DOBRODOŠLI U „JA TE VIDIM“ („I-C-U“)

DEO I: ZAGREBIMO PO POVRŠINI - Šamanski pristup i perspektiva za pojačanje fizičkog

blagostanja, mentalne jasnoće i emocionalnog balansa.

Ovaj članak je napisan da sa vama podeli mudru energetsku tehniku koju sam primenio na svoje vlastito životno iskustva.
Delim je zbog toga što su posledice trenutne, duboke i oslobađajuće. Tehnika je jednostavna i kao sve autentične tehnike
emocionalnog tela zasniva se na “ne-činjenju”. Za primenu ove tehnike, koja je nenaporna i jednostavna, zahteva se samo
svesnost. Za samo nekoliko dana primene, uočavaju se momentalni pomaci, a kad se njome dosledno bavi nekoliko
sedmica, iniciraju se duboke transformacije.
Tehnika se zove se: „Ja te vidim“ (“I-C-U”).

Pre nego što je opišem, potrebno ju je podupreti činjenicama da bi stvorili neophodan kontekst… Postoji “stvar” koja se
dešava svima nama, koja je postala deo našeg života, i koja nas ponekad dovodi do ludila. Često započinje pokrenuta
naizgled spoljnim okidačem. Drugi put, izgleda kao da, iz vedra neba, dolazi ka nama, da ulazi u naše polje iskustva.
Obično se uvuče u naše iskustvo kao “određeni misaoni obrazac (šema)” koji nas navodi da uđemo u reaktivno ponašanje.
Ovi misaoni obrasci su uvek obojeni odjecima samovažnosti. Oni se stalno ponavljaju u našem mentalnom telu dok,
hipnotizirani, mi počinjemo da delujemo u skladu sa njima. Sve do trenutka preduzimanja akcije, zbog tih obrazaca se
osećamo opravdano, strastveno ubeđeni da “smo u pravu što delujemo”. Ovaj hipnotički misaoni tok jako je ubedljiv.

Kako bilo, kad uđemo u tu predloženu reaktivnost, mi neminovno poželimo da to nismo učinili.
Emocionalni fiks koji smo dobili od našeg reaktivnog ponašanja, pored toga što nam je dao lažan osećaj veličine,
neizbežno nas je skrenuo sa puta i ostavio sa osjećajem zbunjenosti, baš kao da smo izašli iz stanja transa. Kad
shvatimo šta smo učinili i koje smo okolnosti pokrenuli zbog našeg osećaja samovažnosti, uopšte se ne osećamo dobro.
Naše reaktivno ponašanje takođe “zakuva i uskomeša okolinu”; ono stalno izaziva ostale da uđu u nepoželjna stanja
emocionalne uznemirenosti. Tako, kad se ova rezonanca “uznemiravanja ostalih” proširi, shvatamo da smo delovali kao da
smo “začarani”.

Vi znate tačno na šta ukazujem, zar ne? Znate jer se to često dešava i vama. Dešava se toliko često da ovo iskustvo
doživljavate kao deo svoje suštine. Identifikovali ste se sa njime. Ipak, to niste vi. Ovaj tekst sadrži jednostavnu tehniku
koja vam sve ovo iskustveno pokazuje. Takođe, ona vas osposobljava da sami sebe oslobodite ove smetnje. Sve je u redu
sa vama, ali postoji “energetska crna tačka” u vašoj svesti koja vas čini ranjivima za nešto. Namera ovog teksta je da
vam da alate i uvide kojima ćete integrisati ovu smetnju.

Ukoliko se pročitali ili ušli u PROCES PRISUTNOSTI, ili pročitali bilo koji moj članak povezane sa ovom procedurom,
upoznati ste sa mehanizmom “emocionalnog utiskivanja” i sa načinima na koje drugi, kroz spoljnu refleksiju, pokreću u
nama unutrašnju svest o tom utiskivanju, tako što nas uznemire ili “podese”. Ovo mi zovemo iskustvo “glasnika”. S toga
možete pretpostaviti da energetsko iskustvo koje sam opisao na početku, i koje u nama izaziva reaktivno ponašanje vredno
žaljenja, je isto što i “iskustvo glasnika”.

Međutim, ono je povezano ali nije isto. To je još uvek “podešavanje”, to se još uvek u vezi sa našim “emocionalnim
utiskivanjem”, ali je suptilnije.
Ovo iskustvo aktiviranja reaktivnog ponašanja pokretanog emocijama, kroz hipnotički, ponavljajući misaoni obrazac je
susret sa parazitskim, energetskim, entitetom. Razlika između “glasnika” i “parazita” je u sledećem: glasnik reflektuje naše
neizlečene emocionalne rane nazad ka nama tako da mi imamo mogućnost da ih integrišemo, dok se parazit nepošteno
moli nad njima kao sredstvom da manipuliše stanjem našeg emocionalnog polja.

Da, znam, ovo može da zvuči malo jezivo, ali u većini slučajeva nije jezivije nego prisustvo buva na psu. Kao i životinja
koja dugo ima parazite, ni mi ne osećamo prisustvo energetskih parazita u našem polju; u početku, možemo ih ”videti”
samo opažajući uticaj njihovog prisustva. I sve dok ne budemo u stanju da ih vidimo, ostajemo nesvesni izvor hrane za
njih.

Ulazak parazita bilo koje prirode umanjuje fizičko zdravlje i dobrobit, slabi naše mentalne procese i debalansira naše
emotivno stanje. Svi smo mi od detinjstva živeli kao domaćini energetskim parazitima i na taj način se pogrešno
identifikovali sa dejstvom njihove okupacije našeg energetskog polja. Kao pas koji ima buve, i mi se češemo i češemo i
smatramo češanje delom našeg životnog iskustva. I baš kao i psi, ni mi ne možemo videti buve koje prouzrokuju svrab i
tako ne možemo uraditi ništa osim češanja. Nekada su ove “buve” mnogo ozbiljnije; ponekad su to krpelji koji ne samo
da srču našu životnu energiju nego i prenose zarazne bolesti (viruse).

Ove parazitske aktivnosti se dešavaju na energetskom nivou, unutar našeg polja “energije u pokretu” (unutar polja naše
emocije; Majkl Braun smatra da je emocija u stvari energija u pokretu, u skladu sa engleskim jezikom: emotion =
e-motion = energija u pokretu, op.prev), unutar našeg energetskog polja. Kao što ni emocije nisu vidljive našim fizičkim
očima i ne možemo ih opaziti drugačije nego kroz njihove spolja vidljive izražaje u svetu ili kroz našu osećajnu
percepciju, tako su i paraziti nevidljivi za nas. I njih takođe možemo opaziti samo kroz osećajnu percepciju i kroz prikazan
uticaj njihovog prisustva na naše ukupno fizičko, mentalno i emocionalno iskustvo.

Samo zato što nešto ne možemo videti, ne znači da to nije tu.

Na sreću, ove buve i krpelje možemo jednostavno i lako odstraniti. Takođe, čak iako ovaj neprijatan položaj nas kao
„domaćina parazitskom entitetu u našem energetskom polju“ zvuči nemoguće, praktikovanjem procedure koja je opisana u
ovom tekstu i videći rezultate na naše sveukupno iskustvo, shvatićemo, bez ikakve sumnje, da je nešto što smo nekada
mislili da je deo nas, prestalo to da bude. Tada možemo zaključiti šta je na prvom mestu bilo to što je prouzrokovalo da
se, metaforički rečeno „češemo“ pri određenoj neugodnosti u našem životnom iskustvu.

Ukoliko smatrate da je cela ideja o energetskim parazitima neprihvatljiva, onda je ovo moja pozivnica ka vama: Otvorite
um i za sada, sklonite u stranu sva verovanja, jer vi možete imati više koristi ako eliminišete ove parazite iz vašeg
energetskog polja, nego što ja imam koristi ubeđujući vas da oni postoje.

Način funkcionisanja ovih parazita je da se oni „igraju sa našim neintegrisanim emocionalnim utiskivanjima“. Oni koriste
prednost „naših energetskih rana“, prisutnost neintegrisanih emocionalnih stanja u našem energetskom polju. Na primer,
ako sam, kao dete, bio zlostavljan, taj emocionalni otisak, stvoren od mešavine straha, besa i tuge, ostaje neintegrisansve
dok ja ne postanem svestan njegovog postojanja i dok ne dobijem perceptualne (opažajne) alate da transformišem taj
emocionalni otisak. Sve dok ovo stanje ostaje neintegrisano, ono je gnojna energetska rana koju može iskoristiti bilo šta što
ima kapacitet da uoči tu ranu u mom energetskom polju.
 Kada me nešto podseti na to prvobitno zlostavljanje u detinjstvu, pa me to pokrene, ja automatski otpuštam reaktivni
emocionalni naboj. Ovaj energetski naboj je, zatim, dostupan kao „energetska hrana“. Drugim rečima, ako inteligencija,
čija se ishrana sastoji od emocionalne supe smešane od straha, besa i tuge, primeti to neintegrisano stanje u mom
emocionalnom telu, ta inteligencija može vešto manipulisati i loviti me na takav način da me podseća na moje iskustvo
zlostavljanja u detinjstvu i na taj način da me emocionalno uznemiruje. Zbog toga, ona ne stvara ranu unutar mene; ona
me parazitski vreba ranu koja još nije izlečena. Tada se hrani energijom koja zrači iz emocionalne uznemirenosti.

Kad god je to stvorenje gladno, vešto koristi neintegrisano stanje u mom emocionalnom telu kao polugu kojom me
aktivira da bih mu obezbedio hranu. Pored toga, ono može koristiti taj emocionalni ožiljak kao sredstvo da me ubedi da
uđem u naizgled opravdano reaktivno ponašanje usmereno prema drugim ljudima. Na taj način emocionalna stanja koja
zatim eruptiraju u tim drugim ljudima koje sam ja isprovocirao, takođe postaju poslastica dodata gozbi. To je „češanje“:

Sve dok otisci straha, besa i tuge u mom emocionalnom telu, nastali u detinjstvu, ostaju neintegrisani, ja sam organska
baterija koja sadrži latentan energetski naboj koji se u više navrata može aktivirati da bi obezbedio beskrajan izvor
energetske hrane za ona bića koja se hrane negativnom emocionalnom stočnom hranom.

Sve što energetski parazit treba da uradi jeste da strpljivo čeka na ivici mog energetskog polja sve dok moje energetsko
okruženje ne postane kompromitovano i/ili ranjivo. Tada napada. Postoje brojni načini na koje moje energetsko polje može
biti kompromitovano i/ili ranjivo:
• Tuđim reaktivnim ponašanjem uperenim prema meni („iskustvo glasnika“)

• Tako što ću se osećati „jadno“ i zbog toga emocionalno ranjivo.

• Tako što ću se osećati „super“ i zbog toga emocionalno neoprezno.

• Tako što ću biti fizički iscrpljen ili pod stresom.

• Tako što ću biti neispavan.

• Konstantnim izlaganjem medijima koji u meni izazivaju strah, bes ili tugu.

• Ulazeći u borbe sa drugim ljudima, u čijem fokusu se nalaze strah, bes ili tuga.

• Uzimanjem bilo kakvih supstanci koje veštački manipulišu mojim energetskim poljem, kao što su marihuana, alkohol,
duvan i sve hemikalije koje menjaju stanje svesti.
• U momentima jutarnjeg buđenja ili nakon popodnevne dremke, kad još nisam potpuno svestan.
Energetski parazit posmatra moje emocionalno telo kao što lav iz žbunja vreba krdo antilopa. U trenutku kad moja
emocionalna okolina postane ranjiva, sve što parazit radi je da me „ujede“. To radi na sledeće načine:

• Priča mi priču koju ja čujem kao ono što se pretvara da je zvuk mog unutrašnjeg glasa.
• Namerno konstruišući priču da je emocionalno odvuče na određen slučaj utiskivanja iz detinjstva koji je ostao neintegrisan.

Na primer, ako sam kao dete bio zlostavljan od strane muškarca, priča može teći na ovaj način: „kako su grozni svi
muškarci“, ili „kako izgleda da me određeni muškarac u mojoj blizini iskorišćava“ ili „kako izgleda da me određeni
muškarac u mojoj blizini uzima zdravo za gotovo“.
Priča će insinuirati da : „Vreme je da učinim nešto i da se zauzmem za sebe!“ i „Ja imam sva prava da to uradim!“ U
trenutku kad prihvatim priču, to je trenutak u kome sam zagrizao mamac, i u tom trenutku ja sam upecan. Ja tada
dobrovoljno preuzimam pričanje priče samom sebi. Jednom kad preuzmem ulogu pripovedača, energetski parazit se smesti
 pozadi u moje energetsko polje, čeka i posmatra kao neko ko je upravo postavio mišolovku.

Priča nikad nije istinita i absolutno nema činjeničnu osnovu, a ipak zvuči zaista uverljivo. Uverljiva je zato što vešto
meša emocije koje je prate. Pošto je ljutnja emocionalno disfunkcionalno stanje koje će najverovatnije inicirati spoljne
projekcije reaktivnog ponašanja, fokus priče je uglavnom na odjecima samopravedničke osvete. Vremenom, kao što je
porotu hipnotizuje brilijantan advokat, ova nas hipnotička i emocionalno manipulativna priča tera na akciju; mi
pokrećemo i ulazimo u reaktivno ponašanje čija namena treba da bude da nas osnaži da „se zauzmemo za sebe“ i „da nas
čuju“.

Tek kad smo reagovali na ovaj način, hipnotička magija počinje da se raspada i otkriva prazninu i izveštačenost svoje
iluzije. Ono što nas tako duboko frustrira jeste činjenica da se ova sekvenca dešava stalno iznova. I, svaki put kad
nasednemo i uđemo u to, uvek otkrijemo istu stvar: da naša priča nije bila istinita i da je naše reaktivno ponašanje bilo
neprimerno i neosnovano. Svaki put kad se to desi, zapanji nas činjenica kako uvek padnemo na istu glupu smicalicu. To
je kao da u trenutku skliznemo u nesvesno i probudimo se tek nakon što događaj prođe.
Razlog zbog kojeg smo uvek uhvaćeni nespremni i povedeni u nesvesnu reaktivnu vožnju, je dvojak:
• Prvo, mi nismo svesni neintegrisane emocije koju ova priča namerno hrani da bi je aktivirala, i kako je naša svesnost
usmerena ka njoj, mi ulazimo u rezonanciju sa nesvesnim.
• Drugo, prisutnost energetskog parazita i podmuklog načina na koji on manipuliše nama, ostaje nam skriven sve dok ne
razvijemo osećajnu percepciju, poznatu i kao „svesnost emocionalnog tela“.

Pogledajmo malo bliže šta su ti energetski paraziti:

Jeste li videli „ribu čistača“ kako čisti kitove i ajkule? Energetski, paraziti upravo tako izgledaju; zakače se i hrane se
energetskim poljem bilo kojeg bića koje ima neintegrisana disfunkcionalna stanja koja mi konceptualno nazivamo „strah,
bes i tuga“. Ti paraziti su stvoreni od strane straha, besa i tuge, i napravljeni su od straha, besa i tuge, te zato, da bi
nastavili živeti, moraju se hraniti na rezonanciji onoga što ih je stvorilo, a to su: strah, bes i tuga. Oni nemaju vlastita
emocionalna tela, te zato moraju „zaposesti“ naša da bi mogli postojati i dalje. Mogu samo da nas neprimetno vrebaju dok
je naša svest o emocionalnom telu smanjena; stanje u kome učestvujemo i podržavamo ga kroz svoje stalno suzbijanje
straha, besa i tuge koje je utisnuto u naše emocionalno polje u detinjstvu.

Poenta svega ovoga je da, sve dok se ne očistimo i time povratimo ravnotežu svom emocionalnom telu, ostajemo ranjivi i
podložni tome da budemo domaćini energetskim parazitima. Na sreću, kao što je već rečeno na početku ovog članka,
postoji jednostavna tehnika koja, kad se dosledno sprovodi, ne samo da čisti naše energetsko polje od ovih parazita, već
nas i osnažuje tako da postajemo neprivlačni kao „izvor hrane“. Čišćenjem ometajuće parazitske deformacije unutar našeg
energetskog polja, ova tehnika nam omogućava da ubrzamo naše ukupno emocionalno čišćenje.

TEHNIKA „VIDIM TE“ („I-C-U“)

Tehnika može da se primeni bilo kada, na bilo kom mestu, i pod bilo kakvim okolnostima. Njena snaga je u njenoj
doslednosti. Sastoji se od tri nenaporna koraka:

ZAUSTAVLJANJE. Najlakše ćemo „uhvatiti“ energetski entitet u trenutku „kad priča priču“: U trenutku kad primetimo da
započinjemo priču o „tome kako neko čini nešto pogrešno“ i „kako treba da im pokažemo neke stvari“, moramo
 odmah prestati pričati priču. Bez obzira na to koliko je priča uverljiva, bez obzira na to koliko prezentovani dokazi
pokazuju da „imamo pravo osećati se osvetnički i da imamo pravo preduzeti mere“, mi moramo „prestati pričati priču“.
Svaka priča koja nas ubeđuje da uđemo u reaktivno ponašanje, spada u kategoriju priča koje treba prestati pričati.

UVID. Momentalno moramo fokusirati svoju pažnju na „neprijatno osećanje ili prisustvo“ koje podupire priču: Ovo je
tačka u kojoj se ova tehnika razlikuje od Procedure Emocionalnog Čišćenja u PROCESU PRISUTNOSTI. Ni slučajno
nemojte potrošiti ni jedan trenutak pokušavajući otkriti identitet disfunkcionalne emocije. Jednostavno, koristićemo
sopstvenu svesnost, našu unutrašnju pažnju i osećajnu percepciju, da „pogledamo direktno u prisustvo entiteta“ u našem
polju. Pogledaćemo u taj entitet tako što ćemo ga „osetiti“. Lako ga je videti zato što je to nelagodno osećanje koje
podupire priču koja je pričana. Jednostavno pogledajte u toosećanje.

OBRAĆANJE. Tada ćemo reći: „Vidim te“. Koristite upravo ove reči. Ako se nalazimo među ljudima u trenutku kad se
osetimo energetski kompromitovani,ove reči možemo izgovoriti tiho,u sebi, ali čvrsto. Kad smo sami, ove reči treba da
izgovorimo naglas. Izgovaramo ove reči bez reaktivnosti, bez ikakvog negativnog naboja. Mi se obraćamo energetskom
parazitu kao stvarnoj činjenici.

„VIDIM TE“

Ono što ćemo odmah moći primetiti je, da u trenutku kad se obratimo toj neprijatnoj, podmetnutoj prisutnosti na ovaj
direktan način, „priča potpuno staje, a osećanje koje je podupire se zamrzava“. Zatim, ona nestaje iz naše svesnosti.
Ponekad se energetski parazit može čvrsto držati u pukoj neverici da smo u stanju „videti ga“ svojom svesnošću i da mu se,
u stvari, „braćamo sa punom pažnjom“. Ako nastavi da se čvrsto drži, mi nastavljamo da ga posmatramo, ponavljajući reči:
„Vidim te“. Ti energetski entiteti imaju moć „u nama samo onda kad ih ne vidimo“. Oni su kao provalnici u domaćinstvu,
koji veruju da je kuća potpuno prazna. Ako se u našoj kući nalazi provalnik zauzet krađom i ako mi, iz druge sobe,
izgovorimo: „Vidim te“, on će se uplašiti i pobeći. U trenutku kada parazitski uljez postane vidljiv, igra je gotova. U
početku, ovi će se energetski entiteti vraćati i iskušavati svoju sreću, zato što smo dugo,dugo vremena bili njihov izvor
hrane koji nije sumnjao ništa. To vraćanje je razlog zašto je doslednost imperativ u ovoj tehnici. Kad god nas parazitski
entiteti napadnu, moramo ih uhvatiti u „pričanju priče“, pre nego što postanemo odlučni u tom verovanju. Moramo se
suzdržati od preuzimanja pričanja priče i paziti da ne postanemo toliko hipnotizirani njome da zbog nje delujemo
reaktivno. Ova tehnika „zaustavljanja u priči“ brzo nas dovodi do otkrića:

Mi „gledamo stvarnim očima“ (igra reči u engleskom jeziku. Izraz „real eyes“- stvarne oči, zvuči vrlo slično izrazu
„realise“ – shvatiti) inicijalnog pripovedača, za koga smo dugo vremena smatrali da predstavlja naš vlastiti unutrašnji glas,
a zapravo je glas nametnika.

Shvatamo da je huškač u stvari šupalj glas, bez emocija, klinički, i ima skoro mehanički odjek. On nas samo vara u našem
verovanju da je on zapravo mi, jer:

• Predstavlja način na koji se mi obraćamo samima sebi.

• Koristi isti način izražavanja i rečnik kao i mi.

• Sadržaj priče koju priča je namerno povezan sa neintegrisanim emocionalnim stanjem u našem polju, i zato izaziva snažno
sazvučje sa kojim se mi možemo poistovetiti.
 Tokom dana doslednog „hvatanja“ parazita, primetićemo značajno poboljšanje naše energije. Parazitski napadi će i dalje
dolaziti, pa je potrebna naša stalna budnost, ali je celokupna igra „žmurke“ gotova. Tokom nedelja dosledne primene
tehnike „I-C-U“ otarasićemo se većine ovih energetskih uticaja i postići pojačan osećaj fizičke dobrobiti,mentalne jasnoće,
i emocionalne ravnoteže. Za uzvrat nam to pomaže da pojačamo fokus, i da imamo više uticaja na tekući zadatak:

Integrisanje disfunkcionalnog uticaja unutar našeg emocionalnog tela koji nas čini podložnima, na prvom mestu, na
parazitske napade.

Ova „I-C-U“ tehnika nije nova. Vekovima su je praktikovali Šamani širom sveta, kao sredstvo oslobađanja od ranjivosti sa
kojom se suočavaju svi ljudi koji imaju emocionalne otiske. Iz perspektive Šamana, ova tehnika sastoji se iz tri različita
dela:

• Uhođenje: To je kada upravljamo našom svesnošću kroz „osećajnu percepciju“, kao sredstvom za obraćanje pažnje na to
„kako i kada ovi parazitski entiteti napadaju“; mi uhodimo sebe i parazitski entitet, beležeći precizne okolnosti u kojima
smo podložni ovom energetskom lopovluku. Šta je sa stanjem našeg ličnog energetskog polja koje nas čini ranjivim? U
kom periodu dana i noći i u kakvom stanju je naše biće, kada parazit napadne? Čin „uhođenja“ ne samo da nas budi ka
širokim opsezima uslova koji vode u ranjivost, već nam, takođe, pruža i uvid o identitetu predatora.

• Lov na moć: To je „Vidim te“aspekt ove tehnike. Ovaj pristup „gledanja sa svesnošću“ skreće pažnju na parazitske
entitete; mi ih lišavamo moći koju imaju nad nama: oni predpostavljaju da su za nas nevidljivi. Sad mi lovimo
njih unutrašnjim ili spoljašnjim priznavanjem njihovog prisustva u našem energetskom telu. U trenutku kad primenimo alat
„u vidnom polju („in-sight“)“ (još jedna igra reči: insight = uvid, in-sight = u-vid = unutrašnji vid), mi postajemo manje
podložni uticaju njihove taktike hipnotičkih imitacija i emocionalnih „podstreka“ (opet igra reči po zvučnosti: in-sight
slično zvuči kao i incite).

• Sakupljanje znanja: Postajući svesni prisustva ovih parazitskih entiteta i preduzimajući korake kojima povećavamo svoju
neprobojnost, stičemo iskustveno znanje o mehanizmima sopstvenog energetskog sistema. Učimo kako odgovorno
upravljati našim energetskim sistemom. Ovo u isto vremebudi svesnost emocionalnog tela kao i „uvid (in-sight =
unutrašnji vid)“. U tom svetlu, ova energetska prisustva transformišu se iz parazita u saveznike; umesto da se na nama
hrane, služe nam kao sredstvo za povećanje naše svesnosti.

Na kraju, kroz osećajnu percepciju, alat emocionalnog tela, postajemo toliko napredni u našim energetskim
posmatranjima, da možemo ući u sobu punu ljudi i „videti“ prisutnost ovih entiteta oko drugih ljudi. Ova svesnost
momentalno dovodi do toga da se entiteti povuku od nas, te da se odmah otkače sa ljudi koji su nam blizu, a čijom
energijom se pokušavaju hraniti ti paraziti. Ovo nam omogućava da preduzimemo još jedan presudan korak ka bi postigli
mir za kojim tragamo u svetu.

Nemojte biti poklonik straha.

Nemojte biti poklonik besa.
Nemojte biti poklonik tuge.
Budite u vidnom polju Ljubavi.

DEO II:
 ZARONIMO DUBLJE- Sada kada imamo vežbu koja nam omogućava čišćenje od prisustva
energetskih parazita u našem polju, možemo zaroniti dublje u ovaj razgovor...

Šta su zapravo ovi entiteti, odakle dolaze i kome služe? Odgovori na ova pitanja, za mnoge od nas, nisu lako svarljiva. Ovi
parazitski entiteti su pešadija tri boga koja pokreću fizički svet iz emocionalne (astralne) oblasti. Ovi bogovi imaju mnogo
imena, ali najčešće su to: „strah“, „bes“ i „tuga“.

Iako, možda, do sada niste mislili o „strahu“, „besu“ i „žalosti“ kao o bogovima, kao o ličnostima, odnosno kao o
„božanstvima“, ipak ih dobro poznajete. Ako ste čovek, oni će svoje prisustvo često vama pokazivati. Ali samo zbog našeg
manjka svesnosti emocionalnog tela, a samim tim i astralne vizije koja dolazi sa osećajnom percepcijom, mi ne možemo
videti ta „osećanja“ onakvima kakva ona zaista jesu - božanstva koja hrane i vladaju čovečanstvom kroz frekvenciju
patnje. Ceo njihov trik se sastoji u tome da urone svoje prisustvo u tkanje našeg ljudskog iskustva, bez da smo mi i malo
svesni njihovog postojanja. Međutim, oni stvarno postoje, i ne samo to već se svi mi klanjamo njima poštivajući ih.

Kad god delujemo iz straha, besa i tuge, kao sredstvima za postizanje promene u našem iskustvu, mi se klanjamo na
oltaru ova tri boga, i tražimo njihovu pomoć da „izmenimo“ naše okolnosti. Mi im nudimo naše molitve.

Većina nas predano obožava ove bogove, ne shvatajući uopšte da smo postali njihovi učenici. Ovde, na Zemlji, nit
njihovog postojanja je ono što tka samu tkaninu od koje je sačinjeno naše takozvano „civilizovano“ ljudsko iskustvo.
Sistemi koje mi nazivamo „politika“, „organizovana religija“ i „trgovina“, poslušno se klanjaju ovim bogovima.
Najpopularniji medij na svetu je pobožan pratilac ovih bogova. I, najvećim delom, Meke zabave, kao što su Holivud i
Bolivud, su pijuni u nevidljivim rukama ovih božanstava.

Ovi bogovi nemaju svoja vlastita emocionalna tela, pa žive od naboja stvorenog kolektivnim, neintegrisanim,
emocionalnim ranama. Sva ljudska mizerija leži na stolu za kojim oni obeduju, a ovu gozbu omogućava energetska struja
pomoću koje oni upravljaju i manipulišu ljudskom percepcijom. Ipak, oni nemaju stvarnu moć osim one koju crpe iz naših
energetskih rana, osim one koju smo im mi sami dali kroz svoje nesvesno ponašanje. U trenutku kada počnemo koristiti
alat svesnosti da bi naše emocionalno telo doveli u stanje ravnoteže, prestajemo da im budemo hrana;
kroz obuzdavanje i pronicljivost mi smo u stanju da koristimo svoju energiju da bi napajali gorivom naše vlastito stanje
bića.

Ovi bogovi zavise od našeg stanja nesvesnosti i mizerije, i na dubljem nivou, „naša nesvesnost u vezi naše bede“ je
ono što ih je stvorilo i što ih održava.

Sada oni paradiraju kao „naši bogovi“, radeći šta god je potrebno ne bi li nas sprečili da shvatimo istinu o tome ko smo i
šta smo: vibraciona bića stvorena na sliku pravog i jedinog Boga: LjUBAVI. Svi smo čuli za izreku: „Kako gore, tako i
dole (Kako na nebu, tako i na Zemlji)“. Baš kao što i mi uzgajamo domaće životinje za hranu, isto tako i božanstva
„strah“, „bes“ i „tuga“ uzgajaju sadašnje ljudsko iskustvo za svoju ishranu. Ovo postižu držeći našu pažnju okrenutu ka
spoljašnjem svetu, pa nismo svesni svog emocionalnog tela, a samim tim i dela koji emocija igra kao uzročni aspekt
kvaliteta našeg ljudskog iskustva.

Bez svesnosti emocionalnog tela, ne možemo sagledati „energiju u pokretu“ (emociju, prim.prev.). Zbog toga mi ostajemo
slepi za energetske veze između uzročne tačke stanja energije u našem emocionalnom telu, uticaja koji to uzročno stanje
ima na funkcionisanje našeg mentalnog tela, i, na kraju, posledica funkcionisanja mentalnog tela se manifestuje na naše
fizičke okolnosti.

Budući da smo i dalje tupi da shvatimo fundamentalne energetske okolnosti koje leže u osnovi svih misaonih obrazaca, mi
pogrešno verujemo da „misao stvara“.

U ovom stanju opažajnog slepila, mi automatski predpostavljamo da je spoljašnji svet „nešto što nam se dešava“, te da zato
mi nismo lično odgovorni za kvalitet našeg ljdskog iskustva. Prema tome, ponašamo se „bezdušno“, misleći da možemo
promeniti naše iskustvo prilagođavanjem našeg načina razmišljanja ili preuređenjem naših fizičkih okolnosti. Ova greška
u opažanju vodi nas u pogrešno ponašanje zvano „Potraga za srećom“ – uzrokom sve ljudske bede. Sve dok verujemo da
„ono što se dešava tamo napolju nema nikakve veze sa onim što se dešava u nama“, mi smo plen za zabavu bogova, sto
ukrašen finim escajgom i posuđem mentaliteta žrtve i pobednika.

Da bi se održala ova eksternalizacija naše svesti, i stoga ova opažajna greška, ova tri boga konstantno podstiču
emocionalni haos. Mi ne možemo videti ovo namerno energetsko podsticanje jer, bez svesnosti emocionalnog tela, mi ne
možemo sagledati šta se dešava u našem vlastitom emocionalnom telu, a time ni odraz ove aktivnosti u svetu koji nas
 okružuje.

Ovaj podsticani emocionalni haos, zatim, kanališe svoj put kroz naše mentalno telo u naše fisičke okolnosti; tačka u kojoj
smo postali svesni njega, te zato i ulazimo u interakciju sa njim. Mi zatim reagujemo na taj unutrašnji emocionalni haos
pokušavajući preurediti naše fizičko iskustvo tog haosa; pokušavamo „napraviti uzročne promene stalnim petljanjem sa
ishodom“. Ovo se naziva „nedelotvorno ponašanje“, ponašanje koje-utiče-na-sve-vas (opet slična igra reči „in-effect-u-al
= koje-utiče-na-sve-vas“ zvuči slično kao i „ineffectual = nedelotvorno, beskorisno, prim.prev.). Naravno, jedini ishod
ovog besmislenog ponašanja je beda. Naša beda je onda hrana za gozbu.

Bezbrojne generacije bile su bezazlen izvor hrane, svesno uzgajan poput organski napunjenih baterija koje, kad se
energetski aktiviraju, obezbeđuju beskrajan negativan emotivni naboj za hranu.

Negativan emocionalni naboj je ono što drži „negativnost glavnim“ (opet vrsta igre reči: in charge = biti glavni, dok
charge takođe znači naboj).

To je taj emocionalni naboj koji nas tera da „tražimo pozitivno“. Prema tome, zavedeni smo iluzijom polarizovane
svesnosti, stanje bića koje održavamo i podržavamo kad god uđemo u reaktivno, samo-pravedničko ponašanje, i kad god
započnemo „Potragu za srećom“.

Dečije utiskivanje strašnih iskustava je deo „parazitskog programa“ koji su instalirala ova tri nesveta božanstva. Kada je
ostvareno emocionalno utiskivanje, naše emocionalno telo postaje nosilac neintegrisanih iskustava, koji su, zatim,
nesvesno prosleđeni, kao tetovaže, našoj deci. I tu parazitski entiteti, energetske buve i krpelji, stupaju na scenu: ova
neintegrisana emocionalna iskustva, utisnuta još u detinjstvu su, zatim, svesno napadnuta i aktivirana od strane ove
„energetske pešadije“, baš kao što ovčarski pas tera ovcu u stado.

U periodu između sedme i četrnaeste godine, ovi parazitski entiteti se naseljavaju u nama i prave sebi dom u našem
energetskom polju. Tokom ove faze, između sedme i četrnaeste godine, naša svesnost emocionalnog tela je takođe
namerno ugašena. Bez svesnosti emocionalnog tela mi ostajemo slepi na pokrete parazitskog prisustva u našem „carstvu
energije u pokretu“, poznatom i kao „naša emocionalna stvarnost“ i kao „astral“. Do naše 21. godine, oni su već proveli
toliko mnogo vremena sa nama, da mi počinjemo smatrati da je njihovo prisustvo zapravo mi sami.

Ova parazitska pešadija ne samo da se održava hraneći se emocionalnom zbrkom koju su pokrenuli svojim
hipnotičkim pripovedanjem, već takođe služi i tri božanstva nazvana „strah“, „bes“ i „tuga“ koristeći priče da nas
gurne u reaktivna ponašanja čija je svrha da izazovu emocionalni poremećaj i u drugim ljudima.

Zbog toga što smo od detinjstva trenirani da postanemo zavisni od ponašanja koja će uspavati i kontrolisati naš strah, bes i
tugu, čime suzbijamo našu svesnost emocionalnog tela, mi smo percepcijski slepi; nemamo „u-vid“. Zbog toga
predpostavljamo da su činovi besmislenog nasilja i rata počinjeni u ovom svetu prouzrokovali naši sunarodnici, ljudi. Ono
što još uvek nismo „shvatili“ je da su pojedinci i grupe ukuljučene u ovo reaktivno ponašanje jednostavno „poverovali u
priče koje su im ispričane“, priče koje su energetski usklađene sa njihovim vlastitim utiskivanjem iz detinjstva, priče
zbog kojih su oni hipnotički reagovali. Uzrok svih naizgled besmislenih činova nasilja u ovom svetu su „strah“, „bes“ i
„tuga“, bogovi kojima se klanjamo. A snaga sa kojom ovi bogovi vladaju zasniva se na našoj nesvesnosti snage koju
imamo u svojim srcima.

Zbog toga se autentično oslobođenje i istinsko samo-osnaženje može ostvariti samo kroz „čišćenje emocionalnog tela“,
prilagođavanje našem ljudskom iskustvu koje istovremeno budi svesnost emocionalnog tela. Buđenje svesnosti
emocionalnog tela je buđenje „astralne vizije“, sposobnosti da se sagleda uzrok kvaliteta našeg ljudskog iskustva. To je taj
energetski „u-vid“ koji nam otkriva da trenutni bogovi ovog sveta nisu Bog, oni su jednostavno „energetska božanstva koja
paradiraju kao da su bogovi“.

Ovi bogovi nam dozvoljavaju da na ovoj planeti radimo šta god poželimo.

Dozvoljeno nam je da dostignemo svoje oslobađanje kroz bilo koji od mnoštva varljivih „programa“ koje su nam
oni obezbedili. Tu ubrajamo: mnoge složene duhovne puteve koji nas navodno vode ka „prosvetljenju“, mnoge
profesije koje nas vode ka finansijskoj slobodi kroz zadivljujuće bogatstvo, mnogo mogućnosti za dostizanje
„sreće“, kao što su romansa i brak, mnogo mogućnosti za postizanje ugleda i bogatstva preko popularnosti i slave, i
naizgled bezbrojnih mogućnosti za dostizanje „opojnih“ vrhunaca predpostavljene moći i značaja među
mnogobrojnim različitim religijskim, političkim i trgovinskim organizacijama.

Dozvoljeno nam je da radimo šta god želimo, sve dok se ne probudimo ili dok ne priđemo „srcu stvari“. Možemo
postati šta god želimo i raditi šta god želimo, sve dok ne bežimo sa farme.
 Autentično oslobađanje od toga da budemo „uzgajani kao organska baterija čija je svrha obezbeđivanje energetske hrane
za bogove“, može se dostići samo kroz aktiviranje svesnosti emocionalnog tela. To podrazumeva preuzimanje
odgovornosti za kvalitet našeg emocionalnog iskustva. Koračanjem po unutrašnjem putu i preuzimanjem odgovornosti za
stanje našeg srca, mi automatski budimo za drugo otkrovenje:
Ova tri nesveta boga, koliko god moćni da nam se predstavljaju, nisu ništa bez naše odanosti njima. Jednostavnim
izgovaranjem „Vidim te“ prisustvu njihove parazitske pešadije, mi momentalno i bez napora činimo njihove „anđele pakla“
nemoćnim. Bez ovih „anđela pakla“ koji nas guraju u nesvesno reaktivno ponašanje, mi smo u stanju svesnije i efikasnije
se baviti zadatkom čišćenja našeg emocionalnog tela od neintegrisanih dečijih utiskivanja koja nas čine lovinom. Kažemo:
„Vidimo vas, čujemo vas, ali vam više ne verujemo“.

Prvo čišćenjem svog emocionalnog polja od ovih energetskih parazita, a zatim dovođenjem naše svesnosti u autentično
stanje našeg emocionalnog tela kao sredstvom za integrisanje našeg dečijeg utiskivanja, mi prestajemo biti bezazlen izvor
hrane. Mi tada oslobađamo i svoju porodicu, a kroz naš primer, i sve čiji se putevi ukrste sa našim. To je putovanje kroz
čišćenje emocionalnog telakoje nas vodi direktno u „suštinu stvari“, buđenje pravo u iskustvo da je „jedini istinski Bog –
LJUBAV“, i da smo svi mi sačinjeni prema slici tog Boga.

U tom svetlu, ovi energetski paraziti i njihova tri boga zvana „strah“, „bes“ i „tuga“, držeći nas zarobljene sve dok ne
budemo spremni preuzeti odgovornost za kvalitet našeg iskustva, bespogovorno služe čovečanstvu. Samo oni od nas, koji
su spremni da uđu u svoje srce, bez obzira na sve, spremni su da otkriju energetski prolaz koji vodi u autentično
oslobađanje.

Otkrovenje koje nas čeka na kraju tog energetskog prolaza je sledeće: Ne moramo se klanjati iluzornoj verziji koju
propagiraju ovi bogovi, a u vezi je onoga što nam je potrebno da uđemo u raj – oni kažu da treba prvo da umremo. Mi smo
iskustveno otkrili da je za ulazak u raj SADA, potrebno otvoriti oči srcu tako da možemo „videti pravim očima“ da smo
već tu, sada, zauvek, i ono što čini da se ovo nebesko iskustvo prikaže kao „pakleno“ je naše nesvesno postojanje u tom
iskustvu. Osvetliti svu ovu tamu je lako kao „pojaviti se“, obratiti pažnju i reći:

„Vidim te“.

Nemojte biti poklonik straha.

Nemojte biti poklonik besa.
Nemojte biti poklonik tuge.
Budite u vidnom polju Ljubavi.