PSIHOPATOLOGIJA DECE I MLADIH PREDAVANJE

16.12.2002.

Po Frojdu,nakon kateksije analne zone, dolazi do katekse falusne zone. Dete ulazi u falusnu fazu razvoja. U toj fazi, zahvaljujuci kateksi falusne zone, dete postaje zainteresovano za sve sto je seksualno i tada ulazi u Edipalnu fazu razvoja.

RAZLIKOVANJE EDIPOVOG KOMPLEKSA KOD DECAKA I DEVOJCICA

DECACI Sa kateksijom falusne faze i kod devojcica i kod decaka se stvara jedna nova zona interesovanja, koja trazi gradifikaciju. Decak sada, kada se javlja nova zona koja trazi rasterecenje, nastavlja da ide istim putem kao i do tada i zeli da objekat tog rasterecenja bude majka. Majka izmedju 4 i 6 godine nije vise samo negujuci objekat, vec dete zeli majku i kao seksualni objekat. Medjutim, dete ubrzo prepoznaje ocev polozaj u porodici, prepoznaje u ocu rivala koga zeli da ukloni. Ali, pocinje da se plasi i da ce mu otac uzvratiti na isti nacin-da ce ga kazniti, a da ce se ta kazna izvrsiti u obliku kastracije. Ovo je faza u razvoju u kojoj decak pocinje vrlo narcisticki da vrednuje svoj penis. Njegov kastracioni strah, koji je inace normalna razvojna pojava (nije potrebno nista spolja sto bi ga pokrenulo), moze da bude pojacan uocavanjem razlike izmedju decaka i devojcica, sto ga navodi na ideju da postoje bica bez penisa, odnosno, devojcice koje su kastrirane, a takodje moze da bude pojacan u nekim intervencijama okoline (npr.majka koja vidi dete da masturbira, sto je normalno-ukoliko nije ekcesivno-moze da mu preti da ce mu odseci penis). Masturbacija deteta u falusnoj fazi danas se sve vise smatra izrazom depresivnosti deteta. Masturbacija predstavlja takvo uzbudjenje koje detetu pomaze da se oslobodi svoje depresivnosti. Kod ekscesivnih masturbacija postavlja se pitanje zasto dete to radi, i obicno je to odgovor deteta na neka afektivna lisavanja u porodici. Detetu tada treba ponuditi kontakt. Kastracioni strah moze isto tako biti pojacan ukoliko dete vidi ocev polni organ,koji je uvek veci, sto u detetu budi strah. Ustvari, kastracioni strah je libidinozni kastrator. Usled njegovog dejstva, decak napusta majku kao seksualni objekat, identifikuje se sa ocem i podize zabranu u svojoj svesti. Frojd je smatrao da tada pocinje da se formira NADJA. Dete na izvestan nacin postaje kao otac, ali s druge strane stvara zabranu

da ne moze da se ponasa kao otac i da ima majku za sebe kao seksualni objekat. Da bi se Edipov kompleks razresio, te seksualne teznje u odnosu na majku ne smeju biti suvise jake, inace bivaju potisnute, i kao takve nepodesne za sublimaciju. DEVOJCICE Decaka kastracioni strah izvodi iz edipalne situacije, dok devojcice taj strah uvodi u edipalnu situaciju. Frojd smatra da ono sto devojcicu dovodi do ocajanja ili ljutnje jeste ideja da ona nema penis, sto kod nje budi snazno osecanje inferiornosti. Ona moze da se nada jos neko vreme da ce joj penis porasti. Medjutim, uocavanje da ni majka nema penis jos vise budi u njoj osecanje inferiornosti, i ona se okrece prema ocu kao posedniku penisa. Ubrzo ova potreba, odnosno zavist za penisom,se pretvara u potrebu da ona ima dete od oca. Frojd je smatrao da se na ovaj nacin devojcica uvodi u zenski polozaj. Medjutim, kako kod devojcice ne postoji strah od kastracije kao pokretac, kao motivacioni faktor da napusti oca kao seksualni objekat, ona u svom polozaju ostaje neodredjeno dugo i sama ga nepotpuno razresava. Ono sto devojcicu motivise nije strah od kastracije, vec strah od gubitka ljubavi voljene osobe, ali ovaj strah nema istu dinamicku snagu kao kastracioni-zensko NAD-JA trpi, i ono nikada nije tako jako kao musko NAD-JA (Frojd). Tu je jedna od tacaka po kojoj je Frojdova teorija dosta kritikovana, npr. M.Klajn smatra da je prva zavist upucena dojci, i da postoji podjednaka zavist za penisom kod zena, kao i prema reproduktivnim funkcijama zene kod muskarca.Medjutim,ona je to drugacije objasnila od Frojda. M.Klajn smatra da se zavist za penisom javlja kod devojcica u onim trenutcima kada one stupaju u depresivnu anksioznost, kada je njena ambivalencija prema majci na vrhuncu, kad prema majci postoji intenzivna ljutnja. Ali, svaka intenzivna ljutnja radja jednu krivicu i zelju da se ta steta, koja je ucinjena u mislima, popravi. Devojcica pocinje da zavidi ocu ili decacima na penisu, zato sto je to jedan organ koji majci moze da pruzi zadovoljstvo. Frojd je smatrao da se muskarci i zene dele na one sa penisom i kastrirane, kao da oni nemaju znanja o sopstvenom polu. A pokazalo se da poznavanje sopstvenog pola postoji od pocetka, i da se ono javlja iz razlicitih stimulacija iz svih delova tela, ukljucujuci i polne organe. Vec od 2.godine, devojcice znaju da su devojcice (a ne bez penisa), a decaci znaju da su decaci. Takodje, moze se kritikovati i Frojdova koncepcija o zavisti za penisom, kao i vreme nastajanja SUPER-EGA, i njegovo misljenje da je on jaci kod muskaraca nego kod zena. Tek sa pojavom zenskih psihoanaliticara, Frojdovi koncepti bivaju ublazeni i preformulisani.

M.Klajn je radeci sa vrlo malom decom dosla do zakljucka da se sve sto je pricao Frojd desava mnogo ranije.Ona je pocetak edipalne situacije smestila u depresivnu poziciju (1 godina zivota). Smatrala je da Edipov kompleks prolazi kroz kompleksan razvoj do 4. godine, kada dostize svoj vrhunac. Takodje, formiranje NAD-JA je isto tokom 1. godine zivota. Primarna scena je takodje jedan od faktora koji sacinjava Edipov kompleks i omogucava njegovo razresenje.Frojd je centralni akcenat stavio na kastracioni strah. Medjutim, u jednom svom delu je napisao da dete ne oprasta svojoj majci zbog toga sto je izabrala oca za seksualnog partnera, sto dete dozivljava kao neverstvo. Narocito se time bavio u svom slucaju "Istorija Coveka Vuka". Upravo ova studija navela je Frojda na ideju o primarnoj fantaziji kao jednom arhajskom nasledju koje, ukoliko bi postojalo, bi nas predisponiralo da imamo ideju o primarnoj sceni, i koje bi bilo osvetljeno kroz iskustvo i imaginaciju. Bionove prekoncepcije (npr.ocekivanje dojke) - kada se prekoncepcija sretne sa realizacijom, onda nastaje koncepcija tj. Koncept (dojke). Dete moze da prihvati trougao (treceg-oca), da udje u edipalnu situaciju koju onda moze da razresi i dovede do kraja kroz rivaliziranje i identifikaciju, ukoliko je predhodno imalo dobar odnos sa majkom. Ali, ukoliko dete ne moze da prihvati trougao, onda ono, po Bionu, ostaje van realnosti, odnosno formira neku vrstu edipalne iluzije da ne postoji treci. Ova iluzija moze da bude potkrepljena spoljasnjim ponasanjem roditelja, npr. ako je majka jako posvecena sinu i zanemaruje muza, ili ako roditelji zive odvojeno. Dete negira seksualnost kod svojih roditelja. Ono ne zeli da prihvati istinu o svom zacecu i nastanku, vec smatra da ga je donela roda,da su ga nasli u kupusu i sl. Svim decijim seksualnim hipotezama je zajednicko da negiraju seksualni cin izmedju roditelja. Deci je jako tesko da prihvate da je postojalo vreme kada ono nije bilo rodjeno, kada su postojali samo njegovi roditelji, ili eventualno braca i sestre, ali ne i ono. Dete ima fantaziju da je ono oduvek postojalo u svojoj majci, a ona u svojoj i tako u nedogled-kao model ruskih lutaka. M.Klajn je stavila edipalnu situaciju u depresivnu poziciju, kada se dete suocava sa dve stvari:prvo dolazi do integracije detetovih iskustava, zahvaljujuci emotivnom i kognitivnom razvoju, i objekat majke koji je do tada bio parcijalan se odjedanput integrise i gradi celovit objekat. Dete tada izlazi iz raja-biva liseno neznanja. Ono sto dete tada saznaje jeste da vise ne postoji jedan idealan svet u kome postoji majka koju volimo i koja nas zadovoljava s jedne strane, i majka koja nas ne zadovoljava i na koju se ljutimo, s druge, vec ono shvata da je to jedna ista majka koju istovremeno i volimo i mrzimo. To radja jedno strasno osecanje krivice, sto nagoni dete da se oseca kao da je isterano iz raja, jer vise nije nevino sto se tice krivice. Zbog toga svako novo

znanje budi u detetu konfuziju, jer to nije samo vrsta njegovog razvojnog napretka u kome se njegova slika o svetu prosiruje, vec je to jedan prekid u postojanju starog sveta u kome nije bilo krivice, konflikta izmedju ljubavi i mrznje i psihickog bola koji odatle proizilazi. Medjutim, ono s cim dete mora da se sretne u depresivnoj poziciji jeste to da kako izdvaja majku tako izdvaja i oca, i vidi da nema ekskluzivno pravo na svoju majku, vec da ona pripada i ocu (ili nekom drugom). Vremenom dete uvidja da je ta mama ocev seksualni partner, tako da je dete u toku edipalne situacije izlozeno deprivaciji, lisavanju, i od toga koliko moze da izdrzi ta lisavanja vezana vezana za edipalnu situaciju, situaciju trougla, zavisi njegov smisao za realnost i njegovo mentalno zdravlje. Kako ce dete podneti lisavanje zavisi od toga da li je njegov odnos sa majkom bio dobar i siguran. Kod one dece koja imaju fragilan odnos sa majkom postoji potreba da ona budu u jednoj simbiozi sa majkom i da nikakvog razdvajanja nema-prostor u odnosu se ne tolerise, niti se tolerise da u taj odnos udje neko treci. Za pojavu edipovog kompleksa nuzno je da se u pocetnoj dijadi majka-dete pojavi treci clan. Deca ciji je odnos sa majkom fragilan cesto negiraju postojanje treceg. Ono sto je krucijalno za Edipov kompleks je sto moramo da odbolujemo to sto nekoga nemamo samo za sebe. Otac je bitan kao figura za identifikaciju. U situacijama kada dete ima fantaziju o primarnoj sceni, ono ima i osvetnicke fantazije i veliku potrebu da roditelje razdvoji. Ukoliko se zaista desi da se roditelji razvedu, dete ce kriviti sebe i smatrace da je ono to prouzrokovalo, i zato dete oseca krivicu. Pozitivan i negativan Edipov kompleks postoje paralelno. Vazno je da postoji ravnoteza, jer neravnoteza vodi u homoseksualnost. Femininost kod decaka proizlazi iz identifikacije sa majkom, a maskulinost kod devojcica iz identifikacije sa ocem. Ove identifikacije su normalne i u razvoju devojcica i u razvoju decaka. Prvi objekat identifikacije za decaka je majka. Zatim dolazi do deidentifikacije sa majkom i identifikacije sa ocem. Devojcice su, s druge strane, stalno uidentifikaciji sa majkom, ali da bi ta identifikacija bila kako treba, jako je vazno da iz odnosa izmedju majke i devojcice ne proistekne mnogo mrznje. Jer, ako se to desi, devojcica ce se okrenuti prema ocu. Okretanje od majke zbog mrznje znaci nepodnosenje apsolutno svega sto je zensko i ulazenje u jedan polozaj da se sa tim apsolutno nikakvog kontakta ne moze imati, i onda se moze imati kontakt sa muskarcem. To je baza da se postane normalan. Postoji i situacija koja lici na edipalnu situaciju, a koja to nije. To je takva situacija u kojoj se jedan objekat dozivljava kao idealno dobar a drugikao jako los. Tada ustvari imamo spliting idealizacije. M.Klajn je povezala zelju za znanjem i inhibiciju znanja sa deprivacijama, povezanim

sa edipalnim situacijama. Dete koje ne moze da zna istinu, inhibira saznanje uopste. Deca koja ne mogu da otrpe svoja osecanja lisenosti, lisavanja u edipalnoj situaciji, prosto blokiraju svoju zelju za znanjem, jer to znanje dovodi do odredjenog psihickog bola - do znanja da ekskluzivno ne poseduju majku, sto dovodi do strasne mrznje koja dalje komplikuje zivot detetu.