JOGA - JEDAN DRUGAČIJI PRISTUP

 
JOGA predstavlja znanje o jedinstvu, o jedinstvu sa Božjom Istinom, sa sveprisutnom svešću.
Kaže se da je jogu dao inteligentnim bićima radi njihovog duhovnog razvoja i sprečavanja patnje
sam bog Šiva. I Šiva i jeste obično prikazan u stanju samadija u jogijskom položaju. 

Danas je u svetu “joga” dosta proširena a ima tako malo prosvetljenih i onih koji su adepti u jogi.
Zašto je to tako? Kada pomenete reč joga ljudi prvo što pomisle (a neki  misle da je joga samo to),
pomisle na razne asane ili ti položaje koji se praktikuju radi održavanja tela zdravim. Međutim, to
predstavlja jedan zanemarljivo mali deo (naravno ne i nevažan) onoga što joga zaista jeste. Joga
pre svega predstavlja duhovni razvoj i svi oni joga položaji služe da bi telo bilo zdravo i da bi
moglo bez problema da sedi mirno sat, dva... i da se praktikuje razvoj duha. Tu dolazimo do
pitanja šta je to duh i duhovni razvoj. Prvo da vidimo šta to nije. Duhovni razvoj nije razvoj uma, to
nije razvoj psihe, emotivnih ili mentalnih konstrukcija i sposobnosti. Dakle, izuzmite fizičko telo,
emotivno telo, mentalno telo, idejno telo. Sklonite osećanja, misli i ideje. Šta je ono što ostaje
ostaje duh čovečji. Ostaje svest koja postoji i kada svih onih prethodnih kategorija nema. Ta
samosvest je jedino što nas direktno povezuje sa Bogom, sa Sopstvom. Dakle duhovni razvoj je
razvoj samosvesti koja raste da bi se jednog dana transformisala u samosvest univerzuma, u
božansku svest. Dakle metod je prost budite samosvesni u toku dnevnih aktivnosti, meditirajte na
tu svest uz pomoć same te svesti. Na samom izvorištu samosvesti tj. osećaja “JA JESAM” se
nalazi Sopstvo, naše istinsko biće, cilj duhovnog razvoja. Neko će reći da je to veoma prosto i
možda da odmah krene sa primenom toga u praksi. To je u redu ali pre toga ili možda još bolje
paralelno sa ovakvim direktnim pristupom potrebno je čišćenje na različitim nivoima i praktično
sve tehnike istinske joge su pre svega tehnike čišćenja koje će omogućiti povećanu svest i u toku
dnevnih aktivnosti. Zna se da je stanje prosvetljenja, jogijski samadi takozvano stanje bez misli,
bez uma. Ali ako kažete nekome da bude bez misli to je teško ostvariti, pa čak i ako uspe da za
izvesno vreme bude bez misli u stvarnosti će biti da je njegov um prekriven tamasom (jednom
od tri gune materijalnog sveta), dakle um će postojati ali biće mračan i ustanju kada se misli
ne primećuju ali one i te kako vrve u podsvesnom. Stanje meditacije je predvorje samadija i to je
stanje kada nema borbe sa umom i kada je u većoj meri prisutno stanje satve (satva je jedna od tri
gune koja je poželjna za duhovni razvoj). U tom stanju bilo da ima misli bilo da ih nema one ne
uznemiravaju posmatrača. On se nalazi na nivou iznad uma, na nivou mirne svesti. Ako vas neko
pita da li ste imali neke misli prilikom takve meditacije vi ćete znati da ste ih imali ali u tom
momentu one vam nisu odvraćale pažnju. To je kao kada npr. sedite u sobi i slušate neku divnu
1
muziku i neko vas posle pita da li je u sobi bio sto, stolica, cveće na stolu... vi ćete reći da su te
stvari bile i znate da su bile ali vam ni jednog momenta pažnja nije bila usmerena na njih, pažnja je
bila na objektu interesovanja – muzici. Naravno, posle više prakse meditacije misli će biti sve
manje i manje i na kraju ćete ući u stanje bez misli, ali to neće biti “mračno” stanje već nekako
prozračno stanje slobode i neopisivog blaženstva, što u tom momentu i nećete moći da to vi
kažete jer neće biti onog koji će da kaže da on to doživljava jer objekat, subjekat i sam proces
koncentracije postaju jedno. Dualnost postoji ispod tog stanja, ispod Satćitanande (postojanja-
znanja, svesti, blaženstva). Koji je problem što nismo u tom prirodnom stanju bića, što nismo u
tom stanju koje je istinsko postojanje. Problem su identifikacije – poistovećivanja.
 
Joga je čišćenje
Zbog postojanja individualne samosvesti-ega u intelektu nastaje ideja o tome da je ego pravo
postojanje ali i da je propadljiv. Otuda nastaje strah i usled njega različite odbrane ega koje
uključuju um sa svojim emotivno-mentalnim konstrukcijama u kojima su uključene razne misli i
osećanja poput mržnje, besa, antipatije, simpatije, bola, zadovoljstva, briga itd. Ovim se vidi kako
nastaje patnja. Prva stvar je neznanje, a usled njega ide poistovećivanje sa egom, konstrukcijama
uma i telom. To poistovećivanje izaziva egoizam i odbojnost prema stvarima koje su nam
neprivlačne, a privlačnost prema tzv. prijatnim stvarima (po terminima uma). Sve ovo je razlog za
patnju, nesreću od koje želimo da se izbavimo. Joga je, dakle, čišćenje od onoga što nismo da bi
na kraju ostalo ono što jeste. Veliki problem je što su se ljudi poistovetili sa umnim
konstrukcijama i što misle da su to oni i da to čini njihovu ličnost... To svakako čini njihovu
spoljašnju ličnost ali to nisu zaista oni. Čak i kada bismo im sklonili neku konstrukciju koja i nije
njihova već nametnuta od strane nekog demonskog bića mnogi bi osetili kao da je nestao deo
njih. 

Kako se rešiti negativnih umnih konstrukcija i kako one uopšte nastaju? 

Uzmimo primer da vam neko opali šamar. U tom momentu, a zbog poistovećivanja sa telom,
nastaje osećaj mržnje i besa prema osobi koja je to uradila. Ako je emocija bila jaka može biti
stvoreno poluinteligentno biće (tzv. larva ili negativni elemental u magijskoj terminologiji) koji će
vas nakon izvesnog vremena nanovo i nanovo terati da mislite o tom nemilom događaju čime ćete
opet stvarati emociju od koje je larva nastala i tako je hraniti. Kada postane gladna tj. sa
smanjenom energijom eto je opet da vas podseti da treba da je hranite. Drugi primer - postoji
pojava da ste uvek besni na pojavu kada vam neko od bližnjih uradi ili ne uradi nešto. Treći primer
– alkoholičar ste i pijete i ne možete da se zaustavite iako svesno znate da vam alkohol ne prija ali
kada počnete da pijete ne možete da se zaustavite, a ne znate da se na vašu auru zakačio nesrećni
duh bivšeg alkoholičara koji vas tera da pijete da bi zadovoljio svoju želju za uživanjem opijata jer
nema fizičko telo ali to ostvaruje preko onoga ko ima. Četvrti primer – javljaju vam se misli o
samoubistvu, ubistvu ili nekoj nesreći...i čudite se kako uopšte mogu da vam se jave ovakve misli,
a i ne znate da one i nisu zaista vaše već nametnute od nekog demona a vi ste ih prihvatili kao
vaše vlastite. 

Ovakvih primera ima dosta ali je ključna jedna stvar, a to je da se svi ti “otelotvoreni bolovi”,
negativne misli i osećanja, negativne umne konstrukcije (nuk) mogu rešiti svešću, budnom
pažnjom i saznanjem da to nismo mi. Kada vam se npr. javi bes zbog toga što je neko nešto uradio
ili nije uradio (i to vam se stalno javlja u sličnoj situaciji) jednostavno postanite svesni toga,
postanite svesni da to niste vi. Reakcija će nestati. Sledeći put će biti slabija i svaki naredni put
biće sve slabija i slabija da ćete na kraju biti svesni toga na nivou dok se bes još nije ni pojavio i
da možete to da kontrolišete da se uopšte ne pojavi ili da se i pojavi ako je to vaš izbor. Na kraju
besa neće biti ni u zametku – bol je umro. Ali posao nije završen ostali su drugi nukovi,
recimo nuk brige koji je možda čvršći od nuka besa. U vezi sa tim, negativne misli koje vam se
javljaju su uglavnom podstaknute i došle od spolja (nalazimo se, naročito u gradovima u moru
osećanja i misli), a vrlo često od strane demonskih bića koje se hrane negativnim emocijama. Kod
primitivnijih ljudi koji inače imaju takve misli i emocije tu je potreban samo mali podstrek i eto
gomile negativnih emocija, ali kod nekih koji nemaju baš tako “niske strasti” oni pucaju na neke
osnovne instikte (strah od smrti, gubitka...) pa njima mogu da se jave ideje o samoubistvu ili
nekim nesrećama. Ovim nisam rekao da samoubice nisu imale niske strasti već da se i kod ljudi
koji nikada neće izvršiti samoubistvo i koji su relativno čisti od “nižih” stvari javljaju misli poput
strašnih stvari koje bi mogle zadesiti njih ili njihova voljena bića. Znajte samo jedno – to nisu vaše

2
misli (pa kako biste, pobogu, vi želeli nešto loše vama ili vama dragim bićima), vi ste samo bili
pogodan supstrat da demoni vrše svoju funkciju. Ali nemojte da mrzite demone – time biste im
samo dali hranu. Oni, kao što rekoh, vrše svoju funkciju i oni su tu, verovali ili ne, u svrhu našeg
razvoja. Upravo njihovim prevazilaženjem mi se razvijamo. Koje je rešenje za gore navedene
negativne pojave. Neprikosnoveno i savršeno u dejstvu je da kada vam se javi neka takva misao
jednostavno kažete: “To nije moje”. Zapamtite dobro TO NIJE MOJE, jer videćete kako će
negativna misao momentalno nestati i kako će vremenom sve manje i manje takvih misli dolaziti
kako vam se samosvest povećava. Na kraju će odustati od vas, niste im više interesantni a oni su
ispunili svoju funkciju. Ali, budite uvek oprezni. Ne postoji stanje kao status kvo. Ili je nazadovanje
ili napredak. Ako prestanete sa jogom sledi pad, ako i dalje redovno radite i razvijate svest
neslućene su mogućnosti za napredak. 

Čišćenje fizičkog tela (uključujući i njegov bioenergetski deo) postiže se zdravom ishranom,
gladovanjem, vežbanjem, gde spadaju i jogijske asane, mudre i bande - telesno umni
položaji. Pranajama čisti, telo ali i um. Tehnike buđenja vitalne energije i praćenja njenog toka su,
takođe, odlične i za telo i um (vidite knjigu "Probudite isceljujuću energiju kroz Tao"). Ponavljanje
mantre ili Božjeg imena je fantastično sredstvo za čišćenje umnog sadržaja i omogućavanje
nesmetane koncentracije, a kasnije i stvarne meditacije (vidite knjigu "Smrt smrti"). Individualno
će nekome odgovarati pristup ponavljanja Božjeg imena, a nekome drugom put energije. Nekome
pak odgovaraju obe stvari. Generalno su u krija jogi prisutna oba principa. Na stranici "Knjige" se
nalazi mnoštvo knjiga koje obrađuju ova čišćenja. Patanjđali je objasnio da joga ima osam grana
- više o tome.  

Pošto čovek funkcioniše u ovom svetu dok se ne dođe do stanja prirodnosti čovek ima umne
konstrukcije ali umesto negativnih nukova može da stvori pukove – pozitivne umne konstrukcije.
To se postiže svesnim programiranjem uma. Tu spadaju pozitivne sugestije, afirmacije, molitve...
Međutim jednoga dana, ako hoćemo da zađemo s one strane pojavnog postojanja, moramo da se
odreknemo i tih pozitivnih konstrukcija jer to su opet stvari uma a um je samo sredstvo za
funkcionisanje u svetu, a ne naše najunutarnjije biće koje tražimo. Zamislite pustinju i pored nje
rajski vrt sa svim drvećem i voćem koje postoji u njemu a u samom centru vrta izvor života koji
daje vodu života svim bićima u vrtu. Ako krenemo stazom zla, stazom podržavanja nukova bićemo
u pustinji i jurićemo fatamoragne misleći da su one sreća a tamo ništa neće biti osim prolaznih
zadovoljstava. S druge strane ako krenemo stazom dobra doći ćemo u vrt sa svim tim divotama i
ako se približavamo centru one će biti sve lepše i činiti nam sve veću i veću radost. Ali ako se
vežemo za njih (vezivanje za plodove dobra, za sidije ili jogijske moći i za rajska uživanja) nećemo
spoznati vodu života. Zato se moramo odreći i svih tih “dobrih” stvari da bismo spoznali život u
korenu, Sopstvo. Tu sada postoji jedan problem. Čak i kada se odreknemo svega toga, kada
usavršivši stanje meditacije na samosvest (najviši objekt meditacije u savikalpa samadiju) uđemo
u stanje bez misli – asampragjata samadi, mi smo tamo kao izgubljeni. Ne interesuju nas rajski
plodovi ali nemamo nikakvu želju da se pomerimo i odemo do izvora životvorne vode. Tu sada igra
ulogu prosvetljeni guru, učitelj koji je doživeo Sopstvo u svoj svojoj veličini i koji može da nas
uhvati za ruku i odvede do izvora u vrtu. Tek kada se napijemo od te vode mi smo spoznali život i
svest koja postoji svugde i što nema mesta gde je nema. Ušli smo u nivirkalpa samadi, božansko
stanje svesti. Posle toga možemo i da igramo ulogu u svetu, da jedemo voće sa nekog od drveta
ali uvek znamo da je sok u tom voću potekao od izvora života i takva uobličena zadovoljstva
nemaju više moć nad nama. Dakle, prvo vedanta (znanje) pa onda sidanta (moći), u suprotnom
postoji znatna mogućnost zloupotrebe. 

Postoji stanje koje nadilazi i nivirkalpa samadi a to je sahađa nivirkalpa samadi – prirodno stanje,
spontana ekstaza. Ostvarenje koje se nastavlja bez prekida čak i kada postoji angažovanje u
spoljnim aktivnostima. Unutrašnje Ostvarenje je spušteno u telo i jogi živi u oba sveta u punom i
trajnom prosvetljenju. On je đivanmukta, oslobođen iako živi u telu.