dobu bliska vam je ideja da ,izike posledice imaju svoje uzroke, da te posledice opet i same postaju uzroci, tako da u uobiajenom poretku ,izikih stvari nema prostora za sluajnost ili sudbinu. e&utim, iako prihvatate ovaj nepromenljvii sled akcija i reakcija u materijalnom svetu, ne prepoznajete ga uvek u moralnoj s,eri. %udino uenje tvrdi, me&utim, da taj zakon uzroka i posledice podjednako neumitno i precizno deluju i u moralnoj s,eri kao i u ,izikoj. -no de,inie pet sistema zakona. *rvi od njih je sistem zakona koji vladaju nastankom i nestankom ,izikih ,enomena pod dejstvom toplote. Drugi, postoji grupa zakona koji se odnose na stvaranje i rast tela ivih bia. #rei sistem zakona u vezi je sa akcijom i reakcijom u moralnoj s,eri. ?etvrto, razni zakoni koji vladaju procesima u umu. !a kraju, peti sistem zakona okuplja mnotvo zakona koji su u vezi sa razliitim ,izikim ,enomenima neobuhvaenim drugim sistemima zakona. -d ovih pet grupa, nas trenutno zanima ona trea. #aj sistem zakona koji vladaju moralnim i nemoralnim postupcima i njihovim reakcijama ili posledicama samo je jedan od pet grupa zakona, ali je to onaj koji je najdirektnije povezan sa sreom i nesreom. -riginalni budistiki termini koji se ponekad prevode kao moralno i nemoralno ili kao dobro i loe, mogu se tako&e prevesti i kao korisno i tetno. e&utim, pojmovi poeljno i nepoeljno se esto koriste da prenesu izvorno znaenje, jer se moralan ili koristan postupak smatra poeljnim jer na kraju donosti uitak, a neka nemoralna ili tetna akcija, poto vremenom donosi poiniocu patnju, smatra se nepoeljnom. Svaka aktivnost "" moralno ispravna ili ne "" proizvodi, naravno, svoj normalan ,iziki rezultat. +ko bacite kamen kroz prozor, on e ga razbiti, kakva god da motivacija stoji iza tog ina. Dazbijeno okno je normalan ,iziki rezultat takvog postupka. +li ako pretpostavimo da je on motivisan nekom moralno nepoeljnom voljom :kao to je mrnja;, postojae i mentalni e,ekat. $spoljavanje mrnje pojaae onu u umu ve postojeu mrnju, ba kao to vebanje miia ove ini snanijima. (ao posledica ovoga, mrnja e postati dominantan ,aktor vaeg mentalnog sklopa. Sem ovoga, mrnja je jedan od onih mentalnih ,aktora koji vode ka patnji. !a ovaj ili onaj nain, u jednom trenutku u budunosti, taj mentalni ,aktor donee vam neku vrstu patnje. 6lavni uzrok te patnje nije razbijanje prozora kamenom, ve mrnja ili zlovolja prisutna u ovom postupku. Dalje, zamislivo je da je akcija bacanja kamena mogla biti motivisane, ne mrnjom, ve nekom ,ormom blagonaklonosti. oda ste, na primer, to uinili kako biste pomogli nekome ko je unutra zarobljen poarom i elite da u&ete da ga spasete. !esebinost koju pokazujete svojim voljnim postupkom jo vie e pojaati u vama ve postojei ,aktor blagonaklonosti i taj osnaeni ,aktor uma na kraju e vas dovesti u situaciju u kojoj e dozreti plod sree.

.>

#ako moralno poeljni postupci donose pre ili kasnije uitak, dok nepoeljna volja rezultira na kraju patnjom. Sa druge strane, postupak koji nije voljni :i koji naravno ima neki ,iziki rezultat; nema e,ekat u vidu jaanja nekog od ,aktora uma. 6de nema volje nema ni elementa moralnosti ili nemoralnosti. =ina elja ili volja u svom primalnom obliku jeste nagon da se ivi kao odvojeno sopstvo i da se to sopstvo potvrdi. $z te ,undamentalne volje za ivotom proizlaze najrazliitiji instinkti i elje, praeni emocijama. 3 budistikoj psihologiji ovi instinkti i elje se svi smatraju mani,estacijama te osnovne volje za ivotom. #a volja za ivotom jednostavno se naziva eljom. #o je e& za postojanjem, elja da se preivi kao sopstvo. +li konano osloba&anje od nesree mogue je pronai jedino prevazilaenjem te individualne egzistencije. 9e& za postojanjem, koja koren ima u neznanju, tako je primarni uzrok celokupne patnje. $ otuda je glavni cilj budizma dostizanje prosvetljenja iskorenjivanjem te elje. #o znai, naravno, prevazilaenje elje, ali samo utoliko ukoliko je ta elja lina ili usmerena na sopstvo. Vrsta elje koju treba prevazii jeste slepa ili iracionalna elja. Da citiram1 9elje vezane za osnovne ivotne potrebe mogue je zadovoljiti, dok je nemogue utoliti sebine elje ega. -ne ne proizlaze iz hemije tela, ve su isto mentalne konstrukcije "" da se bude sve vie, da se ima sve vie1 novca, imovine, moi, prestia, ljubavi' da se nadmae i nadvise svi drugi' da se bude na vrhu. #o je jedan nemogui san koji, ako se i ostvari, nee sa sobom doneti ni mir ni sreu. *ohlepni, ljubomorni, zavidni nikada ne mogu biti zadovoljni, jer njihovo nezadovoljstvo i nesrea ne izviru iz neke stvarne uskraenosti u pogledu onoga to je sutinsko za ivot, ve iz nedostataka i de,ormacija njihovog karaktera. =ina volja je, tako, jedan aspekt te slepe e&i za linim postojanjem, koja se ispoljava kroz najrazliitije instinktivne i emocionalne ,aktore. -ni svi zajedno ine dinamike elemente mentalnog ivota. %udistika psihologija prihvata sistem njihovog klasi,ikovanja koji je poneto razliit od klasi,ikacija u zapadnoj psihologiji. #aj sistem ukljuuje ne samo instinktivne elemente, ve i mentalne navike razvijene iz instinkata i tako&e komponente miljenja. !eke od njih su direktno izvedene iz ,undamentalnog nagona preivljavanja, dok su druge negovane u suprotnosti sa egoistikim tendencijama, ali sve su to ,aktori koji odre&uju ponaanje. Sve u svemu, moemo ih oznaiti kao pedeset determinanata. !ema potrebe da se ovde detaljno bavimo tim determinantama. Sve to treba da pomenemo jesu one tri koje se nazivaju korenom nepoeljne voljne aktivnosti i njihovim suprotnostima, korenima poeljne volje. #ri korena nepoeljne volje jesu pohlepa, mrnja i obmanutost, dok su njihova suprotnost velikodunost, blagonaklonost i uvid. !ai postupci, voljni ili ne, mogu imati oblik misli, govora i postupaka' ali u svemu tome najvanija je mentalna determinanta koja stoji iza njih. #ako ako mislite, govorite ili delujete motivisani pohlepom, , bilo da je ona oigledna ili prikrivena, time jaate pohlepu u svom mentalnom sklopu. S druge strane, kada delujete iz velikodunosti, time jaate tu determinantu u svome umu. $sto je sa mrnjom i njoj suprotnim ,aktorom blagonaklonou. -naj ko sebi doputa da bude ljut uvruje u svome umu ,aktor mrnje, dok ukoliko ulaemo napor da budemo tolerantni i

.@

strpljivi sa ljudima i stvarima koji nas iritiraju uveavamo ,aktor blagonaklonosti u svome umu. $ opet, ukoliko mislite, govorite ili delate na egoistian nain, doputate sebi da vas motivie obmanutost, jer obmanutost u ovom kontekstu znai obmanu postojanja sopstva, zajedno sa prateim oseanjima superiornosti i in,eriornosti koji uz to idu. (ao posledica toga postajete sve veim robom te obmane. (ada, sa druge strane, nastojite da uvidite pravu prirodu tog iluzornog sopstva i oslobodite se potrebe za samopotvr&ivanjem, tako jaate ,aktor uvida. #ako uvid "" ili neobmanutost, kako se esto naziva "" postaje jaa determinanta svih vaih buduih razmiljanja. *oto moralno nepoeljne determinante vaeg mentalnog sklopa ometaju vae napredovanje ka konanom oslobo&enju, moemo ih nazvati 5ometaima5. !a isti nain, poto moralno poeljni ,aktori uma pomau u vaem napredovanju ka konanom osolobo&enju, moemo ih nazvati 5pomagaima5. !a osnovu ovoga uvideete da aktiviranjem odre&ene determinante nastaje odmah neposredan e,ekat u umu. #aj neposredan e,ekat jeste jaanje te determinante, to naravno olakava njegovo aktiviranje u budunosti. e&utim, ima tu jo neto. Svaka od determinanti o kojoj smo raspravljali moe se vizuelno doarati kao akumulacija speci,ine sile unutar uma i svaka od tih sila na kraju e doneti svoju vrstu iskustva u nekom trenutku u budunosti. #o budue iskustvo bie rezultat prvobitne voljne aktivnosti, reakcija na originalnu akciju. Voljna akcija u prvom redu izaziva akumulaciju speci,ine mentalne energije, a ona sa svoje strane donosi svoju reakciju u vidu uitka ili patnje. +kumulacija mentalne sile e na kraju podstai uitak, ba kao to akumulacija energije u baterijskoj lampi moe da obezbedi svetlost. Fnergija u bateriji dae svetlost samo kada su i drugi uslovi ispunjeni1 mora postojati sijalica, strujno kolo mora biti zatvoreno i prekida u odgovarajuem poloaju. #ada struja moe potei i vlakno u sijalici se usija. #okom ovoga procesa "" ukoliko se strujni tok ne prekine ili se ne zameni baterija "" energija e na kraju biti do kraja utroena. !a slian nain akumulacija poeljnih sila reakcije moe podstai nastanak radosti samo kada okolina obezbedi odgovarajue uslove' a sve dotle sile reakcije ostaju, da tako kaemo, uskladitene. (ada se na kraju pojave odgovarajue okolnosti, ta sila reakcije e izazvati nastanak uitka radosti i tokom tog procesa akumulacija e se sve vie smanjivati, sve dok se konano ne istroi, sem ako se, naravno, ne dopuni novom velikodunou. 3 celini uzev, mogu je odre&en stepen obnavljanja u isto vreme dok se doga&a i pranjenje. 3koliko, uivajui u srenim doivljajima, nastavite da praktikujete velikodunost, tada e prvobitna akumulacija te sile reakcije biti dopunjena ak i onda kada se prazni. #o lii na nekakav rezervoar iz kojeg sipate vodu, ali u njega istovremeno dotie nova. e&utim, ukoliko uivajui plodove ranijih zasluga postanete sebini, tada va um lii na rezervoar tokom sue1 poto se voda iz njega troi, a ne dotie nova' isto tako biva potpuno potroena i vaa akumulacija sila reakcije koje proizvode sreu. (ako je sa poeljnim mentalnim silama, tako je i sa njihovom suprotnou. (ada se neko prepusti egoistinim eljama u bilo kom obliku, akumulacija nepoeljnih sila reakcije se uveava. (ada u jednom trenutku u budunosti spoljne okolnosti postanu .A

prikladne, ova akumulacija e se isprazniti u vidu patnje. #okom patnje mogue je da se prepustimo razliitim stanjima uma, kao to je recimo samosaaljenje, i time samo dodajemo nepovoljne sile reakcije. !a drugoj strani, mogue je da to iskoristimo za razvijanje strpljenja i drugih poeljnih kvaliteta, tako da e ta akumulacija koja izaziva neprijatnosti na kraju biti potpuno utroena. Sile reakcije koje postoje unutar uma uskladitene su, da tako kaemo, ispod nivoa svesti. *odsvesni deo uma se, u budistikoj psihologiji, naziva ivotnim tokom. #o je skladite preostalih sila reakcije nastalih svim prethodnim voljnim postupcima. e&utim, ne smete ovu ideju uzeti suvie doslovno. $skustva naeg ivota nisu ni u kakvom bukvalnom smislu uskladitena bilo gde na nain kako je voda uskladitena u rezervoaru, ve su vie kao jedna potencija, onako kako su jabuke 5uskladitene5 u jabukovom drvetu. Vi naravno ne verujete da su jabuke uskladitene u jabukovom drvetu. 3 povoljnim spoljnim okolnostima kao to su klima, tlo i hranljive materije sile unutar jabukovog drveta e izazvati nastanak plodova na granama' na isti nain, u povoljnim okolnostima, sile unutar ivotnog toka e privui ili ubrzati nastanak iskustava u skladu sa sopstvenom prirodom. Vetar nije uskladiten negde u vazduhu, ve e se u odre&enim okolnostima kao to su toplota ili hladnoa, vazduh iriti ili skupljati i nastae vetar. !a isti nain, vatra nije uskladitena u vrhu palidrvca, ali u odre&enim okolnostima trenja to drvce e stvoriti vatru. $ opet, zvuk nije uskladiten u gramo,onskoj ploi' ali kada se stavi na gramo,on, ta ploa e omoguiti zvuk. #ako i ivotna iskustva, zajedno sa njima povezanom sreom i patnjom, nisu u bukvalnom smislu uskladitena u ivotnom toku, ali pod odgovarajuim okolnostima ti doga&aji e se razviti, kao to se plod jabuke razvije na stablu jabuke. $z ovoga moete videti da nijedna sila reakcije ne moe doneti rezultat sve dok se ne stvore povoljni uslovi za to. *oto se ti povoljni uslovi moda nee stvoriti u ovom ivotu, iz toga sledi da moda neete doiveti plodove sree ili patnje. Drugim reima, kada umrete preostae jedan neutroeni deo sila reakcije, i jedne i druge vrste, koji nije imao priliku da se isprazni tokom sadanjeg ivota. 4ta se doga&a sa tim neutroenim silama reakcije) (ada umrete vae telo e se raspasti, naravno' ali razliite komponente uma e preiveti u obliku ivotnog toka. #o je u stvari ono to taj ivotni tok i jeste, jedna stalno promenljiva struja sila reakcije i u trenutku smrti taj ivotni tok inicirae jedan novi ivot, odnosno ro&enje jednog novog bia. #o novo bie ste vi, poto postoji neprekinuti sled ivotnog toka. #o novo bie nasle&uje sve sile reakcije "" sve potencijale za sreu, za patnju i za dalje voljne aktivnosti "" od staroga bia, koje ste tako&e bili vi. Sa stanovita kontinuiteta, novo bie je isto kao i staro bie, jer kontinuitet ivotnog toka nije prekinut na bilo koji nain injenicom ro&enja i smrti.
* * *

Videli ste da moralni zakon akcije i reakcije, kako je izloen u %udinom uenju, tvrdi da svako od nas doivljava sreu i patnju u tanoj srazmeri sa moralnim kvalitetima naih prolih postupaka. Videli ste tako&e isto to uenje govori kako moralni i nemoralni .B

postupci stvaraju sile reakcije unutar uma, a one onda podstiu doivljavanje sree ili patnje. -vo je moda suvie pojednostavljeno prikazivanje itavog ovog pitanja, jer zapravo %udino uenje govori kako svaki uzrok ima vie posledica, a da isto tako svaka posledica nastaje na osnovu vie uzroka. Drugim reima, nita ne nastaje na osnovu samo jednog uzroka i nita ne rezultira samo jednom posledicom' sve je isprepleteno sa mnogo drugih stvari. e&utim, glavna stvar je da nam pojam sile reakcije omoguuje da vidimo kako se budistika ideja prepora&anja razlikuje od nebudistikih verovanja u reinkarnaciju, jer ono to se prepora&a jeste ivotni tok, a ne dua u klasinom smislu rei. Dazmotrimo sada vreme u kojem pojedina sila reakcija dejstvuje. +ko opljakate banku i zabrljate pri bekstvu, odmah e vas uhvatiti i biete kanjeni. +ko svoj beg dobro isplanirate i uspete, ali i pored toga ostavite za sobom neki trag, moda vas nee uhvatiti u narednih pet godina, ali kada vas na kraju ipak prona&u i osude biete u prilici da uvidite vezu izme&u uzroka :kra&e; i posledice :zatvorske kazne;. e&utim, moda e vam uspeti da vas posle pljake ne uhvate itav va ivot, tako da e vas kazna :odgovarajua re u sadanjem kontekstu, ali ne suvie precizna; moda stii tek za nekoliko ivota. #ada neete biti u stanju da vidite vezu izme&u uzroka i posledice" $ ovde suvie pojednostavljujemo stvar govorei kao da jedan uzrok donosi samo jedan e,ekat, ali ovde nas zanima vreme u kojem odre&ena sila reakcije dejstvuje. (ao to smo ve videli, sile reakcije ne mogu isprazniti svoju energiju sve dok uslovi pogodni za njezino delovanje nisu odgovarajui' a pod uslovima mislimo i na spoljanje :okolina; i na unutranje :um;. #o znai da ako uinite neto nepoeljno "" kao to je pljaka "" tokom vremena u kojem anjete plodove nekih prethodnih zasluga, moda neete njeti i suprotne plodove nemoralnog postupka, sve dok se suprotna sila reakcije ne istroi. (aete kako vas prati srei i to je tano sve dok shvatate da srea jeste zapravo dozrevanje ploda dobrih postupaka u prolosti. Slino ovome, ukoliko uinite neto velikoduno, moete oekivati neku vrstu sree kao rezultat, ali to se moda nee dogoditi u bliskoj budunosti ili ak moda ni u ovom ivotu. oda ste u sred dugog perioda ,rustracija i neuspeha, kao posledice neke ranije ,aze moralno nepoeljnih aktivnosti, a ije sile reakcije moraju sada dejstvovati i isprazniti svoju energiju. #ako %udino uenje poduava da neke sile reakcije deluju odmah, jer se njihovi plodovi javljaju ubrzo, ali da isto tako mnogi voljni postupci plodove donose mnogo kasnije, moda i kroz nekoliko ivota. Dejstva slabijih voljnih aktivnosti mogu biti neutralizovana snanijim silama reakcije suprotnog karaktera. #ako, ako se slabijoj nepovoljnoj sili suprotstavi snanija povoljna, tada ona moe onu prvu neutralisati, gubei u tom procesu i sama neto od svoje snage. -vo, me&utim, ne vai za snane sile reakcije izazvane vrlo odre&enom moralno poeljnom ili nepoeljnim aktivnostima. Sile reakcije njima izazvane nikada ne mogu biti neutralisane i makar se period njihove 5hibernacije5 protegao i na nekoliko ivota, one e na kraju ipak dejstvovati. -ne se zato nazivaju silama reakcije sa neogranienim trajanjem.

8C

!asuprot ovakvim silama reakcije, ima jedna vrsta koja se naziva kardinalnim silama reakcije, a stvorena je ili vrlo ozbiljnim moralnim prekrajima ili pak vrlo uzvienim stanjima uma. Delovanje kardinalnih sila reakcije ima prednost pred svim ostalim vrstama. $ koliki god da je vremenski raspon izme&u uzroka i posledice, krajnji rezultat takve voljne aktivnosti jeste neizbean. !a prvi pogled moe vam se uiniti da se ovim podrazumeva kako su sadanjost i budunost potpuno i bez izuzetka odre&eni prolou, tako da moete da doivite samo ono to ste predodredili dotadanjim postupcima. -vakvo ,atalistiko stanovite, me&utim, zaista nije deo budistikog uenja o uzroku i posledici. #ano je da ste u velikoj meri ""vrlo velikoj meri "" pod uticajem sila reakcije stvorenih svojim prolim voljnim aktivnostima, ali one nisu jedini ,aktori koji uslovljavaju vae sadanje doivljaje. orate zapamtiti da nita ne nastaje zahvaljujui samo jednom uzroku i da nijedan uzrok nema samo jedan rezultat. 3 drevnim spisima itamo1 -ni koji kau da su sva zadovoljstva i patnje nastali usled prethodnih postupaka idu predaleko. !eto patnje izazvala je u, neto sluz, neto gasovi, neto meanje telesnih sokova, neto promene godinjih doba, a neto uznemirenost usled nepovoljnih doga&aja, kao i usled pranjenja sila reakcije. #u je tako&e mogunost sadanje volje. Snaga volje postoji unutar uma, ba kao to i panja i usredsre&enost postoje kao sile unutar uma. %ez ulaenja u diskusiju o slobodnoj volji, moramo priznati da volja postoji u smislu da je ini sila elje razumski usmerena ka nekom cilju. *oto volja postoji kao sila elje razumski usmerena ka nekom cilju, uvi&amo da tu silu moemo upotrebiti u bavljenju sadanjim rezultatima prolih postupaka. *od ovim ne podrazumevam da moemo da ponitimo te rezultate, ve da moemo iskoristiti sadanja iskustva za sopstveno napredovanje' ili moemo dopustiti istim tim iskustvima "" prijatnim i neprijatnim "" da ometaju nae napredovanje. !o da bismo se pozabavili svojim sadanjim iskustvima "" da bismo ih iskoristili radi napredovanja "" potrebno je da razvijemo neophodne moralne kvalitete. *remda je sadanjost uslovljena prolou, ba kao to je budunost uslovljena sadanjou, ta budunost nije neizmenljivo ,iksirana prolou, jer budunost tako&e zavisi od toga ta inimo sa svojom sadanjom voljom. 3 mnogim okolnostima, istina je da moda ima malo ili nimalo prostora za konstruktivno ili unapre&ujue postupanje, jer je pritisak sila reakcije iz prolosti prejak, a sadanja volja preslaba. e&utim, u celini, ak i kada nemate izbora spoljanje akcije, barem je mogue da reguliete svoje mentalne i moralne odgovore na situaciju, makar delimino. #ako, u tekim okolnostima, koje niste u stanju da izmenite, moete ipak praktikovati strpljenje i toleranciju, suoavajui se sa situacijom na nain da vas ona potpuno ne proguta. !a taj nain, dok prolazite kroz teak period bolnih posledica sila reakcije barem unutar svoje mentalne strukture jaate nove, povoljne sile reakcije, koristei tako situaciju na najbolji mogui nain.
* * *

80

Praktian deo VEBANJE PREPO*NAVANJA %OT&VA

$z svega to je do sada reeno uvi&ate kolika je vanost jasno razumevanje istinskih motiva koji stoje iza vaih postupaka. S,era motivacije je ta u kojoj ljudski um nalazi moda najvie prostora za samoobmanjivanje, a sledstveno tome egoistina strepnja, ogorenje i samopotvr&ivanje esto su osnova aktivnosti koje na povrini lie kao da imaju plemenitije i manje sebine motive. -vo samoispitivanje moe vam pomoi da razumete sopstvenu motivaciju. 3 svojim svakodnevnim aktivnostima imam li jasnu ideju o razliitim ciljevima kojima su one vo&ene) $mam li jasan cilj u svom ivotu) 3 kojoj meri su moji svesni ciljevi motivisani posesivnou, sebinou ili pohlepom u bilo kojem obliku) 2e li mogue da ima nesvesnih motiva koji stoje iza nekih od mojih postupaka, motiva koji u sebe ukljuuju posesivnost ili gramzivost u bilo kom obliku) :-vo pitanje ne znai 5$mam li ja bilo kakvih podsvesnih motiva kojih nisam svestan)5, jer oigledno niko na njega ne moe odgovoriti' ono znai 52e li mogue da takvih motiva imam)5 (ada sebi jednom priznate da moda imate prikrivene motive, kada jednom priznate mogunost samoobmanjivanja, time otvarate put ka boljem razumevanju svojih najdubljih motiva.; 2e li mogue da su neke od mojih aktivnosti podsvesno motivisane osvetoljubivou, iracionalnim antipatijama ili nekim oblikom zlovolje ili mrnje) :#reba shvatiti da je mogue da imate ambivalentan odnos prema mnogim vanim stvarima u ivotu' to znai, moete u razliitim periodima i da volite i da mrzite neku stvar ili da vas i privlai i odbija ona ili neki od njezinih aspekata. (raj tako ambivalentnih stavova doga&a se da jedna od suprotstavljenih emocija bude potisnuta, ali iz svesti nedostupnog podruja uma ona ipak nastavlja da utie na va mentalni ivot.; 3 kojoj meri su moje aktivnosti i ciljevi pod uticajem svesnih motiva samopotvr&ivanja i elje za lanim oblicima superiornosti) !emojte da preletite preko ovih pitanja kao to to inite sa kvizovima u asopisima' svako od njih s vremena na vreme pomno razmotrite, koristei ih kao polaznu taku svoga razmiljanja. Va praktini rad za ovaj period, tako, sastoji se od neprekidnog nastojanja do postanete kritiki svesni ,undamentalnih motiva koji stoje iza vaih svakodnevnih aktivnosti, koristei dati upitnik kao osnovu. !apravite tabelu nalik ovoj koja sledi i upisujte u nju svaki dan"dva due ili krae linije u zavisnosti od toga koliko oseate da ste bili objektivno svesni svojih stvarnih motiva. !emojte sebi da prebacujete kada ustanovite da vam je motiv za neto bio manje plemenit nego to vam se inilo na poetku, a nemojte ni sebi da estitate u suprotnom sluaju. 2ednostavno ih posmatrate' to je budistiki put.

8.

Pre!o(na"anje $oti"a E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

88

APR& Proces !ono"no' "redno"anja

e&u razliitim karakteristikama budizma, jedna od najupadljivijih jeste uenje o prepora&anju' u isto vreme, to uenje se vrlo esto pogreno razume i tumai. $ma razliitih misaonih sistema koji poduavaju da dua nadivljuje smrt tela i da se ona ponovo ra&a u drugome telu' i na prvi pogled prirodno je poistoveivati takva uenja sa budistikim uenjem o prepora&anju. -va nebudistika uenja najee koriste pojam reinkarnacija' no u odnosu na budistiki termin prepora&anje, re reinkarnacija sadri u sebi neto drugaije implikacije. (ada prvi put pogledate ta dva koncepta, razlika me&u njima je nebitna, jer razliita uenja o reinkarnaciji i budistika ideja prepora&anja govore da se, posle telesne smrti, ivot ponovo ra&a u novome telu. +li kada sve to malo pomnije pogledamo uoavamo da tu postoje bitne razlike, u stvari sutinske, i da se one tiu pojma due. *rema budizmu ne postoji sopstvo onakvo kako ga obino razumemo' ne postoji ,iksirani, nepromenljivi ego, nema trajne ili vene due koja nadivljava smrt tela' a ipak, postoji prepora&anje. *ostoji, prema budistikom uenju, tok sila koje nadivljuju telo posle njegove smrti i taj tok sila je ono to se prepora&a u novome telu. #o to se prepora&a nije trajno ili veno sopstvo, jer ono to bi u budizmu bilo najblie pojmu due jeste jedan ,luidan, stalno menjajui ivotni tok, jedan neprekidni sled mentalnih i ,izikih ,enomena. #ako, u skladu sa %udinim uenjem, svako bie u ovom univerzumu postoji zahvaljujui jednom toku energije, sledu trenutnih mentalnih i ,izikih egzistencija' i to se veoma razlikuje od pojma due shvaene kao jedna nepromenljivi entitet. #aj ivotni tok se neprekidno menja, iz trenutka u trenutak' on nije nikada statian, nikada isti u dva susedna trenutka. -n se ponekad naziva i tok nastajanja, jer on uvek nastaje i nikada ne ostaje takav. %udistika ideja prepora&anja, upore&ena sa idejom reinkarnacije u drugim ,ilozo,skim sistemima, opisuje se na sledei nain1 *repora&anje je produavanje jednog procesa, pre nego trans,er nekakve supstance. 3koliko upalite ibicu i njome upalite sveu, proces sagorevanja se sa ibice prenosi na sveu. !ikakva supstanca se ne prenosi sa ibice na sveu. 3 budistikoj psihologiji ivotni tok ljudskog bia ralanjuje se na pet grupa komponenata. Prva grupa komponenata sastoji se od razliitih materijalnih elemenata od kojih je sainjeno ,iziko telo, dok druga grupa obuhvata oseaje prijatnosti i bola, element ugodnosti i neugodnosti u razliitim iskustvima. Trea grupa komponenata sainjena je od ulnih percepcija, onih vezanih za boju, zvuk, toplotu, pritisak i tako dalje, kao i od mentalnih tvorevina u obliku ideja. #ako su 8/

ovom grupom obuhvaeni opaaji, mentalne tvorevine podstaknute tim opaajima u vidu ideja, kao i seanje na prethodno ,ormirane ideje putem procesa pamenja. etvrta grupa komponenata sastoji se od determinanti ili dinamikih ,aktora uma, koji su svi oblikovani putem volje ili elje. #o su mentalni ,aktori koji odre&uju ponaanje. e&u njima nalazimo1 Svest o kontaktu ula sa nekim objektom, koja utie na to ta e biti ukljueno ili ne u tok mentalnih procesa. Volja ili elja, sposobnost da se odabere smer aktivnosti i deluje u skladu sa odabranim smerom. 3sredsre&enost, koja iskljuuje ili minimalizuje neeljene utiske, tako da um moe biti skoncentrisan na samo jednu misao. *anja, koja ,okusira mentalnu energiju na odabrani utisak unutar uma. 7amiljanje i razmiljanje, dve odlike uma. !amera ili ,iksiranje uma na neki cilj. *ohlepa, zlovolja i obmanutost, tri korena moralno nepoeljnih postupaka. *ohlepa varira od najblaih oblika pa do ekstremnih sluajeva, dok zlovolja obuhvata blago iritiranje sve do nasilne mrnje i mahnitosti. -bmanutost je u sutini isto to i osnovno neznanje na kojem poiva itava patnja1 ona je zapravo odbijanje da se stekne znanje i odbijanje da se istrai pravo znaenje stvari. Dogmatizam, obmanutost, zavist, uskogrudost i naprasitost su dodatni nepoeljni ,aktori uma, izvedeni iz tri korena moralnog zla. Velikodunost, blagonaklonost i neobmanutost su tri korena moralno poeljnih postupaka, tri korena moralnog dobra. *overenje, sabranost, uzdranost i uravnoteenost su ostali poeljni ,aktori uma. Poslednja od pet grupa ko ponenata jeste osnovna kognitivna sposobnost, od koje zavise druge tri mentalne grupe "" oseanja prijatnosti i bola, opaaji i determinante. !a ovaj nain, mnogobrojne komponente koje ine ljudsko bie klasi,ikovane su u ovih pet kategorija1 telo, oseaji prijatnosti i bola, opaaji, determinante i osnovna kognitivna aktivnost. #o su komponente ivotnog toka. -snovni sastojak tog ivotnog toka, kao to smo upravo pomenuli, jeste osnovna kognitivna sposobnost. 3 budistikoj psihologiji ona se smatra nekom vrstom energije, koju generiu i regeneriu voljne najrazliitije aktivnosti. 3 tom smislu, ona se moe nazvati silom reakcije, jer u sebi sadri reakcije ili rezultate prethodnih voljnih aktivnosti. Sve voljne aktivnosti u obliku namernih postupaka, govora ili misli generiu takvu silu reakcije i ta sila reakcije odre&uje individualne karakteristike odre&enog ivotnog toka. $ dok se ivotni tok neprekidno napaja energijom stvorenom putem voljnih aktivnosti, istovremeno se i neprekidno redukuje pranjenje sila reakcije, koje rezultira najrazliitijim iskustvima u naem ivotu. 3koliko je poetna voljna aktivnost bila moralno poeljna, na taj nain stvorena energija prazni se kroz prijatna iskustva. 3koliko je poetna voljna aktivnost bila moralno nepoeljna, iskustva.koja slede bie neprijatna. F,ekti voljne aktivnosti, me&utim, ne slede uvek neposredno1 postoji odre&en vremenski raskorak, jer odre&eni plodovi dozrevaju tek kada su okolnosti za to povoljne. 8<

3 trenutku smrti, me&utim, uobiajeno je da postoji izvesna koliina neutroenih sila reakcije. #elo, zajedno sa svojim nervnim sistemom, prestaje da postoji i grupe mentalnih komponenata "" oseaji, opaaji, determinante i normalni misaoni procesi koji nastaju na osnovu sposobnosti kognicije "" ne mogu vie da nastaju. +li taj ostatak neutroenih sila reakcije nadivljava telo. 3 njemu su sauvani rezultati svih prolih iskustava i aktivnosti i posle smrti on momentalno podstie nastanak novoga bia. #o novo bie moe biti iste vrste kao bie koje je umrlo, a moe biti i druge vrste. %udino uenje tvrdi da postoje etiri vrste ro&enja. *rvo, postoji vlano ro&enje i ini se da se to odnosi na stvaranje vrlo primitivnih oblika iz ivotinjskog sveta. (ao drugo i tree, postoji ro&enje iz jajeta i iz materice "" oblici ro&enja reptila, ptica i sisara, na primer. !a kraju, postoje nepojavna ro&enja i koliko ja razumem to znai ro&enje na nivoima egizestencije koji su izvan ,izikog. 7a ovu priliku, pretpostaviemo da se novo bie razvija iz oplo&ene elije, kao kod ro&enja iz jajeta ili materice. 3 takvom sluaju potrebna su tri ,aktora da bi novo bie nastalo. #a tri ,aktora su1 0. jaje :koje daje majka; .. oplodna elija :koju daje otac; kojom se oplo&ava jaje, i 8. tok neutroenih sila reakcije "" preostali ivotni tok "" koje preostaju od upravo umrle jedinke. *rema zapadnjakoj biologiji, da bi novo bie nastalo nuna su samo prva dva ,aktora' to znai da ukoliko je jaje oplo&eno, ono e poeti da se deli i raste, da bi se na kraju razvijo u svesno bie. !o, prema %udinom uenju, oplo&eno jaje lei u stanju mirovanja sve dok ga ne vitalizuje sila reakcije bia koje je upravo umrlo' sve dok se taj vitalizujui tok energije ne pojavi i obavi svoju ,unkciju kako bi kompletirao proces oplodnje jajeta, ono se nee razviti u novo bie. (ada staro bie umre, njegov tok energije se odmah prenosi na novooplo&eno jaje i od tog trenutka nadalje zapoinje ivot novoga bia. 3 trenutku smrti staroga bia, preovla&ujue stanje uma je veoma vano. 3koliko je bie svesno sve do trenutka smrti, ,inalno stanje uma bie svesna misao. 3koliko bie nije svesno, verovatno je da e nesvesno stanje uma biti odre&eno do tada razvijenim obrascima odvijanja procesa u umu. 4ta god da je sluaj, vrlo je verovatno da e uticati na sledeu egzistenciju. -dmah posle smrti staroga bia sila reakcije vitalizuje oplo&eno jaje, koje e se razviti u novo bie. 3 tom trenutku, u novom biu javlja se osnovna kognitivna sposobnost. -na je samo preruena sila reakcije i bazini mentalni materijal iz kojeg se kasnije javljaju sva ostala stanja svesti. 3 izvesnom smislu to je ivotni tok staroga bia, ali njegova ,unkcija je da inicira ne samo mentalnu aktivnost, ve i proces ,izikog ivota u novom biu. Do izvesne mere on se moe izjednaiti sa pojmom nesvesnog u zapadnoj psihologiji, koji obuhvata i kolektivna i individualna seanja u obliku instikata, prirodnih sklonosti i sposobnosti. 3 drevnim spisima postoji odlomak koji se odnosi na ovo i ukoliko pojam 5preostali ivotni tok5 koristimo u znaenju toka sila reakcije staroga bia, bia koje je upravo umrlo, taj odlomak glasi ovako1 8>

3 susretu tri stvari doga&a se zaee. 3koliko postoji jedinstvo roditelja, ali nije vreme oplodnje i ukoliko je prisutan preostali ivotni tok "" tada nema zaea. 3koliko postoji jedinstvo roditelja, a i vreme je oplodnje, ali nije prisutan preostali ivotni tok "" tada nema zaea. !o, ukoliko postoji jedinstvo roditelja, vreme je oplodnje i ukoliko je prisutan preostali ivotni tok, u susretu te tri stvari doga&a se zaee. :Majjhima nikaya, 88; #ako se na ivotni tok gleda kao na podsvesni temelj itavog mentalnog ivota i mentalnih elemenata koji ine ivot tela, a njegov ,iziki pandan je nervni sistem sa njegovim organima ula. #aj tok je rezervoar e,ekata svih prolih iskustava, ali on sam ne poseduje volju. -snovna kognitivna sposobnost preruena u ivotni tok moe se nazvati mentalna energija prepora&anja, ali je vrlo teko pronai jedinstveni termin koji bi obuhvatio sve njezine ,unkcije. !ajee se taj pojam prevodi sa svest koja se prepora&a ili svest koja povezuje' ali takvo tumaenje moe nas zavesti na pogrean trag ili nas zbunjuje, jer je teko uvideti kako u oplo&enom jajetu moe biti bilo ega to bi posluilo kao sredstvo za prenoenje svesti onako kako je mi zamiljamo. Da bi svest nastala mora postojati izvesna nervna struktura' a ipak u tom trenutku embrion nije nita drugo do kapljica protoplazme, bez organa, bez nervnog sistema ili bilo ega to bi poduprlo svest. *rema %udinom uenju, svest moe nastati jedino kada postoji ,iziki organ ula ili uma i samo kada podraaj u obliku objekta ula ili uma do&e u kontakt sa jednim takvim organom. ogue je, me&utim, razumeti da ta osnovna kognitivna sposobnost :generisana u novooplo&enom jajetu pod uticajem toka sila reakcije; stvara ivot u novom embrionu' tako&e je mogue videti da, u kasnijim ,azama razvoja embriona, taj ivot stvara svest. $ dok je mogue tumaiti onu mentalnu ,unkciju koja deluje u trenutku oivljavanja kao energiju uma, on se strogo uzev ne moe tumaiti kao svest koja se prepora&a. #a nova energija uma je neposredni nastavak stare energije uma1 nastaje sledeeg trenutka poto je prethodno bie umrlo, njegovi potencijali su odre&eni potencijalima prethodnog bia, a priroda mu je pod uticajem preovla&ujuom silom reakcije u trenutku smrti staroga bia. #a nova energija uma nije ista kao stara energija uma u smislu trajnog identiteta, ali u smislu kontinuiteta radi se o jednom te istom toku. Drugim reima, svest se ne prenosi iz jednog u drugi ivot. -no to se prenosi jeste tok energije, a kao posledica toga javlja se jedan niz momenata svesti. !o, %udino uenje nam govori da to nije nita razliito od onoga to se doga&a iz trenutka u trenutak tokom svakodnevnog ivota. Svest nastaje i nestaje svakog momenta, a za njom nova svest nastaje i nestaje sledeeg momenta' taj proces doga&a se milionima puta u toku svake sekunde.

8@

7ahvaljujui javljanju energije uma koja se prepora&a zapoinju ivot i rast novog embriona, tog novog organizma sainjenog od uma i tela' bez tog javljanja nikakvog ivota i rasta ne moe biti. !eposredno se nadovezujui na energiju uma koja se prepora&a javlja se sled trenutnih podsvesnih stanja uma koji, uzeti kao sled, ine ivotni tok. #aj ivotni tok obezbe&uje razvoj embriona. #reba uoiti kako stari spisi opisuju rane stupnjeve embriona, prvo, kao kapljicu ulja na koju je prilepljen vuneni koni' zatim kao ovalnu masu' potom kao komad mesa, a jo kasnije javlja se vie izdanaka, onda kada udovi poinju da se pojavljuju. #elesni ivot zametka, potom, nastao je na osnovu sile reakcije prethodnog bia i potom bio odravan energijom uma koja nastaje zajedno sa njim. e&utim, za odravanje telesnog ivota neophodna je i odgovarajua temperatura, poto toplota igra vanu ulogu u razvoju materijalnih stvari, kao i hrana koju obezbe&uje majka. #okom ivota embriona razvijaju se, pod uticajem ivotnog toka, razliiti ,iziki organi ula i um kao centralni organ' na odre&enom stupnju razvoja embriona nervni sistem dostie stupanj na kojem se iz ivotnog toga moe javiti svest. (onano se zavrava ivot embriona i novo bie se ra&a u spoljanji svet. Sa budistike take gledita, ro&enje poinje u trenutku kada je oplo&eno jaje vitalizovano tokom sila reakcije, a ra&anje u spoljanji svet je kulminacija tog procesa ra&anja. #o novo bie je direktni nastavak onoga starog bia koje je umrlo i nasle&uje sve moralne potencijale staroga. 7ato je reeno1 Veza izme&u jednog ivota i narednog jeste elja, ali ne bilo koja1 samo ona egocentrina, sebina elja koja je ukorenjena u e&i za ivotom po svaku cenu. #a volja za ivotom je toliko mona da umiruu individuu vue natrag u ivot uvek iznova. -vde treba razumeti da ne postoji vea sutinska razlika izme&u starog i novog bia nego to je razlika izme&u istog bia u jednom i u narednom trenutku njegovog ivota. Svako bie sada razlikuje se od istog tog bia pre godinu dana, pre nedelju dana, pre jedne sekunde' jedina identinost vezana je za kontinuitet. !a isti nain, novo bie i jeste i nije identino sa starim. + identinost je u neprekinutom sledu koji ih povezuje. $ dok novo bie nasle&uje moralne potencijale bia koje je umrlo, svoje ,izike karakteristike nasle&uje od svojih roditelja. Eizike karakteristike roditelja utiu na osobine deteta, ali moralni potencijali roditelja ne utiu nasle&ivanjem na moralne potencijale deteta, ve je to mogue tek kasnije putem poduavanja ili linog primera.
* * *

4ta bi bile praktine implikacije uenja o prepora&anju) 3koliko to uenje smatrate razumnim i prihvatljivim i ako ga uzmete kao sutinski deo svoje radne ,ilozo,ije, na koji nain e ono uticati na vae osnovne stavove) Prvo, uenje o prepora&anju, pogotovo kad se povee sa budistikim uenjem o zakonu uzroka i posledice na moralnom planu, verovatno e vam obezbediti psiholoki stabilna moralna uverenja zasnovana na unutranjem motivu, a ne na spoljanjim mani,estacijama. oral u konvencionalnom znaenju jeste stvar saglaavanja sa merilima ta je ispravno a ta pogreno, ali se ta merila razlikuju od jedne do druge ljudske zajednice. *onaanje koje se smatra ispravnim u jednoj zajednici u nekoj drugoj se 8A

ocenjuje kao pogreno, tako ispada da su dobro i loe u krajnjoj liniji rei liene ikakvog znaenja. e&utim, tamo gde je moral zasnovan na motivu pre nego na ponaanju, spoljanja i konvencionalna merila prelaze u drugi plan. +ko je motiv nekog postupka ukorenjen u velikodunosti, blagonaklonosti ili uvidu u nepostojanje trajnog sopstva, tada je on ispravan ili dobar u ,undamentalnom smislu. +ko postupak izvire iz trostrukog plamena pohlepe, mrnje ili obmanutosti o postojanju sopstva, tada je on sutinski pogrean ili r&av, bilo da se uklapa u konvencionalna merila ili ne. 3enje o prepora&anju i uzronosti na planu morala obino potkopava tu vrstu moralnosti. Drugo, uenje o prepora&anju vam obino prua ,ilozo,ski stav prihvatanja. -vo ne podrazumeva nekakvo inertno mirenje sa nezadovoljavajuim elementima ivota' ono znai pozitivno prihvatanje problema i ogranienja u ovome ivotu kao posledica pogreaka i nepromiljenosti iz prolih ivota. 3z takav stav, prihvatate svoje probleme i ogranienja kao lekcije koje treba nauiti i kao sirov materijal za svoje budue uspehe i duhovni razvoj. Tree, kada svoj ivot prepoznate kao samo jedan u nizu koji se protee unazad u prolost i unapred u budunost, priklanjate se vrednostima koje imaju dui rok vaenja, vrednostima sasvim drugaijim od onih koje proizlaze iz verovanja u samo jedan ivot to poinje ro&enjem i zavrava se smru' ovo vai bilo da uenje o prepora&anju prihvatate u njezinom isto budistikom obliku ili kao uenje koje se nalazi u drugim ,ilozo,ijama. (ada jednom koraknete stazom samorazvoja, pitanje vrednovanja naglo dobija na znaaju. +ko se osvrnete, verovatno ete ustanoviti da ste mnoge vrednosti, delimino ili u celini, usvojili pod nekim spoljanjim uticajem' re je o vaim roditeljima, na primer, ili nastavnicima, knjigama koje ste itali u najranijem dobu. 3z to se mogu dodati zabave u kojima ste uivali nekada ili sada, miljenja vaih prijatelja i neprekidno bombardovanje reklamama. -tuda je veoma mali deo vaeg razmiljanja zaista samo va. (ao posledica svega ovoga okovani ste najrazliitijim lanim vrednovanjima, koja i nisu vaa jer do njih niste stigli nezavisnim razmiljanjem. oda su to i dobra vrednovanja, a moda i nisu, ali su vam nametnuta spolja, a nisu se razvila u vama sopstvenim miljenjem. $n,antilan um do svojih uverenja stie podraavanjem drugih ili pod uticajem nekog autoriteta :esto lanog autoriteta; i samo najzreliji um vrednuje stvar kroz proces nezavisnog miljenja. !a isti nain, dok in,antilan um ,ormulie svoju lestvicu vrednosti posle kratkog razmatranja, zreo um posmatra stvari u irem kontekstu i prodire do njihove krajnje vrednosti. *roces ponovnog vrednovanja je spor, jer veina ideala sveta oko nas ide nasuprot istinskih vrednosti za kojima tragamo. 3videete da miljenja ljudi oko vas, vae obaveze da se starate o onima koji zavise od vas, potreba da se kon,rontirate sa merilima drugih ljudi, sve to predstavlja prepreku tom unutranjem procesu korigovanja sistema vrednosti. ?esto ste iz ekonomske nunosti ili zbog pritiska okoline prisiljeni da se bavite beznaajnim stvarima i tu injenucu morate prihvatiti. ?esto, tako&e, inite neto samo zbog toga da se oslobodite dosade. Sve te aktivnosti, dakle, iako beskorisne mereno

8B

krajnjim standardima, imaju neki cilj i rezultat. e&utim, kako njihov obim raste, one sve vie ometaju vae napredovanje jednostavno zbog koliine utroenog vremena i energije. 2edna od karakteristika egzistencije koju istie %udino uenje jeste prolaznost. !e treba mnogo dokazivanja da se uvidi kako sve stvari nastaju, traju due ili krae vreme, i na kraju nestaju. !o, da li vi zaista prihvatate tu injenicu prolaznosti) Da li ona utie na nain na koji vrednujete stvari) $li se na nju uopte ne obazirete) oda je prihvatate do izvesne take, njeno potpuno razumevanje izaziva ogroman emocionalni ok. 3 meri u kojoj prihvatate injenicu prolaznosti utoliko naputate neke od svojih vrednosti jednostavno zato to shvatate njihovu izlinost. Davno je reeno1 Vodu ne moemo zadrati hvatajui je, jer to vie steemo pesnicu vie nam curi izme&u prstiju. !a isti nain vetar duva kroz sobu, ali ako pokuamo da ga uhvatimo zatvarajui prozore i vrata on nestaje. Sve je prolazno i pokuavati da ga zadrimo i posedujemo najsigurniji je nain da od toga nainimo priliku za tugu. :+lan Iatts, The Spirit of Zen; $sto tako, najbolji nain da neto drimo u umu jeste da ga drimo labavo. $ lagano uite da stvari ne hvatate tako vrsto' sve dok pokuavate neto da epate, sve dotle nastavljate da ga gubite. 2ednim pristupom ivotu poveavate svoje nezadovoljstvo njime, nastojei da produite svoja zadovoljstva, dok idui drugim putem sebi omoguujete da iz svakoga iskustva izvuete za sebe maksimalni dobitak, bilo da je ono prijatno ili neprijatno. (akvo god da vam iskustvo ivot donese, gorko ili slatko, ono poseduje neku vrednost ukoliko ga iskoristite na znalaki nain, a to ste u stanju jedino ukoliko ga prihvatite kad nai&e i to sa svom njegovom nesavrenou. 4to su povoljnije vae spoljanje okolnosti, to sve vie zaboravljate na napor koji treba da uinite ka konanom oslobo&enju. 4to ste vie uukali zidove zatvora svoga ivota, to ete manje osetiti njegove potrese i preokrete. !o, da li ta raskona izolacija ima ikakvu vrednost prema krajnjim merilima) -bloena elija je jo uvek elija i bilo kakva izolacija ne moe vam obezbediti slobodu. $ ne samo to, ve ta izolacija se vremenom troi i postavlja se pitanje1 ta zahteva manje truda "" stalno iznova oblagati tu eliju ili pobei iz nje u slobodu) !eko je rekao1 udrac do slobode stie hiljaditim delom patnje koju budala podnosi jurei za bogatstvom. Sve do ega do&ete po cenu tu&eg gubitka nema krajnju vrednost' dobitak je prolazan i na kraju postaje teret koji treba nositi, jer svako vrednovanje koje za merilo uzima sopstvo krije u sebi klicu patnje. Bhagavad gita kae1 ?ovek koji nije vezan za plod delovanja stie spokojstvo' a onaj ko je, gonjem eljom, vezan za plod delovanja upravo time biva sputan. 3koliko ste pod uticajem posesivnosti i cilj vam je da posedujete sve vie materijalnih objekata, elemenat sopstva u takvoj motivaciji je sasvim oigledan' ali posesivnost moe imati i suptilnije ,orme u vaoj vezanosti za decu koja se predstavlja kao ljubav. #ako preobuena ona moe izazvati vie patnje nego kada je okrenuta ka materijalnim stvarima. /C

$sta ta posesivnost je u osnovi mnogih ljubavnih problema, jer dobar deo njih nije vezan za ljubav u njenom viem znaenju, ve za posesivnost. *ostoji jedna taoistika izreka koja glasi otprilike ovako1 3 ovome ivotu ljubav prema sebi je najvia, ali kada stremimo ka Hilju, ta ljubav prema sebi pripada prolosti i biva zaboravljena. Sada se moemo okrenuti onome to bi se moglo nazvati estetsko vrednovanje. -vde, primenjujui prodornu sabranost, moda ete ustanoviti da vaa privrenost suptilnijim i ne toliko prizemnim stvarima kao to su umetnost i muzika jeste zapravo podupiranje sopstvenog samopotovanja. !ema sumnje da ta ljubav prema ra,iniranim stvarima postoji, ali se ona kompromituje kada se koristi za demonstriranje vlastite superiornosti. %uda je rekao1 =epota i bogatstvo su poput noa umoenog u med1 dete ga lizne i posee se. *otpuno isto moe biti sa religijskim vrednovanjem "" na ego se hrani ube&enjem da je samo naa religija ispravna. + ona, u obliku pojednostavljene vere, moe biti brana miljenju i tako spreiti prodorno samoposmatranje, koje je klju napredovanja. 2ednom je reeno1 Deligija ti prua neto u ta e verovati i nita o emu e razmiljati. Eilozo,ija ti ne daje bilo ta u ta e verovati i tek neto u o emu e razmiljati. :2ohn %oJle; ?ak i kada u naem vrednovanju ima mnogo altruizma, mogue je pronai element egoizma u ,ormi elje da nam se drugi dive ili iskljuivosti da je samo na put ispravan. 3 procesu ponovnog vrednovanja, sa budistikog stanovita, morate prvo usvojiti ,ilozo,iju koja teite stavlja na ,undamentalne stvari a ne na povrnosti, koja krajnje ciljeve vrednuje vie od neposrednih' zatim morate prepoznati i proceniti svoje dominantne vrednosti' na kraju, morate taku svoga interesovanja postepeno pomerati sa sebe ka ivotu kao celini.
* * * Praktian rad ++ deo , PRO-ENA S&STE%A VRE.NOST&

7a ovaj period predvi&ene su dve osnovne vebe, od kojih je jedna uglavnom usmerena ka unutra, a druga ka okolini. *rva od tih vebi zasnovana je na samopropitivanju, sa ciljem da vam pomogne u utvr&ivanju vaih osnovnih vrednosti u ivotu. (od nekih upitnika cilj je da se odmah do&e do konanog odgovora, tako to se uporedi odnos broja potvrdnih i odrenih odgovora ili se konana procena zasniva na nekom drugom sistemu. !a upitnik, me&utim, nije od te vrste' njegova vrednost lei vie u pitanjima nego u odgovorima, jer su pitanja zamiljena pre svega da iniciraju tok razmiljanja i tako dovedu do veeg stupnja samorazumevanja. 3zimajte samo po jedno pitanje i prepiite ga na komad hartije, kako bi vam bilo pri ruci. Dazmiljajte o njemu s vremena na vreme, a ako se pri tome jave i neka druga srodna pitanja zabeleite ih i porazmislite i o njima. Fvo tih pitanja1

/0

2e li moj dominantni sistem vrednosti zasnovan na mom oseanju sopstvene vanosti ili na mom oseanju in,eriornosti) Volim li da me drugi vide u drutvu znaajnih ljudi zbog prestia koji mi to naizgled obezbe&uje) Volim li da se na&em u situacijama koje mi pruaju oseaj vanosti) Volim li da posedujem materijalne stvari koje obezbe&uju oseaj nadmoi) 2esam li sklon da pokazujem svoje znanje kako bih impresionirao ljude) Da li je moj sistem vrednosti preteno estetske prirode) Henim li umetnike predmete zato to se tako saglaavam sa vrednostima do kojih dre i drugi u mom drutvenom okruenju) -seam li se superiornim zbog svog visokog vrednovanja estetskih kvaliteta) 2e li moj sistem vrednosti preteno moralne prirode) -seam li se znaajnijim zbog svojih moralnih uverenja) 2esam li usvojio ovaj moral samo zato to je to moral moje sredine) $li sam ga ,ormulisao u skladu sa mojim sistemom vrednosti) 2e li moj sistem vrednosti izrazito altruistike prirode) Dakle, da li su moji osnovni motivi usmereni ka pomaganju drugima) Volim li da pomaem drugima imajui na umu da e mi zbog toga zahvaljivati) Volim li da moji napori u pomaganju drugima budu priznati i potovani) Da li je moj sistem vrednosti uglavnom baziran na sebinosti) !astojim li da steknem materijalne dobitke i koristi na raun drugih) 2esam li sklon da ignoriem oseanja i potrebe drugih) 2esu li moje vrednosti proizale iz sebinosti) -seam li preteran ponos prema onome to posedujem) -dnosim li se suvie posesivno prema lanovima svoje porodice, prema prijateljima) Volim li da se ljudi dive onome to je moje) Volim li da posedujem stvari zbog prestia koje one donose) 2e li osnova moga sistema vrednosti u ulnim zadovoljstvima ili u traganju za zadovoljavanjem ula) Stavljam li neposredno zadovoljstvo ispred linog razvoja) Doputam li svom zadovoljavanju ula da se sukobljava sa interesima drugih) 2e li osnova moga sistema vrednosti odre&ena mojim razmiljanjem ili su na njeno ,ormiranje presudno uticali drugi) 2esu li moje osnovne vrednosti ,ormirane tokom detinjstva, pukim podraavanjem odraslih) 3 kojoj meri su na moje glavne vrednosti uticale skrivene poruke reklama) Drim li preteno do intelektualnih vrednosti) Da li je usvajanje znanja "" korisnog ili ne "" vana stvar u mome ivotu)Volim li da se raspravljam samo radi zadovoljstva koje prua pobeda u raspravi) 2esam li ,ormirao svoje dominantne vrednosti na due staze) $li su one neopravdano pod uticajem neposrednih okolnosti) Da li uenje o prepora&anju i moralnoj uzronosti utie na moje vrednovanje svakodnevice) *omae li mi da prihvatim svoje sadanje potekoe i prepreke bez ogorenja)
Praktian rad ++ deo / POS%ATRANJE O0O SEBE

Sabranost panje ima vie aspekata1 mnogo je smerova u kojima moete negovati poveanu svesnost. Sa budistikog stanovita, glavna vrednost sabranosti lei u /.

usmeravanju panje ka unutra i negovanju prodorne svesnosti o ,enomenima koji ine vau 5struju egzistencije5, vae sopstvo. e&utim, sa stanovita vee e,ikasnosti u svakodnevnom ivotu, podruje poveane sabranosti potrebno je pribliiti spoljanjim stvarima. -vo se vie odnosi na introvertne nego na ekstrovertne osobe. +ko ste po prirodi ekstrovertni, imaete jednu nasle&enu tendenciju da zapaate stvari i doga&aje u spoljanjem svetu i da ih trajno memoriete. *olazei od toga moda ete zakljuiti da vam nije potrebna sabranost usmerena ka unutra. +li praktikovanje spoljanjeg posmatranja, iako primarno takvo da je panja usmerena ka stvarima oko vas, tu se ne zaustavlja' ono treba da je tako&e povezano sa samoposmatranjem. Drugim reima, moete svoj dar posmatranja koristiti i da uoite svoje emocionalne reakcije na stvari i doga&aje oko sebe, kao to posmatrate same te stvari i doga&aje. #akvo posmatranje okoline postaje sredstvo poboljavanje opte sabranosti i mentalne e,ikasnosti, kao i kontrolisanja unutranjih reakcija na spoljanje okolnosti. +ko ste, sa druge strane, skloni da budete pomalo introvertni, moe vam se uiniti da negovanje panje ka spoljanjim stvarima pomae da vam se popravi opta sabranost. Sasvim je mogue da poveana paljivost prema vaoj okolini rezultira i poveanom sveu i kontrolom nad vaim emocionalnim sklonostima. 7ato, da biste pravilno izvodili ovu vebu, usmeravate svoj um ka posmatranju razliitih objekata u neposrednom okruenju sa poveanom panjom i ujedno vodite vie rauna o svojim emocionalnim reakcijama na stvari koje utiu na vas. !eke stvari u vaem okruenju stimulisae elju u vama' na primer, ako etate nekim trgovakim centrom moda ete ugledati u prodavnici neto to biste eleli da posedujete. *rirodno je da ete registrovati njegove ,izike kvalitete, kao to su1 boja i oblik, kao i njegovu cenu. +li iskoristite tu situaciju da posmatrate i druge stvari u izlogu, stvari za koje niste zainteresovani i koje ne elite da posedujete. 3 istoj situaciji "" vraajui se na stvar koju biste eleli za sebe "" moete pokuati da odredite jednostavno razlog zato je elite. $ poto tokom ovog perioda pokuavate da procenite bazine vrednosti do kojih drite, taj razlog probajte da poveete sa svojim sistemom vrednosti. ogue je, naravno, da tu stvar elite jedino zbog njezine upotrebne vrednosti, ukoliko se radi recimo o biciklu. +li ako je to moda neka luksuzna stvar, kao to je uljana slika ili nakit, mogue je da vas privlai jedino zbog svoje estetske vrednosti ili prestia koji obezbe&uje' i tada se morate zapitati da li je vaa elja zasnovana na lanim ili istinskim vrednostima. 3zmimo jedan drugi primer. 3 vaim svakodnevnim kontaktima sreete nekog ko vas nervira i tako u vama podstie ogorenje i druge oblike averzije. *otrudite se da tu osobu poblie razmotrite, kako biste pronali i neke pozitivne karakteristike koje do tada niste uoili' u isto vreme pokuajte da posmatrate, to je objektivnije mogue, sopstvene reakcije na njega. $sto tako, kada sledei put u sebi osetite instinkt samopotvr&ivanja, pokuajte da bolje osmotrite spoljanje okolnosti koje su ga izazvale. oda vas je neko omalovaavao, ignorisao ili vam se suprotstavio, namerno ili ne, i usmeravajui panju ka spolja biete u stanju da itavu tu situaciju procenite na jedan objektivniji nain.

/8

$stovremeno, sve to e vam pomoi da uvidite ukoliko na nju reagujete na neprimeren, in,antilan nain sopstvenog ega. #ri osnovna mentalna ,aktora koji ometaju napredak, prema budistikoj psihologiji, jesu sebina elja, odbojnost i obmana o postojanju sopstva, i da bismo se njima pozabavili prvi korak jeste postati ih svestan. Sutina vebanja za ovaj mesec jeste isto posmatranje' ono ne treba da bude bilo kakva samoanaliza ili vebanje pamenja. *ostoje sistemi koji koriste najrazliitije trikove mentalnih asocijacija, rimovanja i aliteracije rei, pravljenja nemoguih mentalnih slika kao pomoi u vebanju pamenja' ali svi ti trikovi, "" makoliko korisni "" nemaju ulogu u ovoj vebi. Vi ste, za sada, zainteresovani za isto posmatranje kao cilj sam po sebi. !edeljno proveravanje vae prakse prema tabeli koja je ovde data pomoi e vam da pratite svoje napredovanje. *opunjavajte tabelu tako to ete koristiti dugu liniju ako oseate da vam je veba dobro ila toga dana i kratku liniju ukoliko vae posmatranje nije bilo naroito jako.
Pos$atranje st"ari oko sebe E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

//

%AJ Ne'o"anje ne"e(i"anja

*olazna taka budizma je neto to je svakome blisko1 to je jednostavna injenica patnje u ivotu. (rajnji cilj budizma je isti kao i krajnji cilj svakog napora1 osloba&anje od patnje, neugodnosti. +nalizirajui uzroke nastanka patnje, budistiko uenje koristi ,ormulu nazvanu lanac uslovljenog nastanka, koji je nalik lancu sa dvanaest karika' da bismo razumeli znaenje tih dvanaest karika neophodno je da razumemo dobar deo budistikog uenja. *otrebno je pre svega objasniti termin 5uslovljeni nastanak5. Svaki ,enomen, sve to nastaje, ima za sobom mnotvo uzroka, jer nita ne nastaje samo zbog jednog uzroka. Slino tome, svaki taj ,enomen doprinosi nastanku mnogih drugih posledica. !ita ne nastaje samo zbog jednog uzroka' nita nema samo jednu posledicu' akcija i reakcija su neraskidivo isprepletane. -tuda budistiko uenje retko govori o uzroku neke stvari, ve o uslovima od kojih zavisi nastanak te stvari. 7ato, iako je ispravno govoriti o semenki kao o uzroku nastanka nekog drveta, postoje i drugi uslovi od kojih zavisi rast tog drveta. -n zavisi od tla i kie, od suneve toplote. !ijedno od toga nije jedini uzrok koji stoji iza drveta' svaki je, me&utim uslov koji doprinosi i ako bi samo jedan od njih nedostajao tada bi izostao i nastanak drveta. =anac uslovljenog nastanka patnje, otuda, obuhvata razliite uslove ili doprinose od kojih patnja zavisi. G G G 3 ovom relativnom univerzumu ne postoji potpuna sloboda od patnje. $stina, postoji odre&ena koliina sree pomeana sa neprijatnou, ali nema mogunosti neprekidne ili apsolutne sree u okviru itavog ovog ciklusa ra&anja i umiranja koji znamo kao taj na relativni univerzum. Sve to nam nagovetava sreu podlono je neumitnom uticaju starenja i konane propasti, a uz to ide i patnja. $pak, ovo je jedina egzistencija koju mi obini ljudi znamo, jer smo potpuno uronjeni u nju. *oto je to tako, ne moemo da uoimo ili zamislimo bilo kakvu drugu vrstu egzistencije izvan ove tekue. e&utim, %udino uenje istie da, iza i izvan ovog kruga ra&anja i umiranja, postoji egzistencija oslobo&ena starenja, smrti i patnje. #u egzistenciju"iza"egzistencije moemo anzvati !euslovljenim. *oto smo sledili %udin put do jedne, dovoljno daleke take, direktno iskustvo tog !euslovljenog postaje mogue, no sve dok ne stignemo do te take mi o njemu ne znamo nita.#o neznanje jeste osnovno neznanje to lei u osnovi svake patnje' a kada to neznanje nestane, sa njim tako&e nestaje i patnja. 3sled nesposobnosti da uvidimo mogunost bilo kakve egzistencije mimo ovog relativnog sveta, to osnovno neznanje navodi nas da tragamo za sreom u svetu prolaznosti. !avodi nas na pokuaje da dostignemo zadovoljenje u jednoj egzistenciji /<

koja nas po svojoj sutini ne moe zadovoljiti i koja nam u najboljem sluaju nudi meavinu sree i patnje. 3ronjeni u to osnovno neznanje, mi otuda nuno moramo razmiljati, govoriti i delovati u granicama sopstva' ta iluzija koju ivimo ne doputa nam da inimo bilo ta drugo. #ako, u svakom postupku ili misli prisutno je to osnovno neznanje i to u obliku elje, odbojnosti ili obmanutosti. $ kada ovo uenje pokuate da dovedete u vezu sa sopstvenim ivotom ustanoviete da jedan od najvanijih aspekata %udinog uenja jeste stav da vai voljni postupci donose rezultate u obliku uivanja i neprijatnosti, u skladu sa prirodom tih postupaka. Voljna akcija stvara unutar vae mentalne strukture jednu silu reakcije i takve sile reakcije prazne svoju energiju onda kada se steknu povoljni uslovi za takvo pranjenje. S vremena na vreme u vama akumulirane sile reakcije prazne se u obliku vaih iskustava, uitaka i vae patnje' i u isto vreme vi i dalje stvarate druge sile reakcije neprekidnom svojom voljnom aktivnou. #i voljni postupci su obino poeljni onda kada su motivisani velikodunou, blagonaklonou ili uvidom' a moralno su nepoeljni kada su motivisani pohlepom, zlovoljom i obmanutou. *oto ih stalno proizvodite, te sile reakcije nee se isprazniti do kraja vaeg ivota, tako da e i u trenutku smrti preostati izvesna koliina neispranjenih sila reakcije, i onih povoljnih i onih nepovoljnih. #aj ostatak, odmah posle vae smrti, podstie nastanak novog bia. -ne sile reakcije koje su stvorene povoljnim voljnim aktivnostima u vaem prolom ivotu predstavljaju potencijal za prijatne doivljaje i za budua dobra dela u vaem sadanjem ivotu' s druge strane, sile reakcije stvorene nepovoljnim voljnim aktivnostima tokom proteklih ivota jesu potencijal za neprijatna iskustva i za dalja loa dela u sadanjem ivotu. 7ato sile reakcije u celini moemo oznaiti kao potencijal za prepora&anje, jer su one potencijal za nastanak novog ivota, za nova iskustva i nove voljne aktivnosti. !epoeljni deo tog potencijala u vezi je sa osnovnim neznanjem, jer to neznanje dejstvuje tokom celog trajanja moralno loe aktivnosti. $ poeljan deo potencijala zavisi od osnovnog neznanja, jer sve moralno ispravne voljne aktivnosti podstaknute su u prvom redu sopstvenim interesom. Dakle, oba dela na isti nain zavise od osnovnog neznanja' i sada smo u poziciji da de,iniemo prve dve karike u lancu uslovljenog nastanka patnje. #ako1 uslovljeni -S!-V!$ !F7!+!2F :karika 0; nastaju *-#F!H$2+=$ 7+ *DF*-D+K+!2F :karika .; Sada se moemo vratiti pitanju prepora&anja. 3 trenutku smrti svest se gasi i telo poinje da se dezintegrie, ali preostale sile reakcije preivljavaju. 3koliko elektrina sijalica pregori, smesta prestaje i svetlost' ali elektrina centrala je netaknuta i svetlo e ponovo zasijati in novu sijalicu postavimo na mesto stare. !a isti

/>

nain, kada istekne vek telu, prestaje i svest' ali ostaci neutroenih sila reakcije su netaknuti, spremni da podstaknu javljanje nove svesti unutar nove kombinacije um"telo. !eposredno posle smrti bia, tok neutroenih sila reakcije "" koji je u stvari vie proces neko nekakav stabilan entitet "" izaziva nastanak novog bia. *rema %udinom uenju, neposredno posle trenutka zaea zapoinje i novi ivotni proces u tom novom biu, a njegov prvi trenutak jeste iskra preporo&ene energije uma, da bi se potom taj proces nastavio u obliku ivotnog toka. 9ivotni tok, ija je jedna od ,unkcija da dL ivot tom novome telu, jeste ,orma uma koju moemo izjednaiti sa zapadnjakim konceptom nesvesnog ili moda podsvesnog. -n svakako ne spada u svesni deo uma onako kako tu re obino razumemo, jer svest ne moe nastati u odsustvu nervnog sistema i odgovarajuih organa ula. oda najbolji naziv za tu iskru kojom zapoinje novi ivot jeste novi ivotni tok ili preporo&ena energija uma. Sa ove take razvija se embrion i potom uobliava njegov nervni sistem, sa njegovim organima ula i strukturom za centralnu koordinaciju, koji zajedno predstavljaju osnovu za mnoge vrste svesti. Sada moemo ukazati na vezu izme&u druge i tree karike u naoj ,ormuli1 uslovljena *-#F!H$2+=$ + 7+ *DF*-D+K+!2F :karika .; nastaje *DF*-D-K+23M+ F!FD6$2+ 3 + :karika 8;. 3m nije prosti nusprodukt nervne aktivnosti unutar nervnog sistema, on je i sila, oblik energije koji nervni sistem koristi kao sredstvo svoga delovanja. -n je sutinski vaan za ivot tela, jer u obliku ivotnog toka dejstvuje kao neka vrsta hrane za telo i stimulansa za njegov rast. %ez prepora&ajue energije uma telo ne bi moglo da ,unkcionie i pre svega kombinacija um"telo ne bi mogla nastati, poto je prepora&ajua energija uma inicijalni trenutak ivotnog toka. -vo nas dovodi do odnosa izme&u tree i etvrte karike u lancu uslovljenog nastanka patnje1 uslovljena *DF*-D-K+23M- F!FD6$2- 3 + :karika 8; nastaje (- %$!+H$2+ 3 "#F=- :karika /; 3nutar kombinacije um"telo postoje razliiti naini upoznavanja spoljanjeg sveta objekata ula i unutranjeg sveta objekata uma. #ako se kod novog zametka razvijaju oi, kao inicijalni mehanizam ula vida, ui kao ulo sluha, nos za mirise i kvrice na jeziku za ukuse. 3 tkivu koe i drugde u telu se razvijaju speci,ini senzori kao poetni mehanizam za prepoznavanje telesnih senzacija, kao to su dodir, temperatura i druge. Sve ove razliite senzacije svrstavaju se u grupu koje registruje peto ulo, sLmo telo. 4est ulni organ u budizmu je um, poto je on :poput telesnih ula; sredstvo kognicije. -vih est ula zavise od tela, jer ulni organi i um jesu delovi tela. Slino tome, ovih est ula zavise od energije uma, jer sve dok kroz ovih est ulnih organa ne krene i mentalna energija, oni ne mogu ,unkcionisati kao sredstva kognicije. #ako stiemo do onoga dela ,ormule koji glasi1 uslovljeni (- %$!+H$2- 3 "#F=- :karika /; nastaju 4FS# ?3=+ :karika <;. /@

Eunkcija pet ,izikih ula jeste da obezbede in,ormacije o okolini i o stanju unutar samoga uma. Eunkcija uma, estog ula, jeste da koordinira te in,ormacije, da ih registruje u ,ormi ideja i odlui o vrsti reakcije. Da bi jedan ,iziki organ ,unkcionisao potreban mu je objekat ula ili stimulus. !a primer, da bi oko videlo potrebno mu je jedno osvetljeno vidno polje, unutar kojeg razliita podruja, vrste i stupnjevi osvetljenja ine vidljive objekte ili stimuluse. + da bi svest o vi&enom nastala potreban je vidljivi objekat. Svest ne moe nastati bez nekog objekta ili stimulusa. e&utim, ukoliko se pojavi neki stimulus, a um je ve zaokupljen , taj novi stimulus moda nee biti dovoljno jak da naini utisak. Da bi takav stimulus ostavio utisak na um, um mora, da tako kaemo, da se 5protegne za njim5. !a primer, ako tragate za zelenim dugmetom koje je palo u duboku travu, vae ulo vida mora biti aktivno i vae ulo uma mora tako&e tragati za tim zelenim dugmetom' jer bez tog 5protezanja5 uma malo je verovatno da ete pronai zeleno dugme u zelenoj travi. !a isti nain, moda pokuavate da se prisetite neijeg imena. $me je samo jedna ideja, objekat uma' i da bi se obnovio kontakt sa tim objektom uma potreban je pozitivan, 5proteui5 mentalni stav, vie nego puko, receptivno stanje uma. Eaktor uma koji vam omoguuje da nainite kontakt sa objektom ula ili sa objektom uma naziva se ulni kontakt. Dakle, ulni kontakt zavisi od est ula, kao to je to izreeno u ,ormuli1 uslovljen sa 4FS# ?3=+ :karika <; nastaje ?3=!$ (-!#+(# :karika >;. Dalje, u zavisnosti od toga kojim objektima ula ili objektima uma dopustite da postanu sredite vaeg ulnog kontakta, to e podstai u nekim sluajevima zadovoljstvo i u drugim nezadovoljstvo. 3 tom smislu, i zadovoljstvo i nezadovoljstvo su obuhvaeni terminom oseanje' tako moemo rei da od vaeg ulnog kontakta zavise i vaa prijatna i vaa neprijatna oseanja. #e dve karike, esta i sedma, povezane su na sledei nain1 uslovljeni ?3=!$ (-!#+(#- :karika >; nastaju 7+D-V-=2S#V- N %-=!- -SFM+!2F :karika @;. Sledea karika, elja, jedna je od najznaajnijih u lancu uslovljenog nastanka patnje. !ije teko uoiti njezinu vezu sa oseanjem, poto ako imamo prijatan oseaj prema nekoj stvari, mi je volimo i to svi&anje moe voditi do elje za njom' slino ovome, ako se u nama javi neprijatno oseanje u odnosu na neku stvar, mi je tada ne volimo i ta odbojnost moe voditi do elje da budemo odvojeni od nje. -igledno je, ako nemamo nikakvo oseanje prema nekoj stvari N ako nam se niti svi&a niti ne svi&a N ne moe biti ni elje za njom. (arike sedam i osam su otuda u vezi na sledei nain1 uslovljena 7+D-V-=2S#V- N %-=!$ -SFM+!2F :karika @; nastaje 9F=2+ :karika A;. !a ovom stupnju oseanja N svi&anja i nesvi&anja N mogue je postii izvestan stepen kontrole nad ovim mentalnim procesom. +ko smo u stanju da zaista prepoznamo /A

svako oseanje i odbijemo da ga sledimo kako ne bi steklo vrsto uporite, tada smo u stanju da spreimo nastanak elje. +ko ne moemo to da uinimo, elja e nastati i, zbog te elje za ulnim doivljajima i uicima, postaje praktino nemogue nai sreu izvan njih. #ako se nastavlja neprekidno traganje za uivanjima. #o je jedna vrsta okova, stanje vezanosti za objekte ula i objekte uma' i ono oigledno zavisi od elje za tim objektima. #ako vezu izme&u karika osam i devet u lancu uslovljenog nastanka patnje moemo ,ormulisati na sledei nain1 uslovljena 9F=2- :karika A; nastaje VF7+!-S# :karika B;. Stanje vezanosti za situaciju koja omoguuje nastanak uitka u sutini je isto to i vezanost za sopstvo' jer sve dok verujemao u postojanje sopstva, ega, takvo zadovoljstvo moe postojati. #a linost, sopstvo, prema %udinom uenju, jeste iluzija. -no ne postoji kao nekakav entitet, ve samo kao proces i taj proces naziva se ivotnim tokom. -snovni ,aktor koji proizvodi ivotni tok jeste voljna aktivnost, voljni postupci usmereni ka zadovoljavanju elje. Dakle, kao to smo to videli kad smo diskutovali o prepora&anju, voljni postupci dovode do stvaranja sila reakcije i te sile reakcije se neprekidno prazne u vidu iskustava. 3 isto vreme, one se i neprekidno obnavljaju kasnijom voljnom aktivnou. -vo neprekidno proizvo&enje, pranjenje i obnavljanje sila reakcije ini ivotni tok. !jega pokree stanje vezanosti za objekte ula, stanje vezanosti za objekte elje' otuda je vezanost ta koja je obezbe&uje uslove neophodne da se odrava ivotni tok. 3 skladu sa ovim, vezu izme&u karika B i 0C moemo videti ovako1 uslovljen VF7+!-4M3 :karika B; nastaje 9$V-#!$ #-( :karika 0C;. 9ivotni tok se menja iz trenutka u trenutak. enja se, s jedne strane, pranjenjem akumuliranih sila reakcije, i sa druge, akumuliranjem novih sila reakcije. 3 trenutku smrti, kao to smo videli, obino postoji jedan ostatak neutroenih sila reakcije. $ dok se telo dezintegrie, etiri mentalna sastojka bia N oseaj, opaaj, potencijali za prepora&anje i energija uma N vraaju se na stupanj neke vrste neizdi,erenciranog ivotnog toka. 3 tom obliku, kao tok energije, bie preivljava smrt tela i ivot novog bia poinje. +ko pretpostavimo da se novo bie ra&a u ,izikom telu, individualni ivotni tok je privuen tek zaetim embrionom' on vitalizuje taj embrion i poinje novi proces rasta embriona. 3 tom procesu bie stie novo telo, sa novim nervnim sistemom i novim skupom ula, preko kojeg se svest mani,estuje na uobiajen nain. #o je proces prepora&anja. #o je produetak ivotnog procesa staroga bia, ponovno otelovljenje onog ostatka neutroenih sila reakcije. -n dovodi do postanka novoga bia, ali to novo bie je neprekinuti nastavak ivotnog toka staroga bia, ivotnog toka koji obezbe&uje nuni uslov da se prepora&anje uopte dogodi. -tuda moemo rei1 uslovljeno 9$V-#!$ #-(- :karika 0C; nastaje *DF*-D+K+!2F :karika 00;.

/B

Sve dok bie nije kroilo u postojanje, ne moe biti ni starenja ni smrti. Do&enje i prepora&anje nisu uzok smrti u uobiajenom znaenju uzronosti' ali sve dok se prepora&anje ne dogodi ne postoji bilo ta to bi propadalo ili umrlo. #ako prepora&anje obezbe&uje neophodne uslove za starenje i smrt' a sa njima neumitno dolazi i patnja. #o je znaenje sledee ,ormule1 uslovljeno *DF*-D+K+!2F :karika 00; nastaju S#+DF!2F, S D# $ *+#!2+ :karika 0.;. -vo nas dovodi do take sa koje smo krenuli' ivimo u svetu u kojem sve stvari imaju svoj kraj, u univerzumu kojim potpuno vlada vreme. !eke stvari nastanu, rastu, propadaju i nestanu u jednom jedinom trenutku' drugima za to isto trebaju eoni' ali injenica prolaznosti primenjiva je i za jedne i za druge. Dalje, dramatian trenutak koji zovemo smrt naizgled je veoma razliit od drugih promena koje se dogode tokom vaeg ivota. e&utim, kada ih analizirate, procesi smrti i prepora&anja se odvijaju bez prestanka. (ada iz ranog detinjstva pre&ete u pubertet, ona beba koja ste bili umrla je :postupno, naravno, i ne ostavljajui za sobom istroeno telo;. (ada postanete odrastao, onaj adolescent je umro, i tako dalje. +li taj proces se ne odvija svakih nekoliko godina' on se doga&a svakog trenutka, jer svaki trenutak ste stariji nego to se bili u onom prethodnom. #ako nas dvanaesta i poslednja karika u lancu vodi natrag na polaznu taku' uronjeni u ovu egzistenciju prepora&anja, rasta, starenja, smrti i patnje mi smo obino nesposobni da saznamo bilo ta izvan nje. $ sada to moemo iskazati u stilu ,ormule o uslovljenom nastanku patnje na sledei nain1 uslovljeno S#+DF!2F , S DM3 $ *+#!2- :karika 0.; nastaje -S!-V!- !F7!+!2F :karika 0;. alo nie ovaj lanac uslovljenog nastanka predstavljen je u obliku krunog dijagrama. !a njemu moete videti kako svaka karika u lancu vodi do sledee i sve dok ne prekinemo taj lanac na jednoj od njegovih karika ne moemo se osloboditi patnje1

<C

-snovni cilj %udinog puta jeste da razorimo to osnovno neznanje i omoguimo sebi uvid u tu 5egzistenciju"iza"egzistencije5, u !ero&eno, !enastalo, !estvoreno, !esastavljeno, #ranscendentalno, !euslovljeno, +psolutno ili kako god hoemo da ga zovemo "" s pravom ili ne "" stanje u kojem je svaki i najmanji trag elje, odbojnosti i neznanja iskorenjen. i smo u tolikoj meri uronjeni u ovaj univerzum vremena da obino nismo u stanju da uoima, ak ni da zamislimo bilo kakvo postojanje izvan vremena. #o neznanje o postojanju izvan vremena jeste osnovno neznanje' znanje o njemu jeste krajnje znanje.
* * *

!ije vam potreban lanac uslovljenog nastanka da biste rekli kako je ivot meavina bola i zadovoljstva, napora i odmora, nezadovoljstava i zadovoljstava' sam ivot vam to pokazuje. Voleli biste da su sastojci te meavine u drugaijoj srazmeri, naravno' voleli biste da imate manje bola i vie zadovoljstava' voleli biste malo manje napora i malo vie odmora i tada biste bili manje nezadovoljni, a vie zadovoljni. <0

!o, morate shvatiti da bez izvesnog bola i tuge ne bilo podstreka za napor, a bez napora ne moete napredovati. %ez nezadovoljstva va ivot bi postao suvie statian da bi imao bilo kakvu krajnju vrednost. 2ednom je reeno1 Oleb gorine jeste hrana od koje ljudi rastu do svoga potpunog lika. 3 svakodnevnom ivotu izvesna koliina jada je neizbena. Sve dok postoji odvojeno sopstvo "" sve dok odvojena svest sa svojom odeljenou od ivota kao celine jo uvek postoji "" izvesna patnja nuno mora biti prihvaena. *a ipak, mogue je oslabiti njezin uticaj negovanjem nevezivanja ili, drugim reima, progresivnom redukcijom vezanosti za zadovoljstva ivota. Sve do postizanja onoga stanja izvan dometa rei i misli koje znamo kao #ranscendentno, glavni zadatak je da to je konstruktivnije mogue baratamo problemom patnje. $ pored toga to su samo malobrojni me&u nama blizu one take potpune nevezanosti od stvari koje donose zadovoljstvo i sreu, a to znai i od stvari koje u nama izazivaju bol i muku, injenica je da bilo koji stepen nevezanosti, makoliko mali bio, predstavlja pomo da se olaka breme patnje. ?ak i najmanji stupanj oslobo&enosti moe predstavljati polaznu taku za konano postignue. *ostoji budistika veba u kojoj postajemo svesni , to je potpunije mogue, oseaja zadovoljstva i nezadovoljstva u trenutku kada oni nastaju, a da ih u isto vreme to je mogue nepristrasnije posmatramo. !aravno, cilj ove pojaane panje jeste da se jasnije proceni vrednost tig zadovoljstava i nezadovoljstava ivota i da na taj nain izbegnemo da nas oni suvie ponesu. %ez tog nepristrasnog i odmerenog stava skloni ste da ponekad budete suvie uronjeni u svoja zadovoljstva i, u drugim prilikama, da se na&ete na drugom polu i da vas ophrvaju tuga i bol. $ma trenutaka, tako, kada ste do gue u svojim emocijama i kada sebi doputate da one potpuno zagospodare vama. 7ato je cilj da nauite da iskoraknete izvan svojih iskustava sree i tuge i da ih posmatrate nepristrasno, da budete van njihovog domaaja. *otrebno je da to nauite retrospektivno, kada su u pitanju iskustva iz prolosti, i da pokuate isto to sa iskustvima iz sadanjosti onako kako vam ona dolaze' sem toga, treba da nauite da anticipirate iskustva budunosti bez prateih emocija. (ako budete uoavali uzaludnost posezanja za stvarima u sadanjosti i udnje za stvarima prolosti i budunosti, tako e i va um razvijati sve veu ,leksibilnost. -d ega god da zavisi vaa srea, to je objekat vezanosti, taka o koju se oslanjate' i kad god se na neto oslanjate sebe izlaete patnji. 3 svakom trenutku postoji mogunost da e neki od vaih oslonaca popustiti, jer ivot ima jednu neprijatnu osobinu, da izmie oslonce ispod vas. Vaa mladost vremenom nestaje' moda gubite one koje volite i stvari koje su vam bliske bie zamenjene nekim novim, vama dalekim. +ko vam um nije dovoljno ,leksibilan da dri korak sa gubicima i promenama, sa gubitkom vaih oslonaca, vaa patnja se onda sve vie uveava. e&utim, kada se osvrnete, moe vam se uiniti da ste uspeli da iza&ete na kraj sa promenama ivota tako to ste jedan oslonac zamenjivali drugim, da ste gledano na duge <.

staze jo i na dobitku' ipak, sve vreme ste ostali zavisni od nekakvog oslonca. #o se ne odnosi samo na spoljanji svet objekata ula, ve i na unutranji svet objekata uma, jer vezanost za seanja, ba kao i za anticipiranje budunost podjednako je snaan okov kao i vezanost za spoljanje stvari sadanjosti. 2edna budistika izreka glasi ovako1 -d vezanosti jad dolazi, od vezanosti strah dolazi. -naj ko tu vezu raskide, ne zna ni za jad, ni za strah. 4to je snanija vaa vezanost za neto to volite, vea je srea koju doivljavate kada vam okolnosti dopuste da u tome uivate' ali kada je to oduzeto od vas, vaa je patnja isto toliko velika kao to je do tada bila srea. +ko neto snano elite, ta stvar postaje objekat vezivanja. Vi se prirodno privijate uz svoje objekte vezivanja, poseete za njima i vrsto ih stiskate. (ada vam nisu nadohvat ruke, eznete za njima. +li sve to privijanje, hvatanje, stiskanje i enja, dugorono, ine va bol zbog gubitka sve veim. 3 svakodnevnom ivotu nemogue je reiti problem vezivanja prekidanjem kontakta vaih ula i spoljanjeg sveta, a podjednako je nemogue spreiti nastanak zadovoljstva i nezadovoljstva onda kada do tog kontakta do&e. #o znai da ukoliko je lanac uslovljenog nastanka mogue bilo gde prekinuti, mora biti prekinuta ona karika koja predstavlja zadovoljstvo i nezadovoljstvo. =anac patnje mora biti napadnut u ,azi svi&anja i nesvi&anja, elje i averzije, privlaenja i odbijanja. Sve ovo, na prvi pogled, izgleda kao da znai da morate dii ruke od svega to prua sreu i zadovoljstvo' ali nije uopte o tome re. -vo zapravo znai da morate nauiti da budete nezavisni od svojih oseanja zadovoljstva i nezadovoljstva, koliko je to mogue, a ne da vas ona kontroliu. #o znai da va intelekt mora kontrolisati va ivot, a ne vai emocionalni kompleksi ili iracionalna svi&anja ili nesvi&anja' zato je najvanije :barem u budistikoj tehnici; postati to je mogue vie svestan onoga to se doga&a u vaem umu. 3 ovoj tehnici vrlo je vana jedna stalno rastua svesnost svih oseaja zadovoljstva i nezadovoljstva u trenutku kada se javljaju. 7ato je pre svega bitno do kraja biti svestan njihovog pravog znaenja, kako bismo ih spreili da izazovu emocionalne sklonosti i pre,erencije. $sto se odnosi na obe vrste oseanja, jer i oseanja neprijatnosti mogu da stvore istu vrstu emocionalnih pre,erencija ukoliko nisu dobro kontrolisana. +verzija podstie elju i vezivanje isto kao i udnja' podjednako ste okovani stvarima koje mrzite kao i onima za kojima udite. +ko ste u stanju da postignete barem deliminu nevezanost, ako barem donekle moete da olabavite stisak onih stvari kojima ste sputani, tada ste slobodniji da u njima uivate bez vezivanja i upravo zbog toga va oseaj gubitka bie manji kada one jednom nestanu. *otpuno budan um moe objektivno da proceni svako iskustvo kada i dok se javlja' ali za mnoge od nas ovo nepristrasno samoposmatranje nije ostvarivo u ovom trenutku i mogue je jedino retrospektivno. !o, bilo da ga inite u trenutku trajanja iskustva ili kasnije, glavna stvar je da spreite svoja zadovoljstva i nezadovoljstva da upravljaju vama. <8

(ada se jedno snaan emocionalni naboj, bilo prijatan ili neprijatan, vee za neku ideju, mogue je da kasnije lako izmakne kontroli i izazove razne unutranje poremeaje i spoljanje kon,likte. Samo poveanom panjom moete osloboditi svoj um lanih emocionalnih veza i poremeaja i kon,likata koji ih prate. !egovanje nevezivanja, tako, ima za cilj slobodu od dominacije emocija i od dominacije zadovoljstava i nezadovoljstava' ono ima za cilj slobodu od vezivanja za spoljanje stvari, od seanja i nadanja, od udnji i averzija, ak i od udnje za samim nevezivanjem.
* * * Praktian rad ++ deo , PRO-ENJ&VANJE NEVE*ANOST& *A E%O-&JE

3 ovekovom umu mnogo je slepih mrlja "" slepih mrlja koje su katkad uzroci i katkad posledice predube&enja i emocionalnih sklonosti "" i zbog njih um nije u stanju da sebe vidi onakvog kakav jeste. #e slepe mrlje spreavaju nas da uvidimo domet i razgranatost naih vezanosti i svako sredstvo koje se moe upotrebiti da bi se one obuzdale pomo je u radu sa sabranou usmerenom ka unutra. Sledei upitnik zamiljen je kao jedno takvo sredstvo i pomo u procesu otkrivanja i vrednovanja svojih vezanosti. -dgovarajui na pitanja moda ete ustanoviti da je prvi odgovor koji vam padne na pamet ujedno i pravi, a moda i nije. 7ato je poeljno da pro&ete itav upitnik nekoliko puta tokom meseca, doputajui mu da zapravo podstie razmiljanje, a ne da teite stizanju do de,initivnih odgovora. *itanje na koje je teko odgovoriti bie, po pravilu, mnogo vanije od onoga na koje je lako odgovoriti. *rava vrednost odgovora lei ne u njima samima, ve u koliini samoposmatranja i sabranosti uloenim da bi se do njih stiglo. !ema potrebe pokuavati da svoje odgovore uinite konzistentnima u bilo kom pogledu. orate shvatiti da je normalno da imate ambivalentne stavove prema mnogim vanim stvarima u ivotu' na primer, da volite ili mrzite istu osobu u razliitim trenucima ili da je mogue da vas jedan strana neke stvari privlai, ali da vas njena druga strana odbija. Sa ambivalentnim stavovima ove vrste mogue je da je jedna od dve suprotstavljene emocije potisnuta, ali sa nekog svesti nedostupnog nivoa uma nastavlja da utie na va mentalni ivot. !emogue je odvojiti vae objekte vezanosti od vaeg oseaja posedovanja, vaeg vrednovanja, vaeg samopotvr&ivanja i razliitih drugih aspekata vaeg mentalnog ivota. *itanja koja slede, otuda, tako su ,ormulisana, ne da bi ukazala na speci,ine objekte vezanosti, ve kao pomo da razvijete veu svesnost prema sopstvenim mentalnim sadrajima' a u tom procesu mogue je da se nametnu speci,ini objekti vezanosti ili moda pogreno usmerena oseanja vezanosti. Dakle, ovo je upitnik1 Slaem li se sa sledeom tvrdnjom) 5$z vezanosti dolazi jad, iz vezanosti dolazi strah. -naj ko ne zna za vezanost ne zna ni za jad ni za strah.5 </

2esam li slepo vezan za materijalne stvari, generalno, ili drugim reima, imam li pozitivan stav prema njima) 2esam li posesivan prema drugim ljudima "" svojoj porodici, deci, prijateljima, na primer) 9udim li za moi bilo koje vrste, ne zbog onoga to bih njome mogao da uinim, ve jedino zbog toga da bih posedovao mo) $mam li bilo kakvu vezanost koja utie na moju mentalnu i emocionalnu vezanost) 2esam li sebian, okrenut samo sebi, u bilo kojoj s,eri svoga ivota) Da li mnome gospodare predrasude i emocionalne ogranienosti u veoj meri nego drugim ljudima) Volim li da dominiram svojim prijateljima, decom i drugim ljudima) =juti li me tu&a dominacija nada mnom) 2esam li suvie vezan "" kruto i tvrdoglavo "" za svoja verovanja i miljenja u bilo kojoj oblasti) -meta li me na bilo koji nain preterana ili pogreno usmerena vezanost za bilo ta ili bilo koga) Vidim li da se ljudi dive onome to posedujem i za ta sam vezan)

Praktian rad ++ deo / PRA0T&0OVANJE NEPR&STRASNO1 S U2ANJA

Svaki oblik nepristrasnog posmatranja "" bilo da je usmereno unutra ka samom umu ili spolja, ka svetu doga&aja "" jeste pomo u negovanju nevezivanja. (ao speci,inu vebu sabranosti panje moete se truditi da princip nepristrasnog posmatranja primenjujete na svoje odnose sa drugim ljudima. *onekad pogreno razumete neto to druga osoba kae ili uini, moda zato to ste neraspoloeni ili uznemireni nekim sasvim drugim povodom. 3 takvom sluaju znaenju onoga to neko drugi ini pridajete potpuno drugaiju obojenost. $li moda ne razumete ono to vas pitaju i dajete odgovor koji je prikladan za neko sasvim drugaije pitanje. 3 ovomesenoj vebi i svojim svakodnevnim kontaktima sa ljudima ete zato nastojati da bez pristrasnosti i nezavisno od trenutkog raspoloenja razumete znaenje onoga to neko pokuava da vam saopti. !astojaete da ga ne bojite svojim emocijama i <<

predrasudama. ?esto ete ustanoviti da je pravo znaenje sasvim drugaije od vaeg prvog tumaenja. 3stanoviete moda da vam je neophodna veba kako ne biste druge prekidali dok govore. alobrojni su dobri sluaoci i vi moete nastojati da se ubrojite me&u njih' ako niste "" ako ono to drugi govori sluate samo sa pola uveta i ako ste skloni da upadate u re nevanim opaskama "" onda treba sebe da uite sluanju, koliko je to mogue, ne doputajui svojim emocionalnim asocijacijama da se upliu. *aljivo sluanje zahteva napor, jer ono znai sluanje svega to je reeno i njegovo to je mogue korektije tumaenje. (roz proces istinskog sluanja nauiete da zapazite svaku emocijama nabijenu re i ideju koje se jave, rei i ideje koje u igru uvode vae predrasude i stereotipe. $ kada ih jednom uoite one nee biti u stanju da dejstvuju iz vae podsvesti, ime ete zadobiti vee znanje i kontrolu nad svojim mentalnim procesima. *raktikovanje nepristrasnog sluanja se, tako, uglavnom sastoji od pomnog i paljivog sluanja, udruenog sa naporom da se pri tome drimo podalje od svojih emocionalnih reakcija.
Praktian rad ++ deo 3 VRE.NOVANJE *A.OVO JSTAVA & NE*A.OVO JSTAVA

(orienje upitnika o emocionalnoj nevezanosti treba da vam pomogne da procenite sopstvene emocionalne vezanosti i podruja ivota u kojima one deluju, dok veba nepristrasnog sluanja treba da vam pomogne da postanete svesniji uplitanja
E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

<>

vaih emocionalnih ogranienja u svakodnevne kontakte sa drugima. (ao trea veba koju ete praktikovati tokom etiri nedelje ili due jeste da posmatrate sopstvene reakcije i na prijatne i na neprijatne situacije u svome ivotu. *roveriti jeste li u stanju da procenjujete i svoja zadovoljstva i svoja nezadovoljstava nepristrasno i tako izbegnete preterane emocije u vezi sa njima' pri tome koristite gornju tabelu, upisujui krae ili due crte ve prema tome koliki ste uspeh u vebanju odre&enog dana postigli.

<@

JUN& Osno"a sa$ora()$e"anja

%udizam moemo de,inisati na razne naine, ali on je pre svega jedna psihologija. nogi ga ljudi smatraju religijom, no iako spolja ima mnoge karakteristike religije, po svojoj prirodi on nije religija u njenom uobiajenom, teistikom znaenju rei. +ko emo ga i smatrati religijom, onda ga treba okarakterisati kao neteistiku religiju, ukoliko je tako neto uopte mogue. %udin put je u osnovi put vebanja uma, tehnika ivljenja zasnovana na vrstim psiholokim principima. #emeljna uenja i praksa budizma tiu se pre svega reavanja problema patnje i pri tome obuhvataju prouavanje uma i naina na koji on ,unkcionie. !ain ivota koji je postavljen u budizmu jeste praktina primena njegovog psiholokog uenja. *oto je to tako, budistika analiza ovekovog uma nuna je radi punog razumevanja toga uenja, a korisna je i u praktikovanju %udinog puta. 4to se tie naih uobiajenih iskustava, nemogue je ljudski um odvojiti od njegovog bliskog odnosa sa telom, jer u svim naim normalnim iskustvima um i telo su tesno isprepleteni. 7apadnjaki tekstovi o budistikoj psihologiji ne prave uvek jasnu razliku izme&u svesti na jednoj strani i, na drugoj, uma kao celine sa njegovom svesnom i podsvesnom ,unkcijom. 7apravo, ponekad se kae da su u budizmu um i svest sinonimi' me&utim, smatram da je jasnije ako kaemo da sva mentalna stanja imaju izvestan stupanj svesnosti :ukljuujui i ona koja zapadnjaka psihologija smatra podsvesnim;, ali da je u podsvesnim stanjima svesnost tako niskog intenziteta da se ona ne registruje u seanju i otuda ih se kasnije ne moemo setiti. $ dok re svest ponekad izraava znaenje originalne %udine rei, a svest se obino tumai kao puna svesnost, zapravo re 5energija uma5 nosi znaenje te kljune mentalne supstance koja se moe pretvoriti u pun usvest ili u podsvesna mentalna stanja. 3 ivom telu energija uma proima svaku ivu eliju, ali ne istim stepenom intenziteta. *o nekim svojim osobinama ta energija uma je manje intenzivna nego po drugim i u tim njezinim manje intenzivnim ,ormama mi je smatramo ivotom tela. 9ivot i energija uma tako su u sutini jedn ote isto' ali tamo gde energija uma postoji u svom najintenzivnijem obliku mi je znamo kao svest, dok njezin manje intenzivan oblik nazivamo ivotom. !a primer, u kosi i noktima energija uma prisutna je u minimalnom obimu, dok je u razliitim ,izikim organima ula i u umu "" to jest, u osetljivom tkivu oiju, uiju, drugim organima ula i u elijama i neuronskim spojevima :sinapsama; mozga "" prisutna u svom najkoncentrisanijem obliku.

<A

$zvesna koliina te energije uma koristi se za odravanje ,izikog tela u ivotu i njegovom ,unkcionisanju i u takvom svom obliku ona se naziva 5ivotnim tokom5 "" to je pojam na neki nain ne suvie dalek od zapadnjakog pojma podsvesnog uma. *rema budistikoj psihologiji, mentalni ivot sastoji se od niza neprekinutih serija stanja uma, pri emu svako to stanje uma traje nepojmljivo kratak period vremena nazvan 5misaoni trenutak5. *rema drevnim budistikim tekstovima, tri miliona misaonih trenutaka zajedno traju koliko blesak munje "" to, priznajem, ba i nije precizan matematiki iskaz, ali dovoljan da prenese ideju. *rema ovoj teoriji, univerzum se dezintegrie vie miliona puta u sekundi i, isto toliko puta, rekonstituie u skoro istom obliku. 3 izvesnom smislu, tako, sve umire vie miliona puta u sekundi i isto toliko puta se ponovo rodi' ali ,orma u kojoj se preporodi je pomalo drugaija nego prethodna ,orma. =judski um se, otuda, sastoji od neprekinutog sleda pojedinanih stanja uma, i svako to stanje uma ima svoje trajanjeod jednog misaonog trenutka' ipak, premda traje samo taj jedan misaoni trenutak, scako stanje uma je vrlo kompleksna psiholoka jedinica, jer ga sainjava razliit broj ,aktora uma i kada neki od tih ,aktora naine odgovarajuu kombinaciju, tada se javlja i iJvesni oblik svesti. Svest je rezultat spoja razliitih ,aktora uma. $lustracije radi, zamislite upaljenu sijalicu, u kojoj strujni tok prolazi kroz vlakno. Dezultat kombinacije svih ovih sastojaka jeste svetlost. #a svetlost nije neto to je dodato ovim razliitim ,aktorima :to jest, vlaknu, sijalici i struji;1 svetlost uote nije sastojak, u to msmislu' ona je rezultat kombinovanja razliitih ,aktora. !a vrlo slian nain, svest je rezultat ukrtanja vie razliitih ,aktora uma. #i ,aktori uma dolaze u vezu jedni sa drugim i iz tog sklopa zasija svest kao to svetlost zasija kada struja do&e u vezu sa druga dva ,aktora.

-bino se u spisima nabrajaju pedeset dva ,aktora uma, razvrstani u etiri grupe. -ni iz prve grupe prisutni su u svim svesnim stanjima uma i nazivaju se univerzalnim ,aktorima uma. -ni iz druge grupe javljaju se samo u nekim stanjima uma i mogu se klasi,ikovati, generalno, kao intelektualni ,aktori uma "" ,aktori ukljueni u procese

<B

razmiljanja, imaginacije i seanja. !ijedna od ove dve grupe ne nosi sobom nikakve moralne implikacije. -stale dve grupe su, me&utim, klasi,ikovane prema svojim moralnim karakteristikama. 2ednu od tih grupa ine ,aktori uma koji koe procese mentalnog razvoja i zbog toga su klasi,ikovani kao moralno nepoeljni :ili moralno tetni; ,aktori uma. Druga grupa ukljuuje moralno poeljne ,aktore uma koji ili razvijaju vrline ili vode ka razvoju natprirodnih mentalnih stanja. Dazmotrimo te razliite ,aktore uma jedan po jedan. (ao to smo ve rekli, nabraja se obino pedeset i dva, tako da nema sumnje da e njihovo detaljno razmatranje predstavljati pozamanu gnjavau' no eleo bih sve da ih makar pomenem celovitosti radi, ali i zato to e vam to pruiti izvesno razumevanje same budistike psihologije. +ko vas ba to ne zanima mnogo, slobodno preskoite ovaj deo. 7apamtite da su ,aktori uma koje se spremamo da razmotrimo u stvari elementi koji ine trenutak svesnosti' to znai da u svakom stanju uma ili trenutku svesnosti ima mnogo ,aktora uma, te otuda jedno stanje uma nije jednostavan i jedinstven mentalni ,enomen, ve vrlo kompleksan. -vo sa druge strane ne znai da stanje uma ili trenutak svesnosti sadri sva pedeset i dva ,aktora uma' jedni su prisutni sada, a neki kasnije, ali ima onih sedam koji su prisutni u svim trenucima svesnosti. #e "" nazvane 5univerzalni ,aktori uma5 "" prve emo razmotriti. !. "vest o kontaktu. Va um poseduje mo, u veoj ili manjoj meri, da il idopusti podraaju da se nametne svesti ili da ga iskljui iz svesti. !a primer, moda oslukujete neki slab zvuk, kao to je recimo zvuk otvaranja vrata, i kada se on konano javi vi ga ujete' u sluaju da ga niste oslukivali, ne biste ga uopte ni uli jer je vrlo slab. #aj mentalni stav oslukivanja jeste primena ,aktora uma koji se zove svest o kontaktu. Svets o kontaktu je, tako, ,aktor uma koji regulie :do izvesne granice; ulaz ulnih i mentalnih podraaja u svest' i do izvesne mere moete ga voljno kontrolisati. #. $seaj. *rijatnost i neprijatnost, i mentalna i ,izika, grupisane su pod zajednikim nazivom oseaj. #ako se pojam oseaj koristi da oznai stepen prijatnosti ili neprijatnosti prisutan u svakom trenutku svesnosti. %. $paaj ukljuuje uoavanje objekta ula ili objekta uma putem jednog od pet ,izikih ula ili pak umom, koji se u budistikoj psihologiji naziva estim ulom. -n tako&e ukljuuje prepoznavanje i klasi,ikovanje nekog objekta i tako obuhvata vie nego to se obino podrazumeva pod pojmom percepcija. &. Volja. 2edan od najvanijih me&u pedeset dva ,aktora uma jeste volja ili tenja, sposobnost da se kontroliu postupci,da se odabere pravac delovanja i da se postupa u skladu sa tim odabranim pravcem. #a mo izbora je, naravno, obino ograniena i uslovljena spoljanjim uticajima. '. (sredsre)enost jeste temelj snage koncentracije. %ezbrojni impulsi neprestano se javljaju unutar mentalnih procesa1 oni prvo dolaze od organa ula, drugo putem procesa razmiljanja i zamiljanja, a kao tree seanjem na ranije mentalne procese. (ada zaista pokuate da se skoncentriete na jednu misao, tada je neophodno da iskljuite sve druge misli i mo da se to uradi naziva se usredsre&enou.

>C

*. +entalna vitalnost. Svaki mentalni proces sastoji se od serije odvojenih stanja uma ili trenutaka svesti, nalik odvojenim slikama na ,ilmskoj traci. Svako od tih stanja uma moe se smatrati pranjenjem mentalne energije i ,unkcija je ,aktora uma koji zovemo mentalnom vitalnou da odrava kontinuitet izme&u prethodnog i narednog stanja uma. %ez tog kontinuiteta ne bi posotjalo seanje. ,. Panja jeste sposobnost da se povea ili pojaa impuls koji dolazi od nekog od pet ,izikih ula ili od procesa miljenja. oete je posmatrati kao komplementarnu sa usredsre&enou :,aktor uma broj <;, ,unkcijom koja treba da iskljui neeljene impulse' tako panja i usredsre&enost ,unkcioniu zajedno. *anja spontano raste zahvaljujui intenzitetu stimulansa ili spontanim zanimanjem, ali se moe pojaati i vebanjem volje. #oliko o univerzalnim ,aktorima uma. -d onih ostalih neki mogu biti prisutni u jednom trenutku svesnosti, a drugi ne. *ostoji est ,aktora uma koj isu uglavnom ukljueni u procese racionalnog miljenja i oni se mogu nazvati 5intelektualnim ,aktorima uma5. -vo moda nije najprecizniji naziv, ali je teko pronai bolji, te zato on slui da ih razlikuje od svih ostalih. -. Pri ena jeste poetna primena mentalnih sposobnosti na impuls koji tek to je dopreo do svesti i generalno ona ima verbalnu ,ormu. .. /akljuivanje je sposobnost koja omoguuje misaonom procesu da, da tako kaem, luta umom, dajui priliku umu da za predmet panje odabere jednu ili drugu ideju. (ao i primena, i ovaj ,aktor generalno ima verbalnu ,ormu. 7akljuivanje se moe smatrati trajnim oblikom primene ili, alternativno, primena se moe smatrati inicijalnim stupnjem zakljuivanja. !0. +entalni napor jeste sposobnost uz pomo koje mentalni procesi mogu biti intenzivirani, kao na primer pri pokuaju da se setime neega to nam je jedva ostalo u seanju ili pri nastojanju da smislim plan delovanja. !!. 1nteres jeste spontano intenziviranje nekog mentalnog procesa. (ada se pojavi u koncentrisanim stanjima uma, on ima kvalitet uitka i tada se naziva ushienje. !#. 2a era jeste svesno ,ormulisanje svrhe i u bliskoj je vezi sa voljom :,aktor uma /;. !%. $dlunost jeste sposobnost da se iz procesa miljenja iskljue sve ometajue ideje i ulni podraaji, koji bi inae izazvali oklevanje i neizvesnost. Dok dve do sada razmatrane grupe ,aktora uma nemaju znaaja sa moralne take gledita, preostale dve grupe ga imaju. 3 budistikoj psihologiji, svaki mentalni ,aktor koji ometa osloba&anje uma smatra se nepoeljnim, tetnim ili nemoralnim. ?etrnaest takvih ,aktora jesu1 !&. Po3lepa jeste jedan od tri osnovna uzroka moralnog zla i otuda je element koji doprinosi nastanku patnje. *oto je samopokreua po svom karakteru, ona goni volju da dejstvuje u pravcu egocentrizma. -na ukljuuje ne samo snane tendencije kao to su ulna strast, tvrdiluk i lakomosti, ve i najblae i nepovre&ujue ,orme sebine elje. !'. +rnja jeste blisko povezana sa instinktom agresije i drugi je od tri korena patnje i moralnog zla. -na obuhvata sve stupnjeve zlovolje, od najslabijih tragova iritiranosti ili nezadovoljstva, pa sve do izliva besa praenih nasiljem.-na ukljuuje strah i javlja se kroz nepromiljenost prema neprijatnim objektima.

>0

!*. $4 anutost jeste opta sklonost ka otupelosti, pomanjkanje mentalne agilnosti, jedno apatino odbijanje da se poblie osmotri prava priroda stvari.-na je jedan od tri osnovna uzroka moralnog posrnua i patnje, a poto je ujedno i vid onog osnovnog neznanja koje skriva pravu prirodu postojanja, ini ujedno temelj za nastanak ostala dva " pohlepe i mrnje.*risutna je u svim nepoeljnim ili nemoralni mstanjima uma. !,. Dog ati5a jeste sklonost ka egocentrinom isticanju sopstvenog miljenja i pomanjkanje intelektualne prilagodljivosti. !-. $4 ana jeste u bliskoj sa instinktom samoisticanja i kompleksom in,eriornosti u Japadnoj psihologiji. !.. "e4inost jeste tendencija za prisvajanjem stvari i ignorisanjem potreba drugih. -na je jedan od vidova pohlepe. #0. 6avist je elja da se poseduju ili uiva u stvarima koje dugi poseudju ili u njima uivaju, praena elementom zlovolje prema tim drugima. #!. Kajanje se opisuje kao jedan staln oprisutan oseaj krivice. oe izgledati udno da vidimo kajanje ubrojano me&u nemoralne ,aktore uma, jer se uzapadnoj psihologiji on svrstava u sasvim suprotnu grupu' ali prema budistikoj podeli stvari ono spreava razvijanje uma ka oslobo&enju. ##. Bestidnost predstavlja neshvatanje punog znaenja neke tetne ili nemoralne misli, rei ili postupka. #%. Be5o45irnost jeste odsustvo obzira prema posledicama tetne voljne aktivnosti. #&. 2espokojstvo je sklonost da brinemo i budemo uznemireni i prenadraeni, pogotovo u situacijama kada nema dovoljno spoljanjih podsticaja. #'. Lenjost je oklevanje da se uini bilo kakav mentalni napor. #*. Apatija jeste stanje mentalne neaktivnosti i otupelosti. #,. "kepti7i5a je ,aktor uma u kojem su sumnja i nesigurnost izazvali stanje mentalne rigidnosti i neelastinosti. !asuprot ovih etrnaest moralno"tetnih ,aktora uma stoji dvadeset pet moralno korisnih ,aktora. -ni ili akumuliraju vrlinu :ili blagotvorne sile; unutar mentalne strukture ili na drugi nain podstiu napredovanje uma ka konanom oslobo&enju. !eki od njih lee izvan s,ere morala u zapadnom znaenju rei i odnose se na e,ikasno odvijanje mentalnih procesa. #-. Velikodunost jeste jedan od tri korena svake moralno korisne voljne aktivnosti i suprotna je pohlepi. #.. Blagonaklonost u svojoj najvioj ,ormi jeste isti uvid u pravu prirodu egzistencije ili, drugim reima, potpuna sloboda od obmanutosti odvojenog, posebnog sopstva. *oto je ta obmanutost osnovni ,aktor svakog moralnog zla, uvid ili neobmanutost :kao jedan od tri korena moralnog dobra; nezaobilazni je sastojak svake mentalne aktivnosti koja vodi dalje od patnje i ka osloba&anju. %!. Poverenje jeste jedna unutranja uverenost ili sigurnostkoja se javlja onda kada smo odagnali sumnju u pogledu ispravnosti pravca delovanja.-vaj ,aktor se nekada naziva verom, poto sumnja je :u smislu jednog nepristrasnog ispitivanja neke ideje; neophodna u odre&enom trenutku. Samo kada ta sumnja dostigne stupanj rigidnog ili neumoljivog skepticizma postaje ona moralno tetan ,aktor, a kada smo sve sumnje razvejali ,aktor poverenja narasta. >.

%#. "a4ranost se sastoji od neprekidne primene moi panje, sa krajnjim ciljem postizanja slobode od obmanutosti postojanja sopstva. %%. (5dranost je oklevanje da se poine moralno tetni postupci, kako se ne bi povredili drugi. %&. $4a5rivost jeste sklonost da se uvek razmotre mogue nepovoljne posledice nekog postupka prema sebi i prema drugima. %'. (ravnoteenost u a jeste stanje uma u kojem nema predrasuda u korist ili protiv neke ideje. %*. 1ntelektualni ir je glatko i ravnomerno odvijanje misaonog procesa, neometanog brigom ili rastresenou. %,. +ir svesti jeste sposobnost da se zadri smirenost uma i da odupre uplivu nespokojstva i uznemirenosti. %-. 1ntelektualna agilnost jeste prisutnost uam ili sposobnost da se hitro odgovori na situaciju. %.. Agilnost svesti je sposobnost da se brzo postane svestan svih implikacija situacije u kojoj smo se nali i mogunost brze adaptacije. &0. 1ntelektualna prilagodljivost jeste sposobnost brzog uenja i prilago&avanja procesa zakljuivanja u skladu sa novim pravcem razmiljanja. &!. Prilagodljivost svesti je onaj imaginativni kvalitet koji omoguuje da nove i neuobiajene ideje istraujemo bez predrasuda, netrpeljivosti ili rigidnosti. &#. (potre4ljivost intelekta predstavlja izbalansiranost izme&u savitljivosti :koja, kada ode u krajnost, moe postati neka vrsta mekoe uma; i vrstine :koja, ako je prekomerna, vodi u krutost;. &%. (potre4ljivost svesti jeste onaj dobro izbalansirani stepen senzitivnosti koji ini um dovoljno prijemivim za nove ideje, ali ga ipak spreava da postane suvie lako zavodljiv il inekritian. &&. 89ikasnost intelekta je spontano i bez oklevanja ,unkcionisanje ,aktora uma kada se suoe sa problemom, nasuprot neopravdanom oklevanju i neodlunosti. &'. 89ikasnost svesti jeste oseaj unutranjeg pouzdanja i sigurnosti koji prati e,ikasno delovanje intelektualni h,aktora. &*. 1ntelektualno potenje jeste nedvosmisleno razmiljanje, oslobo&eno skrivenih ili me&usobno protivrenih verovanja. &,. Potenje svesti jeste mentalno stanje iskrenosti i potenja prema samom sebi, bez samoobmanjivanja il iskriveni hmotiva. &-. 1spravan govor jeste rezultat razvoja prethodnih ,aktora i on se ispoljava u komunikaciji sa drugima. &.. 1spravno delovanje, slino kao i ispravan govor, postaje spontana tendencija kada smo dovoljno duboko proeti ostalim povoljnim ,aktorima uma. oe se opisati i kao kontrola nad telesnim postupcima koju obavljaju nae moralno povoljne sklonosti. '0. 1spravn oivljenje jeste specijalizovana ,orma ispravnog delovanja, oblik aktivnosti u kojem nema nastojanja da se neto dobije po cenu tu&eg gubitka. '!. "aoseanje, kada je do kraja razvijeno, jeste sklonost uma u kojem patnju drugih oseama podjednak oduboko kao i svoju.

>8

'#. "aradost jeste sposobnost da se radujemo srei i blagostanju drugih, ak i kada mi patimo zbog gubitka i nesree.
* * *

Da biste sproveli bilo kakav oblik samoispitivanja "" i zapravo bilo kakav rad sa svojim umom "" morate imati na umu injenicu da u umu svakog oveka postoji nasle&e primitivnih nagona, prenoeno od ranih ljudskih i predljudskih predaka tokom njihove borbe za preivljavanje. *repoznati te primitivne nagone u sebi jeste jedan od prvih koraka koje morate napraviti na putu samorazumevanja' odbijajui da ih prepoznamo, odbijajui da vidimo kao deo naeg mentalnog sklopa, znai izgra&ivati oko sebe zid samoobmane. 3 svojim ranim godinama, zato to drugi ljudi nisu odobravali te primitivne nagone, nauili ste da ih prikrivate i da ih se u nekim sluajevima stidite. *rvo ste nauili da ih ne pokazujete pred drugim ljudima, pa ste onda poela da ih sakrivate "" barem ste pokuali da ih sakrijete "" i pred samim sobom. 4to se tie mehanizama koje um koristi u svojim pokuajima da obmane samog sebe, koristie ako ih analiziramo posmatrajui strukturu mozga. 3 izvesnom smislu mozak moemo posmatrati kao izuzetno komplikovan sistem puteva i spojeva du kojih putuje mentalna energija. Svaki takav put se naziva neurogramom. (ada nervna energija putuje du odre&enog puta ili neurograma, odgovarajua ideja se obino javlja u svesti, a kada se nervna energija premesti na drugu putanju ili neurogram ona prva ideja nestaje i neka druga se javi u svesti. !o, ako se neki od tih nervnih puteva oteti, moi e da prenosi energiju samo uz potekoe ili uopte nee biti u stanju da ,unkcionie. oete tu situaciju uporediti sa putem koj ije pun rupa, tako da se kola koja njime putuju kreu uz mnogo truckanja i poskakivanja. (ad god moe, voza izbegava taj neravan, teak i bolan put. -vo pore&enje pomoi e vam da razumete 5mehanizam izbegavanja5 u umu, jer na slian nain nervna energija e izbegavati putovanje du ili kroz neurograme kojima je to teko ili bolno. !ije nam potreban tehniki argon ili naroito poznavanje psihologije da bismo rekli kako smo svi mi skloni da izbegavamo ono to je bolno ili neprijatno. *ogledajmo ejdan primer. Dete prolazi kroz neko zastraujue iskustvo' nije bitno koja vrsta iskustva je to, ali ono je njime vrlo uplaeno. *oto je prolo izvesno vreme, ono pokuava da o tome ne misli, jer kada ga se seti ponovo se uplai. -vo je razumljivo i lako je shvatiti' a sve se doga&a na nivou svesti. #ek kasnije seli se u podruje nesvesnog. $pak, ovo ne znai da je time dete odmah izbrisalo sva seanja na zastraujue iskustvo' taj proces se po pravilu odvija postepeno i odbijanje deteta da misli o njemu u poetku mu ba ne polazi za rukom. (asnije, me&utim, sve je uspenije u tome i posle izvesnog vremena ono mu prelazi u naviku. (ada jedna aktivnost, mentalna ili elesna, pre&e u naviku, ona tako&e postaje manje svesna. #ako mehanizam odbijanja, u poetku svestan, postepeno tone na podsvesni nivo. >/

*ored straha postoje i druge vrste iskustava koja stavljaju u pokret mehanizam izbegavanja' to su zgroenost, munina i ,iziki bol, na primer. -seaj in,eriornosti je jo jedan, kao i oseaj krivice i bezvrednosti. !iko ne voli da se osea in,eriornim, krivim ili bezvrednim, tako da um i na svesnom i na podsvesnom nivou nastoji da izbegne takve stvari.
* * *

!o, vratimo se vozau kola' ustanovivi da je put pun rupa, teak za vonju i ak bolan, on ga izbegava' ali on i pored toga eli da nekako stigne na odredite i ne odustaje od svog putovanja samo zato to je put u loem stanju. -n pronalazi alternativni put, ak i onda kada to znai skretanje sa glavnog puta i due putovanje. !a isti nain nervna energija odbija da obustavi svoju aktivnost samo zato to je jedan neurogram blokiran bolom, te prolazi druge neurograme koji joj nude prijatno putovanje. (ada se to doga&a u mozgu, u umu se ra&a ideja"zamena, jer ako um odbija bolom optereenoj ideji da se javi u svesti, on svoju energiju skree ka nekoj prihvatljivijoj ideji. #o je mehanizam 5skretanja5. 3sled mehanizma skretanja, postoje sluajevi kada doivljavate neku emociju, ali sebe obmanjujete u vezi sa njenim pravim objektom. 7bog nekog razloga ne elite odreenu idej uda poveete sa odre&enim objektom. !a primer, dete i voli i przi svoje roditelje. #reba razumeti da praktino svako dete ima ambivalentan odnos prema svojim roditeljima. 3 stvari, ono ima ambivalentan odnos prema mnogim znaajnim stvarima u svom ivotu, to znai da ih on i voli i mrzi. Voli svoje roditelje u jednom trenutku, zato to se staraju o njemu, a mrzi ih u drugom, kada ga grde i kanjavaju' ali obe suprotnosti postoje potencijalno u njegovoj mentalnoj strukturi sve vreme. +li dok su njegovi izrazi ljubavi dobro primljeni kod roditelja, njegovi izrazi mrnje izazivaju njihovo negodovanje, prekore i batine, a moda i lekcije o nemoralnosti nevoljenja roditelja. 3 sluaju osetljivog deteta, to prebacivanje i dranje lekcije proizvodi oseaj krivice i bezvrednosti, a kada, kasnije, ono postane svesno svoje mrnje pokuava da je potisne. !o, bez imalo stvarnog razumevanja naina na koji njegov um ,unkcionie, njegovi pokuaji da kontrolie svoje neeljenje provale instinkata vodie e sam odo njihovog potiskivanja. $pak, bilo koji mentalni ,aktor koj ije potisnut nije time i uniten, pa potisnuta emocija mrnje mora pronai sebi oduka. *oto se detetova mrnja ne moe vezati za njegove roditelje, mora se vezati za neto drugo, neto to je manje verovatno da e negodovanje odraslih oko njega. #aj objekat"zamena moe biti njegov uitelj, na primer. #ako je prokazana emocija premetena sa svog pravog objekta, roditelja, na objekat" zamenu, na uitelja. -vde sasvim lako moete videti da mehanizam izbegavanja i mehanizam skretanja rade jedan uz drugog. !ervna energija izbegava putovanje du modanih puteva ili neurograma koji izazivaju ideje ili emocije krivice, in,eriornosti, bezvrednosti i bola, i biva skrenuta ka neurogramima kod kojih nema tih neprijatnih oseaja. + ako ti novi ><

neurogrami izazivaju ideje samopotvr&ivanja, supriornosti ili sopstvene vanosti, tim bolje' ili barem tako izgleda na povrini.
* * *

%a kao to bol i neprijatne emocije mogu otetiti neurograme, isto tako zadovoljstvo, ,iziko ili emocionalno, moe uiniti prohodnijim neki drugi neurogram i tako olakati prolaenje nervne energije kroz njega. Da se ponovo vratimo na naeg vozaa. -n e izbegavati uzan put, koji je pun rupa, i skrenue svoje putovanje ka putu koji je u dobrom stanju. +li ako postoji i trei put koji je proiren i ravan, sa kojeg se prua divan pogled na okolinu itavom njegovom duinom, tada e on putovati ovim treim pute kad god je u mogunosti. $ radie to ne uvek samo zato to e ga odvesti na neko posebno mesto, ve zbog pukog zadovoljstva samoga putovanja, zbog onih vidikovaca du puta.Dadie to moda i onda kada treba da putuje na posao ili obavlja neke druge stvari. !a isti nain mentalna energija e putovati kroz neurograme koji donose zadovoljstvo, ak i ako nema druge svrhe za to izuzev zadovoljstva, ak i ako to ne reava bilo koji problem ili dovodi do nekakve odluke.-vo objanjava mehanizam 5,iksacije5. *rimera radi, ako je dete razmaeno, ako se majka upinje da mu u svemu ugodi i zadovolji ga, ako ga suvie titi i posveuje preteranu panju, a sve nautrb razvoja njegovog karaktera, tada e njegova mentalna energija ostati ,iksirana na mentalnu sliku njegove majke.
* * *

Sada imate tri osnovna mentalna mehanizma "" izbegavanje, izazvano bolom blokiranim neurogramom' skretanje, zavisno od nekog alternativnog neurograma' i ,iksaciju, koja nastaje usled nekog preterano esto korienog neurograma. 3koliko prihvatite ideju da "" kao i kod veine ljudi "" va um koristi razliite oblike samoobmane, moete videt ida su ovi mehanizmi u osnovi mnogih od tih samoobmana i da su esto neki bolom blokirani neurogrami krivi za gotovo prirodan otpor koji izbije na povrinu kada se od vas zahteva, tokom procesa samorazumevanja, da se suoite sa manje prijatnim aspektiva sopstvenog uma. Sve dok niste u stanju da savladate taj otpor i suoite se sa svim svojim samoobmanama ostajete bespomoni, one dominiraju vaim miljenjem i to je jedna do najveih tekoa na putu ka samorazumevanju.
Praktian rad SVESNOST %ENTA N&4 SA.RAJA

-snova samorazumevanja, ako se ono vidi sa budistike take gledanja, sastoji se od razliitih oblika ispravne sabranosti, sedmog dela plemenitog osmostrukog puta. oda >>

e biti od koristi podsetiti se naina na koji drevn itekstovi izlau razliite naine primene principa sabranosti. -pta klasi,ikacije se obino naziva etiri temelja sabranosti, premda izraz etiri naina ustaljivanja sabranosti malo vie govori. #a etiri naina mogu se opisati na sledei nain. 0. Sabranost panje na telo ,na njegove procese i stanja, kao to je proces disanja, poloaj tela i prolaznost tela. .. Detaljna svesnost oseaja zadovoljstva i neprijatnosti kao sredstvo izbegavanja preteranih emocionalnih reakcija. 8. Detaljna svesnost mentalnog stanja kako bi se procenio do kojeg stupnja postoje ometajui elementi i u kojoj meri su prisutni unapre&ujui elementi u svakom trenutku. /. Detaljna svesnost mentalnih sadraja ili oblik samoispitivanja kako bi se procenilo ukupno stanje uma i njegov napredak, ne toliko u dato mtrenutku, koliko u generalnom smislu. (ao to moete videti, polje ispravne sabranosti je nepregledno i, poto veliki deo rada sa sabranou jeste u vezi sa samorazumevanjem, otuda je i polje samorazumevanja nepregledno. 7a nau sadanju svhu, otuda, treba da razmotrimo samo etvrti od etiri naina ustaljivanja sabranosti, a to je detaljna svesnost mentalnih sadraja. Vratimo se sada listi od pedeset dva ,aktora uma, od kojih su neki :ali ne svi; sadrani u tom nizu momenata svesti koji ine mentalni ivot. 3 grupi ometajuih ili moralno pogrenih ,aktora odaberite nekoliko koje smatrate najvanijim da ih prevladate ili bar oslabite, a me&u unapre&ujuima ili moralno ispravnim ,aktorima odaberite nekoliko za koje oseate da ih treba razviti. #ako emo, kao polaznu taku, me&u ometajuima uzeti pohlepu, mrnju, obmanutost, nemir i skepticizam, a me&u unapre&ujuim intelektualnu smirenost, intelektualnu agilnost, intelektualno potenje i radost zbog uspeha drugih. !apiite ih na paretu papira i potom razmotrite koja je njihova uloga u vaoj mentalnoj strukturi. *ogledajmo ih jedan po jedan. Po3lepa. %ez sumnje da vi niste pohlepna osoba u uobiajenom znaenju rei, ali pojam pohlepa pokriva sve oblike elje za stvarima mimo onih koje su obino neophodne za ivot. *o&ite od pretpostavke da ak iako se najnesebinija osoba na svetu, postoji ipak neki mali ostatak pohlepe u vama i onda zapiite u kojem se on obliku mani,estuje. +rnja. -na se nekad pokazuje u skoro neprimentim oblicima iritiranosti i ozloje&enosti. 3 svakodnevnom ivotu zaista je vrlo teko reagovanje na ,rustrirajue okolnosti bez imalo iritiranosti i ljutnje.+li mogue je da postoje situacije kada je takva vaa reakcija iracionalna i upravo je va zadatak da takve iracionalne reakcije uoite. $4 anutost. Dok je obmanutost u budistikom smislu de,inisana kao kao jedno apatino odbijanje da se uoi prava priroda stvari, ona se posebno mani,estuje kao obmanutost o postojanju 5ja5, sopstva, o tome da je to 5ja5 jedan ,iksirani, nepromenljivi entitet odvojen od celine ivota. -va obmana se ispoljava u dva osnovna vida. $spoljava se kao impuls samopotvr&ivanja, sa oseajem sopstvene vanosti u odnosu na druge, i otuda njegov iritirajui e,ekt esto izaziva kon,likt sa onima koji su oko nas. $ ispoljava se tako&e kao samoobmana.

>@

#ako, ispitujui sebe u tom pravcu, prvo s ezapitajte1 5!a koji se nain mani,estuje impuls samopotvr&ivanja u meni)5 $ drugo, zapitajte se1 5!a koji ja to nain moda sebe obmanjujem)5 2e ir. !esposobnost izbegavanja da vas obuzme stanje uznemirenosti ili nespokojstva i sklonost da vas obuzmu brige "" to su sve blisko povezani mentalni elementi obuhvaeni pojmom nemir. Svi oni obezbe&uju uslove za zbrkano miljenje i rasipanje mentalne energije, kao i za pogrene odluke. $zvestan stepen nemira u ovom smislu je skoro neizbean, kraj svih iskuenja savremenog ivota' tako, istraujui sebe u ovoj s,eri, zapitajte se u kojoj meri su razdraenost i briga koji vas mue nepotrebni i mogue ih je izbei. "kepti7i5a . 3 smislu u kojem se ovde koristi, skepticizam znai nespremnost da se prihvati i razume neka neprijatna ili udna ideja. *itanje koje sebi treba postaviti tie se stepena u kojem ste skloni da se odupirete neprijatnim ili udnim idejama, jer upravo toliko je va um ne,leksibilan. 1ntelektualnu s irenost. -vo znai glatko ,unkcionisanje mentalnih sposobnosti, toliko razliito od kon,uznog toka misli izazvanog nespokojstvom i neprekidnim skakanje sa jednog toka misli na drugi. *itanje koje treba sebi postaviti je. 53 kojoj meri treba da razvijem intelektualnu smirenost kao svakodnevno svojstva svoga miljenja)5 1ntelektualna agilnost. *od ovim podrazumevate svoju normalnu sposobnost da apsorbujete kljune take neke nove situacije ili problema i da na njih energino reagujete odgovarajuom akcijom. 1intelektualno potenje. -vde je naglasak na nastojanju da se oslobodimo me&usobno suprotstavljenih elja i ideja, jer svaki takav kon,likt doprinosi nee,ikasnom miljenju i delovanju. :adost 54og uspe3a drugi31 +ko nekada zavidite drugima onda kada ih prati srea, niste jedini1 svaka normalna osoba ima izvesnu dozu zavisti u svom mentalnom sklopu i ako ne bi bilo tako, tu osobu bismo smatrali natprirodnom. *a ipak, zavist je jedan od ometajuih ,aktora uma koji po svaku cenu treba iskoreniti, a jedan od elemenata u tom procesu jeste negovanje njoj suprotnog kvaliteta, koji se naziva saradost ili radost zbog tu&e sree i uspeha. oda se radujete zbog prijatelja kojima dobr oide, ali ne i zbog uspeha nekog ko vam se ne svi&a. !o, treba da pokuate, bez obzira koliko u tome uspevate, da razbijete krug zavisti i zamenite je saradou onda kada ujete dobre vesti od drugih. 3 konekstu u kojem sada govorimo, re je o procenjivanju vae sposobnost za saradost.
* * *

*oto ste napravili listu mentalnih ,aktora sa kojima oseate da bi trebal oda radite, kraj svakog od njih napiite neki komentar, kao na primer 5potrebno je da ga znatno razvijem5 ili 5ve prilino razvijen5 ili 5treba ga stalno proveravati5. 3nitite ih zatim, ako ne elite da neko vidi te vae beleke, ili ih sauvajte za kasnije periodino razmatranje. e&utim, nemojte sve to uraditi tokom jednog sedenja, jer to nije kviz kakve nalazite u popularnim asopisima ili onaj koji zahteva decidne odgovore. +ko vam >A

dnevni raspored i ostali poslovi doputaju, uzimajte jedan mentalni ,aktor svaki hnekolik odana i razmiljajte o njemu.
SVESNOST %ENTA N&4 SA.RAJA E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

!a ovaj nain ispunjavanje sopstvenog upitnika se produava na itav mesec ili i due. (oristite obrazac kakav je ovde prikazan, ispunjavajui svaku rubriku ocenom od 0 do 0C, ve prema vaoj proceni u kojoj meri ste uspeli da svoje misli drite podalje od ometajuih ,aktora uma.

>B

JU

&

Princi! !ri5"atanja
-no to znamo kao svesni nivo ljudskog uma samo je veoma mali deo uma u njegovoj celokupnosti. -pta upotreba sheme o dva nivoa uma, svesnom i nesvesnom, sugerie nam da on ima dva posebna i jasno de,inisana odeljka' ali takvo gledanje na stvari ni u kom nije sluaju dovoljno precizno. %ilo bi mnogo bolje um porediti sa kolskom tablom u potpuno zamraenoj uionici, na kojoj su po itavoj povrini ispisane mnoge rei i izrazi. *oto je u prostoriji mrak, ne moete da vidite nijednu od njih. e&utim, ako snop baterijske lampe usmerite ka centru table, moi ete da proitate re koja je tu napisana, kao i neke rei oko nje, tamo na rubu kruga, gde je svetlosti slabija. Hentar snopa svetlosti moe se porediti sa punom sveu, a kredom ispisana re koju snop potpuno obasjava je kao sredite svesti. Dei u slabije osvetljenom podruju nalik su idejama na ivici svesti, dok one ostale predstavljaju mnotvo ideja unutar podsvesnog uma. (ako pomerate snop lampe ka razliitim podrujima table, razliite rei i ,raze dolaze u centar svetlosti, uz druge, slabije osvetljene, na spoljanjim rubovima kruga. -statak table uvek je u mraku. !a potpuno isti nain pomera se i ,okus panje i u polje pune svesti donosi jednu ideju za drugom, uz obino jo nekoliko srodnih ideja na rubovima svesti. Sve vreme sve ostale ideje ostaju unutar podsvesnog uma. 3koliko se ispred table ne bi nita nalazilo, mogli biste da lampom obasjate svaki njezin deo i u iu snopa svetlosti stavite bilo koju re ili izraz. +li zamislimo, ilustracije radi, da su delovi table zakriljeni. Visoki ormar sa ,iokama za ,ascikle stoji ispred jednog njezinog ugla, a preko drugog je prelepljen veliki plakat. *o tabli su, tu i tamo, zalepljeni papiri koji skrivaju pojedine rei. !e moete te skrivene rei obasjati svetlou sve dok ne uklonite orman, plakat ili papire. !a slian nain um prosene osobe ima mnoga podruja nedostupna snopu pune svesnosti. #o su podruja koja su, tokom godina, ostala blokirana bolom i strahom, strepnjom, krivicom i oseanjima in,eriornosti. -sloboditi te zatomljene ideje i uiniti ih dostupnim za svest predstavlja prevelik zadatak za obinog oveka tokom itavog njegovog ivota. e&utim, ak i ako ne moete otkriti i ukloniti sve strahove, oseaje krivice i in,eriornosti koji su u detinjstvu i kasnije blokirali neka podruja vaeg uma, moete barem pokuati da prihvatite sebe onakvog kakvi jeste, sa svojim nasle&em primitivnih nagona i steenim mrnjama, strahovima i pohlepom. #o prihvatanje zahteva trajnu sabranost, jer ona jeste klju samousavravanja. Sabranost panje u budizmu ima mnogo oblika, a onaj oblik koji ima posebnu vrednost u ovom kontekstu naziva se sabranost panje na um. 3pornim vebanjem moi ete da u @C

svako trenutku 4udete svesni e o7ionalnog stanja u koje ste i prepo5nate ga kakvo ono 5aista jeste. 3koliko je vae emocionalno stanje sada stanje nezadovoljstva i ogorenosti, ili zavisti, zlovolje ili neki drugi ometajui mentalni ,aktor, tada poteno priznavanje njegovog postojanja, oslobo&eno to je mogue vie oseanja krivice i pokuaja potiskivanja, jeste zapravo prihvatanje sebe onakvoga kakvi jesmo.

!eophodno je tako&e razvijati svesnost svojih unapre&ujuih mentalnih kvaliteta, takvih kao to su velikodunost, blagonaklonost i uvi&anje obmanjivake prirode sopstvenog ega, i sve to bez i najmanje gordosti ili trijum,alizma. #akvo jednostavno priznavanje postojanja i ometajuih i unapre&ujuih mentalnih ,aktora, kada se pojave u vaim dnevnim kontaktima i aktivnostima, smatra se prvom primenom ovoga principa prihvatanja. -vo prihvatanje sebe onakvim kakvi jesmo mora biti uravnoteeno prihvatanjem i drugih kakvi jesu. (ako raste vae znanje o samome sebi, istovremeno raste i vae poznavanje drugih. $ dok se ljudi jako mnogo razlikuje po nivou svoga samoizgra&ivanaj, kao i po svojim reakcijama na okolnosti, generalna struktura njihovih instikata i emocija vrlo je slina vaoj. G G G $ oni, duboko ispod svesti dostupnih podruja uma, imaju svoje nasle&e primitivnih nagona, nasle&enih od svojih predljudskih i praljudskih predaka. i sa njima su u detinjstvu roditelji u veoj ili manjoj meti pogreno postupali ili ih podvrgavali represiji, i njima je potreban neki stepen istinskog razumevanja. (roz to istinsko razuevanje za druge uite kako da ih prihvatite onakve kakvi jesu i u meri u kojoj ih razumete i prihvatate :ni manje ni vie; utoliko ete verovatno reagovati na njih bez odbojnosti i ogorenja. ogue je, naravno, da neete biti u stanju da potpuno uklonite tu odbojnost i ogorenje iz svoga opho&enja sa drugima, ali priliku kada se oni pojave moete iskoristiti za njihovo uoavanje i prihvatanje i svojih i tu&ih oseanja te vrste. Sa tim prihvatanjem mora doi i vea uravnoteenost i u opho&enju sa drugima i u vama samima.
* * *

Dakle postoje dve s,ere ivota u kojima treba praktikovati princip prihvatanja "" sopstvena emocionalna i mentalna struktura i emocijama nabijene reakcije prema drugim @0

ljudima. *ostoji i trea s,era u kojoj treba primeniti ovaj isti princip, a to je svet kao celina, sa svojom meavinom zadovoljstva i bola. !a ovome mestu moe biti zanimljivo da nainimo izvesnu digresiju u odnosu na pitanje prihvatanja i razmotrimo ta %udino uenje ima da kae o svetu kao celini. *rema zapadnjakom nainu razmiljanja, od religije se oekuje da prui objanjenje porekla ovoga univerzuma i poto budizam bar na povrini izgleda kao religija, i od njega se oekuje da nam kae kako je postao ovaj svet. +li budizam zapravo i nije religija' u sutini on je praktina psihologija. -n univerzum uzima onakvog kakav jeste i kae, slikovito reeno, kako je nastojanje da se uz pomo intelekta sazna njegovo poreklo nalik pokuaju da letimo uz pomo podmornice. *oetak univerzuma, kae %udino uenje, jeste nepojmljivo i mentalna energija upotrebljena u razjanjivanju njegovih poetaka moe se bolje upotrebiti za reavanje onoga problema koji lei u osnovi svih problema "" problema patnje. *rema %udinom uenju, postoje samo dva ,undamentalna oblika postojanja u ovom svetu relativnosti. #o su um i materija i oni, realizujui se u ivom biu, u svome postojanju zavise jedan od drugog. (ao to je pomenuto, svaka estica materije sastavljena je od etiri vrste energije. #e etiri vrste energije mogu se zvati primarnim svojstvima materije i iz njih se izvode svi drugi oblici materije. #a etiri svojstva su vrstina, privlaenje ili kohezije, toplota i kretanje. Dazmotrimo ih svaki posebno. *rincip vrstine je temelj svih materijalnih ,enomena i naziva se jo principom irenja, jer na osnovu njega neki predmet zaprema prostor u trodimenzionalnom smislu. 7a njega je reeno i da je princip odbijanja unutar jednog atoma materije. (ada je on dominirajui ,aktor neke supstance, ta supstanca je u vrstom stanju, tvrda i neelastina' ukoliko ga ima manje, onda je ta materija meka, elastina i savitljiva. *rincip kohezije je drugi me&u etri primarna svojstva materije. #o je i princip privlaenja subatomskih energija, gravitacije i privlaenja uopte. 7a njega se kae da obuhvata nuklearne sile privlaenja me&u elektronima, protonima i neutronima. 3kljuuje i sve stupnjeve lepljivosti i ,luidnosti. *rincip toplote, tree svojstvo, jeste prvenstveno unutranji kvalitet, koji se mani,estuje kroz razliite stupnjeve topline i hladnoe. -n ukljuuje i sve vrste svetlosne energije. *rincip kretanja, poslednji u ovoj etvorki, u atomu je predstavljen orbitalnim kretanjem elektrona, a kod veih estica vibracijama uopte i kod gasova molekularnim kretanjem. $z ova etiri svojstva vrstine, privlaenja, toplote i kretanja proizlaze sva ostala svojstva materije. -na postoje u svakoj estici i ak u svakom zraku svetlosti, mada u razliitoj srazmeri. Slede etiri sekundarna svojstva, direktno izvedena iz primarnih i to1 Svojstvo odbijanja svetlosti se najee naziva bojom i ukljuuje kvalitet i intenzitet odbijene svetlosti. 6enerisanje mirisa je hemijsko svojstvo, verovatno uglavnom izvedeno iz principa kohezije ili je jedan njegov aspekt. 6enerisanje ukusa je tako&e hemijsko svojstvo, tako&e veroavtno izvedeno iz principa kohezije. @.

6orivost jeste svojstvo svake estice materije koje joj omoguuje da emituje energiju ka drugim esticama i da se kroz hemijske reakcije kombinuje sa tim drugim esticama. -sam materijalnih svojstava koje smo do sada razmotrili ini se da pripadaju svakoj estici materije, i ive i neive. Svaka estica neive materije poseduje tih osam univerzalnih svojstava' ona se u razliitim vrstama materije javljaju u razliitim srazmerama. Deveto svojstvo moe se ponekad pojaviti u neivoj materiji, to je generisanje zvuka, svojstvo takvog vibriranja koje proizvodi zvuk. 7a razliku od prethodnih osam, ovo nije univerzalno svojstvo materije. #ako sva neiva materija poseduje barem osam svojstava, a neka neiva materija ih ima devet. -sam svojstava "" vrstina, privlaenje ili kohezija, toplota, kretanje, re,leksija svetlosti, generisanje mirisa i ukusa, kao i gorivost "" poseduje tako&e i sva iva materija, uz ponekad i devetu, generisanje zvuka' no, iva materija, i biljke i ivotinje, poseduje barem jo jedno svojstvo i ono se naziva vitalna energija. !eki oblici ive materije imaju i druga materijalna svojstva. #ako neke elije oka poseduju osetljivost na svetlo' neke elije u uhu poseduju osetljivost na zvuk' one u nosu imaju osetljivost na miris' u kvricama na jeziku postoji osetljivost na ukuse' dok razliite vrsta elija koe i drugde poseduju osetljivost na dodir, temperaturu i druge sline podraaje. 3 viim centriva nervnog sistema neke elije su osetljive na mentalne stimulanse i one ine materijalnu osnovu dve vrste mentalnog stanja koje se naziva umom i kognicijom. !eka druga svojstva su mukost i enskost i ona utiu na pol i ,ormiranje itavog tela. Sva nabrojana materijalna svojstva obuhvataju u sebi i primarna svojstva i ona koja iz njih diretno proizlaze. *reostalih deset materijalnih kvaliteta su sledei1 *rvi od njih je prostor i to je prostor izme&u subatomskih estica i izme&u atoma neke supstance. Sledea dva su svojstva ive materija koja se mogu nazvati izraajnim svojstvima, jer omoguuju telu da odgovori na impulse pristigle iz uma preko nervnog sistema i da isto tako izraze i um. *rvo od njih se naziva telesna izraajnost, jer pomou nje telo izraava aktivnost uma i to kroz gestove i poloaj tela. Drugo je govorna izraajnost, gde um utie na govorni mehanizam i sebe izraava kroz govor. 7atim dolazimo do grupe od tri materijalna svojstva koji su kvaliteti ili varijacije vitalne energije, osnovnog svojstva celokupne ive materije. *rvo od njih je aktivizam :kao suprotnost inertnosti;' drugo je elastinost :kao suprotnost krutosti;' i tree je delatnost, odgovaranje tkiva na neki pokret uma. *reostala etiri materijalna svojstva odnose se na rast i opadanje celokupne materije. Svaka estica u univerzumu nastaje i nestaje na milione puta u sekundi' u svakoj ovoj pulsaciji postoje etiri ,aze, a to su nastanak, trajanje, opadanje i nestanak te estice. !eposredno posle toga nova estica "" slina ali ne identina "" nastaje, da bi potom prola isti mput' nju sledi naredna i tako u beskonansot.

@8

=judsko bie sastoji se od tela koje ima ovih dvadeset osam materijalnih svojstava, u kombinaciji sa umom, koji sadri sledeih pet grupa komponenata, a to su prijatnoPbolna oseanja, opaaji, odrednice :ili voljni mentalni ,aktori; i osnovna sposobnost kognicije.
* * *

-vo je, dakle, nain na koji %udino uenje analizira ovaj svet relativnosti u celini i posebno spregu um"telo u ljudskoj jedinki. -vo neprekidno nastajanje i nestajanje pojava naziva se neprekidnim lutanjem, jer u njemu sva bia lutaju kao da su u lavirintu i moraju neprekidno da idu dok ne prona&u izlaz iz njega. 3 okviru tog beskrajnog lutanja ne postoji potpuna sloboda od patnje. #o ne znai da slobodu od patnje nije mogue nai' naprotiv, %udino uenje tvrdi da je mogue potpuno se osloboditi patnje kroz uporno samovebanje nazvano *lemeniti osmostruki put. !a kraju tog puta nalazi se postojanje izvan postojanja, krajnji cilj %udinog puta. #aj krajnji cilj nije mogue razumeti u okviru dualistikog sistema miljenja na koji se obino oslanjamo. (ojim god imenom da ga nazivemo bilo bi to pogreno, jer svaka naa re nuno pripada dualistikom ili relativistikom miljenju. pa ipak, ako hoemo da o njemu raspravljamo moramo koristiti neki naziv koji e nam posluiti kao simbol. oda je !euslovljeno podjednako dobro kao i sve drugo to bi nam palo na pamet, ali ono implicira da taj cilj lei izvan procesa uzroka i posledice koji vladaju ovim relativnim univerzumom. ogli bismo, moda, rei da taj cilj jeste Veno izvan vremena, %eskrajno izvan oblika, +psolutno izvan relativnog postojanja. +li dok taj pozitivni nain opisivanja, s jedne strane, vraa !euslovljeno unutar podruja parova suprotnosti, sa druge strane, on slui da potisne pogrenu predstavu kako je !euslovljeno isto to i anihilacija, ponitavanje. 3 veoma ogranienoj meri, da, ono se moe nazvati ponitavanjem, ali to je samo ponitavanje obmane. -no nije iskorenjivanje bilo kakve realnosti, ve je iskorenjivanje privida sopstva. %uda je potvr&ivao stvarno postojanje !euslovljenoga sledeim reima1 5*ostoji !ero&eno, !enastalo, !estvoreno, !esastavljeno. (ad ne vi postojalo !ero&eno, !enastalo, !estvoreno, !esastavljeno, ne bi bilo mogue bekstvo od ro&enog, nastalog, stvorenog i sastavljenog.5 Vie od toga %uda ne pokuava da objasni !euslovljeno, jer njega ne samo da je nemogue opisati reima, ve ga je nemogue i zamisliti. +ko bismo pokuali da opiemo recimo plavu bolu nekome ko je slep od ro&enja, ne bismo bili u stanju da to uinimo. ogli bismo mu objanjavati ,iziku svetlosti, prirodu boje na osnovu talasnih duina i ,rekvencija, kao i ,iziologiju oka' ali taj slepac jo uvek ne bi mogao da zamisli plavu boju. +ko bismo, me&utim, mogli neto da uradimo da mu se povrati vid, tada bi on bio u stanju da vidi nebo i zaista naui ta je to plava boja. @/

3pravo tako je sa neuslovljenim. Sve dok se neprestano kreemo uslovljenim univerzumom nismo u stanju da uoimo egzistenciju izvan egzistencije, !euslovljeno. Samo idui putem koji vodi do razaranja patnje moemo probuditi u sebi sposobnosti koje e nam omoguiti da uoimo !euslovljeno kroz neposredno iskustvo. - !euslovljenom se ponekad govori kao o pravom sopstvu, koje se otkriva onda kada se zablude unite' ali to je pogreno stanovite. !euslovljeno ne sadri sopstvo u bilo kojem smislu, ne ak ni univerzalno sopstvo, a svakako ne boansko sopstvo, jer takvi koncepti su potpuno izvan %udinog uenja. Sopstvo da bi bilo sopstvo mora biti odvojeno' ako je univerzalno, onda ne moe biti odvojeno. 7ato ideja univerzalnog sopstva nema smisla. (ada nekom po&e za rukom da konano iskoreni svaki element sopstva , on time dostie !euslovljeno' i premda i dalje ostaje ono to je i pre toga bio, jedan organizam nastao spajanjem tela i uma, on vie ne akumulira pozitivne i negativne zasluge. 7a njega se kae da je u tom stanju dostigao 5!euslovljeno s ostatkom51 to znai da iako je dostigao apsolutnu egzistenciju, on jo uvek u sebi poseduje ostatke relativne ili line egzistencije. (asnije, posle smrti, prelazi on u 5!euslovljeno bez ostatka5, jer vie ne preostaje bilo kakva ostatak line egzistencije. !a kakav god nain da razumemo !euslovljeno, kako god da ga opisujemo, i kakve god rei da koristimo "" sve je to relativno nevano' vano je slediti *lemeniti osmostruki put. #aj srednji put koji vodi izvan kruga ra&anja i smrti u isto blaenstvo !euslovljenoga.
* * *

?ini se da smo se mnogo udaljili od principa prihvatanja. prvo smo raspravljali o potrebi mirnog prihvatanja sebe, zajedno sa svojim oseanjima, i o potrebi da na isti nain prihvatimo i razumemo oseanja drugih. Dodirnuli smo pitanje prihvatanja ovoga sveta kao celine, ali smo onda skrenuli ka prirodi ovo relativnog sveta, koji stoji nasuprot !euslovljenom. *ostoji razlog za ovu digresiju1 moramo stalno imati na umu krajnji cilj budizma "" stanje lieno bilo ega nezadovoljavajueg "" iako za mnoge od nas on lei tamo negde daleko iza horizonta. +ko recimo postanete zarobljenik, u prilici ste da prihvatite bilo koji od tri mogua stava prema svom zatvoru. *rvo, moete utirati zidove, cimati reetke, vikati na straare i odbijati ga u svakom trenutku, puni ljutnje i ogorenja. *osledica e biti da ete svoje zatvorenitvo uiniti jo teim i traumatinijim i time jo vie iskomplikovati upravo tu stvar koju odbacujete. Drugi ekstrem je da sedite rezignirani i prebirate po turobnim mislima, uopte ne razmiljajui o nainu da odatle pobegnete. Vaa apatija posluie samo da uvea vau patnju i ozloje&enost. Svaki od ovih stavova e paralizovati vae snage. e&utim, postoji i trea vrsta stava koji moete da zauzmete1 prihvatate svoje zatvorenitvo kao problem koji treba reiti, procenjujui ga realistiki i do detalja, tragajui za pukotinama u obezbe&enju i ostajui uvek budan i spreman za prvu priliku da pobegnete. 3 ovom stavu, idealno, ne bi @<

bilo ogorenja, jer ogorenje i njemu srodna mentalna stanja izazivaju predrasude, a one opet tete vaem prosu&ivanju' a loe prosu&ivanje donosi nerealne postupke. *rihvatanje sveta kakav on zaista jeste mora obuhvatiti i prihvatanje samoga sebe, svih ljudi u vaem okruenju i svega onoga to vas na bilo koji nain 5ulja5. *ozitivno prihvatanje ne znai inertnu rezignaciju1 ono znai prihvatanje stvari kakve one jesu, kao polazna taka na dugom putovanju ka slobodi.
Praktian rad , PRA0SA %&RNO1 PR&4VATANJA

2edna od najdubljih tvrdnji %udinog uenja ini se na prvi pogled kao banalna i tako oigledna da je skoro ni ne treba isticati. 5Sve se menja5, kae se. 5Sve je prolazno' nita ne ostaje onakvo kakvo je bilo5. i to ve znamo, naravno' to je oigledno. +li koliko duboko to znamo) $ u kojoj meri to prihvatamo) $ jo jedno pitanje1 koliko se moemo prilagoditi na razliite promene naih ivotnih okolnosti) *rincip i praksa prihvatanja su tesno isprepleteni sa principom i praksom prilago&avanja. Vano je da se ovde ne radi samo o intelektualnom priznavanju injenice prolaznosti' radi se o njenom potpunom prihvatanju kao neizbene injenice i svojevoljnom prilago&avanju na nju. + ovo je, za veinu nas, ve tei deo. $ntelektualno priznavanje prolaznosti, otuda, jeste manje vano od njezinog prihvatanja i procesa prilago&avanja1 pa ipak, bie od koristi ako ponemo njeno razmatranje sa intelektualne take gledita. 7ato, stavimo pitanje prolaznosti u njezin pravi kontekst. 7a ovaj relativni univerzum u kojem ivimo "" ovaj krug ra&anja i umiranja, ovo beskrajno lutanje, kako se naziva "" kae se da ima tri temeljna obeleja. -d njih, prvo :ve pomenuto; jeste prolaznost svega' sledee, odsustvo sutinske zadovoljenosti bilo ime u naem ivotu' i trea, nepostojanje bilo kakve ,orme venog i nepromenljivog sopstva, due, ega. !a drugoj strani, za krajnji cilj budizma, !euslovljeno, kae se da je lieno prolaznosti i da je podjednako lieno nezadovoljenosti, te je tako potpuna suprotnost ovog sveta relativnosti, ne sadravajui sopstvo, duu ili ego. Dazmotrimo ove tri karakteristike relativne egzistencije jednu po jednu. prva karakteristika, prolaznost, moe se izraziti kao jedna neprestana promena ili, pak, kao trenutnost svega. 3 sutini ideja koju podrazumeva pojam trenutnost znai da sve traje jedan zanemarljivo mali vremenski period, nazvan 5misaoni momenat5. 3 svakom narednom misaonom momentu sve se ponovo rekonstruie, ali malo u drugaijem obliku, i taj novi oblik traje sledei misaoni momenat, da bi se ponovo raspalo i ponovo nastalo u opet malo izmenjenom obliku' i tako u beskraj. *oto se kae da vie miliona misaonih momenata pro&e za samo jedan blesak munje, prolaznost, u znaenju trenutane prirode postojanja, zaista je munjevita prolaznostQ$ time uenje o prolaznosti poinje da se javlja u mnogo dubljem znaenju nego to nam se to inilo na poetku.

@>

Deeno je1 ?itav ivot je samo jedan tok, neprekidno nastajanje, i po samoj njegovoj prirodi ne moe biti nepromenljivog oblika ivota. *a ipak, ovek uvek stvara sebi ideju o nekoj zamiljenoj stvari koja se ne menja. 6ovorimo o venim breuljcima ili nepominim zvezdama, ak o carstvima u kojima Sunce nikada ne zalazi' a ak i u trenutku dok razmiljamo o tim stvarima, one, kao i sve drugo to postoji, jure ka svom nestanku. Svakog trenutka itav univerzume umire' svakog trenutka novi 3niverzum dolazi na njegovo mesto. +llan %ennett, The Wisdom of the Aryas Sa prve karakteristike egzistencije zvane prolaznost prelazimo na drugu, koju ponekad oznaavaju kao patnja, a u drugim sluajevima "" prikladnije "" nezadovoljenost. 3 drevnim tekstovima itamo da je ro&enje nezadovoljavajue, starost nezadovoljavajua, smrt nezadovoljavajua i zadovoljstvo nezadovoljavajue. +li ta je tako nezadovoljavajue kod zadovoljstva) *osmatrano sama po sebi, zadovoljstvo izgleda tako zadovoljavajue. e&utim, ne moete neto posmatrati izolovano' morate ga sagledati kao deo celine. + posmatrano na taj nain, zadovoljstvo vidimo kao deo smene napora i odmora, neugodnosti i uivanja, tuge i sree. 3kratko, zadovoljstvo je nezadovoljavajue zato to mu uvek do&e kraj i zato to ga uvek sledi, ili ide paralelno sa njime, njegova suprotnost i to u nekom obliku "" dakle, nezadovoljstvo u obliku bola, zamora, dosade ili pak nekog drugog stanje koje je samo po sebi nezadovoljavajue. Deju, zadovoljstvo je nezadovoljavajue zbog svoje prolaznosti. Dakle, za sve u ovom relativnom univerzumu moe se rei da je prolazno i da je na ovaj ili onaj nain nezadovoljavajue. *relazei sada na treu karakteristiku egzistencije, uoavamo da je ona zapravo specijalni sluaj prve karakteristike. #eko je pronai jednu re koja do kraja prenosi znaenje budistikog pojma' no sutina je u neodredljivosti i neuhvatljivosti toga 5ja5, u nepostojanju trajnog sopstva ili due. (ao i sa svime na ovom svetu, 5tok bivanja5 koji ljudska bia smatraju svojim sopstvom jeste u stanju neprestanog proticanja, ,luksa, pojavljuje se jedan 5misaoni trenutak5, nestaje, da bi se ponovo pojavio skoro neprimetno izmenjen u odnosu na prethodni trenutak' i tako dalje i tako uvek iznova. Sve to daje iluziju permanentnog sopstva' ali to sopstvo nije nita drugo do neprekinuti sled telesnih i mentalnih stanja, nita trajnijih od bilo ega u ovom svetu. #oliko to se tie uenja o prolaznosti i dva s njime povezana uenja o nemogunosti trajnog zadovoljenja bilo ime i nepostojanju sopstva. Sada je vreme da se okrenemo praktinim stvarima. + pre toga moramo se podsetiti principa sabranosti, jer sabranost panje je u velikoj meri centralna taka %udinog puta. *rimena sabranosti panje pokriva bezmerno veliko polje. *ostoje razliite prakse sabranosti panje na telo i procese u njemu1 sabranost panje na dah, na primer, ili su objekti panje recimo leevi u raznim stupnjevima raspadanja, a svrha takve meditacije je da na oigledan nain ukae na prolaznog ovoga naeg tela. Druga vrsta prakse sastoji se od sabranosti panje na oseaj zadovoljstva i nezadovoljstva u trenutku dok se javljaju, dok trea grupa ukljuuje svesnost emocionalnih stanja u odre&enom trenutku. ?etvrto, @@

postoje prakse posmatranja sopstvenih mentalnih sadraja, uz procenu sopstvenog napretka u mentalnoj kultivaciji i slabosti koje tek treba prevazii. !eke od ovih vebi imaju svoju ,ormu i zahtevaju odre&en stepen povlaenja iz svakodnevnih aktivnosti, dok druge mogu biti utkane upravo u same te svakodnevne aktivnosti. 7a vas, za mene i za svakog prosenog 7apadnjaka sa dosta obaveza upravo vebe ovog drugog tipa su najvrednije. *o pravilu, njih emo nai unutar druge i tree grupe "" sabranost na sopstvene oseaje zadovoljstva i nezadovoljstva i svesnost svojih emocija "" jer uglavnom kroz zadovoljstvo i emocije upetljavamo se u mreu vezivanja. (au da je %uda izgovorio sledee rei1 $z vezivanja dolazi alost, iz vezivanja dolazi strah. -naj ko je oslobo&en vezanosti ne zna ni za alost ni za strah. $ kako se sve ovo moe povezati sa praktikovanjem prihvatanja) oete videti da ako neprekidno sebe vebate da budete svesni prolaznosti svih stvari koje se pojave u vaem ivotu i da prihvatate tu prolaznost, biete u stanju da oslabite svoj uvezanost za njih i onda bolje podnosite gubitke kada se pojave. 2o jedan citat %udinih rei e razjasniti ovo1 -vaj svet ucveljen je smru i raspadanjem. +li mudri ne tuguju, znajui pravu prirodu ovoga sveta. %udino uenje kae, da biste poeli da kidate okove vezivanja morate poeti sa poveanom svesnou i prema zadovoljstvima i prema nezadovoljstvima to stalno izranjaju u vaem umu, kao i prema emocionalnim stanjima u koja zapadate u zavisnosti od okolnosti vaeg ivota. + cilj te poveane svesnosti nije da intenzivira ta zadovoljstva i emocije, ve da ih sagleda to jasnije i koliko god je vie mogue nepristasno. !ije ba jako mudro ekati dok se neka strast vrsto ne ,ormira, pa onda pokuavati da je iskorenimo. %udistika ,ormula zvana lanac uzronosti :videti lekciju za maj; kae sledee1 !a osnovu est ula nastaje kontakt ula. !a osnovu kontakta ula nastaje oseaj prijatnog i neprijatnog. !a osnovu oseaja prijatnog i neprijatnog, nastaje elja. !a osnovu elje nastaje vezanost. -vo znai da, u ovom ili onom smislu, morate poeti da slabite tu vezanost za patnju napadajui kariku zvanu 5kontakt ula5' jer na osnovu ulnog kontakta stvari vam izazivaju prijatnost ili bol. -vo ne znai da treba da iskljuite svaki ulni kontakt, ak i kad bi to bilo mogue' ve ovo znai da bi na nivou ulnih kontakata trebalo da postanete postpuno svesni prolazne prirode svih stvari. -vo je vrlo vano1 prolaznost je u samoj prirodi svih stvari' privremenost je osnovna karakteristika svega to vam priinjava sreu. *ostoji u budistikom uenju jedan aksiom koji ovako glasi1 3 samoj prirodi stvari moramo sebe odvojiti od njih, napustiti ih, presei nau vezu sa njima. nogo je doga&aja u svakodnevnom ivotu koji doprinose da ostanemo upleteni u mreu vezanosti. Oodajui ulicom, na primer, zaujete pesmu koju ste prvi put uli pre @A

mnogo godina kad ste bili zaljubljeni u nekoga ko sada vie nije sa vma. #a pesma budi seanja na davne doga&aje i jednu udnju koja ne moe biti zadovoljena. Sve dotle, ovo se doga&a na nivou ulnog kontakta i bez bilo kakve voljne aktivnosti sa vae strane. !o, onda vi ponete da pevuite tu melodiju, a kada stignete kui pretraujete stare albume sa slikama i pisma, a moda jo poneto kako biste seanje na te dane oiveli. -vako postupajui doputate da vas inicijalni ulni kontakt odvede do drugih ulnih kontakata i onda do oseaja prijatnosti ili bola, a to onda vodi do elje' potom, elja vodi do neraskidive veze. #ako tu nezasitu e& odravate ivom umesto da joj dopustite da sama od sebe umine. *oto smo ljudska bia, svi mi inimo isto i moda je preambiciozno oekivati da odjednom prestanemo da se tako ponaamo. +li ako barem moemo da olabavimo okove, makoliko postupno, ipak smo napredovali. 3vi&ate da vam je potreban izvestan stepen ne"vezivanja kako biste dostigli odre&enu meru prihvatanja, jer bez toga kakvo god prihvatanje da postignete ono e biti obojeno razdraljivou ili e biti vrsta inertnog, rezigniranog prihvatanja. Vebanje prihvatanja treba praktikovati paralelno sa vebanjem nevezivanja. (ao pomo u proceni sopstvenog stepena spokojnog prihvatanja, bez ogorenja, nie je dat jedan upitnik. ogli biste verovatno proi kroz itavu seriju pitanja i odmah odgovoriti na sve njih, ali taj odgovor ne bi nuno bio i onaj pravi, niti bi imao pravu vrednost za vas. %olje je uzimati samo po jedno pitanje i razmiljati o njemu kada imate vremena tokom dana i to tokom etiri pet nedelja' sled misli koji tako nastane vie e vredeti od brzometnih, hitrih odgovora. (ao rezultat svega ovoga mogue je da e vam na pamet pasti i druga pitanja i ideje. $ oni e vam pomoi u procesu samorazumevanja. Dakle, evo pitanja1 =jute li me moji problemi i potekoe u ivotu) $li ja te probleme i potekoe prihvatam kao sirovi materijal na kojem dalje radim) $zaziva li u meni bes ako drugi imaju dominaciju ili kontrolu nada mnom) Da li duboko u sebi zavidim srei drugih) Da li me ini ogorenim ako me neko ignorie) Da li te probleme i potekoe prihvatam sa inercijom i rezignacijom ili na pozitivan, konstruktivan nain) 2esu li tekoe donele polupotisnuto ogorenje i tinjajui bes) 2esam li sklon da osporavam neku odre&enu religioznu grupu) $li neku odre&enu rasnu grupu) *onaam li se zatitniki prema drugim ljudima ili ivotu kao celini) $li se ponaam agresivno) oda sam sumnjiav) 6ajim li u sebi bilo kakvu zavist ili elju za osvetom) *osedujem li bilo kakvu snanu motivaciju zasnovanu na besu) Deagujem li na kritiku neprijateljstvom i ogorenjem)

@B

Praktian rad / 0ONTRO &SANJE BESA & U*NE%&RENOST&

Detki me&u nama su potpuno prevazili sklonost da odgovore nervozom kad se na&u u tekoj situaciji, kao to su retki oni koji u sebi ne nose neki stepen ogorenosti zbog sitnih povre&ivanja i nepravdi. 7a ovu priliku pretpostaviemo da u tom pogledu i vi pripadate veini. 7ato, tokom mesec dana ili due, uzmite u ruke svoje sklonosti ka iritiranosti ili ogorenju, kako god male one bile, i koristite ih kao osnovu za vebanje sabranosti. 3 ovoj vebi posmatrate sebe objektivno, kako biste shvatili koliko esto se u vama javi ljutnja. *ri tome vas ne zanimaju veliki izlivi ljutnje, jer ste ih i inae sasvim svesni' re je o povremenim malim izrazima ozloje&enosti i uznemirensoti koji treba da postanu objekat panje' jer kad su jednom po kontrolom ti mali oblici, tada je i one velike lake kontrolisati. e&utim, kontrola ne znai potiskivanje, jer potiskivanje emocijama nabijene misli znai da je guramo ispod nivoa na kojem je dostupna svesti. #u se radi o neem potpuno suprotnom od vebe sabranosti, koja u izvesnom smislu znai proirivanje podruja svesti. (ada se bolje upoznate sa svojim skrivenim animozitetima, strahovima i zaviu, tada znate i kako da se sa njima nosite. $ najspokojniji i najdobroudniji obian ovek ima prag tolerancije i iza te take poinje da pokazuje znake ljutnje i nestrpljenja. 7amor i spoljanji pritisci obino sniavaju taj prag, naravno, i onda dolaze povremene situacije kada snaga volje nije dovoljna da nespokojstvo i dalje dri pod kontrolom. #o je jedna od taaka na kojoj treba da primenite princip pozitivnog i konstruktivnog prihvatanja. oda ste ve zakljuili da vaa snaga volje nije naroito velika, ali u tom pogledu niste izuzetak' takva je i veina drugih ljudi. 3 sluaju neke opasnosti "" poara recimo "" nema sumnje da ete raditi celu no kako biste ga ugasili, bez sna, bez hrane, teraete svoje telo na nova naprezanja i svojom voljom uloiti nadljudski napor' tako bi se ponaala i veina drugih. !o, u normalnim okolnostima svakodnevnog ivota nemate motiva da u toj meri napreete svoju snagu volje' nema opasnosti koja bi vas podsticala na akciju. e&utim, u sistemu mentalnog vebanja koji opisujemo, zasnovanom na budistikim principima, ,okus je na sabranosti panje, naroito na onoj vrsti sabranosti koja se sastoji od razvijanja svesnosti za procese u sopstvenom umu. Dazvijanje volje ili

AC

samodiscipline jeste vano, naravno, ali je sekundarno u odnosu na sabranost panje' i vi napredujete, makoliko to sporo bilo, sve dok razvijate tu svoju unutranju budnost. (ljuno je razumeti da na ovom putu nema preica, da je napredovanje po pravilu bolno sporo i esto zamorno, a takvo je i onda kada posle perioda brzog napredovanja kasnije moda usledi prividan period zastoja ili kretanja u mestu. !o, u stavrnosti verovatno napredujete i vie nego to mislite. +ko ste u stanju da razvijete naviku nepristrasnog posmatranja svojih mentalnih stanja kad god je to mogue, poveaete kontrolu nad svojim rekacijama na spoljanje okolnosti i postepeno pronai vei stepen balansa i smirenosti u sebi. (ako biste pratili napredovanje, moete nainiti tabelu kakva je ovde data, upisujui krae ili due linije u skladu sa svojim dnevnim napredovanjem. #e linije, naravno, nee biti matematiki precizne, ali to i nije vano' cilj je poveanja sabranost.
E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

A0

AV1UST Vebanje kontrole $isli

3 veini zajednica misli prosene osobe kontrolisane su mislima veine drugih prosenih osoba i to je tako od ranog detinjstva, pa sve do poznih godina. *rosena osoba samo u ogranienoj meri razmilja na osnovu sopstvenog zakljuivanja. #okom ranog detinjstva uili ste uglavnom na osnovu svojih ula' posmatrali ste stvari, sluali ste zvukove, mirisali ste i okusili razliite stvari, dodirivali ih i njima rukovali, doivljavali ste ,iziki bol i zadovoljstvo zbog njih. #ako ste na osnovu ulnog kontakta iz prve ruke upoznavali osnovne elemente iskustva. (ada ste tokom tog istraivanja sveta putem ula nailazili na neto to vam je donosilo zadovoljstvo ili zadovoljenje, smatrali ste tu stvar dobrom, i slino tome, kada ste se susretali sa neim to je izazivalo bol, smatrali ste ga zlim. Dobro i zlo na tom stupnju bili su identini sa zadovoljstvom i bolom. !o, stariji oko vas su uskoro poeli da vam komplikuju stvari prebacujui vam to uivate u zadovoljstvima i terajui vas da inite stvari koje su, iako neprijatne, zvali dobrima. (ako ste uili jezik svojih roditelja vai pojmovi dobra i zla postajali su jo vie pobrkani ukljuivanje apstraktnih pojmova dobrog i loeg, pri emu je to dobro i loe bilo odre&ivano odobravanjem drugih. #ako su od poetka vaim mislima u velikoj meri upravljale misli onih oko vas, prenoene putem njihovog odobravanja i negodovanja. (ako ste odrastali, bilo je i drugih spoljanjih uticaja na va nain razmiljanja, ali u velikoj meri rezultati tih kasnijih uticaja "" mada manje odre&eni "" sledili su obrasce postavljene jo u ranom detinjstvu. %ili ste skloni da odobravate one stvari koje su odobravali oni ljudi koji su vam se svi&ali ili ste im se divili, a da negodujete zbog stvari povezanih sa ljudima koji vam se nisu svi&ali. 3 sadanjoj ,azi svoga ivota, koja god da je, vi uglavnom jo sledite obrasce iz detinjstva. *onekad, moda, mogue je da verujete u neku stvar zato to vam je prijatno da u nju verujete, a ne zato to to podrava va razum. $li verujete u nju jer veina oko vas tako misli ili su vas, pre mnogo godina, roditelji tako uili. 7a detinji um autoritet predstavlja glavnu osnovu verovanja' ali ak i ako je va um zreliji, on verovatno jo uvek zadrava stare navike i gradi nove na neodgovarajuim temeljima, preteno zato to vas niko nije pozivao da na odre&enu stvar primenite kritiku ,unkciju vae sposobnosti rasu&ivanja. 3zimali ste je zdravo za gotovo. 3 savremenom ivotu postoji vrlo moan ,aktor koji neprekidno uslovljava vae razmiljanje ili, moda, odsustvo razmiljanja. -brasci i pravci vaeg razmiljanja uveliko su uslovljeni neprekidnom bujicom reklama. -ne koriste napadna i suptilna sredstva kako bi neprestano podsticale vae elje za ulnim zadovoljstvima i va oseaj sopstvene vanosti. A.

oda ste ve shvatili da je neophodno razviti tehniku kontrole misli. S tim u vezi, budistika psihologija nudi metod zvan gola panja. #o je jedna od najvanijih oblika sabranosti. (od gole panje, panja je liena svih emocionalnih balasta, predrasuda, veza sa samim sobom i misli koje bi je pratile. #a emocija liena panja je klju za sagledavanje stvari kakve one zaista jesu, jer emocionalni balast, predrasude i nekontrolisane asocijacije unose dozu iskrivljavanja i nepouzdanosti u nae opaanje. #ako gola panja znai golu svesnost naih opaaja, bez ikakve reakcije na njih u obliku postupka, govora ili mentalnog komentara. +ko biste istraili svoja svakodnevna opaanja, ustanovili biste da su esto zbrkana, optereene mentalnim materijalom koji pripada negde drugde i nejasna ili iskrivljena. *onekad takvo krivotvorenje izaziva nesporazume, kon,likt i nesklad. oete videti da ete, ako primenite princip gole panje na svoje svakodnevno razmiljanje, moi da smanjite broj takvih nesporazuma, zajedno sa kon,liktima koji ih prate. Sve dok ne postanete svesni ,unkcionisanja svog mentalnog mehanizma ne shvatate koliko je rairen i duboko ukorenjen va emocionalni balast. #oliko da je bez posebnog vebanja zapravo nemogue percipirati neki objekat ula, stvoriti jasnu ideju o situaciji u kojoj ste ili se prisetiti nekog doga&aja bez ovakvog ili onakvog iskrivljavanja. 3 toj dungli emocijama iskrivljenih ideja koje ine veliki deo prosenog uma postoje i opasne zone, a kada se one stimuliu izazivaju iracionalno razmiljanje, zlovolju i pogreno rasu&ivanje. Sve ovo moe podstai sva&e i me&usobno povre&ivanje kada se nametne u vae veze sa drugim ljudima. $ vano je prepoznati injenicu da, po pravilu, niste u stanju da uvidite te opasne zone u sopstvenom umu, jer prava emocionalna ikara spreava svest da dopre do njih. $ sve dok svetlo pune svesnosti ne bude usmereno na njih da bi bile identi,ikovane i uklonjene, one e ostati opasne zone. Dobar deo te ikare posa&en je u detinjstvu i ako zaista elite da do&ete do detaljne svesti o sopstvenom umu u njenom punom znaenju morate nauiti da raskinete te lane emocionalne veze ,ormirane u vaim ranim danima. ogue je da mnogi skriveni kompleksi postoje u vaem umu i da su koren vaeg iracionalnog ponaanja, vaih neobjanjivih privlanosti i odbojnosti, vaih strahova i ogorenja. !emam nameru da raspravljam ovde o metodama samoanalize ili sistemima pomou kojih se stie do duboko zakopanih kompleksa. #o je podruje za specijaliste i svaki pokuaj da se u tu opasnu zonu uma u&e ,rontalnim napadom moe izazvati vie problema nego to e ih reiti. *raksa gole panje, barem u znaenju koje mi ovde imamo u vidu, ne predstavlja direktan ili ,rontalni napad na takve probleme' ona deluje tako to daje uporite za posmatranja i opaanja u sadanjosti i isti ih od pristrasnosti i predrasuda' a onda, poto su ta tekua iskustva proiena, taj proces ienja proiruje se unazad, da tako kaemo, u prolost. Drugim reima, kako vaa sadanja iskustva postepeno bivaju oiena od tog ometajueg emocionalnog balasta, poveana svesnost iri se na u seanju sauvane obrasce ranijih emocionalnih iskustava. Dok je ,rontalni napad prilikom baratanja nekim osetljivim kompleksom praktino osu&en na neuspeh, postepen i suptilan uticaj gole panje lagano prodire u nie slojeve uma "" slojeve koji su inae nedostupni svesti "" i isti ih na njihovom nivou. A8

e&utim, treba razumeti da se ovo ne moe uraditi za nekoliko nedelja, ili meseci, a ni godina' ovo treba smatrati procesom koji obuhvata barem decenije' u stvari, to je poduhvat za itav ivot. $ma jo jedna zanimljiva stvar u primeni gole panje na tu dunglu emocionalne ikare koja se naziva ljudskim umom. (ada primenite tehniku gole panje na svoja tekua iskustva "" kad nastojite da svoja sadanja razmiljanja i opaanja drite podalje od pristrasnosti, predrasuda i irelevantnih emocija "" u isto vreme se i va um menja. #o je nalik ienju ogledala na kojem se nahvatalo praine i pauine' kako odmiete u procesu ienja, tako uvi&ate da je odraz u ogledalu sve verodostojniji i jasniji. !a isti nain, kako postepeno proiujete perceptivne sposobnosti svoga uma, tako mu omoguujete da zaviri u sebe s veom jasnoom i time dosegne vee dubine.
* * *

6ola panja predstavlja izuzetno vaan ,aktor *lemenitog osmostrukog puta, koji je opet sa svoje strane sutina budizma. Da bismo ovo razjasnili, pogledajmo svih osam koraka na tome putu. 1spravno ra5u evanje jeste prvi korak. 3 izvesnom smislu, ono znai intelektualno razumevanje %udinog uenja' u drugom, razumevanje prave prirode postojanja' a u treem, ispravno razumevanje je direktan uvid u krajnju prirodu svih stvari. Drugi korak, ispravna isao, jedan je od speci,ino psiholokih aspekata puta, jer ukljuuje kontrolu mentalnih procesa. Sledei po redu dolaze ispravan govor, ispravno delovanje i ispravan ivot, i ta tri koraka sumiraju moralne aspekte budizma. -nda dolazi esti korak, ispravan napor, koji, budui da se radi o vebanju volje, jeste sutinski deo budistike psihologije. Sedmi korak, ispravna sa4ranost, tie se tako&e psihologije, jer obuhvata proces usavravanja normalne sposobnosti panje' a poslednji od ovih osam koraka, ispravna kon7entra7ija, vodi nas izvan podruja uobiajene psihologije u negovanje natprirodnih sposobnosti uma. 3pravo je drugi korak na -smostrukoj stazi, korak nazvan ispravna misao, taj koji nas ovde zanima. $spravna misao se obino opisuje kao misao oslobo&ena nekontrolisanih ulnih elja, zlovolje i okrutnosti. 3 velikoj meri, mentalni procesi ukljuuju upotrebu rei, ne samo za izraavanje misli, ve i za njihovo ,ormulisanje' otuda i kontrola tih mentalnih procesa moe biti potpomognuta upotrebom verbalizujue ,unkcije uma. e&utim, pre nego to se pozabavimo verbalizovanom milju, bie zanimljivo razmotriti ta budistika psihologija ima da kae o prirodi miljenja u irem smislu, a potom moe prodiskutovati onaj tip miljenja koji koristi misli kao svoje instrumente. %udino uenje opisuje razmiljanje :u smislu opteg procesa saznavanja; kao svestan proces, kao proces putem kojeg razliiti stimulansi utiu na svest. iljenje, naravno, uvek mora biti svesno. !e postoji neto kao nesvesno miljenje' i premda moemo govoriti o nesvesnim i podsvesnim mentalnim procesima, ti procesi ne mogu se nazvati miljenjem. (ao to miljenje mora biti svesno, isto tako svaka vrsta svesti mora imati nekakav svoj stimulans ili objekat. #aj stimulans moe doi izvan uma putem jednog od pet A/

,izikih ula :vid, sluh, miris, ukus i dodir; ili moe doi unutar samog uma u obliku neke ideje ili mentalne slike. #ako, ako nema stimulusa :nema zvuka, nema mirisa, nema seanja, niti bilo kojeg drugog objekta ula ili objekta uma;, tada ne moe biti ni svesti. 3 takvim uslovima, stanje uma koje preovla&uje, prema budistikoj psihologiji, naziva mentalni podtok' taj oblik mentalne energije daje telu ivot i bez ove mentalne energije telo ne moe da ivi. -n se moe predoiti kao jedan tok mentalnog ivota iz kojeg izranja puna svest. 3 raspravama o budizmu esto se naziva podsvesnim umom' ali da bismo izbegli brkanje sa zapadnim pojmovima bolje je da koristimo termin mentalni podtok. entalni podtok moemo slikovito opisati kao potok koj itee ,irmo i ujednaeno' a kada se taj vodeni tok poremeti nekim stimulansom :bilo da je to spoljanji objekt ula ili unutranji objekat uma; tada se javlja svest, kao to se javljaju talasii na povrini vode. entalni podtok je sutinski temelj individualnog ivota i bez mentalnog podtoka ,iziki ivot ne moe da postoji. 3 njemu su uskladiteni sve rezultujui utisci nastali kao rezultat svih dosadanjih iskustava' a oni se ponekad javljaju u svesti u vidu seanjL. -vaj podtok ne poseduje sopstvenu volju, poto volja pripada jedino svesti, ali su svesni mentalni procesi koji se odvijaju unutar njega usmeravani putem navika ,ormiranih svesnom voljnom aktivnou u prolosti. #okom uobiajenog budnog stanja svest izgleda kao da je potpuno kontinuirana, ali %udino uenje kae da to samo tako izgleda, poto se obino budno stanje sastoji od ,aza svesnosti koje se munjevito smenjuju sa ,azama podsvesti. +ko bismo posmatrali sijalicu koja se pali i gasi velik broj puta u sekundi, nama bi to izgledalo kao potpuno kontinuirana svetlost, iako se u stvari svetlost i tama me&usobno smenjuju velikom brzinom. !a isti nain, ono to izgleda kao kontinuirana svest zapravo je brzo smenjivanje stanja svesnosti i podsvesnih stanja. Svako stanje uma traje jedan nezamislivo kratak deo sekunde i onda nestaje, da bi odmah sledilo novo stanje svesti. !estajui, svako stanje uma predaje svoju energiju sledeem stanju, koje je utoliko slino svome prethodniku. +li to novo stanje uma nije nuno slino u svakom pogledu onome koje mu prethodi, poto se mogu pojaviti novi stimulansi. -tuda se svako stanje uma sastoji od energije svoga prethodnika, uz ponekad izvestan stepen modi,ikacije. 3 budnom stanju svest se javlja iz mentalnog podtoka i ponovo u njega uranja na milione puta u sekundi, a hitra smena tih izmenjenih stanja daje iluziju neprekidne svesti. 2edinica vremena koja se koristi pri opisivanju ovog procesa saznavanja naziva se 5misaoni momenat5' milioni misaonih momenata ine jednu sekundu. (ada je um u podsvesnom stanju i nai&e neki snaan stimulans, moe se javiti puna svest, a proces njenog nastanka potrajae sedamnaest misaonih momenata. Sledei opis ovoga procesa nabraja te misaone momente jedan po jedan1 +o enat !1 entalni podtok ravnomerno tee ispod nivoa svesti i iznenadan snaan stimulans se javlja. +o enat #1 entalni podtok je poremeen ili uznemiren.

A<

+o enat %1 3m se okree prema stimulansu ili objektu. :-vo stanje se naziva skretanjem panje, iako prave panje jo nema, poto nema ni svesnosti.; +o enat &1 Svest o objektu ula sada zapoinje, ali to je jo samo opaaj i nita vie, poto se doga&a jo uvek samo u ,izikom organu ula' jo uvek ga nije primila svest. +o enat '1 Stimulans je sada prenet putem nervnih vlakana do centralnog nervnog sistema i primljen u svest. -va ,unkcija, nazvana recepcijom, manje"vie je pod kontrolom volje i sve dok se ona ne dogodi dalja percepcija objekta ne moe se dogoditi. 3 sluaju slabog stimulansa mogue je voljno ovaj proces prekinuti, ali kod snanog stimulansa obino nije mogue zadrati ga izvan svesti. +o enat *1 3 sledeoj ,azi ,unkcija nazvana istraivanje preuzima kontrolu. $straivanje, onako kako se uobiajeno razume, jeste proces koji se protee na neko vreme, tako da ne treba da pretpostavimo kako da se itav proces istraivanja prirode nekog objekta ula odigrava samo u jednom misaonom momentu. 7apravo, u svakom svesnom periodu ove vrste mentalna energija nastoji da povee novi objekat ula sa postojeim utiscima preostalim od ranijih ulnih stimulansa. 3 svakoj narednoj ,azi saznavanja ovi trenutni procesi se ponavljaju i produavaju. +o enat ,1 7ahvaljujui aktivnosti tokom prethodnog misaonog momenta :,aza istraivanja; nastaje izvesna povezanost sa utiscima nastalim nekim ranijim slinim stimulisanjem ula, pa je na osnovu te veze um u stanju da pone da klasi,ikuje pojedinane objekte ula. $ ovde se ovaj proces ponavlja u svakom daljem procesu saznavanja sve dok klasi,ikacija nije potpuna. +o enat - do !&1 #okom narednih sedam misaonih trenutaka um zauzima stav svi&anja ili nesvi&anja prema objektu, stav ili blagonaklonosti ili odbojnosti. -va ,aza se u svesnom periodu naziva podsticaj. -vo je mentalno najaktivniji deo itavog procesa i donekle je pod voljnom kontrolom. #okom ovih sedam trenutaka podsticaja unutar mentalne strukture stvaraju se sile reakcije i svaki pojedinani misaoni trenutak stvara sopstvenu naroitu vrstu sile reakcije. +o enti !' i !*1 #okom dva misaona trenutka ovaj proces se konano utiskuje ili registruje u umu, drugim reima prelazi u skladite seanja. +o enat !,1 3 poslednjem misaonom trenutku prestaje puna svest za ovaj period, posle ega se itav proces saznavanja moe ponavljati sve dok poetni stimulans traje. 6ornji opis odnosi se na snaan ulni podraaj, ali ako je stimulans sasvim slab, ne doga&a se nita vie od remeenja mentalnog podtoka. (ada stimulans nije objekat ula, ve objekat uma u obliku neke ideje ili seanja, itav proces je u poneemu drugaiji, ali su posledice u celini iste. Svesni i nesvesni periodi smenjuju se tako velikom brzinom da stvaraju iluziju kontinuirane svesti.
* * *

(ada se re misao koristi u drugom koraku *lemenitog osmostrukog puta "" ispravna misao "" njeno znaenje je u velikoj meri ogranieno na ono to se naziva verbalizujua ,unkcija uma. 7natan deo naeg miljenja odvija se putem rei, jer rei su simboli za ideje, a ideje su sa svoje strane mentalne predstave za stvari, pojmove, procese i apstrakcije. A>

$ dok je ideja neke komplikovane stvari nuno i sama komplikovana, ona se generalno moe svesti na neku jednostavnu re. #ako u situacijama kada bi razmiljanje uz pomo ideja :bez upotrebe rei; bilo nezgrapno i muno, okreemo se razmiljanju uz pomo rei kao mnogo brem i lakem. #ako kontrola misli u velikoj meri znai kontrolu verbalizujue ,unkcije uma, 5unutranjeg govora5 kada u sebi koristimo rei da bismo razmotrili neki problem, razmislili o njemu, doneli odluku i isplanirali pravac dalje akcije. oemo, dakle, videti da mi rei koristimo ne samo da bismo izrazili nae misli, ve i da bismo ,ormulisali nae misli. $ako se ne moe rei da je celokupno nae miljenje u obliku nemog govora ili razmiljanja u verbalizovanoj ,ormi, moramo razumeti kako veliki deo naeg miljenja ima tu ,ormu. -tuda, ako rei koje odaberemo da ,ormuliemo svoje misli ne predstavljaju sasvim precizno one ideje koje bi trebalo da predstavljaju, nae miljenje bie neodre&eno i neprecizno, a svaka naa sklonost ka samoobmanjivanju bie naglaena. Detki me&u nama su lieni neke od takvih sklonosti ka samoobmanjivanju, ma kako ona bila slabana. $ako smo generalno svesni ekstremnih oblika ometajue ulne elje, zlovolje i okrutnosti kada se pojave u naem mentalnom sklopu, nismo uvek svesni ovih nepovoljnih karakteristika kada se pojave u blagim i nenametljivim oblicima. + kada dopustimo nekoj od ovih nepovoljnih osobina da dejstvuju u naem umu na sasvim malom prostoru, moemo ispoljiti sklonost da ih ulepavamo, da nalazimo opravdanja za njih i zapravo ne nastojimo da se njima pozabavimo. islimo da je suvino da brinemo zbog njih. e&utim, malo ali svakodnevno dejstvo nekog od ovih nepovoljnih ,aktora uma, kroz njegova blaga ispoljavanja, malo pomalo ga jaaju i polau temelj za njegova ekstremnija ispoljavanja kasnije kada se moda na&emo u nekoj teoj situaciji. 3 negovanju drugog koraka *lemenitog osmostrukog puta kljuno je, otuda, uoavanje tih malih svakodnevnih pomaljanja ulne elje, zlovolje i okrutnosti i prepoznati i u njihovi mnogobrojnim blagim i teko primetnim oblicima. Skoro da je beznadeno ekati da oni poprime ekstremne oblike, jer su tada suvie moni da bismo se sa njima na pravi nain borili. Sve dok doputamo svome miljenju da ostane maglovito i nejasno, teko emo prepoznati manje oblike ovih nepovoljnih osobina. +ko, sa druge strane, svoje misli verbalizujemo u precizne rei, imamo vie anse da te osobine otkrijemo i lake se njima pozabavimo. -vo nas dovodi do upotrebe verbalne ,ormulacije kao instrumenta kontrole misli. *aljivo sroena ili dobro odabrana ,raza, ponavljana u sebi, moe delovati kao neka vrsta mehanike pomoi da svoje misli usmerimo du nekog odre&enog kanala ili pak da skrenemo misli sa neodgovarajuih ili neeljenih objekata uma. +ko patimo od akutnog oseaja gubitka "" na primer posle smrti nekog bliskog "" moe nam pomoi ako koristimo reenicu kao to je ova1 3 samoj je prirodi stvari da u jednom ili drugom trenutku moramo da se odvojimo od svega to nam je drago' a udei da nam se vrati ono to je prolo mi samo produavamo svoju patnju.

A@

!aravno, glavni problem ovde jeste setiti se da koristimo ovu ,ormulu onda kada nam je potrebna, jer smo tada obino preplavljeni oseanjem gubitka. !o to je stvar razvijanja sabranosti, to je samo po sebi glavni deo budistikog treninga uma. $dealno, ne bi trebalo da ekamo dok nam se neki veliki gubici ne dogode kako bismo poeli da se vebamo u nevezivanju. 2edan vid ispravne misli jeste da je karakterie odvojenost od objekata, ljudi, iskustava, seanja i anticipacija koje izazivaju zadovoljstvo. *oto se svakodnevni ivot uglavnom vrti oko takvih stvari, zapetljavamo se u mreu vezanosti i osloba&anje iz te mree obino prevazilazi nae snage. 7ato, kada nas veliki gubitak zadesi, postaje vrlo vano koristiti sve to nam je na raspolaganju "" pa i pomo u obliku ponavljanja u sebi neke ,ormule "" kako bismo se prilagodili novim okolnostima.
* * *

oramo priznati da je misao liena svake ulne elje krupan zalogaj za prosene ljude kakvi smo mi, koji moraju da ive obine ivote u isto tako obinom okruenju. oda bi nam pomoglo da bolje razumemo ovaj problem ako malo pogledamo ta se podrazumeva pod ulnom eljom. 3kratko, ulna elja je misao bremenita eljom za nekim uitkom putem est ula, a to su stimulansi koji dolaze od vidljivih predmeta, zvukova, mirisa, ukusa, dodira i od razmiljanja o neem od nabrojanog. ?ulne elje obuhvataju elju da se vidi zalazak sunca, svetla grada u noi, tapeta sa lepom arom ili tek deli lica onoga koga volimo' sve su to vizuelne stvari. noge elje su vezane za sluh1 elja da se uje neka kompozicija ili samo akrod, ubor planinskog potoka ili glas voljene osobe. $ma elja da se osete prijatni par,emi, ukusi ili dodiri, kao to je toplina, a postoji i elja da se osvrnemo u seanju na bilo koji od ovih ,izikih ulnih uitaka ili da ih iekujemo. Sloboda od svih ovih oblika ulne elje izgledala bi kao sloboda od svakog uobiajenog oblika motivacije' i sve dovde to je tano. 3obiajena motivacija zasniva se na elji za ulnim ili mentalnim uitkom bilo koje vrste' ukoliko nemamo u izgledu neki uitak, mnoge nae aktivnosti bismo prekinuli. Sve je ovo istina, naravno' ali *lemeniti osmostruki put nije put ka obinom ivotu sa njegovim obinim uivanjima, ve ka #ranscendentalnom, podruju koje se nalazi izvan i iza ovog relativnog sveta koji znamo' a vezanost za ulni i mentalni uitak postaje prepreka za onoga ko je nameran da prevazi&e ovaj svet relativnosti. e&utim, za sve one od nas koji se jo ne oseaju spremni da krenu ka ovom uzvienom cilju ipak je nuan izvestan stepen kontrole nad eljom za ulnim zadovoljstvima ukoliko hoemo da iz svog ivota izvuemo najveu vrednost. *remda ovakva ograniena primena kontrole ula moda nee obuhvatiti potpuno odvraanje od ulnih zadovoljstava, ona mora doneti barem izvestan stepen nevezivanja da bi bila vredna truda' a to nevezivanje, umesto da smanjuje zadovoljstvo ivljenja, zapravo ga uveava iskorenjujui onu sklonost za prisvajanjem koja esto upravo kvari sama ta zadovoljstva. *onekad nas savetuju da budemo svesni sadanjosti i ne ivimo u prolosti. !a prvi pogled ovo se ini dobrim praktinim svetom' ali kada pokuamo da to i praktino AA

izvedemo, koliko puta nam je to uspelo) (au nam1 53bij u sebi svako seanje na prola iskustva. !e osvri se ili si izgubljen.5 +li ako ovo sledimo bukvalno "" pod pretpostavkom da je to mogue "" prestao bi ak i uobiajeni proces razmiljanja. #ako&e ujemo da 5prolost ne sme da kontrolie budunost, kad je svaki minut novo ro&enje5. +li ako ovo shvatimo doslovno, neemo uspeti da isplaniramo svoj naredni pazar u piljarnici, jer ne doputamo svojoj prolosti :tokom koje smo nauili aritmetiku; da utie na nae buduu kupovinu za domainstvo. 7nai li to da je ovaj savet beskoristan) !e1 to znai da smo ga pogreno razumeli. -n zapravo znai da treba da prihvatimo prolost sa njenim gubicima i grekama, njenim alostima i oajanjima, sa njenim radostima i zadovoljstvima. oramo prihvatiti injenicu da su radosti i zadovoljstva prolosti morali u ovom ili onom trenutku da se prekinu "" to je svojstveno samoj prirodi ovoga univerzuma "" i ako se osvrnemo na njih i eznemo da nam se vrate, onda mi time jedino kvarimo sadanji trenutak. +ko pomislimo na neki srean trenutak u prolosti i obuzme nas od toga zadovoljstvo svojstveno tom prijatnom seanju, ali ne udimo da nam se taj trenutak vrati, tada ivimo u sadanjosti, jer to sreno seanje "" kao seanje, a ne kao doga&aj "" upravo je deo te sadanjosti. (ao doga&aj, to je deo prolosti, ali kao seanje koje se javlja u naoj svesti u sadanjem trenutku ono je injenica naeg sadanjeg iskustva. i moemo u tome uivati kao u seanju, ne kvarei sadanjost' ali ako posegnemo za time da ga vratimo ili da ga ponovimo, razdvajamo sebe od sadanjosti i upinjemo se da sami sebe bacimo u prolost koja u ovom trenutku vie ne postoji.
* * *

#oliko o toj vrsti ispravne misli koja se naziva slobodom od ulnih elja. Drugi vid ispravne misli jeste sloboda od zlovolje ili, izraeno na pozitivan nain, misao koju karakterie blagonaklonost. *onekad se i najdobroduniji od nas naljute na svoje blinje' i premda ta ozloje&enost izvetri kada se okolnosti promene, ona nekad ostavlja trag ljutnje ili zlovolje sa kojim treba postupati na poseban nain. =ako je uvideti da nije mogue napredovanje za um koji je otrovan neprijateljstvom ili mrnjom, niti nekim od njima srodnih ,aktora uma kao to su osvetoljubivost, jed ili ljutnja. Dalje, ispravna misao je misao oslobo&ena okrutnosti. $ dok okrutnost esto izvire iz mrnje ili ljutnje, mnogo okrutnosti tako&e dolazi iz indi,erentnosti prema patnji drugih ili iz nepromiljenosti. $spravna misao, otuda, ukljuuje ne samo odsustvo aktivne i snane mrnje, ve isto tako i odsustvo indi,erentnosti prema patnjama drugih.
* * *

Drugi korak na *lemenitom osmostrukom putu "" ispravna misao "" mora se zasnivati na prvom koraku, ispravnom razumevanju' jer nuno je prepoznati ispravnu misao kao ispravnu misao, a pogrenu misao kao pogrenu misao. %ez paljivog uma razvijenog kroz ispravnu sabranost, ispravna misao nije mogua u svome najpunijem znaenju. #ako uvi&ate da drugi korak na *lemenitom osmostrukom

AB

putu mora biti izveden paralelno sa ostalim koracima i svaki od njih je nerazdvojiv od svih drugih.
* * * Praktian rad , NEPR&STRASNO SA%OPOS%ATRANJE

3 idealnim okolnostima, ako ste eleli da uvrstite mentalne obrasce gole panje u punom obliku, odloili ste na stranu sve obaveze i sva druga interesovanja tokom nekoliko nedelja i posvetili se striktnom samoobuavanju. 3 takvim uslovima izbegavali ste sve osim najnunijih poslova u vidu ,izikog rada, a prekinuli ste svako itanje, pisanje i ak razgovor ako je mogue. 3 nekim delovima sveta osnovani su centri za meditaciju, u kojim ljudi mogu da borave od nekoliko dana do nekoliko nedelja kako bi nauili i vebali razliite tehnike sabranosti panje i koncentracije. !a takvim mestima spoljanje okolnosti omoguavaju da se posveti maksimalna panja tim tehnikama, uz minimum ometanja takvim linim i ovozemaljskim poslovima kao to su porodine obaveze ili obaveze zara&ivanja za ivot. 3 takvim centrima metode i vebe se, naravno, razlikuju. e&utim, uenik moe biti poduavan, na primer, hodajuoj meditaciji, pri kojoj nastoji da svu svoju panju usmeri na proces dizanja, pokretanja i sputanja jednog stopala pri hodanju, a potom drugog. oe tako&e raditi vebu koncentracije na proces disanja, tako da se smenjuju periodi hodajue meditacije i koncentracije na disanje. 3 isto vreme, moe biti poduen da posveti istu nepodeljenu panju svakom svom postupku ili oseaju koji se javi tokom uobiajenih procesa kao to su ustajanje iz kreveta, umivanje i tuiranje, jedenje i pijenje, pranje zuba i slino. #ako, barem u teoriji, svaki trenutak njegovog budnog stanja postaje podruje sabranosti panje' kada neto panju odvue na drugu stranu, to je najee neto iz uenikovog uma, pre nego iz okoline. 3vi&ate da, u nameri da primenite takvu koncentraciju, svaki postupak tokom dana treba usporiti toliko da e normalna spoljanja e,ikasnost biti ugroena. +li mereno unutranjom e,ikasnou, za tako produenu, na jednu taku usmerenu koncentraciju se kae da je dragocena pomo umu da se oslobodi dobrog dela svog emocionalnog balasta. !o, idealne okolnosti za uvrivanje gole panje velikom broju nas nisu dostupne. Sem ako niste zaista sreni, verovatno neete moi da odvojite dovoljno vremena i sebi date slobodu da tokom dueg perioda praktikujete takvu sabranost panje. (ako onda da ustalite praksu gole panje) -no to ne moete uraditi u celini, dakle, morate uraditi delimino. *oto sebe ne moete da postavite uidealne okolnosti, morate iskoristiti svoje svakodnevne aktivnosti kao osnovu svog unutranje razvoja' i moe se zapravo dogoditi da su te svakodnevne aktivnosti idealnije za ono to pokuavate da uinite od ivota u izolaciji. (ako biste uvrstili mentalne obrasce gole panje morate usporiti neke aktivnosti. (ao polaznu taku moete odabrati neku odre&enu aktivnost tako da, bez ometanja ostalih, samo nju izvodite sporije nego inae. +ko treba da stignete na voz u A10@ svakoga jutra, oigledno je da tu aktivnost ne moete usporiti. +ko ste domaica koja se BC

brine o deci teko da moete usporiti obaveze koje imate pre nego to ih spremite za kolu. $sto tako, ako ste kondukter ne moete koristiti saobraajne piceve da biste krenuli u vebanje gole panje. e&utim, mora postojati neka svakodnevna aktivnost koju moete iskoristiti kao osnovu za svoju praksu. oraju postojati neki kratki periodi kada neumoljivi pritisak dunosti poputa za neko vreme. oda se slubenik moe opustiti u ka,eu u vreme ruka, a kuna pomonica moe zastati nekoliko minuta onda kada su deca otila u kolu, dok kondukter ima nekoliko minuta na okretnoj stanici kada e popuiti cigaretu. 3 svakom od ovih sluajeva krije se prilika za poetak razvijanja gole panje, ma kako mala ona bila. Slubenik obino moe usporiti svoj ruak i s panjom posmatrati teinu noa i viljuke u svojim rukama, moe vakati sporije i posmatrati ukus hrane, kao to moe posmatrati oblik i boju svoje olje ili tanjiria. $, to je jo vanije, moe u to vreme posmatrati opte stanje svoje muskulature, kako bi ustanovio jesu li mu miii napeti ili oputeni. !a isti nain domaica, pravei pauzu, moe svesno usporiti spremanje sebi olje aja, kako bi tome posvetila punu panju. oe tada postati svesnija pare to se die iz ajnika, svojih miinih kontrakcija dok sprema aj, prinosi olju usnama, gucne i guta aj i tako dalje. #okom ove vebe paljivosti moe postati svesnija onih detalja koji joj inae promiu. #i detalji su sami po sebi nevani' poenta je da oni pruaju mogunost za jaanje sabranosti panje. $sto tako, dok kondukter pui cigaretu tokom kratke pauze na polaznoj stanici moe sa poveanom panjom posmatrati oseaj dok mu je cigareta izme&u usana, njezin ukus ili dim to se izvija iz njenog uarenog vrha. -igledno je da ti mali pokuaji gole panje nee mnogo vredeti ako se zavre tu gde su i poeli. Vrednost odabiranja jedne male i redovne prilike za sabranost i primenu gole panje lei u injenici da ona pomae da se ,ormira osnova. (ada se jednom ta osnova uvrsti, relativno je lako proiriti vebu na ostale male stvari tokom dana. -vakve vebe su u izvesnom smislu ekstrovertne ili okrenute ka spoljanjim stvarima, ali veba gole panje "" nepristrasnog posmatranja "" moe isto tako imati i introvertni oblik i biti usmerena ka samome umu. -naj ko je po prirodi introvert, sklon je da zanemari opaanje sveta oko sebe i da bude prevladan sopstvenim emocionalnim reakcijama na stvari koje ga okruuju' ako ovo ode u ekstrem, postaje stvar patologije. (ada emocionalno ili subjektivno razmiljanje dominira, jasna procena i objektivno razumevanje stvari je izgubljeno. #amo gde %udino uenje preporuuje sabranost panje usmerenu ka unutra moe se na prvi pogled uiniti da se radi o introverziji onako kako se ona obino razume, ali budistika ,orma introverzije je sasvim drugaije vrste. -no to se preporuuje je zapravo introverzija u kojoj um ui da posmatra samoga sebe na objektivan nain ili da mu posveuje golu panju ba kao to posmatra pramen dima ili kaiicu. +ko va um u sebi na&e mrnju ili ljubomoru, predrasude ili oseaj sopstvene vanosti, posveujete tim stvarima golu panju i imenujete ih, ali, u idealnom sluaju, ne postajete time zarobljeni, niti traite opravdanja. +ko sa druge strane va um otkrije da razvija u sebi

B0

velikodunost, tolerancija ili neki drugi oblik plemenitosti karaktera, ponovo posveujete golu panju tim kvalitetima na jedan objektivan nain, bez samodopadljivosti. Va glavni zadatak za ovaj period je, otuda, da sopstveni um podvrgnete nepristrasnom posmatranju, identi,ikujui u njemu i ometajue i unapre&ujue kvalitete to je detaljnije mogue i uz minimum emocionalnih reakcija u odnosu na sve to. oete napraviti ,ormular kao to je ovaj i svaki dan ili dva moete procenjivati svoj uspeh u nepristrasnom samoposmatranju i beleiti rezultat duom ili kraom linijom.
E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

*ravljenje ovakvog ,ormulara moe vam se uiniti nepotrebnim, uz uverenje da praksu samoposmatranja moete razviti sasvim dobro i bez nje. oda ste u pravu' ali sloiete se da je umu veoma teko da posmatra sopstvene procese i stanja bez emocionalnog bojenja. Svaki oblik emocije, bilo da se konvencionalno zove dobra emocija ili loa, ometa objektivno miljenje. 3 ljudskom umu postoje slepe mrlje "" i zbog njih um nije u stanju da vidi samoga sebe onakvog kakav zaista jeste. #e slepe mrlje spreavaju nas da shvatimo domet i razgranatost naeg subjektivnog miljenja i svako sredstvo koje moe iskoristiti u njegovom ograniavanju jeste pomo u sabranosti panje usmerene ka nama samima. 7ato, ako ne elite da se gnjavite sa tim ,ormularom ili nekim alternativnim pomagalom u uspostavljanju samodiscipline i samoprocenjivanja, najverovatnije da ete na kraju ustanoviti kako je vae nepristrasno samoposmatranje ostalo ipak na pukom teorijskom nivou. B.

SEPTE%BAR Princi! e$!atije 6)i"lja"anja7

(ada neto posmatramo iznutra ka spolja, taj pogled veoma se razlikuje od onoga kada spolja posmatramo ka unutra. #o vai bilo da ste majmun u kavezu koji gleda napolje ili ste posetilac zoolokog vrta koji gleda ta se doga&a u kavezu. $sto je i ako ste glumac na sceni ili gledalac. + pogotovo je tano ako su u pitanju vae emocije, jer esto situacija izgleda potpuno drugaija kada se posmatra sa subjektivne take gledita "" dakle, iznutra ka spolja "" nego to se ini nekom posmatrau koji tu situaciju vidi spolja. Veliki deo kon,likata potie iz subjektivnog miljenja, jer subjektivno miljenje je toliko optereeno ka sebi usmerenim emocijama da zapaanja i i njihova tumaenja postaju iskrivljena. !eki od nas ne mogu drugaije da vide stvari sem sa subjektivne take gledita, dok su drugi u stanju da stvari posmatraju malo objektivnije' ali sve dok ne dostignemo potpuno oslobo&enje od obmane sopstva ostajemo u svom razmiljanju barem delimino optereeni subjektivnou. -vo subjektivno miljenje, u izvesnom smislu, predstavlja dobar deo onoga to budizam naziva neznanjem "" bazinim neznanjem koje je izvor patnje. !eznanje u ovom kontekstu ne znai nedostatak in,ormacija ili odsustvo uobiajenog znanja' ono znai nesposobnost :zbog nae uronjenosti u tu iluziju o postojanju sopstva; da egzistenciju vidimo onakvom kakva ona zaista jeste. -tuda, u naim naporima da se oslobodimo tog bazinog neznanja naa glavna briga mora biti da se oslobodimo iluzije sopstva. 4ta to znai u okvirima svakodnevnog ivota) *a, postoje tri glavna pristupa. $ntelektualni pristup, to jest pristup intelektualnog razumevanja budistikog uenja o nepostojanju sopstva. 7atim postoji put samodiscipline ili korienja snage volje kao sredstva da se prevazi&e elja proistekla iz zagledanosti u samoga sebe. $ postoji pristup sabranosti, pri kojem sve vie postajemo svesni da je to 5ja5 samo privid. 4to se tie prvog pristupa, uenje o nepostojanju sopstva naglaava da nita u ovom univrezumu ne postoji trajno i da sopstvo "" vae sopstvo, moje sopstvo ili sopstvo bilo kojeg drugog bia "" nije nita drugo do sticaj mnotva sila, koje se sve menjaju iz trenutka u trenutak. $ntelektualno razumevanje iluzorne prirode sopstva neophodno je kao prvi korak, ali to je tek poetak. *ristup problemu egocentrinog i subjektivnog miljenja kroz samodisciplinu "" kao drugi pristup "" zahteva odre&eni napor volje1 napor da se sprei pojavljivanje ometajuih mentalnih stanja, njihovo obuzdavanje ukoliko su se ve javila i napor podsticanja povoljnih mentalnih stanja i njihovog odravanja. $ako je tano da se na putu mentalnog razvoja malo moe postii samo snagom volje, tako&e je tano da se jo manje moe postii onda kada snage volje nema.

B8

#rei pristup pitanju subjektivnog miljenja jeste pristup ispravne sabranosti. %udino uenje sugerie vie oblika sabranosti, ali svi oni ukljuuju razvijanje uobiajene sposobnosti panje. *anje u odnosu na telesne procese kao to je disanje, na primer, zatim panje prema oseanjima prijatnosti i neprijatnosti ili trenutnom emocionalnom stanju "" sve su to tipine primene ispravne sabranosti. !as u ovom trenutku naroito zanima ovaj poslednji oblik sabranosti1 panja u odnosu na mentalno stanje. oemo je de,inisati kao detaljnu svest o mentalnom sadraju uma u svakom pojedinanom trenutku, kao jedan oblik prodornog samoposmatranja koje um usmerava prema samome sebi. !jegov cilj jeste da bez predrasuda i nepristrasno proceni intenzitet ometajuih ,aktora koji postoje u odre&enom trenutku i slino tome koji unapre&ujui mentalni ,aktori su prisutni.
* * *

7a vas, za mene i za druge ljude koji ive prosean ivot, teko je odrati um potpuno slobodnim od egocentrinih impulsa. Sve dok ne dostignem potpuno oslobo&enje od sopstva, trostruka vatra pohlepe, mrnje i obmane neprekidno tinja. !aravno, ne uzimamo uvek najvee pare torte i ne bacamo kamenje na susede kada su suvie buni. +li naa obmana sopstva je esto oigledna. !aa elja za prestiem, naa udnja za pohvalom, naa laka uvre&enost zbog tu&ih rei "" sve su to spoljanji znaci naeg ranjivog ega. *oto je ljudski um toliko obuzet obmanom, esto imamo razumevanja i opravdavamo nau slabost. 6ovorimo o razlonoj ozloje&enosti onda kada smatramo da je naa ljutnja opravdana, dok je sa budistike take gledita razlona ozloje&enost kontradikcija sama po sebi. -zloje&enost ne moe biti razlona, jer kako god je opravdavali ona je uvek ometajui ,aktor uma, koji ga usporava i koi na njegovom putu napretka. (ao jo jedan primer samoobmane, mi uvek ponos smatramo vrlinom. *onosimo se svojim ponosom. *onosimo se zbog svog ponosa rasom, porodicom, posedom, dostignuima ili izgledom. +li budistikim arinom meren, ponos je oblik obmane ili samopotvr&ivanja, jedan oblik egocentrine elje ili obmane o postojanju sopstva. ?esto nismo svesni svojih pogreaka, jer se ne trudimo da bez naklonosti analiziramo svoj um. + kad ne znamo svoje pogreke, ne moemo ni da se potrudimo da ih ispravimo' slino ovome, ako ne znamo svoje dobre strane ne moemo ni da se potrudimo da ih ojaamo. #ako se vraamo na potrebu detaljne svesti o mentalnom stanju. *osmatrajui to je mogue nepristrasnije uplitanje vere u postojanje ega u nae svakodnevne aktivnosti postajemo svesniji sopstvenih sklonosti i predrasuda. *oinjemo na sebe da gledamo manje u smeru iznutra ka spolja, a vie kao da gledamo spolja ka unutra. *ruamo sebi osnovne in,ormacije potrebne za korigovanje naih emocionalnih slabosti i razvijanje naih mentalnih kvaliteta. (ako postajemo sve vie svesni subjektivne prirode naeg miljenja, sve smo spremniji da se pozabavimo problemom samodiscipline. #ako ispravan napor i ispravna sabranost deluju zajedno i nae razmiljanje postaje malo objektivnije. B/

+ kako nae razmiljanje postaje malo objektivnije, sve smo sposobniji da uenje o nepostojanju sopstva apsorbujemo u svakodnevne procese miljenja. 3 izvesnom smislu, skoro da nije toliko bitno razumeti uenje o nepostojanju sopstva koliko je vano prihvatiti njegove praktine implikacije. $ntelektualno razumevanje nita ne vredi ako nastavljamo da u svakodnevnom razmiljanju patoloki istiemo sopstveni znaaj. Samo ako intelektualno prouavanje koristimo da dopunimo to apsorbovanje odsustva sopstva u svoju svakodnevicu, ono ima stvarnu vrednost. Dakle, da jo jednom ponovimo, napad na subjektivno miljenje mora biti trostruk1 intelektualno razumevanje uenja o nepostojanju sopstva, napor volje usmeren na kroenje instinktivnih impulsa ka samopotvr&ivanju i poveana svest o nainima na koji verovanje u ego prodire u sadanji tok razmiljanja. -va tri pristupa, prevedena na pojmove *lemenitog osmostrukog puta, ukljuuju elemente ispravnog razumevanja, ispravnog napora i ispravne sabranosti. Dalje, negovanjem objektivnog miljenja i razlaganjem verovanja u ego mora doi do pojaane sposobnosti da se postane svestan oseanja u drugim biima' na taj nain nae razmiljanje koje je okrenuto samo ka sebi polagano se povlai pred empatijom sa drugim ljudima i drugim biima. Fmpatija je u izvesnom smislu slino sa simpatijom, ali s druge starne empatija ide i dalje. i termin simpatija obino koristimo u znaenju 5oseanje sa5 tu&im patnjama ili potekoama, dok empatija podrazumeva 5oseanje u5 spoljanje objekte. (ao primer empatije sa nekim neivim objektom, zamislite da paljivo posmatrate stolicu kojoj nedostaje jedna noga i ona nesigurno balansira na preostale tri, spremna da se prevrne na najmanji dodir. 7ato to vam stolica izleda nesigurno i zato to joj posveujete veliki deo panje, i vi se oseati nesigurnim i gotovo da i sebe moete zamisliti kako se prevrete na najmanji dodir. e&utim, ovo identi,ikovanje sa neim to paljivo posmatrate moe otii predaleko i nai ete se u zagrljaju subjektivnog ili preterano emocionalnog miljenja. -vo se doga&a i kada gledate neki dobro glumljen srceparajui komad1 vae poistoveivanje sa likom moe dostii taku na kojoj doivljavate iste one emocije koje bi i lik u drami trebalo da osea. +ko posmatrate zgradu na kojoj su istaknute sve horizontalne linije i volumeni, oseaete da zgrada daje oseaj stabilnosti, jer ste zahvaljujui principu empatije ustanovili da ne samo da gledate zgradu. ve je i oseate. -tuda, kua sa mnogo horizontalnosti izgleda spokojno. !asuprot tome, zgrada sa mnogo vertikalnih elemenata ima jedan pokretaki i monumentalni karakter, jer izaziva oseaj stremljenja nagore. #o je, dakle, princip empatije1 princip uivljavanja u stvari izvan vas. 3 kontekstu odnosa me&u ljudima, naravno, on znai razvijanje sposobnosti da stvari do kraja vidimo i oseamo sa stanovita drugih i to u svim s,erama miljenja. -n ini osnovu, barem delom, za jedan vii nivo morala.

B<

!a svojem niem nivou moral je puko potinjavanje skupu pravila. 7apadni svet je naviknut da takva pravila vidi kao naredbe nekog autoriteta, naredbe koje treba potovati samo zato to ih je izdao taj autoritet. !a *lemenitom osmostrukom putu moral se javlja u treem, etvrtom i petom koraku, koj ise nazivaju ispravan govor, ispravno delovanje i ispravno ivljenje. $spravan govor se de,inie kao govor oslobo&en lai, ogovaranja, estine i naklapanja. $spravno delovanje se tie uzdravanja od ubijanja, uzimanja onog to nam nije dato i od preljube. $spravno ivljenje se opisuje kao zara&ivanje za ivot kojim se ne povre&uje nijedno svesno ivo bie. 2o jedan nain na koji je budistiki moral koncizno izraen jeste u obliku pet pravila, a to su1 0. zavetujem se da u se uzdravati od ubijanja, .. zavetujem se da u se uzdravati od uzimanja onoga to mi nije dato, 8. zavetujem se da u se uzdravati od preljube, /. zavetujem se da u se uzdravati od pogrenog govora, <. zavetujem se da u se uzdravati od uzimanja sredstava koja remete jasnu svesnost. -vih pet zaveta "" pravila samovebanja "" generalno pokrivaju sve to se pojavljuje u naim uobiajenim odnosima sa drugima. #reba, me&utim, primetiti da u naroitim uslovima postaje teko "" ponekad i nemogue "" doslovno ih tumaiti i tada morate biti svesni da su ovih pet pravila zasnovani na jednom ,undamentalnom budistikom principu1 izazivanju najmanje mogue koliine patnje. *raktino, dakle, iza ovih pet pravila lei jedno pravilo koje se moe ovako de,inisati1 zavetujem se da u se uzdravati od izazivanja bilo kakve patnje. !a moral, otuda, mora se tako planirati da nai postupci smanjuju ukupnu koliinu patnje u svetu. +li ima situacija u kojima je apsolutno nemogue slediti taj ideal i nalazimo da ta god da uinimo, kakvi god nai postupci bili, izazvaemo izvesnu patnju. #akve potekoe mogu se reiti skupom nepromenljivih i povrnih pravila. #reba li da ubijamo pacove, muve i komarce zato to prenose klice bolesti koje izazivaju bol i smrt drugih ivih bia) #reba li da istrebljujemo besne pse jer su opasnost za decu) (ada bismo dovoljno znali mogli bismo matematiki da proraunamo koliinu bola koji emo

B>

izazvati nekim drugim sledom postupaka. +li kako sada stvari stoje, moemo samo da pravimo grube pretpostavke i na osnovu njih delujemo.
* * *

!e treba sve ovo razumeti tako da je moral jedini uslov dostizanja stanja !euslovljenosti. Drugim reima, ne moemo dosegnuti krajnje prosvetljenje samo tako to emo biti dobri. oral je osnova i nezaobilazan, naravno, i bez usavravanja u moralu konano postignue je nemogue' ali on je samo prvi korak. oe biti korisno na ovom mestu razmotriti neke mentalne ,aktore koji se u okviru %udinog uenja nazivaju deset neistoa. #o su :0; pohlepa, :.; mrnja, :8; obmana, :/; oholost, :<; verovanje u ono to prieljkujemo, :>; kruti skepticizam, :@; tromost, :A; nespokojstvo, :B; odsustvo stida, :0C; nesmotrenost. -ve neistoe postoje u umu na tri razliita nivoa1 na nivou spoljanje aktivnosti, mentalne aktivnosti i neaktivnosti u stanju sna. !a najniem stupnju ona se ispoljavaju u obliku pogrenog govora, pogrenog ponaanja i pogrenog ivljenja' i na tom nivou se primenjuju tri moralna koraka -smostrukog puta. #ako se pridravanjem ispravnog govora :korak 8 -smostrukog puta;, ispravnog delovanja :korak /; i ispravnog ivljenja :korak <; spreavaju ove neistoe da dobiju svoj spoljanji izraz. -vo, me&utim, ne znai da smo iskorenili ove neistoe. 7nai samo da ih naa samokontrola spreava da se ispolje u naim aktivnostima. -ne su samo privremeno sklonjene praktikovanjem uobiajene moralnosti. !eistoe mogu biti jo uvek aktivne na drugom nivou, na nivou mentalne aktivnosti, ne pokazujui se u govoru i postupcima. *otisnuti ih i na tom nivou jeste zadatak tri druga koraka *lemenitog osmostrukog puta. #o su ispravan napor :korak >;, ispravna sabranost :korak @; i ispravna koncentracija :korak A;. (ao to smo ve videli, ispravan napor jeste primena volje, ispravna sabranost jeste vebanje panje, dok je ispravna koncentracija sredstvo da se dostignu vii novi spokojstva. *a ipak, ak i ovo teko da moe eliminisati neistoe' one su samo stiane, ne i iskorenjene, i mogu jo uvek postojati na treem nivou i u stanju sna. !a tom stupnju moramo ih napasti sa prva dva koraka -smostrukog puta, a to su ispravno razumevanje :korak 0; i ispravna misao :korak .;. $ako u svom osnovnom znaenju ispravno razumevanje predstavlja poetak puta, u drugom znaenju ono je i krajnji stupanj, jer kada se razumevanje dovede do savrenstva u obliku prodornog uvida, tada uvi&amo i !euslovljeno, egzistenciju"iza"egzistencije. Samo ispravnim razumevanjem u tom krajnjem smislu, praenim milju potpuno oienom linog interesa, mogu se neistoe sasei u korenu. -vo pokazuje da je moralnost neto vie od toga biti dobar i nagomilavati dobre zasluge. oralnost je prva ,aza koju treba kompletirati na *lemenitom osmostrukom putu. #o je prvi glavni stupanj na putovanju od tog osnovnog neznanja koje nas dri vezanim za ovaj svet relativnosti ka konanom dostignuu !eslovljenog.
* * *

B@

Dok je intelekt najkasnije razvijena sposobnost ljudskog uma, on nije njegova pokretaka sila1 on ,unkcionie samo kao vodi ili upravljaki mehanizam koji pravu silu usmerava u pravcu u kojem eli. *rava sila nije neto jedinstveno, ve mnotvo razliitih i esto me&usobno suprotstavljenih nagona. Same elje su tek erupcije u svest velikih biolokih nagona ili instinkata koji ,unkcioniu uglavnom ispod nivoa svesti. 6eneralno govorei, ovi instinkti su u osnovi egoistini. ?ak i neki od njih koji se naizgled ine altruistikim, zapravo to nisu ili su to samo delimino, i kada ih podrobnije analiziramo moemo otkriti da im je osnova sopstveni interes. *oto je toliko naih elja egocentrino, one moraju, izvesno vreme, biti u sukobu sa ostatkom sveta' a taj kon,likt sa svojim mnogim porazima i ,rustracijama izaziva patnju. (ako bismo minimalizovali tu patnju moramo energiju elja preusmeriti u one kanale u kojima one ne izazivaju toliko mnogo kon,likta. Sa stanovita pojedinca, jedan postupak je manje vaan od njegovih motiva, ali sa etike take taj postupak ima najveu moguu vanost, jer postupak je taj, a ne motiv, koji utie na druge ljude, bilo da ih povre&uje ili pomae. 7bog toga nae akcije moraju biti planirane tako da to god pribavimo za sebe ne sme biti postignuto nautrb drugoga. !aravno, ovo se ne moe primeniti potpuno, jer niko od nas ne zna ta je zapravo dobro za drugoga, niti uvek moemo predvideti daleke posledice naih postupaka. !e moemo tu&u dobrobit meriti svojim metrom, kao to ni tu&e postupke ne moemo meriti svojim merilima. #aj metar se menja, jer ga treba prilagoditi svakoj pojedinanoj osobi. (ada shvatimo da prilago&avanje skupu moralnih pravila, iako pomae da se reguliu svakodnevni odnosi me&u ljudima, ne zadire dovoljno duboko, poinjemo da shvatamo da nam treba jedan produbljeni pristup. $ to nas ponovo vraa na princip empatije. *raktikujui princip empatije moemo pomoi u uklanjanju egoistikih tendencija, sa njihovim eljama i odbojnostima, pohlepom i mrnjom, jer kada usmerimo svoju panju na svoju okolinu, ka patnjama i radostima drugih ivih bia tada pomeramo i teite sa nas samih.

BA

#aj interes i elja za dobrobit drugih podstiu ljubav, jer ljubav je nemogua bez empatije i isto tako naklonosti za druge. +ko drugu osobu neto boli, do odre&ene mere mi taj bol moemo i sami osetiti ili bar razumeti njenu patnju. -vo razumevanje i deljenje tu&e patnje jeste saoseanje. *ojam simpatija ponekad je ogranien na znaenje isto kao i samilost, ali u njega poemo tako&e ukljuiti i znaenje deljenja tu&ih zadovoljstava. +ko naeg prijatelja zadesi neka srea, moemo se i mi osetiti srenim zbog toga i podeliti sreu sa njim. -vakav stav uma se naziva saoseajna radost.ili saradost i isto toliko je deo simpatije koliko i saoseanje. -n ima vrlo vanu ,unkciju u slamanju i unitavanju suprotnog kvaliteta uma "" zavisti. #ako od jedne opte ljubavi za dobrobit drugih dolazimo do speci,inijeg saoseanja sa njihovom patnjom, a onda i do saoseajne radosti zbog njihove sree. Sve ovo doprinosi da se teite pomeri sa nae line dobrobiti, patnje i uivanja, koji onda "" ako smo empatiju razvili do jednog vieg stupnja "" dobijaju manji znaaj. *ostigavi takvo stanje uma, sopstvena patnja nas vie ne deprimira i sopstveni uitci nas ne uznose. -va oslobo&enost depresije i zanosa jeste mentalno stanje uravnoteenosti. $ako je trajno odravanje ovakvog stanja za mnoge od nas nemogue, ipak nam pomae ako ga uzmemo kao ideal i mogue ga je postii privremeno, na krae vreme i u ogranienom obimu. -va stanja uma "" ljubav, saoseanje, saradost i uravnoteenost "" nazivaju se etiri uzviena stanja ili etiri boanska boravita, jer kada je um u takvom stanju on dostie svoj vrhunac, barem to se tie naeg odnosa prema drugima. 3 razvijanju ljubavi, saoseanja, saradosti i uravnoteenosti pomae nam korienje verbalnih ,ormula, kao i u razliitim drugim oblicima vebanja uma. -vo je jedna od korisnih ,ormula za negovanje stanja uma koji se zove univerzalna ljubav1 !eka ja budem zdrav i srean. !eka moji prijatelji budu zdravi i sreni. !eka oni koji su me povredili, naneli tetu, budu zdravi i sreni. !eka sva bia, ljudska i druga, budu zdrava i srena. $zuzetno je vano zraiti ovu ljubav prema svim biima bez razlike, prema neprijateljima kao i prijateljima, prema onima koje ne volimo kao i onima koje volimo, jer pravi budistiki stav prema linim neprijateljima izraen je sledeim reima1 !eprijatelj je poput blaga u mojoj kui, steenog bez imalo truda. oram mu se radovati, jer on je moj pomaga na putu probu&enja. #ako, plod mog strpljenja sazreo je zahvaljujui i njemu i meni, ali u tome on ima prednost, jer ba on bee prilika da to strpljenje razvijam. Dazmotrimo sada osobinu saoseanja. %uda je jednom rekao1 Vie je krvi on prolio nego to je itav okean, vie no to je zvezda oiju svojih je dao, iz samilosti za ovaj svet. + %udino uenje insistira da, bez razvijanja saoseanja do najveeg mogueg stepena, postizanje konanog prosvetljenja nije mogue. Deeno je1

BB

!uno je pokazati apsolutno nepristrasnu samilost za sva bia bez i najmanjeg razlikovanja na ona koja nam se svi&aju i ona koja nam se ne svi&aju. (ao pomo u razvijanju mentalnog kvaliteta samilosti, sledea ,ormula ili njezina adaptacija moe se primeniti1 !eka se svi moji prijatelji koji pate oslobode patnje. !eka se svi oni koji su me povredili ili mi doneli gubitak oslobode patnje. !eka se sva bia koja pate, ona slina meni i sva druga, oslobode patnje. (ada smo zaista u stanju da poelimo da preuzmemo tu&u nesreu i da je mi podnosimo, tek tada smo sposobni za saoseanje. kada to saoseanje moemo da proirimo na sva bia, bilo da ih volimo ili ne volimo, tada je taj kvalitet samoseanja zaista razvijen. Dazvijanje saradosti mora tako&e biti univerzalno. (ada moemo da je proirimo na ceo svet unitiemo zavist u sebi. 3 jaanju i ustaljivanju saradosti pomae, kao i ranije, verbalna ,ormula. oemo koristiti neto slino ovome1 !eka uivam sve blagodeti svoje dobre sree. !eka moji prijatelji uivaju sve blagodeti svoje dobre sree. !eka svi oni koje zadesi dobra srea, on islini meni i oni sasvim razliiti, uivaju sve njene blagodeti. 3 jaanju i ustaljivanju bilo kojeg povoljnog mentalnog stanja ovakve verbalne ,ormule su samo pomo. 2er one zahtevaju mnogo sabranosti i mentalnog napora tokom dugog perioda' ovo se naroito odnosi na uravnoteenost. + ona je zapravo stvar ravnotee izme&u razliitih parova suprotnosti "" dobitka i gubitka, zadovoljstva i bola, ugodnosti i neugodnosti "" a da bismo postigli to stanje uravnoteenosti moramo proi *lemenitim osmostrukim putem sve do kraja. $pak, i najmanje dostignue u ovom pravcu pomoi e nam da budemo sreniji u svakodenvnom ivotu i korienje sledee ,ormule e nam u tome pomoi1 !eka postanem ravnoduan prema uivanju i patnji, nepokolebljivo spokojan i vedar. !eka moji prijatelji dostignu stanje spokoja i vedrine. !eka oni koji su me povredili, naneli tetu, dostignu stanje spokoja i vedrine. !eka sva bia, ljudska i druga, zla i dobra, prijateljska, okrutna, prosvetljena i neznalice, dostignu stanje spokoja i vedrine. Sada se javlja pitanje, kada da koristimo ove ,ormule) -dgovor na ovo zavisie od naih potreba i uslova. !jihova svrha je da poslue kao poetni ,okus za praksu koncentracije i pomognu u ienju uma od zlovolje, indi,erentnosti prema tu&oj patnji, od zavisti i nespokojstva. #ako one nastavljaju posao morala "" spoljanjeg pridravanja nekog etikog kodeksa "" do jednog stupnja daljeg i dubljeg ka nivou empatije. +ko u naem vebanju samorazumevanja otkrijemo da je potreban poseban tretman nekog ometajueg kvaliteta uma, moemo moda odvojiti odre&eno kratko vreme da u sebi ponovimo odgovarajuu ,ormulu, u ovom sluaju za saradost. (oliko esto emo je 0CC

ponavljati zavisi od toga koliko vremena moemo da odvojimo' ali ak i ako to moemo da uradimo samo nekoliko puta svake veeri pre nego to zaspimo, imae blagotvoran e,ekat.
* * *

$z onoga to je do sada reeno moete videti da moral treba posmatrati na dva razliita nivoa1 na jednom nivou on ,unkcionie pospeujui odnose izme&u nas i drugih bia, dok na drugom nivou igra vanu ulogu u naem razvoju. Eunkcija prvog pravila, uzdravanja od unitavanja ivota, oigledna je. 3 veini sluajeva ubijanje poveava patnju, bilo da ukljuuje ljudski ivot ili naprednije oblike ivotinjskih vrsta. *atnja ukljuuje ne samo ,iziki bol, ve isto tako emocionalni bol i neprijatnost straha, mrnje i alosti, kao i posledice i kon,likte koji esto slede posle ubijanja. $ma naravno sluajeva kada ubijanje, barem na prvi pogled, smanjuje patnju, kao kada ranjene ili bolesne ivotinje 5uspavljujemo5, da upotrebim uobiajen eu,emizam. Ftiki problemi sa ubijanjem iz milosr&a ili eutanazijom nisu lako reivi, kao to nisu ni oni oko jedenja mesa, ali je injenica da skoro u svakom sluaju ubijanje znai patnju, ,iziku i emocionalnu. + problem patnje je osnovni problem budizma. *ogledajmo sada prvo pravilo iz perspektive unutranjeg razvoja. *okuavajui da prvo pravilo pomerimo iz s,ere spoljanjeg posmatranja i prodremo dublje u s,eru dublje motivacije, naa empatija sa svim svesnim biima ili biima koja oseaju poveava se. + poveanje empatije prema drugim biima znai i poveanje empatije prema nama samima. *relazei sada na drugo pravilo "" uzdravanje od uzimanja onoga to nam nije dato "" vidimo da je osnovni princip isti, jer uzimanje onoga to nije dato najee znai manje za nekoga drugog, a taj gubitak tako&e izaziva izvesnu vrstu patnje. $ opet, pomeranje teita sa mehanikog sle&enja pravila ka unutranjem mentalnom razvoju znai poveavanje nae empatije sa svim svesnim biima. $sto vai i za pravilo uzdravanja od preljube, jer seksualna veza izvan trenutno prihvatljivih odnosa moe voditi ka raznim vrstama emocionalne poremeenosti i onda do patnje. Dad na ovom nivou empatije sa drugima stvara vii moral nego to nam to omoguuje samo pridravanje nekog skupa normi' pa ipak, mnogo je podruja ivota "" a ovo je samo jedno od njih "" u kojima je nuno raditi na oba nivoa. Sa etvrtim pravilom, uzdravanje od pogrenog govora, treba imati u vidu oba nivoa' kao po pravilu, grube rei, klevete, lai i naklapanje izazivaju nesporazume i zlovolju, koji su svakako praeni nekom vrstom patnje. $ma situacija u kojima istina o neemu moe biti izneta na nepromiljen nain i tada imamo govor lien lai, ali ne i grubosti. Doslovno prilago&avanje oba ova kriterijuma "" lienost lai i grubosti "" ponekad izgleda nemogue kada radimo na nivou pridravanja skupu propisa, i samo radei na nivou empatije moemo zaista slediti pravilo uzdravanja od pogrenog govora. !a kraju, peto pravilo je uzdravanje od konzumiranja supstanci koje izazivaju nepromiljenost. 7a budistike monahe i monahinje ovo znai potpuno uzdravanje od alkohola ili razliitih hemijskih supstanci, izuzev kao lekova, ali za nezare&ene se to generalno tumai kao vebanje u umerenosti tako da konzumiranje nikada ne izazove 0C0

gubitak kontrole. 3 taki u kojoj ovakve materije izazivaju gubitak kontrole one postaju potencijalni izvori patnje. *atnju koja je posledica gubljenja iz vida petog pravila "" patnju i za sebe i za druge "" ovde ne treba posebno opisivati' stvar je u tome da empatija sa drugima koji mogu biti pogo&eni ovakvom situacijom esto moe biti vanija nego mehaniko potovanje pravila.
* * *

Vratimo se sada na stanja uma koja se u budizmu nazivaju etiri boanska boravita ili etiri uzviena stanja1 u kojoj meri mogu ona postati neproporcijalna) 3 kojoj meri ona mogu izgubiti karakteristike objektivnosti i empatije, te potonuti natrag u podruje subjektivnog ili emocionalnog miljenja) Dazmotrimo prvo od uzvienih stanja, ono koje se naziva ljubav ili saoseajna ljubav. =ako moete zamisliti situaciju u kojoj ovaj ,aktor degenerie u nepraktinu sentimentalnost ili pak u kojoj se sentimentalnost prikazuje kao ljubav. oda najea od takvih situacija je ona kada roditelji nastoje da za svoje dete obezbede od svega samo najbolje1 najbolje drugove, najbolje igrake, najbolje obrazovanje i, generalno, najugodniji i najnenaporniji mogui ivot. 3 takvom sluaju sve najbolje se na kraju pretvara u sve najgore. *rimera ima mnogo. (ada razmiljamo o saoseanju kao mentalnom ,aktoru, iako je nemogue za svakoga da ga ima previe, ono moe ipak izgubiti neto od svog kvaliteta objektivnosti ako se situacija posmatra na kratke staze, umesto u irem kontekstu. !a primer, zadatak zubara je da umanji ukupnu koliinu patnje u ivotu svoga pacijenta, barem to se tie zdravlja zuba' ali da bi to postigao on mora svome pacijentu naneti malu koliinu patnje. 3koliko bi, zaveden nekom vrstom pogreno shvaenog ili suvie emotivnog saoseanja, zubar ustuknuo pred davanjem injekcije napunjene anestetikom, pred korienjem svoje builice ili pred nanoenjem neke druge relativno male patnje, nikada ne bi bio u stanju da pomogne svome pacijentu na due staze. (ao to ree (on,uije1 *reterati je isto tako loe kao i ne uiniti dovoljno. oda u sluaju treeg me&u etiri uzviena stanja, a to je saradost, nije lako smisliti tipinu situaciju u kojoj se moe preterati. $ vi i ja moemo svakako osetiti izvestan stepen saradosti kada ujemo za sreu ili uspeh bliskog prijatelja ili nekoga koga volimo ili mu se divimo. +li kada je to neko koga ne volimo ili neko ko nas je povredio, to je onda druga stvar. +ko takva osoba dobije premiju na lotou, moda hoemo, a moda i neemo osetiti malo zavisti' sigurno je jedino da se neemo rastopiti od saradosti. Dakle poenta oko unutranjeg razvijanja saradosti nije u tome da emo preterati, ve je verovatnije da e nam ona manjkati. 7ato to ona zahteva suoavanje sa duboko ukorenjenim i instinktivnim oseanjima samoouvanja i agresije' suoeni sa tim monim subjektivnim ,aktorima, izuzetno nam je teko da se izborimo za bilo koji stupanj objektivnosti. $ svaka vrsta saradosti koja je isto subjektivna ili emocionalna po svojoj prirodi ima sasvim ogranienu vrednost u procesu samorazvoja. (ada pogledamo uravnoteenost, poslednje me&u etiri uzviena stanja, ustanovljavamo da ona ,unkcionie uglavnom tako to ostala tri dri u ravnotei. ogue 0C.

je zameniti uravnoteenost sa jednim stavom indi,erentnosti ili neosetljivosti prema patnji u celini' ali kada se patnja priblii nama subjektivna priroda takvog stava postaje jasnija. 3ravnoteenost se u svom pravom znaenju moe takoe nazvati bestraem, vedrinom, spokojstvom ili nevezanou, ali njezina vrednost prvenstveno lei u razvijanju objektivnosti i prekidanju toka preterano emocionalnog ili subjektivnog miljenja. 3 tom smislu, teko je zamisliti situaciju u kojoj se moe preterati sa uravnoteenou.
Praktian rad , UP&TN&0 O 8ET&R& U*V&2ENA STANJA

Svaki oblik ka sebi usmerene sabranosti i svako sredstvo koje potpomae takvu sabranost jeste doprinos samousavravanju. 3pitnik koji sledi ima nameru da bude jedno takvo sredstvo. (ao i sa drugim ovakvim pitanjima, cilj nije da se odmah do&e do odgovora ili konanih zakljuaka' cilj je da se pokrene tok misli koje e, jedan za drugom, doprineti da um bez mnogo strasti i objektivno proceni sopstveni napredak. -dgovori jesu vani' ali samo u meri u kojoj njima odgovarajua pitanja obezbe&uju ,okus za proces ka unutra usmerene sabranosti panje. Fvo pitanja1 $mam li stav ljubavi prema ljudima i drugim biima uopte, ukljuujui i one koji su mi simpatini i one koji nisu) $li je moj osnovni stav ouvanje sopstvenog interesa, prikrivenog neprijateljstva ili, na drugom kraju, bojaljivosti i neopravdane zatvorenosti) $mam li oseaj saoseanja za patnje drugih bia, bez obzira da li ih poznajem ili ne, svi&aju li mi se ili im se divim) $li je moje saoseanje ogranieno na meni blinje, one koje volim i divim im se, one sa kojima na neki nain mogu da se identi,ikujem) 2esam li sposoban da se radujem srei ili uspehu drugih, ako su oni vei od mojih, ak i kada mi se ti ljudi ne svi&aju) $li sam u takvim situacijama ispunjen zaviu i ljubomorom) 3 kojoj meri mogu da sauvam uravnoteenost ili balans uma u uslovima koji obino izazivaju burne emocije) $zbacuje li me iz ravnotee i gubim li uravnoteenost ako me zadese izuzetno srene i povoljne okolnosti)
Praktian rad / NE1OVANJE E%PAT&JE

!eki od nas su osetljivi na patnje drugih, jer su razvili intuitivan uvid u njihove potrebe. !eki od nas, sa druge strane, relativno su neosetljivi u tom pogledu. !ema sumnje da mnogi ,aktori utiu na to, ali moda je najglavniji razlog neijeg pomanjkanja empatije u njegovom oseanju sopstva, u njegovoj veri u ego. 0C8

-vo ne znai kako da bi vam manjkalo sposobnosti za empatiju sa drugim ljudima morate biti zaslepljeni ili puni sebe' pre je re o tome da smo preokupirani sopstvenim oseanjima da bismo bili zainteresovani za oseanja drugih. *otencijal za empatiju u ovom smislu zahteva sposobnost da se zainteresujemo za potrebe i probleme drugih, ne sa svog stanovita, ve sa njihovog.
E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

7ato, kao vebu u negovanju empatije, odluite da tokom mesec dana ili due posmatrate sebe u odnosu na razliite ljude sa kojima se svakodnevno susreete. Vidite moete li da se uivite u situaciju prodavca u radnji na kraju napornog radnog dana, koji se ne slae sa vama u nekoj diskusiji. !e morate da prihvatite stanovite druge osobe kao ispravno, a svoje kao pogreno' sve to treba da uradite je da sve to posmatrate malo vie kroz tu&e, a malo manje kroz svoje oi. Hilj toga, naravno, jeste da pomognete sebi u procesu razbijanja egocentrinih stavova. 3stanoviete da e vam pomoi ako napravite tabelu slinu ovoj ovde datoj i ispunjavate je svaki dan ili dva duom ili kraom crtom, oznaavajui tako svoje svakodnevno napredovanje.

0C/

O0TOBAR Pri$ena sa$odisci!line

*roblemi na koje nailazite tokom dana su uglavnom mali, ali s vremena na vreme nai&e problem koji izazove emocionalnu krizu i dublje poremeaje vae svakodnevice. *oto su to generalno praktini problemi, prii im uz pomo neke vrste ,ilozo,ije ini se, na prvi pogled, da nema mnogo smisla. %udino uenje vam govori o patnji, njenom poreklu, iskorenjivanju i nainu na koji se to moe uiniti' ali na povrini te stvari izgledaju kao da imaju tek slabu vezu sa vaim svakodnevnim problemima. e&utim, ta veza je blia nego to se ini, jer budizam nudi upotrebljivu ,ilozo,iju, praktinu psihologiju, preko koje moete da pristupite problemima svakodnevice. Dodue, %udino uenje ne moe da ponudi jedno ekspresno reenje za vae raznovrsne probleme' ono ne nudi nikakvu udotvornu ,ormulu. (ada ste u besparici ili se borite sa svojim obavezama, budistiko uenje o akciji i reakciji, prepora&anju i konanom prosvetljenju svakako da se ini dalekim. e&utim, morate imati na umu injenicu da su, sa budistikog stanovita, razliiti praktini problemi samo spoljanje mani,estacije patnje, a ne uzrok' one su prilike za patnju, ne njezin koren' a kada pokuavate da se pozabavite samo mani,estacijama vi tada liite na lekara koji, u sluaju boginja, pokuava da trljanjem ukloni takice po koi, umesto da lei samu bolest. !e postoji brzo reenje za ,undamentalne probleme ivota. *onekad je mogue prikriti simptome bolesti, ali njezin uzrok ostaje nedirnut. oete privremeno izleiti bol, dok prava boljka :bol je samo upozorenje za nju; ostaje skrivena. 7apravo, kratkotrajni pristup u ovakvim sluajevima moe biti tetan, jer napada samo povrinu, doputajui da se osnova problema razvija bez ikakve prepreke. %udin put, otuda, moe reiti vae probleme jedino napadajui ih u samom korenu, a ne njihove spoljanje mani,estacije, jer njih nije mogue reiti na drugi nain. *oreklo ili uzrok svih problema, prema %udinom uenju, jeste neznanje. -no primarno slepilo za stvarnost je to koje vas spreava da uvidite pravu prirodu egzistencije' to osnovno pomanjkanje uvida navodi vas da tragate za trajnom linom sreom u ovom nesavrenom svetu prolaznosti i iluzije. -vo temeljno neznanje mani,estuje se prvenstveno kao obmana :neuvi&anje prave prirode stvari;, kao pohlepa u raznim oblicima, blagim i intenzivnim, i kao mrnja ili averzija razliite vrste' a iz ova tri korena "" obmane, pohlepe i mrnje "" razvijaju se svi loi mentalni ,aktori. Dalje, pogrena voljna aktivnost zasnovana na ova tri ,aktora stvara one sile reakcije u mentalnoj strukturi koje pre ili kasnije omoguuju pojavu patnje. %udistika psihologija daje listu mentalnih ,aktora "" njih pedeset dva "" od kojih se neki pojavljuju u svakom stanju svesti, dok se drugi javljaju samo u nekima. Veina od njih :sem dva;, poto imaju aktivnu ili dinamiku prirodu, igraju ulogu u odre&ivanju 0C<

prirode mentalne aktivnosti u kojoj uestvuju, zbog ega ih moemo oznaiti 5determinantama5. -d pedeset dva ,aktora uma, tako, pedeset su determinante ili dinamiki mentalni elementi koji odre&uju prirodu mentalne aktivnosti. -d tih pedeset determinanti trinaest nemaju poseban moralni znaaj i one nas ovde ne interesuju, dok su etrnaest klasi,ikovane kao moralno pogrene, a dvadeset pet su moralno ispravne determinante. *riroda mentalnih determinanti ukljuenih u neku akciju jeste ta koja tu akciju ini moralno ispravnom ili pogenom, dobrom ili loom, korisnom ili tetnom. %ilo koja voljna aktivnost koja svoj koren ima u obmani, pohlepi i mrnji jeste moralno pogrena ili tetna i u budunosti e doneti patnju. Svaka voljna aktivnost koja izvire iz tri njima suprotna izvora "" uvida, velikodunosti i ljubavi "" klasi,ikuje se kao ispravna ili moralno dobra, poto e doneti sreu u budunosti ili doprineti napredovanju ka konanom prosvetljenju. Videete da je dobar deo rada na *lemenitom osmostrukom putu u vezi sa prevladavanjem nepovoljnih determinanti :ili tetnih voljnih mentalnih ,aktora; i razvijanja ispravnih ili povoljnih determinanti. *rvi korak na tom *utu, ispravno razumevanje, pokazuje potrebu za ovakvim delovanjem, dok ispravna misao, sledei korak, jeste rezultat odsustva ometajuih determinanti i prisustva onih povoljnih. (od treeg, etvrtog i petog koraka, a to su ispravan govor, delovanje i ivljenje, vidimo e,ekte naih napora da u odnosima sa drugima prevladamo sve tetne i razvijemo korisne determinante. (ada do&emo do estog koraka, ispravnog napora, nailazimo na specijalni tretman ovoga rada pod naslovom 5etiri velika napora5. Sa budistikog stanovita, ovo su etiri glavna pravca u kojima se primenjuje samodisciplina. -ni idu paralelno sa ispravnom sabranou, sedmim korakom *lemenitog osmostrukog puta, a potrebni su i u konanom koraku "" ispravnoj koncentraciji. Dazmotrimo svaki od ova etiri velika napora. 3 budistikoj psihologiji, aktivnost koja nije voljna nema moralne ili nemoralne implikacije. #o znai da neka aktivnost moe biti moralno ispravna samo kada izvire iz voljne aktivnosti zasnovane na povoljnim determinantama ili ,aktorima uma, a slino ovome ona moe biti i moralno pogrena samo kada je voljna aktivnost zasnovana na nepovoljnim determinantama. *ogrena voljna aktivnost, otuda, jeste prvenstveno nastanak nepovoljnih ,aktora, i zbog njihovih ometajuih e,ekata, nai napori ka razvoju trebalo bi prvo da budu usmereni ka spreavanju njihovog javljanja unutar uma. Da bi se u ovome potpuno uspelo potrebno je snano i kontinuirano ispoljavanje snage volje, a taj napor volje "" napor da se sprei nastanak ometajuih ,aktora uma "" u %udinom uenju se objanjava kao prvi veliki napor. -vo je prvi vid samokontrole koji treba imati u vidu. *ri ovome naporu volje potrebno je pre svega postati potpuno svestan naina na koje se javljaju pogrene misli, naina na koje one onda vode do pogrenog govora i naina na koje dovode do nepovoljnih aktivnosti. Drugim reima, kontrola mora poeti od sabranosti panje.

0C>

(ontrola na ovaj nain nikada ne moe stvoriti potiskivanje, jer potiskivanje je stvar guranja ideja ispod praga na kojem su one obino dostupne svesti. !asuprot tome, kontrola putem sabranosti jeste stvar dranja ideja u ,okusu pune svesnosti "" neto potpuno suprotno njihovom potiskivanju ispod nivoa svesti. -pte je poznato da kada zarobimo svoje emocije i nismo u stanju da ispoljimo svoje emocijama nabijene misli, time stvaramo tetnu tenziju i moda psiholoke komplekse. *onekad nam se, istina, ini neizbenim da damo oduka negativnim emocijama' ali kada smo u takvoj situaciji treba da budemo svesni da je to to inimo, sa suprotne take gledita, sasvim pogreno i treba da nastojimo da celu stvar drimo pod kontrolom. Skoro da se moe rei kako je bolje neto loe uraditi s panjom nego neto dobro a nesvesno. Sve to radimo po navici i bez razmiljanja inimo zapravo nesvesno, a da li je to po nekim merilima ispravno ili pogreno manje je vano od pomanjkanja sabranosti panje. *oto smo veina nas obini ljudi a ne supermeni, esto ne uspevamo da spreimo delovanje pogrene voljne aktivnosti. ?esto je to zato to u trenutku kada nam je najvie potrebno da uloimo napor kombinacija spoljanjih okolnosti i naeg pomanjkanja sabranosti ini da zaboravimo to da uinimo. *roblem je ne u tome da je na napor bezuspean, ve da napora uopte nema. Sabranost je tako prvi preduslov za bilo koji deo %udinog puta, jer samo sabranost moe doneti svest o potrebi za mentalnim naporom. 3vek iznova, dok iskreno pokuavamo da iz svojih umova iskorenimo obmanu, pohlepu i mrnju u njihovim mnogobrojnim oblicima, ustanovljavamo da su na mnoge suptilne naine one stekle svoja uporita i pre nego to smo ih prepoznali. 7ato postaje neophodno da ih koliko god moemo drimo pod kontrolom. -vo se naziva drugim velikim naporom, naporom volje potrebnim da se obuzdaju ometajue misli koje su se ve javile. e&utim, to ne znai potisnuti ih do take na kojoj su nedostupne svesti' obuzdavanje ne znai potiskivanje. Speavanje ometajuih stanja uma da nastanu i njihovo obuzdavanje onda kada su ve nastali samo je polovina slike. -va nastojanja moraju ii ruku pod ruku sa naporom da se stvore moralno povoljni elementi uma, jer delovanje povoljnih ,aktora stvara sile reakcije koje donose sreu i u nekim sluajevima nas nose dalje na putu ka osloba&anju. -vo se naziva treim velikim naporom. $ dok moemo neko vreme uspevati u stvaranju povoljnih stanja uma, pritisak spoljanjih okolnosti i teina ometajuih navika mogu na kraju ukoiti ovaj proces' 7ato

0C@

je neophodno uloiti napor volje da se odri ,unkcionisanje povoljnih stanja uma onda kada su ona jednom stvorena. -vo se naziva etvrtim velikim naporom. 2asno povlaenje granice izme&u ova etiri velika napora jeste vetako, jer svaki od velikih napora mora se kombinovati sa jednim ili vie ostalih. #ako, kada nastojimo da spreimo ili obuzdamo neki ometajui ,aktor uma, esto to inimo pokuavajui da stvorimo i odrimo neki drugi, njemu vie ili manje suprotan ,aktor. !a primer, pokuavajui da spreimo i obuzdamo bilo koji oblik pohlepe, mi u isto vreme nastojimo da stvorimo i odrimo neki nesebian ,aktor uma kao to je velikodunost' dok u okolnostima koje nas navode da budemo besni ili mrzimo, nastojimo da odrimo oseaj prijateljstva ili dobre volje, a napori da negujemo povoljan mentalni element delovae tako&e i na obuzdavanje onog nepovoljnog. 2edan par suprotnih ,aktora uma sastoji se od poverenje i skepticizma. $ mada oni nisu ba direktne suprotnosti, negovanje prvog nuno e ukljuiti slabljenje ovog drugog. oda e ovo biti jasnije ako znaenje ova dva termina razmotrimo u sadanjem kontekstu. *overenje je srodno veri, ali ono ni u kom sluaju ne znai slepu veru. ono je vie kao vera koju imamo u mapu sa ucrtanim putevima koju smo ve koristili neko vreme. 3vek nam je pomagala da prona&emo put od jednog do drugog mesta i zbog svoje pouzdanosti mi s poverenjem oekujemo od nje da nam pomae i u budunosti. Sa druge strane, skepticizam, kako ovde koristimo tu re, jeste rigidno i neelastino mentalno stanje koje se opire novom ili nepoznatom toku misli. *ostoji grupa mentalnih ,aktora iji razvoj ima veliku vrednost u odnosu na napredovanje na putu osloba&anja i na optu e,ikasnost u bavljenju sasvim ovozemaljskim stvarima. -ni su grupisani pod nazivima kao to su smirenost, agilnost, gipkost, e,ikasnost, vetina i potenje. Svako od ovih mentalnih svojstava ima dvostruku prirodu u tome to mora biti negovano i u vezi sa optim ,unkcionisanjem procesa miljenja i kao kvalitet svesti. #ako smirenost jeste i mirno i bez potekoa ,unkcionisanje intelektualnih procesa, a isto tako i neuznemirena svesnost svega to se javi unutar uma. Smirenost u oba oblika sutinska je poto njeno negovanje pomae da se unite kajanje :oseaj krivice u zapadnoj psihologiji; i nespokojstvo. Dazvijanje mentalne agilnosti oigledno je vrlo vano ako um eli na napreduje u bilo kojem pravcu, jer ona ukljuuje sposobnost da brzo postane svestan pravog znaenja neke situacije i svih njezinih implikacija. +gilnost pomae da se prevlada apatija i mentalna lenjost. Slino ovome, kvalitet gipkosti uma daje mu sposobnost uenja i odvikavanja, istraivanja novih ideja i prevladavanja neelastinosti koja prati pristrasnost i dogmatizam. (valitet intelektualne e,ikasnosti :koja predstavlja ravnoteu izme&u preosetljivosti i izrazite krutosti; mora se razviti kako bi se izbegli ekstremi lakovernosti i skepticizma. $ntelektualna vetina :spontano delovanje ,aktora uma onda kada se on suoi sa nekim problemom; podjednako je neophodna za napredovanje, jer pomae da se uniti nee,ikasnost kao posledica boleivog, skeptinog i uzrujanog uma.

0CA

!a isti nain, neambivalentan pristup ivotu zasnovan na intelektualnom potenju pomae da se savladaju tri oblika samoobmanjivanja proistekla iz umiljanja i pristrasnosti. Svi ,aktori uma koje smo do sada razmatrali "" smirenost, agilnost, gipkost, e,ikasnost, vetina i potenje "" zahtevaju napor u svom negovanju1 oni nikada ne mogu jednostavno da se dogode sami od sebe, niti e njima suprotni, ometajui ,aktori uma nestati bez izvesnog napora. $sto se odnosi na razvijanje saoseanja i saradosti :ili sposobnosti da se radujemo srei drugih;. -ni se moraju svesno razvijati i negovati i u tom procesu takve osobine kao to su tvrdiluk i zavist slabe. #ako vidite da to vie postajete svesni neophodnosti ulaganja napora volje vie uvi&ate kako su mnoge vae aktivnosti po prirodi mehanike i zasnovane na navici. $ dok su navike i automatsko ponavljanje mentalnih i telesnih aktivnosti svakako ekonomine u pogledu troenja mentalne energije, ponekad vas vraaju unazad, a ne napred, na *lemenitom osmostrukom putu, jer pravi progres nije mogue nainiti bez poveanja svesnosti i samodiscipline.
* * *

?itav taj napor spreavanja i slabljenja etrnaest nepovoljnih determinanti i u isto vreme nastojanje da se podstaknu i neguju dvadeset pet povoljnih determinanti ini se kao teak, naizgled nemogu zadatak. *okuavati da sebe disciplinujemo na toliko mnogo naina i u isto vreme se posvetimo svome svakodnevnom poslu i porodinim obavezama izgleda kao da od sebe traimo previe' ak i bez tog posla i obaveza to bi se inilo nemoguim. -tuda, treba detaljno razmotriti taj spisak nepovoljnih i povoljnih determinanti, potom odabrati nekoliko "" ili ak samo jednu ili dve "" za koju oseate da je treba korigovati i onda tokom nekog vremena raditi samo na tome. (ao pomo u tom razmatranju, dajemo ovde spisak nepovoljnih i povoljnih determinanti1 oralno nepovoljne determinante1 pohleba, mrnja i obmanutost' to su tri korena loih postupaka. Dogmatizam, zaslepljenost, tvrdilluk i zavist. *otisnuto ili nerazreeno oseanje krivice, beskrupuloznost i nespokojstvo ili uznemirenost. =enjost, apatija i skepticizam ili mentalna krutost. oralno povoljne determinante1 velikodunost, blagonaklonost i uvid "" tri korena ispravnih postupaka. *overenje, sabranost, estitost i odgovornost. Davnotea uma ili oslobo&enost emocionalnih predube&enja. $ntelektualna stabilnost i mirnoa svesti, agilnost uma :prisebnost duha; i agilnost svesti. %rzo oporavljanje od oka ili napora, praktinost, iskustvo, potenje prema sebi i drugima. $spravan govor, ispravno postupanje, ispravno ivljenje, milosr&e i saradost.
* * *

!a koji god nain da odluite da primenite samodisciplinu, bie vam potrebno da tu praksu nekako postavite na vrstu osnovu. !eodre&ena odluka da savladate svoje prirodne ljudske sklonosti ka pohlepi ili sebinosti, mrnji i odbojnosti, kao i 0CB

obmanjivanju i to kroz samoisticanje ili samoobmanjivanje jeste hvale vredna, ali po pravilu ona nije dovoljno ,okusirana. *olje je suvie iroko i sama odluka nije dovoljno vrsta. (ao posledica toga, pod pritiskom dnevnih poslova i porodinih obaveza lako vam se desi da zaboravite na svoju odluku. *ismena odluka je bolje reenje, naravno. oete pribeleiti svoju odluku da podstaknete i negujete kvalitete suprotne trostrukoj vatri pohlepe, mrnje i obmanutosti "" dakle kvalitete velikodunosti, blagonaklonosti i uvida "" ali i ovde je podruje preiroko za prosenu osobu u uobiajenim okolnostima. %olje je odabirati jedan po jedan mentalni kvalitet i raditi na njemu neko vreme, a onda prelaziti na sledei. oda je najbolja taka za poetak, po pravilu, onaj oblik pohlepe ili sebinosti koji moemo nazvati ulnom eljom ili eljom za stvarima koje zadovoljavaju ula. !eki od nas suvie su boleivi prema svojim ulima, na ovaj ili onaj nain1 skloni smo da malo vie popijemo, drugi suvie pue, a neki previe jedu odre&enu vrstu hrane. *retpostavimo da imate jedan od ovih prolema "" recimo, oboavate neto da jedete. 3 veini ovakvih sluajeva radi se o nekoj vrsti zavisnosti od slatke hrane, kao to su kolai, tako da se javlja i problem prekomerne teine. +ko va problem pripada ovoj kategoriji, znate kako je teko ograniiti konzumiranje takve hrane. oda ete odluiti da uzimanje slatkia, ili hrane uopte, ograniite od sutra, oslanjajui se na devizu1 2edi, pij i raduj se danas, a od sutra okreemo list. +li to sutra donosi vrlo slabo poboljanje. Vaa opta i neodre&ena odluka da smanjite unos hrane ostavlja mnogo manevarskog prostora. +ko ste zaista zavisnik od hrane, verovatno e vam postati jasno da kad sebe prisiljavate na gladovanje ne moete da razmiljate o bilo emu drugom sem o tome koliko ste gladni, a ini se kao da vam stalno ide voda na usta kad pomislite na jelo. oda odluite da u cilju pokretanja svog uma i skretanja panje sa gladi morate neto makar prizalogajiti, tako da je va unos hrane samo malo manji nego ranije.

00C

e&utim, nije uvek re o pravoj gladi' vrlo esto je to elja za uivanjem u jedenju omiljene hrane "" vezanost za ulno zadovoljstvo i nita vie. !eke knjige o ishrani vam govore da kada osetite elju za jelom izme&u obroka treba da pojedete celer ili presnu argarepu, a ma koliko izvanredna i hranjiva ta hrana sama po sebi bila, jednostavno je ne moete prihvatiti kao zamenu za pogrenu hranu "" ili ne"hranu, kako se ponekad zove "" koju zaista elite. #ako se problem smanjenja obroka ili izbegavanje odre&enih vrsta hrane ispostavlja kao problem razvijanja snage volje' a snaga volje je blisko vezana za mo elje. -d obilja elja koje egzistiraju u ovekovom umu mnogo ih je koje su u direktnoj suprotnosti sa ostalima. 9elja da se vie jede je u suprotnosti sa eljom da se izmravi ili, drugim reima, elja da se vie jede je u suprotnosti sa eljom da se jede manje. $, naravno, elja koja u sebi sadri vie moi pobe&uje. -vde hipnoterapija :ili neki slian oblik sugestivne terapije; moe pomoi1 ona moe ojaati 5poeljnu elju5 i oslabiti 5nepoeljnu elju5 izgra&ujui mentalne slike koristi koje u pogledu zdravlja i opte dobrobiti donosi smanjenje teine. !a alost, esto se doga&a da ukoliko se potom prekine sa hipnoterapijom problem se vraa i to zato to se suvie oslanjamo na terapeuta, a premalo na sebe. -tuda ovaj problem treba posmatrati prvenstveno kao vebu u razvijanju svoje volje, a tek potom kao stvar regulisanja teine. -vim hou da kaem da tu vebu morate uiniti integralnim delom svog opteg programa mentalnog razvoja ili drugim reima jednim od elemenata sopstvene tehnike ivljenja. (ada je naglasak na ograniavanju svog uivanja u hrani, sigurno je da e postojati barem izvestan stepen ogorenosti prema sopstvenoj hemiji tela koja je uzrok vae preterane telesne teine, dok ako na problem gledate kao na vebu u okviru treninga volje, tada problem gojaznosti vidite kao neto na ta ,okusirate svoje napore ka samorazvoju. -vo ne znai da e ograniavanje unosa hrane postati daleko lake, ve da ete mu pristupiti sa vie entuzijazma. -no e zahtevati istrajan napor volje i bie vam potrebna vrlo odre&ena odluka, umesto onih optih i neodre&enih. oete sebi rei1 5-d sada u imati skromnije obroke i manje u jesti izme&u obroka5' ali ovo nije dovoljno precizno. %olje je napraviti odre&eniju odluku za ogranien period, kao to je ova1 5#okom jedne nedelje neu pojesti nijedan kola sa jutarnjim i popodnevnim ajem5. !a kraju nedelje moete jo malo pojaati odluku1 na primer, moete dodati odluku da tokom naredne nedelje aj ili ka,u zasla&ujete sa upola manje eera. (asnije ete moda odluiti da jedete okoladu ne vie od jednom nedeljno ili meseno ili tokom nekog drugog perioda koji vam odgovara. (akvi god da su detalji vae odluke, treba da obratite panju na tri stvari. *rvo, odluka mora biti to detaljnija, a ne neodre&ena. Drugo, morate odrediti period trajanja, barem na poetnim stupnjevima svoje prakse samodisciplinovanja' kasnije ete se moda odluiti na trajno ili dugorono disciplinovanje. $ kao tree, odluka mora biti dovoljno restriktivna da bi imala neku vrednost, ali ne i previe tako da ste stalno u iskuenju da je prekrite ili je sasvim odbacite. +ko u odre&enim intervalima sebi odredite jedan dan odstupanja od discipline, to e naravno celu stvar uiniti manje sumornom' ali ako sebi dopustite previe dana bez discipline krajnji rezultat e biti sve manji.

000

*ostoje situacije u kojima se samodisciplina mora praktikovati zajedno sa sabranou panje. 3poredimo jednog gojaznog slubenika, koji je isplanirao vreme za svoj jutarnji, podnevni i veernji obrok sa gojaznom domaicom, kojoj je hrana stalno nadohvat ruke i moe da prezalogaji neto kad god joj se prohte. *onekad je ona potpuno nesvesna prekomernosti koliine hrane koju tako pojede tokom dana. (ao ilustraciju, itao sam o domaici koja je, shvativi ovu injenicu, odluila da stavlja hirurku masku dok priprema obrok za svoju porodicu i esto joj se doga&alo da pokuava da stavi neto u usta kroz povez. *otreba za sabranou panje kombinovana sa snagom volje uoljiva je i u sluaju strasnog puaa, koji i nesvesno pali cigaretu jednu za drugom. 2ednom sam radio sa ovekom koji je ponekad oko sebe imao po tri cigarete upaljene u isto vreme "" jedna se dimila na pepeljari na polici za knjige, druga na uglu njegovog stola, a treu je zapravo puio. $ dok je prekomerno puenje opasnost za zdravlje, ono ipak puau priuti izvesno zadovoljstvo, ali nesvesno puenje je potpuni gubitak, jer donosi maksimalno oteivanje zdravlja uz minimum zadovoljstva. *oenta u svemu ovome je da ako ipak puite, inite to svesno, a ne kao nesvesnu naviku. Svaku cigaretu koju popuite morate da platite, ne toliko novano, koliko zdravljem i skraenjem ivota, ali za to dobijate vrlo malo zauzvrat ako je puite odsutna uma dok neto radite ili razgovarate. Da biste je bolje iskoristili, morate puiti kao in sam za sebe, a ne kao polusvesni dodatak nekoj drugoj aktivnosti, nastojei da imate punu svest o ulnom uitku koji vam to priinjava, ali i o kodljivim posledicama koje ono ima na duge staze. +ko biste svoje puenje mogli da odravate na jednom tako idealnom nivou, sigurno je da ne biste puili toliko mnogo. !eki ljudi su uspeli da prestanu da pue, iznenada i potpuno, jer su shvatili koja je to opasnost po zdravlje, ali takvih je relativno malo. Dok je zdravstveni aspekt izuzetno vaan, mi na problem puenje gledao kao na centralnu taku jedne vebe u treningu volje. (ao i kod prekomernog jedenja, ako teite stavite na razvijanje volje, onda ga ukljuujete u svoj opti program mentalnog razvoja. 2edan nain prilaska problemu smanjenja puenja jeste da sebi zvanino obeate kako ete svoju dnevnu koliinu cigareta ograniiti na odre&eni broj "" moda tri etvrtine uobiajenog broja. !ajbolje da to obeanje pribeleite. #ako, ako po navici puite dvadeset cigareta dnevno, moete na paretu papira zapisati odluku1 5-beavam sebi da u puenje ograniiti na petnaest cigareta na dan tokom narednog meseca.5 Drite taj papir u svom novaniku ili torbi, gde ete ga nalaziti s vremena na vreme' na taj nain e on delovati kao pomo u sabranosti panje. oete tako&e, svako vee, odrediti sutranje sledovanje cigareta i odvojiti ga u svoju torbu. oda ete radije obeanje napraviti za nedelju dana umesto za mesec, pa ga onda obnavljati sledeih nedelja' tako, ako vam zatreba odmor od nekoliko dana, moete ga sebi priutiti ne krei svoje obeanje. !a taj nain cela stvar e vam biti manje tegobna. Vano je samodisciplinu uiniti dovoljno restriktivnom da biste imali eljeni e,ekat snaenja sopstvene snage volje i slabljenja ulnih elja na koje ste se usredsredili. +ko ste odluili da svoju dnevnu dozu cigareta smanjite sa dvadeset na devetnaest, bie to suvie lako da bi imalo ikakvu vrednost' na drugoj strani, ako ste se obavezali na samo

00.

etvrtinu uobiajene doze, mogue je da e vam to biti preteko, tako da ete za nekoliko dana dii ruke od svega. (oristei jedan drugi metod, moete reiti da puite ne vie od jedne cigarete na pola sata' onda ete, korak po korak, to vreme produavati na sat, a kasnije i na due. -vaj postepeni metod je ,leksibilan1 moete uslove postepeno pootravati, a kada vam je preteko, onda privremeno skraujete razmake izme&u cigareta. 7nao sam jednu enu koja je puila u proseku ezdeset cigareta na dan. -nda je odluila da se podvrgne terapiji hipnozom. *osle nekoliko poseta terapeutu, tokom prve nedelje smanjila je dnevnu dozu na etrdeset cigareta. Druge nedelje pala je ve na dvadeset, a na kraju tree nedelje stigla je do nule. !aizgled, dramatino postignue. !o, ve posle nekoliko nedelja ponovo se vratila na svoju uobiajenu dozu od ezdeset cigareta na dan. -vim ni u kom sluaju neu da kritikujem hipnoterapiju. *rema mojim zapaanjima, ini se da neke tehnike moderne hipnoterapije idu rame uz rame sa drevnom budistikom praksom ispravne sabranosti. e&utim, ovaj primer ukazuje na greku prevelikog oslanjanja na spoljanja pomagala. u pokuaju da se postigne previe za premalo vremena. Spoljanja pomo je naravno neophodna u teim sluajevima zavisnosti od droga ili alkohola. (od umerene sklonosti ka piu "" one koja se realno moe reiti putem samodiscipline "" pristup bi trebalo da bude isti kao kod prekomernog uzimanja hrane ili puenja1 stvar je u postravljanju razumne granice samome sebi :ali one koju moemo da potuemo; i to na poetku, da bismo tu disciplinu postepeno pojaavali. (od prekomernog jela povremeno krenje dicipline nee mnogo ugroziti nae napore, ali se ovo ne odnosi i na problem sa piem1 slabljenje samodiscipline moe u mnogim sluajevima dovesti do potpunog neuspeha. $nae, svi drugi opti principi su primenjivi.
* * *

*rekomerno povla&ivanje ulima nije jedina oblast u kojoj moete primeniti samodisciplinu. *retpostavimo da imate naviku koju elite da ispravite' moda ste otkrili kako po navici prekidate druge ljude dok govore i ponekad ih :ne dozvoljavajui im da zavre reenicu; pogreno razumete. 3 isto vreme, ujutru ili popodne uz aj obino jedete slatke biskvite. 7ato odluujete da jednoj od ovih navika suprotstavite drugu' pravite ugovor sa sobom da ete kada god ustanovite da ste po navici ili bez potrebe drugome upadali u re sebe liiti jednog broja biskvita kad sledei put budete pili aj. (ako biste ovoj vebi dali ozbiljnost, predlaem da odluku ,ormuliete napismeno, otprilike u ovoj ,ormi1 Deen sam da u strpljivo sasluati druge' da u nastojati da razumem ono to nameravaju da kau' da u priznati sebi svaku predrasudu koju njihove rei u meni izazovu' i da ih neu bez valjanog razloga prekidati. 2ednom dnevno, ako to okolnosti doputaju, proveriu ovo vraajui se u mislima, a kada osetim da sam zanemario ovu odluku uskratiu sebi biskvite kao pomo za buduu sabranost. ?itava ideja ove vebe nije toliko da sebi uskraujete zadovoljstvo koliko da odloite neku malu nagradu za sebe, ne zato to ima neeg loeg u nagra&ivanju, ve jednostavno da biste razvili snagu volje i svoju sabranost. 3 nekim trenucima okolnosti e biti takve 008

da ete morati da sebi uskratite udobnosti i zadovoljstva na koje ste navikli i dobro odnegovana snaga volje pomoi e vam da se nosite sa tim izmenjenim okolnostima. (ao primer iz sopstvenog iskustva, pre mnogo godina bilo mi je teko da ustajem u odre&eno vreme svakog radnog dana, a u isto vreme sam svaku olju ka,e zasla&vao sa etiri kockice eera. $ tako sam odredio sebi tano vreme kada treba da ustanem, a za svaki minut kanjenja uskraivao sam sebi po jednu kockicu eera u ka,i. #ako mi se deavalo da sam pio ka,u sa pola ili etvrt one koliine eera od pre, a nekad bogami i bez eera. *osle izvesnog vremena skoro svako jutro sam ustajao na vreme i istovremeno sam se toliko odvikao od zasla&ene ka,e da mi je sada ona toliko odbojna koliko je nekada to bila nezasla&ena ka,a. !eki ljudi se protive metodi ugovora sa samim sobom' uglavnom je to zato to samonametnuto uskraivanje brkaju sa nekom vrstom kazne. 3skraivanje nije kazna' ona je pomo u vebanju sabranosti i samodiscipline, pre nego neto vano samo po sebi' ako se suvie skoncentriete na uskraivanje, vae jedro postaje preveliko za va brod. ?ak i kada se tek povremeno setite da primenite poveanu svesnost prema svojim opaanjima ili postupcima i ak i kada tek povremeno primenjujete sistem ugovora sa samim sobom, ipak je to dobar poetak za vas. !egde u knjizi 5Hezar umire5 #albota undija zapisano je1 3inite jednu stvar pametno i uz to ete moda uraditi jo deset gluposti. $pak, sreni ste ako vam samo deset neuspeha bude stajalo na putu do uspeha. Dakle, poenta je u tome da je umesto samokanjavanja zato to ste olabavili samodisciplinu, bolje sebe nagraditi onda kada imate bolju samokontrolu. :$ ovde opet postoji zbrka izme&u samonametnutog uskraivanja kao podsetnika, sa jedne strane, i kao kazne, sa druge.; e&utim, samouskraivanje ne ,unkcionie na isti nain kao samonagra&ivanje. !a primer, ako ve jedete ta god elite i kad god elite, nagra&ujui sebe neim to volite da jedete vi ete se samo prejedati. $li ako ve puite kad god osetite potrebu, nagra&ujui sebe dodatnom cigaretom postiiete vrlo slab ili nikakav e,ekat. Samo ako ve ograniavate svoje jedenje ili puenje, samonagra&ivanje e imati e,ekta. Drugim reima, da biste koristili samodarivanje morate prethodno sebi uskratiti neto to volite i potom sebi to vratiti onda kada smatrate da ste zasluili.
* * *

3z pismeno obeanje samome sebi i pismeni ugovor sa samim sobom imate izbor od dve pomoi u samodisciplinovanju. 2o jedan nain je metod samopropitivanja, u kojem sebe pitate imate li ili ne dovoljnu snagu volje da sebe ograniavate na poseban nain tokom nekog perioda. (ao i ranije, mnogo je e,ikasnije ako sve to ima ,ormu pismenog pitanja, a ne samo usmenog. #ako, na primer, pre nego to iza&ete sa prijateljima, mogli biste na paretu papira napisati1 5$mam li dovoljno snage volje da popijem najvie tri alkoholna pia tokom ove veeri)5 + kada se vratite kui dopiite 5da5 ili 5ne5. Dalje, moete napisati1 52e li moja snaga volje dovoljna da se obuzdam od puenja svoje prve cigarete pre 0C sati ujutru svakoga dana tokom naredne nedelje)5 !a komadu 00/

papira moete nacrtati kolonu od sedam kvadratia, u koje ete svakoga dana upisati odgovor. (ao trei primer, moete svoje pismeno pitanje ,ormulisati ovako1 5 ogu li pokazati dovoljnu snagu volje da se uzdrim od jedenja biskvita ili kolaa sa jutarnjim ili popodnevnim ajem tokom narednih pet nedelja)5 3 ovu svrhu moete iskoristiti tabelu datu malo nie. -na ima pet kolona, svaka od sedam pravougaonika. 3 svaki pravougaonik moete upisivati ili 5da5 ili 5ne5' tako&e svaki pravougaonik moete koristiti kao gra,ikon, ucrtavajui duu ili krau crtu :nalik ivi u termometru; kako biste oznaili meru svoje uspenosti za taj dan. -va tabela nije zamiljena da bude matematiki precizna1 sve to se od nje oekuje je da bude pomo u samoposmatranju, tako da ako se setite da u nju upisujete i svaki trei"etvrti dan, ona e opet ispuniti svoj zadatak.
Praktian rad 0ONTRO A 8U N&4 E JA

-daberite jednu ili vie svojih slabosti u s,eri ulnih elja kao predmet samodiscipline i nainite pismenu odluku da ih iskoristite kao osnovu za razvijanje svoje snage volje tokom narednih etiri"pet nedelja ili due. oete svaku od slabosti koristiti po nedelju dana ili se drati samo jedne tokom itavog perioda. (oristite metod obeanja samome sebi, ugovora sa samim sobom, upitnika ili tabele kakvu ovde dajemo. oda ne pijete alkohol, niti puite' moda ne jedete mnogo slatkia i nemate nijednu od slabosti svojstvenih ljudskim biima koja vas okruuju. +li, sem ukoliko niste nadovek, mora postojati barem neka mala navika koju moete iskoristiti, ne nuno zato to je to loa navika, ve zato to obezbe&uje priliku za praktikovanje samodiscipline.

00<

E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

*oevi da praktikujete samodisciplinu unutar svoga svakodnevnog ivota, vi ne pokuavate da sebe preko noi nainite nadovekom. !e pokuavate da iskorenite sva svoja zadovoljstva, niti nastojite da uklonite sve svoje obine, svakodnevne elje. Sve to nastojite je da razvijete samo malo vie snage volje od onoga koliko je sada imate. 3 vaem ivotu e, na ovaj ili onaj nain, biti discipline, bilo da to volite ili ne, bilo da to planirate ili ne. +ko odbijate da sebi nametnete izvesnu disciplinu, postoji mnogo prirodnih sila i mnogo drugih ljudi na ovome svetu koji e vam to uiniti umesto vas. Spoljanja disciplina e vas ojaati ili oslabiti, ve u zavisnosti od vae reakcije na nju. Samodisciplina, pametno upotrebljena, uvek e vas ojaati.

00>

NOVE%BAR P)t ka !o"e9anj) s"esnosti

(roz celokupno %udino uenje provlai se jedna centralna tema, jedna ,undamentalna postavka, a to je stav da nijedno bie u ovome univerzumu ne poseduje ,iksirano i nepromenljivo sopstvo, duu ili ego. -vo uenje "" uenje o nepostojanju sopstva "" jeste centralna taka itave budistike nauke i njena najuoljivija karakteristika u odnosu na druga uenja. (ada posmatramo praksu budizma :kao neto razliito od njegovog doktrinarnog aspekta; nalazimo da je njezin osnovni cilj uvi&anje te injenice nepostojanja sopstva, uvi&anje koje nas odnosi dalje od intelektualnog razumevanja uenja i postaje direktan prodor do njegovog potpunog znaenja. 3 okviru *lemenitog osmostrukog puta praksa ispravne sabranosti ima takvu vanost da se naziva 5jedinim putem5, poto je kljuni sastojak svakog od ostalih koraka. 7ato, tek kada prva dva koraka *uta, ispravno razumevanje i ispravna misao, postanu proeti sveu o bezsutinskoj prirodi postojanja, tek tada oni postaju zaista e,ikasni na putu ka osloba&anju. Slino je i sa naredna tri koraka, ispravnim govorom, ispravnim delovanjem i ispravnim ivljenjem, koji mogu ostati tek na nivou spoljanjih mani,estacija ukoliko ih ne prati svest o nepostojanju sopstva. $ opet, ispravan napor, esti korak na *utu, svoju kulminaciju nalazi u naporu da se postane svestan injenice nepostojanja sopstva' i poslednji korak nazvan ispravna koncentracija ,unkcionie potpuno samo u saradnji sa vebanjem sabranosti. 3 tom smislu se, dakle, o ispravnoj sabranosti govori kao o jedinom putu ka osloba&anju. $spravna sabranost u svom najjednostavnijem obliku jeste razvijanje i usavravanje normalne sposobnosti panje, dok u svom viem obliku ukljuuje kontinuiranu, prodornu svesnost o iluzornoj prirodi sopstva. Da biste vebali sabranost u budistikom smislu rei morate nastojati da postanete potpuno svesni svega to inite tokom stanja budnosti. *re svega, morate pokuati da uvidite kako ne postoji neko stvarno sopstvo koje ini te stvari, ve samo jedan stalno menjajui proces telesnih stanja, oseanja, opaaja, determinanata :ili aktivnih ,aktora uma; i bazine sposobnosti kognicije ili saznavanja. -d samog poetka morate sami sebi priznati da je uspeh u svemu ovome iznad vaih mogunosti. e&utim, ako vai napori u ovom pravcu i ne donesu nita drugo do da vas uine svesnim sopstvenog odsustva svesnosti, ve time ste ostvarili jedan vrlo vaan cilj. Drevni tekstovi opisuju razliite vebe sabranosti i to u etiri poglavlja, nazvana 5etiri temelja sabranosti5, a to su1 0. sabranost panje u odnosu na telo, .. detaljna sabranost panje na oseaje prijatnosti i neprijatnosti, 8. detaljna sabranost panje na trenutno mentalno stanje i /. detaljna sabranost panje na sadraje svesti. 00@

!eke od ovih vebi su predvi&ene za neprekidnu, svakodnevnu upotrebu, a druge samo pod posebnim okolnostima. + sve su usmerene ka postizanju one jasnoe uma koja nije samo kljuna za neposredan uvid u stvarnost "" najvii cilj %udinog puta "" ve nam koristi i u svakodnevnom ivotu. e&u razliitim oblicima sabranosti panje na telo i ,izike stvari uopte, jedan od najvanijih jeste sabranost panje na disanje, u kojem se mirno posmatra proces disanja, bez ikakvog intervenisanja i menjanja njegovog prirodnog ritma. *otpuni opis ove prakse pripada oblasti ispravne koncentracije, osmom koraku *lemenitog osmostrukog puta, a poto se sedmi i osmi korak u izvesnoj meri preklapaju, sabranost panje na dah se pojavljuje u oba. (od ispravne koncentracije ova se veba izvodi u potpunijem obliku nego kod ispravne sabranosti. Drugi oblik ,izike svesti koja se lako moe adaptirati za svakodnevne okolnosti jeste svesnost poloaja tela. 3 sluaju najjednostavnije adaptacije ove vebe, gola panja se usmerava ka poloaju tela u sadanjem trenutku, kako bi se otkrile bilo kakve neeljene napetosti i time omoguila potpunija relaksacija i tela i uma. (od naprednije primene, posmatranje poloaja tela ima nameru da pripomogne u razbijanju iluzije o sopstvu. Svako sredstvo koje naglaava uenje o nepostojanju sopstva i koje nam omoguuje da ga uoimo kroz sopstveno iskustvo umesto samo teoretski vredno je panje, a svesnost poloaja tela je jedno od takvih sredstava. 3porno praktikujui ovu vebu dolazimo do take kada nam se telo sve manje prikazuje kao mani,estacija takozvanog sopstva, ve se moe sve vie posmatrati kao stalno promenljiv sled telesnih i mentalnih stanja.
* * *

#ako je svaki oblik iskustva potencijalno objekat sabranosti panje. -paaji koji prate disanje, razliite poloaje tela i svaku drugu vrstu aktivnosti zajedno ine glavnu s,eru sabranosti panje kao celine, dok se druga glavna s,era sastoji od mentalnih aspekata iskustva, podeljenih za ovu priliku na oseaje prijatnosti i neprijatnosti, mentalna stanja i sadraje svesti. 3 pogledu prve od ovih grupa, oseaji ovde jednostavno oznaavaju prijatan, neprijatan i neutralan sadraj ,izikog i mentalnog iskustva. -vaj oblik sabranosti je izuzetno vaan, jer prijatnost u nekom iskustvu stvara uslove od kojih zavisi udnja za produenjem ivota i, kada potom ta elja podstakne nastanak neraskidive vezanosti za sopstveni ivot, tada se ivotni tok sa svom svojom patnjom obnavlja, snai i pokree. Dalje, ta elja se sastoji od iracionalne elje i odbojnosti1 one nastaju iz nepromiljenog razmatranja prijatnih i neprijatnih objekata ula. *rijatnost nekog iskustva je ta koja "" ako joj dozvolimo "" vodi do elje, vezivanja i svega ostalog to zavisi od vezivanja. Slino ovome, bol neprijatnosti nekog iskustva je taj koji :opet, ako mu dopustimo; donosi elju da se bude to dalje od te neprijatne situacije' ova 5negativna elja5 isto tako vodi do vezivanja. 4to je to vezivanje jae, to je jae zadovoljstvo koje osetimo onda kada nam okolnosti dopuste da uivamo u predmetima vezivanja' ali kada nam oni izmaknu, naa patnja je intenzivna isto onoliko koliko je bilo i nae uivanje. ?vrsto se vezujemo za nae predmete vezivanja, grevito ih drimo, i udimo da nam se vrate onda kada ih 00A

nema na vidiku' ali sve to od tog vezivanja, dranja i udnje imamo jeste da kvarimo svoje uivanje i tugu zbog gubitka inimo mnogo veom. 3koliko moemo da dostignemo ak i nepotpuno stanje nevezanosti, ako barem delimino moemo da umanjimo greviti stisak kojim drimo stvari to nas usreuju, tim smo slobodniji da u njima uivamo onda kada su nam dostupne i sposobniji smo da umanjimo oseaj gubitka onda kada nestanu. 2edna od temeljnih postavki budizma je da emo pre ili kasnije morati da se odvojimo od svega to nam je najdrae i to je jaa naa vezanost to e nam tee biti onda kada taj trenutak do&e. +li kada se vezanost jednom uspostavi, nije je mogue prekinuti ,ilozo,iranjem. (ada je jednom elja uhvatila koren, ne moemo je iskoreniti teoretisanjem. (ada je oseajima prijatnosti i bola doputeno da nas odvedu do udnje i kada je udnji doputeno da nas odvede do vezanosti, time se produava lanac patnje' a ako taj lanac uopte nameravamo da raskinemo, onda se mora raskinuti njegova karika koja se naziva oseaj. -vo znai da se lanac patnje mora napasti u taki koja se naziva oseaj prijatnosti"bola ili drugim reima u ,azi svi&anja"i"nesvi&anja, ljubavi"i"mrnje, elje"i" odbojnosti. oemo uoiti, dakle, da precizna svest o oseanju prijatnosti"bola ima vrlo veliku vanost. #o znai da ako moemo da posvetimo golu panju "" a to znai panju lienu svih emocionalnih sklonosti i predrasuda "" naim oseajima prijatnosti i neprijatnosti, biemo u stanju da ih na pravi nain vrednujemo i time da reagujemo :u smislu akcije i ne"akcije; u skladu sa osnovnim ciljem naeg ivota i sa veom dozom nevezivanja.
* * *

Sada moemo prei na sledeu grupu vebi u sabranosti panje, detaljnoj svesnosti mentalnih stanja. Sabranost panje na mentalna stanja jeste oblik samoposmatranja pri kojem treba osvestiti dve stvari1 nepovoljna mentalna stanja, tako da moemo njima da se pozabavimo, i da otkrijemo one kvalitete koji su skriveni u nama, tako da ih moemo poboljati i razviti. -snovni princip %udinog puta jeste da uvek nastojimo da stvari vidimo onakvima kakve one zaista jesu, da uvek radimo na istinskom uvidu. -tuda potreba za onom vrstom sabranosti koja se naziva detaljna svesnost svakog pojedinanog mentalnog stanja. 3 drevnim spisima su nabrojana razliita mentalna stanja, kao to su pohlepan i ne" pohlepan um, srdit i ne"srdit um, rastresen um i skoncentrisan um. (ontemplacija stanja uma, otuda, kao to moemo videti, jeste oblik samoispitivanja u kojem golu panju usmeravamo ka optem stanju sopstvenog uma i to u odre&enom trenutku, kako bismo bez naklonosti i predube&enja procenili u kojoj meri su nepovoljna mentalna stanja prisutna u naem umu i, tako&e, u kojoj meri su povoljni mentalni ,aktori razvijeni.
* * *

Do sada smo razmotrili tri od etiri temelja sabranosti, a to su detaljna svesnost u odnosu na telo, oseaje i mentalna stanja.

00B

?etvrti, detaljna svesnost sadraja svesti, sastoji se od razliitih oblika samoispitivanja, iji je cilj da otkrije u kojoj meri su sadraji uma pod uticajem samorazumevanja i samoobuavanja. *rvi me&u sadrajima svesti koje treba pomenuti su odre&ene prepreke mentalnom razvoju nazvane pet prepreka. #o su1 ulna elja, zlovolja, lenjost, gria savesti i skepticizam. Va cilj u ovom obliku samoanalize jeste da uvidite koliko je svaka od ovih prepreka zastupljena unutar vaeg mentalnog sklopa. #ime nastojite da otkrijete koliki deo vae mentalne i ,izike aktivnosti je pod kontrolom vae elje za ulnim zadovoljstvima, a koliki je pod uticajem zlovolje. *osmatrate sebe da biste ustanovili gde proputate da sebe usavrite ili da li brinete zbog svojih postupaka u prolosti. $ motrite na znake onog skepticizma koji bi se mogao pretvoriti u odustajanje od namere da razumete. Svaki od ovih mentalnih ,aktora predstavlja prepreku u napredovanju i sve dok ih ne upoznate i prepoznate u sebi ne moete protiv njih nita ni da preduzmete. 3 vezi sa sabranou panje na sadraje svesti zatim dolazi jedan oblik samoistraivanja iji je cilj da na povrinu iznese u kojoj meri razumete da je svaki ivot lien trajne sutine, ega, i koliko je to saznanje prodrlo u duboke slojeve vaeg uma, jer sve dok nain ivota ne do&e u sklad sa uenjem pravi napredak nije uinjen. 7atim dolazi onaj oblik sabranosti uz pomo koje pokuavate da otkrijete prisustvo ili odsustvo odre&enih mentalnih elemenata koji se, budui da vas prikivaju za toak ra&anja i umiranja, nazivaju okovima. -vde moemo kroz primere pomenuti nekoliko tih okova. Skepticizam je okov ba kao i prepreka za napredovanje, jer vas spreava da razmiljate izvan okvira vaih sadanjih uverenja. #endencija da se vrsto drimo uobiajenih obreda jeste okov, jer ona naglasak stavlja na spoljanje stvari. *repreka nazvana ulna elja jeste tako&e i okov, jer vas jurnjava za ulnim zadovoljstvima dri prikovanim za ta zadovoljstva' na slian nain, okov zlovolje vezuje vas za one stvari koje mrzite. -stali okovi su obmanutost :zato to pothranjuje iluziju o sopstvu;, nemir ili nezadovoljstvo i neznanje. *relazimo sada na sedam mentalnih ,aktora koji e vas, kada su do kraja razvijeni, odvesti do konanog oslobo&enja. $straujete obim u kojem je svaki od njih razvijen u vaem umu i kako da ga razvijete do savrenstva. *rvih me&u tih sedam ,aktora prosvetljenja jeste sabranost panje u svojim najrazliitijim oblicima, a naredni se naziva istraivanje ili sposobnost neprekidne provere i traganja za pravom prirodom stvari. (ao trei se javlja energija, zatim interes :ponekad nazivan i entuzijazam;, a onda smirenost. (oncentracija "" sposobnost da mentalnu energiju ,okusirate na jednu jedinu taku i iskljuite sve ostalo "" dolazi kao sledea' na kraju imamo ravnodunost, stanje potpune izbalansiranosti uma prema svim stvarima. *oslednji koji e biti pomenut me&u oblicima re,leksije o mentalnim sadrajima vraa vas upravo na poetak %udinog uenja, pravo do etiri plemenite istine. #u je va zadatak da sebe ispitate kako biste videli koliko je vae razumevanje etiri plemenite istine prodrlo do dubljih slojeva vaeg mentalnog sklopa.

0.C

#ako, ako ste u situaciji koja ukljuuje patnju, vi tu situaciju koristite kako biste prepoznali njezine korene koji se nalaze u elji' nastojite da elju napadnete na samom njenom izvoru' i na taj nain uvi&ate u kojoj meri sledite *lemeniti osmostruki put. #o je, dakle, nain na koji %udino uenje postavlja svoj sistem sabranosti panje. oemo videti da on u svojoj potpunosti pokriva ogromno polje i premda e u svakodnevici prosene osobe biti sasvim malo prilike za svako vebanje koje zahteva izolovanje i tiinu, ipak e postojati srazmeno irok dijapazon prilika za sve one oblike sabranosti koji se odnose na uobiajene oseaje, mentalna stanja i mentalne sadraje onako kako se javljaju u svesti tokom dana.
* * *

$majui u vidu ovaj opti pregled budistikih principa sabranosti panje, razmotrmo sada malo speci,inije pitanje emocionalnih ,aktora uma. +ko neto elite da kontroliete "" ta god da je "" to vie o tome znate lake e vam ta kontrola poi za rukom. +ko nameravate da vozite kola, moete to initi uz minimum znanja o radu motora sve dok kola ne prave probleme' ali ako ona stanu, daleko od pomoi, to znanje e vam dobro doi i time e biti vee vae anse da ih ponovo pokrenete. $sto je i sa vaim emocionalnim problemima. 3 ivotu moete prei samo mala rastojanja bez emocionalnih problema i mada vam nije potrebno da ih razumete dok sve ide dobro, dotle vam je potrebno sve mogue znanje o samom sebi onda kada do&e minus ,aza. oete li da zamislite mehaniara koji nema jasnu predstavu o onome to se odigrava ispod haube motora) *a ipak, mnogi od nas ne razumeju ba najbolje ta se deava ispod nae sopstvene haube. 4to bolje poznajete samoga sebe to bolje i to vai kako za znanje steeno samoposmatranjem, tako i za ono steeno itanjem knjiga. 2edno nadopunjuje drugo' a to se naroito odnosi na znanje o emocijama. Dazmotrimo zato jednu emociju na teorijskom nivou. Fmocija se sastoji od svesti o telesnim promenama koje se odigravaju u odre&enim okolnostima. 3zmimo na primer okolnost straha. (ada postajete zaplaeni to zapoinje nekom zastraujuom idejom u vaem umu. #a zastraujua ideja uzrok je vae emocije straha, a prati je strujanje kroz odre&ene veze vaeg mozga. $z vaeg mozga to strujanje putuje do lezda koje lue adrenalin i podstie ih da ga izluuju u krvotok. Va krvotok taj adrenalin odnosi do razliitih organa vaeg tela. +drenalin ima direktan uticaj na mnoge od tih organa' na primer, kada stigne do vae jetre podstie je da u krvotok ubacuje dodatne koliine eera i taj eer daje dodatnu energiju svakom miiu do kojeg dopre. Vae srce poinje da radi bre, zenice vam se ire, a krv vam se bre zgruava u sluaju da ste ranjeni. 3vi&ate da svaka od ovih telesnih promena ima sasvim odre&en znaaj tokom brze miine aktivnosti' dodatno snabdevanje gorivom za miie, na primer, i bra cirkulacija koja podstie to snabdevanje i uklanja otpadne materije veoma e vam dobro doi ukoliko beite ili se borite, trite ili se penjete. *ostoje i nuze,ekti. !a primer, kosa vam se malo nakostrei. #o vam ne pomae, ali slina reakcija pomae naim ro&acima na niim lestvicama evolucije. -na pomae 0.0

maki da izgleda vea i stranija, te da time zastrai neprijatelja, a pomae i bodljikavom prasetu, jer su mu bodlje zapravo vrlo dobro odbrambeno sredstvo. (ada vam se kosa nakostrei, dakle, vi automatski reagujete na isti nain kao i ovi nai evolucijski ro&aci' ali kod vas je to jedan prevazi&en mehanizam. #elesne promene nemaju mnogo stvarnog znaaja, sem ako zaista treba da reagujete' ali ovo nije cela pria. Hivilizovan ovek najee ne reava svoje probleme onako kako su to inili njegovi peinski preci, jer njegovi problemi i spoljanje okolnosti su drugaiji. *a ipak, njegove nesvesne reakcije su iste. 3 veini sluajeva, kada se ovek uplai, borba ili bekstvo nee reiti problem, jer najee nema vidljivog napadaa kojem bi se suprotstavio i nema mesta na koje moe pobei. + ipak, telesne promene su iste. *romene u vaem telu tokom trajanja straha, otuda, esto su sasvim neprikladne' i ne samo to, one obino predstavljaju problem, jer se mnogo goriva isputa u va krvotok, potpuno nepotrebno. !a taj nain mogu vas zadesiti razni ,iziki i psihosomatski poremeaji, kao posledica estih emocionalnih poremeaja. +li ni tu nije kraj prie. #okom nekog emocionalnog poremeaja deava se da je razliitim miiima neophodno obezbediti to vie energije "" nogama za beg, rukama za borbu "" i arterije koje snabdevaju krvlju sistem za varenje se gre i suavaju. (ako bi se to vie goriva transportovalo do drugih miia, miiima digestivnog trakta se uskrauje gorivo, a onda se probavne aktivnosti zaustavljaju. #akav zastoj moe potrajati satima i uvi&ate kako je lako da se jave probavne smetnje kao posledica straha, ljubomore, besa ili oseanja in,eriornosti. Fksperimentom je pokazano da razliite emocije stvaraju otrove unutar telesnog sistema i da u ekstremnim uslovima neke od modanih elija mogu biti privremeno ili trajno oteene intenzivnom emocijom. Vidimo, dakle, da je neka vrsta emocionalne discipline poeljna. (akva je korist hemijskih reakcija u telu izazvanih strahom ili ljutnjom kada vas neko uvredi preko tele,ona) !aravno, one vam daju dodatnu snagu da tele,on zavitlate kroz prozor, ali to ne reava problem. +ko se neko zaljubi u ,ilmsku zvezdu, srce e mu udarati jae kako bi mu omoguilo da zapone lov na enku' ali u okolnostima savremene civilizacije gde taj lov zavrava "" ili gde poinje)
* * *

*ostoje tri aspekta disciplinovanja emocija. *rvi aspekt je razvijanje navike samoposmatranja u pogledu sopstvenog emocionalnog stanja "" drugim reima, detaljno posmatranje mentalnog stanja. Drugi aspekt ukljuuje kontrolu ispoljavanja emocija onda kada se jave i to uz pomo samodiscipline ili razvijanja snage volje. #rei aspekt stvar je razvoja novog skupa takvih vrednosti da mnoge okolnosti koje su ranije izazivale odgovor u vidu straha, ljutnje, samodokazivanja i tako dalje, sada to vie ne ine ili barem ine u manjoj meri. !e treba mnogo govoriti o potrebi za kontrolisanjem snanih emocija koje vode i do spoljanjeg sukoba i do unutranjeg kon,likta' njihove posledice su u oba sluaja bolno oigledne. Dasna mrnja, religijske predrasude, politika zaslepljenost "" to su koreni mnogih sva&a me&u pojedincima i me&u narodima. +mbivalentna oseanja ljubavi i 0..

mrnje prema drugima unutar porodice, kao i iracionalni strahovi i kompleksi, sve to izaziva neuroze i druge mentalne poremeaje. ?ekati da neki emocionalni problem dosegne kritine razmere pre nego to se njime pozabavimo slino je ekanju dok se kapljanje iz cevi ne pretvori u poplavu. %udistiki metod je neprekidno posmatranje jo onda kada je neka nepovoljna emocija u ,azi 5kapljanja5 i pozabaviti se njome na tom stupnju' jer kada ona stigne do ,aze poplave ve je nainjeno mnogo tete, u nama i oko nas. +ko pokuamo da se bilo kom ozbiljnijem emocionalnom problemu suprotstavimo represivnom emocionalnom kontrolom, mi time stvarne uzroke ili potiskujemo u druge kanale ili pojaavamo njihovo spoljanje mani,estovanje' zato je za emocionalnu kontrolu potrebno neto bolje nego to bilo kakav oblik povrinskog tretmana moe ponuditi. Fmocionalna kontrola mora poeti detaljnim posmatranjem mentalnog stanja. 3oavanje ometajuih emocija u njihovim najblaim i najnenametljviijim oblicima je vrlo vano, jer ih je nuno prepoznati pre nego to dostignu ozbiljnije razmere. *repoznavanje je prvi korak ka kontroli. $ma, naravno, situacija u vaem svakodnevnom ivotu kada vam je potrebna velika snaga volje da spreite davanje oduka emocijama. !ekada ste prisiljeni da priguite svoje emocije ak i kada znate da e to priguivanje stvoriti tetnu napetost, napetost uma i tela. 3 drugim sluajevima oseate da je apsolutno neophodno da date oduka svojim negativnim emocijama, mrnji i zavisti, iako ih prepoznajete. -seate da bez obzira na posledice ne moete da se oduprete provali emocija. 4ta je ispravno, a ta je pogreno) $spravno i pogreno su konvencionalni termini koji nekada zamagljuju pravi problem. *ravo pitanje je1 ta ini manju tetu na duge staze) orate ili ouvati kontrolu po svaku cenu "" i to je, prema nekim kriterijumima, prava stvar koju treba uiniti "" ili morate popustiti i pogrenoj emociji dati oduka. -dgovor, barem delimian, jeste da to god da uradite, morate to uraditi sa, za okolnosti u kojima se nalazite, to je mogue potpunijom sveu. +ko morate da popustite i otvorite ventil za emocije, ako morate da reagujete na svoju ozloje&enost, samosaaljenje, zavist ili bilo ta drugo, trebalo bi da budete toga svesni u to je mogue ranijoj ,azi. !a taj nain ete i ostvariti izvesnu kontrolu nad ovim procesom' no, ako krenete da sebe opravdavate ili obmanjujete o prirodi oseaja kontrola je nepovratno izgubljena. orate, naravno, imati u vidu i posledice svoga postupka na druge i sa te take gledita emocionalna provala je esto sasvim pogrena. Sa jedne strane "" iz perspektive vaeg sopstvenog razvoja "" bolje je biti potpuno svestan onoga to inite i zato to inite, makoliko to konvencionalno gledano bilo pogreno, nego da inite konvencionalno ispravnu stvar a da ni sami ne znate zato. (ada su vam emocije suvie jake i dopustite im da se ispolje, to ispoljavanje se moe smatrati neuspehom' ali poto ste vi jedno obino ljudsko bie a ne nadovek, takvi neuspesi e se doga&ati s vremena na vreme. +ko sebe vebate u detaljnom posmatranju svoga mentalnog stanja, takvi neuspesi e se doga&ati sve re&e i re&e. !ajvanije je da postoji napredak.
* * *

0.8

$z svega to je do sada izneto vidite da put napredovanja u budistikom smislu jeste put poveane svesnosti, koja vodi od line svesti do stanja izvan line svesti, do one egzistencije"izvan"egzistencije koja se naziva !euslovljeno. Sa izvesne take gledita, otuda, moete rei da se put poveane svesnosti sastoji uglavnom od intenziviranja svesnosti, s jedne strane, i njenog proirenja, sa druge. Dazmotrimo to na sledei nain. 3 nekim situacijama svesnost treba da bude intenzivirana, ali ne i proirivana. +ko popravljate osetljivi deo nekog mehanizma, kao to je asovnik, vaa svest treba da je skoncentrisana i potrebno je da budete svesni samo malog broja ulnih utisaka, onih koji pokrivaju samo one relevantne za va rad, a iskljuuju sve ostale. #o znai da vaa svesnost mora biti intenzivirana, ali ne i proirena. 3 nekim drugim okolnostima vaa svest treba da obuhvati vrlo iroko polje ulnih utisaka. +ko vozite kola pri vrlo gustom saobraaju, na primer, zaista je neophodno da budete svesni velikog obima ulnih utisaka, ne koncentriui se iskljuivo ni na jedan od njih. #reba da budete svesni kola ispred vas, peaka koji prelaze ulicu, vozila koja vam dolaze u susret ili izlaze iz bonih ulica, a naravno i svega drugog to bi moglo predstavljati opasnost. oda uz sve to imate i brbljivog saputnika kraj sebe ili na zadnjem seditu ili, pak, nemirno dete. Svi ovi ,aktori, a katkada i neki drugi, zahtevaju da svoju panju proirite na vrlo veliko polje svesnosti1 vaa svet treba da je proirena, ali ne i skoncentrisana. -na mora biti na odre&eni nain intenzivirana a i proirena, tako da odravate visok nivo budnosti, ali nije intenzivirana u odnosu na bilo koji objekat ili na bilo koju taku na takav nain da iskljuuje sve druge. $ dok neke stvari koje obavljate zahtevaju izvestan nivo budnosti ili svesnosti, mnogo je drugih aktivnosti koje obavljate uz sasvim malo ili nimalo svesnosti. #e aktivnosti su uglavnom one stvari koje inite po navici. (od bilo koje navike vaa svest ima tendenciju da potone na nii nivo i zato malo ili nimalo ne razmiljate o svrsi te aktivnosti ili nainu na koji je obavljate. -na zadobija mehaniki karakter. 3 velikom broju sluajeva to je dobra stvar, jer vas osloba&a da svoju svest posvetite vanijim aktivnostima. +li ako je suvie mnogo vaih optih aktivnosti zasnovano na navikama, onda i itav va ivot pokazuje tenedenciju da sklizne u jednu nesvesnu rutinu. (ada se odluite da iskorenite neku lou naviku, morate prvo shvatiti da vi verovatno odravate neke od svojih navika, dobrih ili loih, uglavnom zato to vam pruaju neki oblik zadovoljstva. *re nego to ponete da primenjujete samodisciplinu na naviku, moe tako&e biti korisno da je analizirate kako biste ustanovili da li vam ona prua neko zadovoljstvo, zadovoljstvo koje u nekim sluajevima moda nije vidljivo na povrini. $ ako ste u ovome uspeni, onda moe biti nuno da prona&ete nain da isto to zadovoljstvo postignete na neki drugi nain. - svemu ovome nije mogue govoriti mnogo vie od optih napomena. *oenta je da ete moda ustanoviti kako samodisciplina sama nije uvek adekvatna u pokuaju da se iskoreni loa navika i da je u mnogim situacijama nuno razvijati pojaanu svesnost sopstvenog uma "" njegovih skrivenih motiva, ne do kraja priznate pohlepe, mrnje i

0./

obmanutosti "" kako bi se raskrio teren na kojem e samodisciplina moi e,ikasnije da deluje. 3 svakoj vrsti mentalne nege bolje je raditi na jednom generalnom poboljanju mentalnih ,unkcija kao veline, nego posvetiti suvie velik napor jednoj izolovanoj karakteristici. *ostoje izuzeci, naravno, kao na primer kada je ta karakteristika toliko loa da opravdava skoncentrisani napor.
* * *

noge vae navike nemaju naroit moralni znaaj i igraju malu ulogu u jaanju ili slabljenju mentalnih ,unkcija. (ada vozite kola, na primer, vae mehanike reakcije na situaciju na putu "" saobraajne znake, psa koji pretrava ulicu i tako dalje "" nemaju moralni znaaj. +li ponekad, moda, na guvu u saobraaju reagujete nestrpljenjem ili i nesvesno postanete ljuti na peake koji nepaljivo prelaze ulicu. !estrpljenje i ljutnja su vae rekacije po navici, sa kojima treba da se pozabavite, ne samo zato to vas one ometaju, ve i zato to su navike. *ostoje i drugi primeri nepromiljenih ili mehanikih reakcija na koje treba obratiti panju, uglavnom zato to su vam prele u naviku. Decimo, navika da se alimo na vreme, na porast trokova ivota, na ono to drugi ljudi ine ili proputaju da uine. Sutina je u tome da kada se alite na takve stvari, to moda inite kao automatski ili mehaniki odgovor na svoj oseaj neprijateljstva. 3 naem sadanjem kontekstu, problem lei u mehanikoj prirodi tih alopojki, u tome to ih izgovaramo po navici1 vae primedbe mogu biti opravdane, a moda i ne, ali to je druga stvar, koja sa take gledita koju razmatramo ima drugorazredan znaaj. !aravno, potreban vam je izvestan ventil za vae emocije, ali ovakav ventil koji dolazi po navici ili bez razmiljanja pretvara se u prepreku mentalnom razvoju, jer potiskuje sabranost panje i va um upada u koloteinu. 7ato treba nastojati da razvijemo stav posmatranja svojih reakcija i postupanja direktno suprotno od starog, mehanikog naina reagovanja. +ko poelite da usled besa podignete glas, pokuajte da govorite tie. +ko osetite impuls da se okrenete bez rei, pokuajte da ljubazno odgovorite. +ko osetite elju da uzvratite na napad, verbalno ili na drugi nain, pokuajte da reagujete na prijateljski nain. 3 takvim situacijama ono to treba initi je direktno suprotno automatskom. mehanikom, naviknutom odgovoru. $ time ete pomoi slabljenju i slamanju ometajuih mentalnih ,aktora i ujedno svoj um nainiti istananijim.
Praktian rad , PRO-ENA STEPENA SABRANOST&

Dazmotrimo sada neke od glavnih ,aktora svakodnevne sabranosti panje, ne vie na teorijskom ili apstraktnom nivou, ve kroz speci,inu primenu na sopstveni stupanj mentalnog razvoja. 3pitnik koji sledi e vam pomoi da procenite one s,ere u sopstvenom ivotu u kojima ste nainili izvestan napredak, a sa druge strane i one na koje 0.<

je neophodno da primenite vie panje i samodiscipline. 7a ovu priliku, pitanja emo ograniiti na mentalne ,aktore opisane kao prepreke mentalnom razvoju. Da pogledamo, dakle, koja su to pitanja1 (oliki deo moje mentalne i ,izike aktivnosti je pokrenut eljom za ulnim zadovoljstvma) :!emojte odmah zakljuivati kako ovo pitanje podrazumeva apsolutnu osudu elje za ulnim uivanjem. Svakako da je takva elja opisana kao prepreka mentalnom usavravanju, ali nju treba posmatrati u odnosu na va celokupan nain ivota. +ko imate porodicu, ne moete se potpuno izolovati i odvojiti od onih ulnih uitaka koji su normalni za vau ivotnu situaciju. #okom radnog dana ne moete obaviti svoj celodnevni rad bez ikakvog podsticaja u vidu nekog zadovoljenja ula, sem naravno ako niste nadovek. +ko ivite kao monah, stvar je sasvim drugaija. -tuda je ovo pitanje samo podsticaj sabranosti, vrsta pomoi vama da procenite sopstevnu elju za ulnim uivanjem u okviru vae trenutne ivotne situacije. -no vam posebno moe pomoi da shvatite da li ta elja u vama izaziva sebinost ili donosi neke druge probleme ljudima koji vas okruuju.; 2e li moje napredovanje usporeno mojom lenjou) :!ormalan ivot zahteva jako mnogo truda na ovaj ili onaj nain1 student, u ovom tehnolokom dobu, mora nauiti mnoge vetine, a esto oni koji rade, nastavljaju posle posla da se usavravaju, dok domaica esto mora da preuzme i neki dodatni posao kako bi popravila ,inansijsku situaciju svoje porodice. !iko ne moe rei da su ti ljudi lenji. +li potreba za ulaganjem napora esto dolazi spolja, iz potrebe za novcem ili za uklapanjem u trenutne okolnosti. =enjost posmatrana kao jedna od prepreka u unutranjem napredovanju znai odsustvo samonametnutog napora usmerenog ka unutranjem razvoju, za razliku od napora koji zahtevaju okolnosti.; Da li ikada uhvatim sebe obuzetog pokajnikim mislima, kako jalovo i s oseanjem krivice prebiram u glavi o stvarima uinjenim i onim proputenim da ih uinim) Da li je moj um ikada obuzet skepticizmom) :$ako %udino uenje uvek insistira na tome da sopstvena uverenja, ali i nove ideje uvek prihvatamo sa izvesnom dozom skepse i da ih stalno proveravamo u odnosu na okolnosti koje se neprekidno menjaju, ono podjednaku vanost daje i otvorenosti uma i razumnom stupnju prijemivosti. Skepticizam, koji je jedna od prepreka mentalnom razvoju, treba razumeti kao krutost uma, koji je izgubio sposobnost samopreispitivanja.; -dgovarajui na sva ova pitanja, uzimajte ih jedno po jedno i razmatrajte ih u slobodno vreme tokom nekoliko dana, kad god vam va dnevnim raspored to doputa. *otom pre&ite na drugo, doputajui svakom pitanju da pokrene tokove misli koji e nivo vaeg samorazumevanja sputati sve dublje i dublje. Drugi nain je da prona&ete neko osamljeno mesto i posvetite izvesno vreme itavoj ovoj grupi pitanja. !eki hipnoterapeuti su preporuivali jednu tehniku koja se moe koristiti u ovim okolnostima. + ona se sastoji u sledeem1 -bjanjenja radi, zamislite da radite u otpremnom odeljenju velike robne kue i da vam je zadatak da stavite nalepnicu i na njoj adresirate poiljke jednu po jednu, onako kako vam dolaze na pokretnoj traci. 2edan predmet je, recimo, toster, drugi je podna prostirka, a trei lonac.

0.>

Sve to treba da uradite je da stavite nalepnicu na pakete i ispiete adresu. !e treba da komentariete kvalitet tostera ili da nabrajate njegove nedostatke. Va zadatak nije da odredite je li prostirka dobro ura&ena i lepa ili ne, niti se oekuje da date lino miljenje o loncu. Sada zamislimo da lepite nalepnice, ne na pakete to vam pristiu pokretnom trakom, ve na misli koje se javljaju u procesu razmatranja gore navedenih pitanja o pet prepreka. *ostavljate sebi jedno po jedno pitanje i pustite da misli slobodno teku. -ne, naravno, nee tei pravolinijski1 mnoge nepovezane ideje e se javiti i skrenuti vau panju sa centralnog pitanja. +li ako moete bez emocija da imenujete barem neke od misli onda kada se pojave razvijaete onu vrstu sabranosti panje koja se naziva detaljna svesnost mentalnih sadraja. 3 idealnom sluaju, panja koju poklanjate mislima u trenutku dok se javljaju trebalo bi da bude dovoljna da identi,ikuje njihovu emocionalnu obojenost, ali ne treba ii dalje u emocionalno komentarisanje ili kritikovanje. !a etiketama koje stavljate na misli trebalo bi da pie, na primer1 nestrpljenje, plemenitost namere, zavist, uznemirenost, blagonaklonost i velikodunost, uzbu&enje, nesebinost i tako dalje. !a nalepnicama nema prostora da dopiete dobro ili loe, da sebi estitate ili sebe osu&ujete.
Praktian rad / 0ONTRO A U*NE%&RENOST&

*ostati napet u stresnoj situaciji je veoma lako' ostati smiren i neokrznut uzbu&enjem je teko. + ono to je teko zahteva izvestan trening, ne samo na nivou miine relaksacije, ve i na mentalnom nivou. etodi miine relaksacije imaju veliku vrednost u ostvarivanju opteg stanja oputenosti i uma i tela, jer su um i telo u interakciji' ali miina relaksacija mora biti dopunjena mentalnom relaksacijom. Dazmotrimo, zato, kako na najbolji nain moete prii problemu napetosti na mentalnom nivou. Da biste to uradili morate, naravno, ii jo dalje od same napetosti' morate otii do ,aktora koji uzrokuju napetost uma. + njih moemo grubo de,inisati kao uznemirenost, ogorenje i samoisticanje. -ni izviru iz onoga to budizam naziva tri korena moralnog zla "" sebinost, odbojnost i obmanutost. 7ato, uzmimo jedan od njih " uznemirenost "" kao osnovu vebanja sabranosti panje.

0.@

0ONTRO A U*NE%&RENOST& E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

#okom etiri ili pet nedelja, dakle, usredsredite se na posmatranje situacija koje vas ine uznemirenim i razmotrite da li ta uznemirenost izvire iz sebinosti, pogrene procene, oseaja in,eriornosti ili izvesne zbrke u razmiljanju. +ko moete da posmatrate sopstveni tok misli tokom neke situacije, to e vam veoma pomoi, ali najee ete to biti u stanju tek kasnije. 3 oba sluaja, me&utim, analitika introspekcija e automatski doprineti izvesnom stepenu kontrole nad buduim sluajevima uznemirenosti. *okuajte da to posmatranje primenite kako na male i skoro neprimetne sluajeve, tako i na ona vrlo upadljiva stanja uznemirenosti. !apravite tabelu kao to je ovde data, upisujui u odgovarajue dane due ili krae linije, ve prema vaoj svakodnevnoj uspenosti u ovom obliku samoposmatranja.

0.A

.E-E%BAR .osti(anje s!okojst"a

(rajnji cilj budizma moe se oznaiti na razliite naine. oemo ga oznaiti kao potpuno izbavljenje od patnje, dostizanje !euslovljenoga, razaranje samoobmane ili potpuno prosvetljenje. #a odre&enja su sva neadekvatna' tanije, ona su podjednako pogrenja i podjednako ispravna. 7a ovu priliku moemo smatrati da je krajnji cilj potpuno izbavljenje od patnje. %udino uenje kae da je izvor patnje ono temeljno neznanje ija je osnovna mani,estacija samoobmana, pogreno uverenje u postojanje jednog nepromenljivog sopstva' a da bismo se oslobodili patnje neophodno je da se oslobodimo te pogrene prestave. #o znai, drugim reima, da je potrebno postii direktan uvid u pravu prirodu stvarnosti. Dakle, poto patnja zavisi od neznanja, osloba&anje zavisi od uvida. e&utim, naih est ula mogu da proniknu samo u prirodu relativne egzistencije' ona ne mogu da dopru do krajnje stvarnosti koja lei iza toga. Da bismo pronikli u krajnju stvarnost potrebna je jedna via sposobnost, a ta via sposobnost je uvid. !o, pre nego to krenemo dalje, moe biti od koristi ukoliko de,iniemo dva pojma koja su esto u upotrebi, ponekad prilino slobodno, kao da su me&usobno zamenjiva. #a dva pojma su koncentracija i meditacija' a poto razliiti ljudi u njih smetaju razliita znaenja, moramo de,inisati ta pod njima podrazumevamo u ovom kontekstu. 2edan od ,aktora uma za koji se smatra da ini deo toka svesti jeste, prema budistikoj terminologiji, skoncentrisanost. !jegova uloga je da iz svesti iskljui sve opaaje koji nisu relevantni za ,okus svesti u svakom pojedinanom trenutku. (od obinih stanja uma njegova ,unkcija ima mali prioritet, tako da se skoncentrisanost javlja tek povremeno' ali, u posebnim mentalnim uslovima i kao rezultat vebanja ovaj ,aktor se moe jako razviti i moe biti vrlo postojan. #ada se on naziva koncentracijom. De koncentracija, otuda, ima u budizmu vrlo ogranieno znaenje, dok meditacija pokriva mnogo ire podruje. *oslednja tri koraka *lemenitog osmostrukog puta su ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija i oni se grupiu pod optin nazivom meditacija. #ermin meditacija u ovom znaenju znai razvijanje normalne sposobnosti panje i to uz pomo njezine sabranosti, kao i razvijanje ,aktora uma koji zovemo skoncentrisanou do nivoa isprave koncentracije. (oncentracija se ovde, dakle, smatra posebnim oblikom meditacije. Dazmotrimo sada meditaciju u odnosu na um. 3m nije u stanju da neposredno uoava stvarnost. -n sve stvari razmatra kroz ideje i pojmove' on traga za uzrocima, kao i za slinostima i razlikama' on spekulira, upore&uje i izvlai zakljuke' on ,unkcionie u opozicijama, suprotstavljenim parovima ideja.

0.B

-tuda jedna ,orma meditacije koristi ove procese vezane za ideje da probudi direktan uvid u stvarnost i ona se zove meditacija uvida. #o je mentalni proces u kojem se mentalni i ,iziki ,enomeni analiziraju kako bi se uoila njima svojstvena nepostojanost, njihova nesposobnost da nas trajno zadovolje i odsustvu bilo ega trajnog u njima. e&utim, proces meditacije uvida moe biti uspean jedino kada je um u stanju izuzetno izotrene koncentracije. 3 takvom stanju svi ometajui ,aktori uma su po strani. Da bi se proizvelo takvo ekstremno stanje mentalne koncentracije "" drugim reima, da se potpuno iskljuili neeljeni ,aktori uma "" koristi se jedan drugi oblik meditacije ili mentalnog razvoja' on se naziva meditacija koncentracije. Dakle, odvojeno od onih oblika mentalne nege ili meditacije koji se javljaju u estom i sedmom stupnju *lemenitog osmostrukog puta :ispravan napor i sabranost;, u naem kontekstu postoje dve ,orme meditacije i to1 0. meditacija koncentracije, proces dovo&enja uma u naroito stanje neophodno za postizanje uvida i .. proces dostizanja uvida uz pomo meditacije uvida. 3 procesu meditacije koncentracije kao polazna taka uzima se odre&eni objekat i njegova ,unkcija je da poslui kao poetna taka za ,okusiranje mentalnih energija. #o je kao mesto susreta grupe ljudi pre nego to krenu na zajedniko putovanje i to mesto nema posebne veze sa njihovim krajnjim odreditem. e&u mnogobrojnim objektima koji se koriste u praksi koncentracije jedni su prikladniji ljudima odre&enog temperamenta, a drugi nekim drugima. !eki su predvi&eni kao isti objekti koncentracije, dok drugi imaju i sekundarnu ,unkciju isticanja nekog aspekta %udinog uenja ili kroenja odre&enih ,aktora uma. (ao primer za ovo drugo, jedna budistika veba uzima pojam dobrote kao objekat koncentracije. (od ove meditacije stvarate elju da vi i vai prijatelji budete sreni, a onda tu elju postepeno irite sve dok ne obuhvatite sva bia u univerzumu. ?vrsto ustalivi u svom umu ovu elju da sva bia budu srena, time ujedno pomaete da u sebi uklonite pohlepu, sebinost i zlovolju. *onekad se neka neprijatna stvar, kao recimo le, uzima kao objekat koncentracije. Sekundarne ,unkcije ovako neprijatnog objekta koncentracije su da pomogne u prekidanju vezanosti za ulna uivanja, da naglasi injenicu kako je propadanje svojstveno svim stvarima u ovom svetu relativnosti i da ,ormira predstavu kako to to propada nije stvarna priroda bia. Drugi esto korien predmet koncentracije jeste proces disanja, a ponekad se koriste i okrugli predmeti, nalik disku, u razliitim bojama. ogui su razliiti stupnjevi ili dubine koncentracije, a na najviim nivoima postiu se stanja koja se nazivaju zadubljenjima. *ostoji nekoliko stanja potpunog zadubljenja i u svakom od njih oni intelektualni ,aktori uma su potpuno stiani. 3 tim zadubljenjima um dostie vrhunac unutranje svesnosti i krajnje stanje smirenosti, ali poto su intelektualni ,aktori uma uspavani, u njima se ne moe postii uvid. $ dok je stanje mentalne stianosti vrlo vano, pravi cilj prakse koncentracije jeste dovesti um u stanje iz kojeg se moe roditi uvid. + taj uvid, to prosvetljenje, postie se kroz vebanje odre&enih ,aktora uma, ba kao to plamen nastaje kada kresnemo drvce o hrapavu stranicu kutije ibica. *lamen se pre 08C

toga nije nalazio u drvcetu, niti u kutiji, a nije ni u tranju izme&u to dvoje' on nastaje onda kada se to troje na&e na jednom mestu. !a isti nain, uvid nije u intelektualnim ,aktorima uma, ali nastaje onda kada se ti ,aktori usmere ka ,enomenu egzistencije. Drvce nee proizvesti plamen ukoliko je vlano ili ako je stranica kutije ibica ve istroena, a ni ako je snaga trenja nedovoljna. $sto tako, uvid ne moe nastati ako mentalni uslovi za njegov nastanak nisu odgovarajui. Sada uvi&ate da je ,unkcija meditacije koncentracije da stvori neophodnu smirenost u kojoj meditacija uvida moe da dejstvuje.
* * *

Dazmotrimo, primera radi, proces koncentracije na disanje. *oinjete tako to ste svesni svog daha, ,okusirajui svoju panju na ivicu nozdrva, taku na kojoj oseate trenje vazduha. 7atim poinjete da brojite, jedan za udah, dva za izdah, tri za sledei udah i tako dalje do deset. 7atim kreete ispoetka, od jedan. !a ovome stupnju odbrojavate u trenutku kada zavravate udah ili izdah :ne na poetku;, jer na taj nain lake spreavate um da ne odluta. (ada, posle niza sedenja, moete uz pomo brojanja da zadrite um od lutanja, poinje druga ,aza. *oinjete da registrujete svaki udah i izdah na poetku :a ne na kraju;. !a ovaj nain manje panje posveujete brojanju, a vie samom disanju. (ada moete da ovaj metod koristite a da vam um ne luta, spremni ste da odloite brojanje. *oinjete da pratite svaki dah, bez brojanja, kroz nozdrve i u dubinu plua, zatim nagore sve do nozdrva. *oto ste uspeli da ovo uvebate i da vam um ne odluta na neto drugo, spremni ste za sledeu ,azu, kada panju ,iksirate na nozdrve. S panjom tako ,iksiranom, uite da postanete svesni itavog ciklusa disanja, do u dubine plua i natrag, a da zapravo ne sledite tok udaha i izdaha. #okom ovog stupnja disanje kao da postaje sve tananije i neprimetnije, sve dok vam se na kraju na uini da je potpuno prestalo. -vo prividno prekidanje disanja je jedan vaan korak u itavom procesu. (onano dostiete novo stanje uma, za koje ne postoji adekvatan opis. Dazliiti meditanti su ga upore&ivali sa biserom, oblakom, tokom, punim esecem ili sjajem zvezde' ali nita nam od toga mnogo ne govori o njemu. (oncentracije je prela sa objekta na jedno bezobjektno stanje i uli ste u mentalno stanje koje se naziva prvim zadubljenjem. 7a posmatraa sa strane ini se kao da su vam prestale sve ,unkcije, ali um je na vrhuncu svesnosti. Sva ,izika ula su privremeno prestala da alju in,ormacije do uma. e&utim, dva intelektualna ,aktora uma koji se nazivaju zamiljanje i razmiljanje u prvom zadubljenju su jo uvek aktivna, ali samo u manjoj meri, dok su druga dva ,aktora uma, skoncentrisanost i zanimanje aktivniji. !a sledeem stupnju ulazite u drugo zadubljenje, gde zamiljanje i razmiljanje privremeno sasvim prestaju da ,unkcioniu, dok zanimanje postaje intenzivno do nivoa ushienja. #ree zadubljenje je dostignuto onda kada ,aktor uma ushieno zanimanje nestane i um u&e u stanje nazvano spokojno blaenstvo. 080

#ada u etvrtom zadubljenju element blaenstva bledi i kao mentalno stanje ostaju savreno ,okusirana misao i spokojstvo. Dazvijajui se iz etvrtog zadubljenja, mogu nastati etiri via zadubljenja. -na se nazivaju s,eramaneogranienog prostora, neograniene svesti, nitavila i ni"opaanja"ni" neopaanja. ada ovi nazivi izledaju tek kao besmislene rei, oni ipak oznaavajau dobro de,inisana stanja uma koja su, me&utim, izvan dosega razumevanja intelekta. $ sada, iako ste dosegli uzviena mentalna stanja etiri zadubljenja i etiri via zadubljenja, ipak nista dostigli onaj uvid koji je cilj itavog procesa meditacije. (ada se osvrnete na itav pre&eni put vidite da je to bila veba u meditaciji koncentracije, dok njoj srodan proces meditacije uvida jo uopte nije stupio na scenu. editacija koncentracije sama po sebi ne stvara uvid1 ona samo obezbe&uje neophodne uslove u kojima je mogu uvid. + ,unkcija je meditacije uvida da proizvede sam uvid. $ako su zadubljenja veoma suptilna i vrlo koncentrisana mentalna stanja, ona ne pruaju prave uslove u kojima meditacija uvida moe da obavi svoj deo posla. Dazlog za to je to se u zadubljenjima intelektualni ,aktori uma smatraju nedelotvornima, dok su u njima niem stanju ,aktori uma kao to su zamiljanje i razmiljanje jo uvek aktivni. Dok zadubljenja imaj svoju ulogu u postizanju i uvrivanju opte smirenosti uma tokom priprema za trenutak kada e se pojaviti uvid, meditacija uvida se praktikuje u mentalnom stanju koje prethodi zadubljenjima "" onda kada su intelektualni ,aktori uma jo uvek potpuno aktivni. editacija uvida sastoji se od analize i kontemplacije razliitih ,enomena egzistencije. !ekad se ovaj relativan univerzum analizira i kontemplira kao celina i to kroz njegove tri osnovne karakteristike, a to su njegova stalna promenljivost, nemogunost da nas trajno zadovolji i odsustvo bilo kakve trajne sutine u njemu. !ekad se analizira ovaj 5um"telo5 organizam koji nazivamo ivim biem i to razlaganjem na njegovih pet sastojaka, u kojima se ne moe pronai nikakav ego ili sopstvo. #o bie se kontemplira kao jedan neprekinuti tok 5bivanja5, bez ikakvog statinog, nepromenljivog bia u njegovom sreditu. $ opet, zadubljenja, uzviena stanja svesti se kao takva analiziraju i nalazimo da su ona nita drugo do stanja uma koja stalno nastaju i nestaju, da ona jo uvek ne dopiru do one krajnje stvarnosti koja lei izvan ove svakodnevne egzistencije. #ako je itav proces meditacije uvida usmeren ka zadatku da nas uveri u privid ovog sveta relativnosti, kako bismo raistili teren za pojavljivanje !euslovljenoga. (onano, uma izuzetno ,okusiranog, ali sa intelektualnim sposobnostima koje jo uvek ,unkcioniu, proces meditacije uvida stvara iskru uvida u krajnju stvarnost svih stvari. #ako ugledamo prvi odblesak !euslovljenoga "" egzistencije s one strane egzistencije, sree s one strane sree. +li posle tog prvog uvida moraju uslediti druga tri, svaki prodorniji od prethodnog, pre nego to se postigne veliko probu&enje. Svaki od tih uvida donosi dalju viziju stvarnosti, sve dok se konano ne do&e do !ero&enog, !enastalog, !esloenog. $ sad se postavlja pitanje do koje mere vi i ja moemo praktikovati budistiku meditaciju u urbi i vrevi nae zapadnjake svakodnevice) 7bog spoljanjih uslova, 08.

obino je puna praksa koncentracije mogua u monakom ivotu, dok su u obinom, problemima bremenitom svetovnom ivljenju neophodni vreme i mir uglavnom nedostupni. 3 veini sluajeva time je puna praksa koncentracije onemoguena u odre&enim uslovima. *a ta onda moemo uiniti) #reba li da odloimo praktikovanje ovog osmog koraka na *lemenitom osmostrukom putu za neko budue vreme kada emo, nadamo se, biti u stanju da prona&emo idealne okolnosti) Svakako da u preostalih sedam koraka ima dosta toga to e nas zaokupiti. za veinu nas ima dosta prostora za poboljanje naeg razumevanja i kvaliteta naih misli "" prva dva koraka na *utu "" i mada generalno praktikujemo ispravan govor, delovanje i ivljenje, mi jo nismo uzdigli svoj moral sa nivoa spoljanjeg prilago&avanja na nivo potpunog saoseanja sa drugima. 3 domenu vebanja volje :ili ispravnog napora; svi mi imamo jo tota da uradimo, dok na ogromnom podruju sabranosti panje ponekad oseamo kako smo posao jedva i poeli. e&utim, kakve god da su nae okolnosti i kakav god da je na cilj, dostizanje veeg stupnja smirenosti je od sutinskog znaaja.?ak i ako nam je cilj da samo malo poveamo sopstvenu sreu u svakodnevnom ivotu, sposobnost da ostanemo imuni na nevolje oko nas postavlja se kao primarno znaenje smirenosti. Dazmiljajui o smirenosti u tom smislu, mnogo je koraka koje moemo preduzeti u okviru svojih svakodnevnih aktivnosti. %udino uenje ukazuje na velik broj mentalnih ogranienja i unutranjih prepreka koje ometaju pravilno ,unkcionisanje uma i otuda stoje na putu ka smirenosti. e&u njima su skepticizam, obmana o postojanju sopstva i zlovolja' o njima se govori kao o paralizujuim neistoama uma. Dazmotrimo sada ove prepreke jednu po jednu, poev od skepticizma. Sa budistikog stanovita, skepticizam je stanje mentalne krutosti i to stanje nije nita bolje od njemu suprotnog, lakovernosti. Srednji put je stanje mentalne ,leksibilnosti, stanje spremnosti da se ispitaju nove i neobine ideje i da se one procenjuju bez predrasuda. Skepticizam ili rigidnost uma jeste prepreka smirenosti, jer je ona odbijanje da se istrae i vrednuju nove ideje bez unapred zadatih emocionalnih stavova. Dominirajua emocija u mnogim sluajevima moe biti oseaj superiornosti ili neka vrsta straha ili nekakav elemenat ogorenja prema izvoru novih ideja' izuzev tamo gde intelekt nije u stanju da shvati te nove ideje, rigidnost je izazvana dominacijom neke od pomenutih emocija. -bmana o postojanju sopstva je druga prepreka smirenosti. *rema %udinom uenju, sopstvo uzeto kao ,iksiran, nepromenljiv entitet je samo privid. #ako je reeno1 Sopstvo je ime iza kojeg ne stoji nita. oete se sloiti sa teorijskim razmatranjima ovoga uenja o nepostojanju sopstva, kako se naziva, a moete ga i poricati' u krajnjoj liniji to je nebitno. Vaan je va unutranji stav. 3 kojoj meri saoseate sa tekoama drugih :i uivate u njihovoj radosti;, u toj meri ste prevladali ovu prepreku, privid o sopstvu. (ako dalje napredujete, ,okus se lagano i postepeno okree od sopstvenih interesa ka dobrobiti ivota kao celine i kako elini zagrljaj egozma poputa tako unutranja smirenost poinje da zauzima mesto napetosti, ogorenju i samodokazivanju.

088

#a unutranja smirenost se moda jo ne ispoljava u obliku potpunog mira i prijatnog ponaanja' ona se u poetku osea kao jedno nepokretno sredite, iako oko njega jo uvek ima dosta komeanja, i postizanje tog nepokrentog centra je prvi stupanj u dostizanju smirenosti. -vo se moe opisati na sledei nain1 *rosvetljenje je jedna nepokretna taka u sreditu kovitlaca, ba kao to je osovina jedna nepokretna taka u sreditu toka koji se okree. Sledea prepreka smirenosti je zlovolja, od najblaeg, skoro neprimetnog neraspoloenja, sve do eksplozije besa. $ako verovatno o njoj razmiljate kao o zlovolji usmerenoj ka ljudima koje ne volite, morate priznati da zlovolja prema vaim problemima i okolnostima u kojima ste moe biti isto tako velika prepreka za postizanje smirenosti kao i ona prema ljudima. Sutina je, dakle, u tome da svim svojim problemima pri&ete s jednim stavom dobre volje i uklonite svaki svoj animozitet prema njima. -vo se odnosi kako na raune koje treba da platite, tako i na neprijatna zaduenja koja vas ekaju, a jo vie na ljude koji su vas povredili ili omeli na bilo koji nain. entalni stav neopiranja tekoama u vaem ivotu e vam pomoi u tom pogledu' ali ovo ne znai da ne treba da im se suprotstavljate i ,iziki ukoliko smatrate da su pogrene. entalni stav neopiranja ne znai prestanak ulaganja napora ka poboljanju' on znai raskid sa napetou, ogorenjem i samodokazivanjem kao osnovnim uzrocima mentalne napetosti. (ao mentalni stav, neopiranje mora biti primenjeno na sve to se pojavi u naem ivotu "" na ljude sa kojima se sreete, na poslove koje treba da uradite i na probleme koje morate da reite. +ko se opirete svom svakodnevnom poslu, ako vam se on ini suvie dosadnim, suvie jednostavnim za bogatstvo vaih talenata, suvie nalik robovanju, onda e vam taj otpor doneti samo jo vie zamora' i tako se zatvara zaarani krug. 9ivot vam donosi mnotvo prlika za uenje, ali te prilike su esto preruene u neprijatnost. Deeno je1 uka je isto onoliko neophodna da bi se otkrila bogatstva uma kao to su kopanje i sadnja nuni da se pokae bogatstvo zemlje. : argaret Euler; +ko, dakle, radei neto dosadno moete otkriti kako vam to omoguuje da otkrijete bogatstvo svog uma, iza toga e slediti stav neopiranja. +ko ste sa nekim ko vam se ne dopada, iskoristite tu priliku da razvijate dobrodunost, ime pravite korak ka smirenosti. + ako ste u tekoj situaciji, ak bolnoj, i odluni ste da od nje nauite sve emu vas moe poduiti, tada ste nauili tajnu velikog postignua. + tajna velikog postignua je da volite i ono to mrzite. *oenta je u tome da volite sve ono to vam se doga&a, bilo da vam se dopada ili ne. Dakle, ako kruti skepticizam zamenite veom ,leksibilnou, ako obmanu o sopstvu zamenite saoseanjem za itav ivot i veom sposobnou da zavolite i ono to mrzite, tada ste nainili dobar poetak. *oeli ste "" barem teoretski "" da uklanjate neke od najvanijih prepreka ka smirenosti. $ma i drugih prepreka, naravno. #u su oholost, dakle precenjivanje sebe, a to je prema %udinom uenju suvie visoko vrednovanje jedne iluzije. #u su zavist i tvrdiluk,

08/

koji tako&e uglavnom izviru iz samoobmane' i tu je uznemirenost, stanje uskomeanosti koje nastaje iz napetosti, ogorenju i elje za samodokazivanjem.
Praktian rad 0ONTRO A U*NE%&RENOST&

*oto nas svakodnevni ivot suoava sa nizom problema koje treba da reite, ponekad je teko setiti se da primenimo principe sabranosti u trentku kada to treba da uinimo, tako da je svaka vrsta pomoi dobrodola. 3pitnik koji sledi moe pomoi u proceni vaeg napredovanja u kontroli uznemirenosti. 6lavni cilj ovih pitanja nije da na njih date precizne odgovore, ve da podstaknu na razmiljanje koje e, ako se dovoljno dugo protegne, barem izotriti vau svest o ,unkcionisanju sopstvenog uma. 3zimajte pitanje jedno po jedno "" moda po jedno svaki dan "" i razmiljajte o njima u slobodno vreme. (oristei ih na taj nain doi ete do boljih rezultata nego da na njih odgovarate odmah i bez odgovarajueg razmiljanja. oete odvojiti jednu belenicu u koju ete zapisati pitanje, a potom i svoje odgovore. 0. Da li vas lako uznemire relativno nevane stvari) .. $li ste skloni da se sa problemima koji nastaju i sa nezgodnim ljudima ili situacijama ophodite na sabran i smiren nain) 8. Da li neizbeno postajete uznemireni ili puni otpora kada se osetite ugroenim stavovima drugih ljudi ili njihovim opaskama o vama) /. !eki ljudi imaju ,obije ili iracionalne strahove, kao to su preteran strah od visine ili od malog prostora, od maaka ili ptica. $mate li i vi bilo kakav iracionalan ili preteran strah koji, stumulisan situacijom u kojoj se na&ete, izaziva u vama uznemirenost) <. Svako ima izvesni prag tolerancije, iza kojeg nije u stanju da kontrolie svoja oseanja ili uznemirenost. 2e li va prag tolerancije iznad proseka, tako da vam treba dosta toga da bi se vaa oseanja pokrenula, ili je ispod proseka) >. !eki ljudi imaju naviku da svojim upadicama prekidaju druge dok govore, tako da je nekada teko zavriti ak i jednu reenicu bez ometanja. Da li postanete uznemireni takvim ponaanjem) @. Domaica se esto na&e u situaciji da neko zvoni na vratima, dok se u isto vreme deca tuku, a ona je u sred pranja gomile sudova. Slubenik moda ne moe da prona&e neki pogreno arhiviran dokument, a ba u tom trenutku mu stigne novi, hitan posao. Voza se neprekidno susree sa zaguenjem u saobraaju, trubljenjem kola iz njega ili nepaljivim peacima. S vremena na vreme i vi se na&ete u situaciji slinoj ovima i vrlo je teko ne postati uznemiren, iako savreno dobro znate da to ste vie uznemireni to je manja vaa sposobnost da uspeno reavate problem. (ako reagujete u takvim okolnostima) Sa vie ili manje uznemirenosti nego to je to prosek)

08<

* * *

Sledei budistiku tehniku, preprekama ka smirenosti moete se suprotstaviti kombinacijom sabranosti panje i samodisciplinom. #aj zadatak postaje laki ako uzimate svoje mentalne ,aktore jedan po jedan i podvrgnete ih posmatranju tokom, recimo, etiri nedelje. !a primer, mogue je da vam se tokom dana pojave situacije koje u vama izazovu uznemirenost ili uzbu&enje' krizne situacije se jave s vremena na vreme. +ko sebe vebate da se ne uznemiravate lako "" ako odbijate da vas zahvati panika "" tada e vae procene biti preciznije, vae odluke mudrije, a time i ivot harmoniniji. !a poetku morate stvoriti naviku da pomno sebe posmatrate kako biste otkrili kada i u kojim okolnostima ste skloni da se uznemirite. oda ste za pultom u prodavnici tokom 5pica5, a nestrpljiva muterija vam jo oteava stvar' moda vozite kola i motor stane na prometnoj raskrsnici' ili moda pazite na nestanu decu. 3 takvim okolnostima skloni ste da postanete uznemireniji i vie nego to primeujete. (ao pomo u nepristrasnom posmatranju, korisno je da identi,ikujete i imenujete svako emocionalno stanje dok nastaje, ako je mogue, a ako ne onda naknadno. #o e vam pomoi da vidite jeste li u stanju da sebe posmatrate kritiki i sebi kaete1 5*ostajem zavidan5 ili 5*ostajem ljut5. $deja je u toma da tu injenicu jasno registrujemo u svom umu i da dalje ne budemo njome uznemireni, ne oseajui ujedno krivicu zbog nje i ne pokuavajui da se opravdamo. -vaj jednostavan proces jasnog imenovanja mentalnog stanja nekad e pomoi da se sa njim suoimo. +ko oseate da e vam to pomoi, moete napraviti sporazum sa samim sobom da ete, svaki put kad postanete uznemireni zbog neke sitnice, sebe liiti nekog svog sitnog zadovoljstva, kao to je na primer jedna cigareta manje u dnevnoj dozi :ako ste pua; ili upola manje eera u aju nego obino :ako volite slatko;. Sem toga, moete sebi nametnuti neku malu ,iziku aktivnost, kao to penjanje uz stepenice umesto da koristite li,t. !eki ljudi ne vole metod samodisciplinovanja, jer samonametnuta ogranienja smatraju nekim oblikom samokanjavanja. !aravno, ona to nisu1 radi se jednostavno o pomoi u odravanju sabranosti panje i zbog toga ogranienja treba da budu mala i lako ostvarima, ne pretvarajui se nikada u rutinu. Sem ovog metoda "" ili kao njegova dopuna "" moete na paretu papira napraviti obrazac kao to je ovaj dole dat i koristiti ga tokom etiri nedelje ili due, kako biste vebu uvrstili i pretvorili je u naviku.

08>

0ontrola )(ne$irenosti E"idencija

nedelja 0 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

nedelja .

nedelja 8

nedelja /

nedelja <

08@