M.

Klajn je govorila o subjektivnom dozivljaju objekta, ali nikada nije govorila

da li subjektove projekcije imaju dejstvo i na objekat.

BIONOVA TEORIJA
Bion je bio jedan od najcuvenijih britanskih psihoanaliticara.On je projektivnu
identifikaciju prosirio na taj nacin sto je rekao da ona nije samo mehanizam od-
brane vec i prvi,primitivni oblik komunikacije izmedju majke i njene bebe,i
preko tog mehanizma se odvija neverbalna komunikacija.To se desava na taj na-
cin sto beba jos od pocetka svog zivota ima neki rudimentalni osecaj za real-
nost,po kome osecanja koja su mu teska i koje ne zeli da ima,zeli da ima nje-
gova majka.Na taj nacin projektivna identifikacija kao omnipotentna fantazija
postaje realistican fenomen.Kao realistican fenomen,ona se ispoljava kroz po-
nasanje deteta kojim dete kod majke izaziva ona osecanja kojih zeli da se oslo-
bodi.Npr.beba koja je gladna,placem u pocetku izaziva relativno slabu reakciju
kod majke,jer ona zna da beba moze da saceka.Kako bebin plac postaje intenzi-
van,pracen strahom i panikom,i mama dozivljava istu paniku i strah koju dozi-
vljava dete(ako je receptivna za decije stanje svesti???) - identifikuje se
sa osecanjima svoje bebe,i ta identifikacija predstavlja bazu da ona preduzme
odredjenu akciju kako bi se beba zadovoljila.Ukoliko majka nije u stanju da
razume i prihvati projekcije deteta,dete ce ostati u jednoj takvoj emotivnoj
situaciji u kojoj njegova osecanja nisu modifikovana,i onda ono pribegava pro-
jektivnoj identifikaciji sa pojacanom zestinom i ucestaloscu,i vise ne koristi
ovaj mehanizam u cilju komunikacije.I tu dolazimo do dve distance:
1.projektivna identifikacija kao normalan fenomen koji sluzi komunikaciji
(preverbalnoj komunikaciji majke i deteta)
2.patoloska projektivna identifikacija koja sluzi detetu za evakuaciju nepodno-
sljivih osecanja koja ima,i iskorenjenje svesnosti o sebi i objektu.
Dete ne moze da podnese svoju unutrasnju realnost,svoje tajne potrebe,i svoj
EGO cepa i projektuje spolja kako ne bi moralo da zna za ta nepodnosljiva ose-
canja.Istovremeno,ono cepa i deo EGA koji percipira ovu zastrasujucu unutrasnju
realnost.Stvar je u tome da se o onom sto je unutra ne zna nista.To stanje u
kojem je dete Bion naziva minedless.Npr.slucaj decaka koji je od 8 ujutru do
kasno popodne mirno mogao da lezi u krevetu - kako je moguce da dete nema ni-
kakve potrebe(niti je gladno,niti zedno,niti mokro) osim da sve vreme gleda u
nesto???Ono sto se desava jeste da dete,umesto da komunicira svoje unutrasnje
stanje,pronalazi aparat koji oslobadja od losih osecanja.U stvari,kod ovog de-
teta dolazi do fragmentacije svih senzacija iz culnih organa koje bi mogle da
donesu vest o zastrasujucoj spoljasnjoj i unutrasnjoj realnosti.I onda mozemo
da kazemo da dete verovatno koristi to kao kanal,kroz koji se odvija projekcija
unutrasnjih osecanja u spoljasnje objekte.Dete umesto majke koja nije prisutna
pronalazi neki spoljasnji objekat u koji odlaze njegove neprijatne senzacije.
Npr.kod dece u Zvecanskoj moguce je primetiti autoerotske i autoagresivne radnje.
Jedna od autoerotskih radnji,odnosno jedan od poremecaja pokreta,je rocking.
Rocking u stvari predstavlja nacin da se dete rastereti i oslobodi od svojih
neprijatnih senzacija koje dolaze iz organizma i da se prosto ogradi - da ne
zna sta mu se desava,da nema ideju ni o spoljasnjoj ni o unutrasnjoj realnosti.
Pritom moze da se izgubi i osecanje za bol.Time dolazi do praznjenja napetosti,
do cepanja EGA i perceptivnog aparata.
Deca u Zvecanskoj su jednostavno prestala da komuniciraju,jer plac ne vodi ni-
kud,nema ko da na njega odgovori.Istovremeno,moze se zapaziti i autoagresivna
radnja lupanja glavom o zid.Glava je izvor misli,osecanja,percepcija,i onoga
sto je spolja i onoga sto je unutra.Ta deca ne zele da znaju sta se dogadja.
Upravo zato sto nema majke koja moze da se pobrine za njihova osecanja i da
zadovolji njihove potrebe tj.zato sto nema konstantnosti objekta,sva njihova
osecanja iz unutrasnjosti postaju potpuno nemodifikovana.Ponekad je toliko te-
sko to osecanje praznine da morate sebi da nanesete bol.Ali istovremeno,nano-
senjem sebi fizickog bola gubi se iz vida psihicki bol - ne znamo sta nam se
desava iznutra.
Projektivna identifikacija je prvi primitivni oblik komunikacije izmedju majke
i deteta,koji deluje tokom prve godine zivota,ali on u nama ostaje zauvek,pri
cemu je verbalna komunikacija karakteristicna za normalne i neuroticne,a komu-
nikacija putem projektivne identifikacije kod granicnih i psihoticnih.Komunika-
cija se ne odvija samo putem reci,vec i preko razlicitih gestova,nacina izra-
zavanja,modulacija glasa.Mehanizam projektivne identifikacije se koristi i u
odraslom dobu i moze da prenosi iskustva koja su nastala u preverbalnom dobu
ili ona iskustva koja nisu u stanju da se iskazu recima.
Posledice patoloske forme projektivne identifikacije su te sto dolazi do fra-
gmentacije na sicusne delove.Dolazi do cepanja delova perceptivnog aparata koji
se zatim projektuju u spoljasnje objekte,i osoba ih dozivljava kao da ih ti
spoljasnji objekti sadrze ili da su oni sadrzani u tim spoljasnjim objektima.
Npr.ideje shizofrenih osoba da ih predmeti gledaju ili slusaju.Te osobe su u
svetu bizarnih objekata koji kod normalnih osoba predstavljaju gradivo za san.
Sve sto se kod normalnih pojavljuje u snovima to je za shizofrene psiholoska
realnost.

MODEL KONTEINER KONTEING

Majka je objekat koji ima tri dimenzije,u koji mozemo staviti svoja osecanja
o kojima ce ona da misli i da nam ih vrati u preradjenoj formi,da nam ih ola-
ksa.I onda su ta osecanja konteing,a majka je konteiner.Svaki put kada dete
projektuje u majku neka osecanja koja su mu nepodnosljiva,i majka preduzme ne-
ku akciju koja ce dete osloboditi od tih osecanja,kod deteta se razvija jedan
unutrasnji objekat koji je u stanju da prepozna i da misli o osecanjima koja
ga okupiraju.Majka je kao nas unutrasnji glasnik koji ume da nam objasni sta
se sa nama desava,da nas umiri i da nas lisi anksioznosti i napetosti.Osobe
koje nisu imale ovakva iskustva vrlo brzo bivaju preplavljena anksioznoscu i
imate utisak kao da iz njih sve curi-to su osobe koje imaju jaku potrebu da
evakuisu svoja osecanja i koje,kada im je tesko,redovno zovu 10 ljudi da im
se izjadaju.
Znaci,stvara se jedan unutrasnji objekat koji moze da misli i da spozna nasa
osecanja,i dolazi do situacije koja je vazna za razvoj simbolickog misljenja.
Beba dozivljava senzacije na telesnom planu,i te senzacije-telesna iskustva,
Bion je nazvao "beta elementima".Beba biva preplavljena nekim somatskim isku-
stvima,kao sto su recimo strah,glad,hladnoca,a onda mama dodje i uradi nesto
za dete,sto detetu da smisao i znacenje.Ona "beta elemente" prevede u "alfa
elemente",koji su mnogo vise mentalni po svom karakteru i koji mogu postati
svesni ili nesvesni,mogu biti upotrebljeni kao gradivo za snove,mogu biti upo-
trebljeni kao patnja itd.
Psihoticni pacijenti svoje snove cesto ne razlikuju od realnosti - imaju vrlo
konkretan karakter.Kod psihoticnih pacijenata se "beta elementi" obicno ne
pretvaraju u "alfa".Naravno,postoji i deo licnosti koji je nepsihotican,i koji
sadrzi "alfa elemente" ,ali je taj deo mali.
Majka ima mentalni aparat kojim misli o svojoj bebi i kojim bebina somatska i
senzorna iskustva prevodi u nesto vise mentalno po karakteru.Kada te mentali-
zacije nema,javljaju se halucinacije,psihoza ili neka psihosomatska oboljenja.
Sama cinjenica da neko prepoznaje nasa osecanja i nalazi reci kojima ih opisu-
je,dovodi do olaksanja.To je i nacin na koji naucimo sta nam se desava.Zato je
vazno da se takvo iskustvo iskusi dovoljan broj puta.
Kada je projektivna identifikacija takva da su delovi selfa potpuno isprojekto-
vani u objekat,ta stvar vise nije separirana vec postaje deo selfa - nema sepa-
racije izmedju subjekta i objekta koja omogucava formiranje simbola.Da bi se
formirao simbol mora postojati distanca izmedju znaka i oznacenog.Kod psihoti-
cnih pacijenata toga nema,njihovo misljenje je jako konkretno,kod njih ne po-
stoji distanca "kao da",koja postoji kod neuroticnih
Bion je smatrao da se projektivne identifikacije javljaju kod dece koja imaju
odredjenu predispoziciju,a to je jedan nikad neresen sukob izmedju ljubavi i
mrznje.Dete ima jednu psihoticnu dispoziciju,konflikt ljubavi i mrznje,koji se
nikad ne resava,i urodjenu destruktivnost(instinkti smrti),jednu konstituciona-
lnu zavist i nemogucnost da se tolerise frustracija.
Deca koja nisu u stanju da istrpe frustraciju preterano upotrebljavaju proje-
ktivnu identifikaciju u patoloskoj formi.Ova situacija moze da bude ublazena
ukoliko ona imaju majku,koja je u stanju da primi njihove projekcije,ali ne
moze da bude sasvim otklonjena,jer dete negde mrzi i zavidi svojoj majci koja
je u stanju da izdrzi njihove zestoke projekcije sa jednim neporemecenim sta-
njem svesti.
Zavist se razlikuje od ljubomore po tome sto ljubomora podrazumeva situaciju
trougla-ljubomora je strah od gubitka voljene osobe,dok se zavist uvek desava
u dijadnoj situaciji,pri cemu zavidljiva osoba ima potrebu da unisti ono na
cemu drugoj osobi zavidi.Npr.ubistva iz ljubomore se blaze kaznjavaju od ubi-
stva iz zavisti,jer ljubomora podrazumeva i ljubav a zavist ne.Vrlo cesto za-
vidimo osobama koje su u psihickoj ravnotezi onda kada mi to nismo.Najgore za
dete je onda kada je majka potpuno zatvorena za njegova osecanja.To se moze
videti npr.onda kada imamo mentalno odsutne majke koje imaju hiperkineticku
decu,koja ih na taj nacin mentalno angazuju.
"Dete se razvija u okviru majcinog uma i njenih sposobnosti da misli tokom
ekstrauterinog zivota,kao sto se fizicki razvijalo u okviru njenog uterusa
pre svog rodjenja".
***Ubaci ovo kod splitinga***
Spliting ili rascep je primitivni mehanizam odbrane,normalan za ranu fazu ra-
zvoja licnosti(paranoidno-shizoidnu poziciju).Ovim mehanizmom se predstave se-
lfa i objekta dele(cepaju)na samo dobre i samo lose.Spliting predstavlja centr-
alni mehanizam odbrane granicno organizovanih licnosti,oko kojeg se organizuju
ostale odbrane(negacija,projektivna identifikacija itd.).