PROLOG

Prvo Galaktiko carstvo odralo se deset hiljada godina. Obuhvatalo je sve planete u Galaksiji pod svojom centralizovanom vlau; ponekad tiranskom, ponekad milostivom, ali uvek sreenom. Ljudska bia behu zaboravila da je mogu i neki drugi oblik bitisanja. Sva, izuzev Harija Seldona. Hari Seldon je bio poslednji veliki naunik Prvog carstva. On je bio taj koji je psihoistorijsku nauku doveo do njenog vrhunca. Psihoistorija je predstavljala sr sociologije; bila je to nauka o ljudskom ponanju svedenom na metematike jednaine. Ljudska jedinka je nepredvidljiva, no reagovanja ljudskih masa, kako je to Seldon ustanovio, mogu se statistiki obraditi. to je vea masa, to se moe postii vea tanost. A veliina ljudskih masa sa kojom je Seldon operisao bila je ni manje ni vie nego veliina stanovnitva Galaksije koje se u njegovo vreme brojalo na kvintilione. Seldon je bio i onaj ovek koji je, uprskos zdravom razumu i optem ubeenju, proniknuo u to da se sjajno Carstvo, na izgled tako snano, nalazi u stanju neizleivog raspadanja i opadanja. Predvideo je (ili reio jednaine i protumaio brojke u njima, to je isto) da e preputena sama sebi Galaksija proi kroz tridesethiljadugodinji period bede i anarhije, dok ponovo ne izraste jedna jedinstvena vlada. Latio se toga da popravi situaciju, da dovede do takvog stanja koje bi za samo hiljadu godina obnovilo mir i civilizaciju. Briljivo je osnovao dve naseobine naunika, nazvavi ih, 'Zadubinama'. Namerno ih je smestio na, suprotne krajeve Galaksije. Jedna Zadubina je osnovana potpuno javno. Postojanje one Druge zadubine utonulo je u utanje. Zadubina i Zadubina i Carstvo pripovedaju o prva tri stolea istorije Prve zadubine. Svoje postojanje je zapoela kao mala zajednica Enciklopedista, izgubljena u praznini spoljnog ruba Galaksije. Periodino bi se susretala sa krizama u kojima bi se sakupile promenljive veliine ljudskih odnosa, kao i drutvenih i privrednih tokova. Njena sloboda delanja protezala se iskljuivo jednom odreenom putanjom, i kada bi delala u tom pravcu pred njom bi se otvarao novi horizont razvoja. Sve je to bio isplanirao Hari Seldon, sada ve davno mrtav. Pomou svoje nadmone nauke Prva zadubina je zauzela okolne varvarizovane planete. Sukobila se s anarhoidnim generalisimusima, koji su se bili otcepili od umirueg Carstva, i porazila ih. Sukobila se i sa samim ostatkom Carstva, pod njegovim poslednjim jakim carem, i poslednjim jakim generalom - i potukla ga. A onda se nala pred neim to Hari Seldon nije mogao predvideti - pred nadmonom snagom jednog ljudskog bia, jednog mutanta. Stvorenje, poznato kao Mazgov, roeno je sa sposobnou da ukalupljuje ljudska oseanja i oblikuje njihove umove. Svoje najljue protivnike pretvarao je u svoje odane sluge. Vojske nisu mogle, nisu elele da se bore protiv njega. Pred njim je pala Prva zadubina i Seldonovi planovi se delimino sruie. Preostala je bila jo tajanstvena Druga zadubina, meta svih traganja. Da bi upotpunio svoje osvajanje Galaksije Mazgov je morao nai Drugu zadubinu. Privrenici onog to je preostalo od Prve zadubine morali su je pronai iz sasvim drugih razloga. Ali gde se ona nalazi? To niko nije znao. Ovo je, dakle, pria o traganju za Drugom zadubinom!

Prvi deo: TRAGANJE MAZGOVA

MAZGOV - ...Tek posle pada Prve zadubine poeli su se uobliavati konstruktivni aspekti reima Mazgova. Nakon konanog raspada prvog Galaktikog carstva on je bio prvi ovek koji je istoriji darovao ujedinjeno svemirsko prostranstvo, zaista carsko po obimu. Prethodno trgovako carstvo pale Zadubine bilo je raznoliko i labavo povezano uprkos neopipljivoj podrci psihoistorijskih proraanstava. Ono se nije moglo uporediti sa strogo nadziranim "Savezom svetova" pod Mazgovom, koji se sastojao od jedne desetine Galaksije i jedne petnaestine njenog stanovnitva. Naroito u eri takozvanog Traganja... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA

1. DVA OVEKA I MAZGOV

Jo tota Enciklopedija pria o Mazgovu i njegovom Carstvu, no ne odnosi se sve to na neposredni problem, a vei deo je, uostalom, suvie suvoparan. Jedinica se ovde bavi uglavnom privrednim uslovima koji su doveli do uspona Prvog graanina Saveza - to je bila zvanina titula Mazgova - i ekonomskim posledicama tog uspona. Ukoliko se uopte pisac jedinice blago iuava nad ogromnom brzinom kojom se za pet godina Mazgov uzdigao ni iz ega do prostranog dominiona, on to skriva. Ukoliko ga udi iznenadno obustavljanje ekspanzije zbog petogodinjeg uvrivanja teritorije, on tu injenicu prikriva. Stoga emo ostaviti Enciklopediju, produiti svojim putem kako nam to bude odgovaralo i pozabaviti se Velikim meuvlaem - izmeu Prvog i Drugog galaktikog carstva - pri kraju petogodinjeg razdoblja konsolidacije. Politiki gledano, Savez je bio miran. Ekonomski napredovao je. Malo njih bi bilo spremno da zameni mir vrste vlasti Mazgova za haos koji mu je prethodio. Na svetovima koji su pet godina ranije poznavali Zadubinu moda ima nekog nostalginog aljenja, ali nieg drugog. Voi Zadubine bili su mrtvi, ukoliko su bili nepotrebni; a preobraeni, ukoliko su bili potrebni. A od preobraenika najkorisniji je bio Han Prier, sada general-potpukovnik. U doba Zadubine Han Prier je bio kapetan i lan ilegalne Demokratske opozicije. Kada je Zadubina bez borbe pala pred Mazgovom, Prier je nastavio da dela protiv Mazgova. To jest, sve dok nije bio preobraen. Preobraenje nije bilo ono obino, do kojeg dovodi mo nadmonog razuma. Han Prier je to vrlo dobro znao. Promenio se zbog toga to Mazgovmutant bee takvih duhovnih sposobnosti da je bio kadar da prilagodi svojim potrebama karaktere ljudskih bia. Ali njega je to potpuno zadovoljavalo. Bilo je to kako valja. Osnovni simptom toga je bilo ve i samo zadovoljstvo zbog preobraanja; meutim, Han Prier vie nije oseao ni neku radoznalost za to. Sada, na povratku sa svoje pete velike ekspedicije u bezgranine prostore Galaksije izvan Saveza, veteran svemira i obavetajni agent je sa neim to se pribliavalo nepatvorenoj radosti razmiljao o predstojeem prijemu kod Prvog graanina. Njegovo otro lice, kao izrezbareno u tamnom, glatkom drvetu koje kao da se nije moglo nasmeiti a da ne ispuca, nije to pokazivalo; ali spoljni znaci behu nepotrebni. Mazgov je mogao da sagleda unutranja oseanja, do onog najsitnijeg, upravo onako kako bi neki obian ovek mogao da vidi trzaj obrva. Prier vazduno vozilo bee ostavio u starim vicekraljevskim hangarima i po propisu peke stupio na tle palate. Prevalio je milju kao strela pravim drumom, praznim i tihim. Prier je znao da se na mnogim kvadratnim miljama tla oko palate ne nalazi nijedan straar, nijedan vojnik, nijedan naoruani ovek. Mazgovu nije bila potrebna zatita. Mazgov je sam sebi bio najbolji, svemoni zatitnik. Prieru su sopstveni koraci meko odzvanjali u uima, dok je pred njim palata uzdizala svoje blistave, neverovatno lake i neverovatno snane metalne zidine u smelim, predimenzioniranim, gotovo prozranim lukovima kojima se odlikovala arhitektura Starog carstva. Palata se visoko nadnosila nad praznim zemljitem, nad prenaseljenim gradom to se video na horizontu. U palati se nalazio taj ovek - sam - od ijih je neljudskih osobina zavisila nova aristrokratija i itava struktura Saveza. Ogromne, podmazane vratnice raskrilie se u monom zamahu pred generalom kad im se pribliio, i on ue. Stao je na iroku pokretnu platformu koja ga ponese nagore. Brzo ga podie do beumnog lifta. Stajao je pred malim, neuglednim vratima line odaje Mazgova koja se nalazila u jednom od najsjajnijih tornjeva palate. Ona se otvorie... Bajl enis je bio mlad, i nije bio preobraen. Prosto reeno, njegov emotivni sastav Mazgov ne bee podesio. Ostao je upravo onakav kakvim su ga prvobitno oblikovali naslee i potonje izmene zbog ivotne sredine. I to ga je inilo zadovoljnim. Iako nije navrio jo ni tridesetu godinu, bio ga je veoma dobar glas. Bio je lep, otrouman - te je stoga imao i uspeha u drutvu. Bio je inteligentan i staloen - te je stoga imao uspeha kod Mazgova. A oba ta uspeha su mu veoma godila. Sada ga je po prvi put Mazgov pozvao u linu audijenciju. Noge su ga nosile niz dugi, sjajni drum koji je vodio pravo do tornjeva od sunerastog aluminijuma to su nekada bili rezidencija kalganskog vicekralja koji je vladao pod starim carevima, a zatim rezidencija nezavisnih knezova Kalgana koji su vladali u svoje ime, dok su sada ti isti tornjevi bili rezidencija Prvog graanina Saveza koji je vladao svojim linim carstvom. enis je tiho pevuio za sebe. Znao je o emu se nesumnjivo radi. O Drugoj zadubini, prirodno! Tom sveoptem udovitu - sama pomisao na nju odvratila je Mazgova od politike beskonane ekspanzije na statinu smotrenost. Zvanino se to nazivalo 'konsolidacijom'. Sada su se ule glasine glasine ne moe spreiti. Mazgov se sprema da ponovo zapone ofanzivu. Mazgov je utvrdio gde se nalazi Druga zadubina i napae je. Mazgov je postigao sporazum sa Drugom zadubinom i podelio Galaksiju. Mazgov je zakljuio da Druge zadubine nema i zauzee itavu Galaksiju. Nema svrhe navoditi sve ono ega se ovek naslua po predsobljima. Niti je to prvi put da takve glasine krue. Samo, ovog puta kao da su imale vie podloge, te poee da se raduju sve slobodne, prodorne due koje su bujale u ratovima, ratnim pustolovinama i politikom haosu, a venule u vreme stabilnosti i ustajalog mira. Bejl enis je bio jedan od tih. Nije se pribojavao tajanstvene Druge zadubine. to se toga tie, nije se bojao ni Mazgova, i time se hvastao. Neki kojima je, moda, smetalo da je neko istovremeno i tako mlad i tako imuan, mrano su ekali na obraun sa veselim enskaroem koji se tako otvoreno izrugivao fizikom izgledu Mazgova i njegovom povuenom ivotu. Niko se nije usuivao da mu se pridrui, a malo ih se drznulo i da se nasmeje; meutim, kad mu se nita nije desilo, porastao mu je ugled. enis je improvizovao rei za melodiju koju je pevuio. Besmislene rei, dok se refren ponavljao: "Druga zadubina preti Naciji i svakoj kreaciji." Obreo se pred palatom. Ogromne, podmazane vratnice u monom zamahu se raskrilie pred njim kad im se pribliio, i on ue. Stao je na iroku platformu koja se pod njim pokrenu uvis. Brzo ga podie do beumnog lifta. Stajao je pred malim neuglednim vratima line odaje Mazgova u jednom od najsjajnijih tornjeva palate. Ona se otvorie... ovek, koji nije imao drugog imena do Mazgov i nikakve druge titule do Prvi graanin, posmatrao je kroz zid proziran samo s jedne strane osvetljeni, velianstveni grad to se pruao na horizontu. Iz sve gueg sumraka izranjale su zvezde, a ne jedna od njih mu se pokoravala. Na tu pomisao osmehnu se s prolaznom gorinom. Pokornost na koju su se zaklinjali bee pokornost prema linosti koju su samo malobrojni videli. Nije on bio ovek da mu se zadivi na pogled; bio je Mazgov - ovek u koga se nije moglo pogledati bez podsmeha. Pedesetak kilograma bilo je rasporeeno na nekih sto sedamdeset i pet centimetara. Udovi su mu bili kao neke koate stabljike koje su uglasto dikljale iz njegove usukanosti i nespretnosti. Mravo lice mu je potpuno zaklanjao mesnati kljun, trei napred neka tri palca. Jedino su njegove oi izneveravale tu komediju koja se zvala Mazgov. U njihovoj blagosti - blagosti neobinoj za najveeg osvajaa Galaksije - nikada nije bila potpuno prikrivena tuga. U gradu se mogla nai svaka razonoda kakvu moe pruiti jedan grad obilja u jednom svetu obilja. Svoju prestonicu je mogao zasnovati u Zadubini, tom najmonijem od svojih do sada pokorenih neprijatelja, ali ona se nalazila daleko na samom rubu Galaksije. Smeten blie sreditu, sa dugom tradicijom zabavita aristokratije, Kalgan mu je vie odgovarao - strateki. Meutim, u tradicionalnoj veselosti Kalgana, jo vie narasloj zbog neuvenog blagostanja, nije naao svoj spokoj. Pribojavali su ga se i sluali ga, a moda ak i potovali - sa pristojne razdaljine. Jer, ko bi mogao da ga pogleda bez podsmeha? Samo oni koje je

preobratio. A kakvu vrednost ima njihova vetaka privrenost? Nedostaje joj aroma. Mogao je uvesti titule, nametnuti rituale, izmisliti sloene ceremonije, ali ni to ne bi nita izmenilo. Bolje je - ili bar nije nita gore - prosto biti Prvi graanin - i kriti se. U njemu iznebuha izbi pobuna - snana i brutalna. Ne smemo se odrei ni delia Galaksije. Pet godina utao je zakopan ovde na Kalganu zbog venog, maglovitog straha od svemira, zbog opasnosti koja preti od neviene, neuvene, nepoznate Druge zadubine. Ima trideset i dve godine. Nije star - ali se tako osea. Ma kolike da su njegove mutantske duhovne moi, telo mu je fiziki slabo. Svaku zvezdu! Svaku zvezdu koju je mogao videti, a i svaku onu koju nije mogao videti. Sve one moraju biti njegove! Osvetiti se svima. oveanstvu kome nije pripadao. Galaksiji u koju se nije uklapao. Iznad glave mu zatreperi hladna signalna svetlost. Mogao je da sledi kretanje oveka koji je uao u palatu, a istovremeno da oseti kako vlakna njegovog mozga zapljuskuje emocionalni sadraj kao da je u samotnom sumraku njegovo mutantsko ulo ojaalo i postalo jo osetljivije. Bez napora je prepoznao osobu. Bio je to Prier. Kapetan Prier iz bive Zadubine. Kapetan Prier koga su zanemarivale i prenebregavale kod unapreivanja birokrate iz uprave to je propala. Kapetan Prier iju je sitnopijunsku delatnost on izbrisao i koga je on uzdigao iz blata. Kapetan Prier, koga je najpre proizveo u pukovnika a zatim u generala, iji je delokrug rada on proirio na itavu Galaksiju. Iako je zapoeo kao okoreli bundija, sadanji general Prier bio je potpuno odan. No, uprkos svemu, nije odan zbog povlastica koje je dobio, nije odan iz zahvalnosti niti je odan da bi poteno uzvratio, ve je odan zahvaljujui majstoriji preobraanja. Mazgov zna za taj snani nepromenljivi sloj odanosti i ljubavi kojim su obojeni svaki vrtlog i kovitlac oseajnosti Hana Priera - taj sloj koji je on sam usadio pre pet godina. Duboko pod njim bili su tragovi prvobitne tvrdoglave individualnosti, netrpeljivosti prema vlasti, idealizma, ali ih je sada ak i on sam teko otkrivao. Iza njega se otvorie vrata i on se okrenu. Providni zid postade neproziran, a purpurna veernja svetlost ustuknu pred belim, bletavim sjajem atomske energije. Han Prier sede na pokazano mu mesto. Nije bilo klanjanja, kleanja, niti ukazivanja potovanja u privatnim audijencijama s Mazgovom. Mazgov je bio samo Prvi graanin. Oslovljavan je sa 'gospodine'. U njegovom prisustvu si sedeo i smeo da mu okrene lea ako bi ti to naspelo. Hanu Prieru je sve to potvrivalo sigurnu i samopouzdanu vlast tog oveka. To mu se veoma svialo. "Jue sam dobio tvoj poslednji izvetaj", progovori Mazgov. "Ne poriem da ga u izvesnom smislu smatram obeshrabrujuim, Prieru." General svede obrve. "Da, mogu da zamislim... ali, ne vidim do kakvih sam drugih zakljuaka mogao doi. Prosto, Druge zadubine nema, gospodine." Mazgov je razmiljao, a onda polako odmahnu glavom, kako je to ve mnogo puta ranije uinio: "Postoji tvrenje Eblinga Miza. Uvek ostaje tvrenje Eblinga Miza." Nije to bila nova pria. "Miz je moda bio najvei psiholog Zadubine", ree Prier bez okolienja, "ali prema Hariju Seldonu on je bio kao odoje. U vreme kada je prouavao Seldonova dela nalazio se u stanju vetake stimulacije koju je prouzrokovala kontrola vaeg mozga. Moda ste ga suvie gonili. Moda je negde pogreio. Gospodine, mora biti da je pogreio." Mazgov je uzdahnuo, isturivi turobno glavu na tanunoj peteljci vrata. "Da je poiveo samo jo jedan minut. Upravo se spremao da mi kae gde se nalazi Druga zadubina. Znao je, kaem ti. Nije trebalo da se povlaim. Nisam morao da ekam i ekam. Toliko je vremena izgubljeno. Pet godina je protraeno." Prier nije mogao da osudi slabiki izliv svog vladara, to mu je zabranjivao njegov kontrolisani duhovni sastav. Umesto toga postao je uznemiren, neodreeno nespokojan. "Ali kakvo bi drugo objanjenje moglo biti mogue, gospodine? Pet puta sam odlazio. Marrute ste vi lino isplanirali. Ne postoji asteroid koji nisam temeljno pretraio. Ima tri stotine godina kako je Hari Seldon iz starog Carstva, navodno, osnovao dve Zadubine, kako bi one predstavljale jezgra novog Carstva koje bi zamenilo staro, umirue. Sto godina posle Seldona Prva zadubina - koju tako dobro poznajemo - postaje poznata irom Periferije. Sto i pedeset godina posle Seldona - u vreme poslednje bitke sa starim Carstvom - postala je poznata i irom Galaksije. Sad ima ve tri stotine godina - i gde bi trebalo da se nalazi ova tajanstvena Druga zadubina? Za nju nisu uli ni u jednom viru galaktike reke." "Ebling Miz je rekao da se ona krije. Jedino tajnost moe da pretvori njenu slabost u snagu." "Tolika tajnovitost se na kraju pretvara u mogunost nepostojanja." Mazgov podie glavu, a pogled mu je bio otar, lukav: "Ne. Ona postoji." Uperio je u pravcu Priera svoj koati prst. "Taktika e se malo izmeniti." "Nameravate da i sami krenete? To vam ne bih posavetovao." Prier se namrti. "Ne, naravno da ne. Ti e ponovo krenuti - poslednji put. Ali ovog puta sa jo jednim ovekom sa kojim e zdrueno komandovati." Vladao je tajac, a onda Prier otro upita: "S kim to, gospodine?" "Ima jedan mladi ovde, na Kalganu. Bejl enis." "Nikada nisam uo za njega, gospodine." "Pa, verujem da nisi. No, otrouman je, ambiciozan, a nije preobraen." Na trenutak Prieru zaigra snana brada. "Ne vidim u tome nikakvu prednost." "Postoji jedna, Prieru. Ti si snalaljiv i iskusan ovek. Verno si me sluio. Ali ti si preobraenik. Tvoja jedina motivacija je naturena i sastoji se u bespomonoj privrenosti prema meni. Kada si izgubio svoju uroenu motivaciju neto si izgubio, neki nepoznati, tanani poriv koji ja uopte ne mogu nadomestiti." "Ne oseam to, gospodine", tmurno e Prier. "Vrlo dobro se seam kakav sam bio u ono vreme kada sam vam bio neprijatelj. Ne oseam se nimalo inferiornijim." "Prirodno je to se ne osea", i Mazgov usta iskrivi u osmeh. "Ovde tvoje rasuivanje teko da moe biti objektivno. Dok taj enis - on je zbog sebe samog ambiciozan. Potpuno je pouzdan, ali ne zbog odanosti, ve zbog sebe samog. Zna da napreduje zbogt toga to me dri za skute i sve e uiniti kako bi uveao moju vlast, kako bi se odrao dugo i otiao daleko, a da mu cilj bude sjajan. Ukoliko i on krene s tobom, iza njegovog traganja e stajati i jedan dodatak podstrek - podstrek zbog njega samog." "Zato onda ne ponitite moju preobraenost" ' uporno e Prier, "ukoliko mislite da bi me to usavrilo. Teko da se u mene sada ne moete pouzdati." "To nikako, Prieru. Dok si na dohvatu ruke, na dometu atomskog pitolja, meni na domaku, i dalje e te vrsto drati preobraenje. Ako bih te ovog trenutka oslobodio, ve sledeeg bih bio mrtav." "Vrea me to tako mislite." Generalove nozdrve se uznemireno rairie. "Nisam hteo da te uvredim, ali ti ne moe shvatiti kakva bi bila tvoja oseanja kada bi bio slobodan da ih oblikuje sledei svoju prirodnu motivisanost. Ljudski um se opire kontroli. Zbog toga i obian ovek, hipnotizer, ne moe hipnotisati neku osobu protiv njene volje. Ja mogu, zato to nisam hipnotizer; a veruj mi, Prieru, ozlojeenost koju ne moe da pokae i koju ak i ne zna da gaji, predstavlja neto s im ne bih eleo da se susretnem." Prier pognu glavu. Oseaj beskorisnosti ga bee iscedio, ostavljajui mu mutno sivilo i usplahirenost. S mukom, on izusti: "Ali kako moete da verujete tom oveku? Mislim, potpuno - kako zbog preobraenja moete verovati meni?" "Pa, pretpostavljam da se u njega ne mogu potpuno pouzdati. Zbog toga ti mora poi s njim. Vidi, Prieru", i Mazgov se zagnjuri u prostranu naslonjau; oslonjen o njen meki naslon izgledao je kao neka uglasto oivljena akalica, "ukoliko on bude natrapao na Drugu zadubinu, i ukoliko mu padne na um da bi sporazum s njom za njega bio probitaniji od onog sa mnom... Shvata?" "To je ve bolje, gospodine." U Prierovim oima sevnu duboki, zadovoljni sjaj. "Tano. Ali ne zaboravi da mora imati odreene ruke koliko god je to mogue." "Svakako." "I... hm... Prieru. Mladi je lep, prijatan i veoma rmantan. Ne dozvoli da te namagari. Opasna je to i beskrupulozna osoba. Ne prepreuj mu put,

osim ako si spreman da mu se kako valja suprotstavi. To je sve." Mazgov je opet bio sam. Pogasio je svetla i ponovo zidu vratio prozirnost. Nebo je sada bilo purpurno, a grad tek mrlja svetlosti na horizontu. emu sve ovo? ak i da postane gospodar svega to postoji? ta onda? Da li e to doista spreiti da ljudi poput Priera budu visoki, samouvereni i jaki? Da li e Bejl enis izgubiti svoju lepotu? Da li e on sam postati drukiji? Proklinjao je svoje sumnje. ta je zapravo hteo? Iznad glave mu zatreperi hladna signalna svetlost. Mogao je da sledi kretanje oveka koji je uao u palatu i gotovo protiv svoje volje oseti kako emocionalni sadraj blago zapljusnu vlakna njegovog mozga. Bez muke je prepoznao osobu. Bio je to enis. Mazgov ovde nije video jednoobraznost, ve iskonsku raznovrsnost jakog uma, netaknutog, uma koji nije oblikovalo nita drugo osim mnogostrukih zbrka Univerzuma. Taj um se koprcao u bujicama i talasima. Na povrini se nalazila opreznost, tanunog, ublaavajueg dejstva, ali su se u njegovim skrivenim dubinama nalazile mrvice cininog prostakluka. Ispod se nalazila snana struja samoivosti i samoljublja. Ovde-onde proarana svirepim humorom, a ispod svega je leala duboka, mirna kaljuga ambicije. Mazgov je oseao da moe posegnuti unutra i zagaditi struju, izvui kaljugu iz korita i skrenuti je drugim pravcem, presuiti jedan, a zapoeti drugi tok. No, ta bi to vredelo? ak i kad bi povio kovrdavu enisovu glavu u najpokornije oboavanje, da li bi time promenio svoj sopstveni groteskni izgled zbog koga se krio od dana i voleo no, onaj isti izgled koji ga je inio pustinjakom usred carstva to je bez pogovora bilo njegovo? Iza njega se otvorie vrata i on se okrenu. Providni zid postade neproziran, a tama ustupi pred belim bletavim vetakim svetlom atomske energije. "Ovo ba i nije neka neoekivana ast, gospodine", ree Bejl enis lako se sputivi na stolicu. Protrljavi s etiri prsta odjedanput svoju surlu, Mazgov kao da pomalo ljutito odvrati: "Zbog ega, mladiu?" "Pretpostavljam, predoseanje. Osim, ako ne bih priznao da sam sluao glasine." "Glasine? Na koju od nekoliko tuceta raznih vrsta misli?" "Na onu koja kae da se planira obnavljanje galaktike ofanzive. U sebi se nadam da je tana i da u u toj ofanzivi odigrati odgovarajuu ulogu." "Ti, dakle, misli da Druga zadubina postoji?" "to da ne? Ona bi stvari uinila zanimljivim." "A smatra je i zanimljivom?" "Naravno. Zbog same njene tajanstvenosti. Gde biste nali bolji predmet za nagaanja? U poslednje vreme u novinskim dodacima i nema nieg drugog - to je verovatno neki znak. Kosmos je naloio jednom od svojih vodeih novinara da sroi feljton o tome da se taj svet sastoji od bia istog duha - znate, Druga zadubina - od bia koja su razvila duhovnu mo koja stvara toliku energiju da se moe uporediti sa svim energijama poznatim fizici. Mogu izazvati eksploziju svemirskih brodova i razneti ih na svetlosne godine daleko, planete mogu pomeriti iz njihovih orbita..." "Zanimljivo. Da. No, ima li ti neku ideju o toj stvari? Da li prihvata tu ideju o duhovnoj energiji?" "Tako mi Galaksije, ne! Mislite da bi takva stvorenja ostala na svojoj planeti? Ne, gospodine. Mislim da Druga zadubina ostaje skrivena zbog toga to je slabija nego to mislimo." "U tom sluaju lako u ti objasniti svoju zamisao. Da li bi voleo da predvodi jednu ekspediciju koja bi trebalo da nae Drugu zadubinu?" Na trenutak je izgledalo da je enisa zatekao iznenadni nalet dogaaja brzinom veom od one za koju se pripremao. Jezik mu se oigledno spleo, te produi da uti. "Pa?" hladno e Mazgov. "Sigurno. No, gde treba da idem? Imate li nekih obavetenja?" enis nabra elo. "S tobom e poi i general Prier..." "Znai da ja neu predvoditi?" "Kad zavrim, proceni sam. Sluaj, ti nisi iz Zadubine. Roen si na Kalganu, zar ne? Da. E, znai da tvoje znanje o Seldonovom planu moe biti maglovito. Kada je Prvo galaktiko carstvo poelo da propada Hari Seldon i grupa psihoistoriara proanalizirali su budui tok istorije pomou matematikih sredstava kakvih vie u ovo degenerisano vreme nema, pa su osnovali dve Zadubine, po jednu na svakom kraju Galaksije, i to na takav nain da ih privredne i socioloke sile koje se polagano budu razvijale naine iama Drugog carstva. Hari Seldon je planirao hiljadu godina za ostvarenje ovoga - a bez Zadubina bi trebalo trideset hiljada godina. Meutim, on nije mogao da rauna na mene. Ja sam mutant i mene psihoistorija nije mogla predvideti, jer se ona jedino moe baviti prosenim reakcijama mnotva. Shvata?" "Potpuno, gospodine. Ali kako ja ulazim u to?" "Brzo e shvatiti. Nameravam da ujedinim Galaksiju - i da za tri stotine godina ostvarim Seldonov hiljadugodinji cilj. Pod mojom vlau jo uvek cveta jedna zadubina, svet fiziara. U blagostanju i redu Saveza atomska oruja koja je ona razvila mogu savladati bilo ta u Galaksiji - osim, moda, Druge zadubine. Zbog toga se moram obavestiti o njoj. Prier je vrsto ubeen da ona uopte ne postoji . Ja, meutim, znam da nije tako." "Kako znate, gospodine", obzirno upita enis. "Zbog toga to je neko dirao u mozgove koji su pod mojom kontrolom." U rei Mazgova iznenada provali srdba. "Veto! Suptilno! Ali ne toliko suptilno da to ne bih opazio. To meanje se sve vie pojaava i pogaa dragocene ljude u vanim asovima. Da li se sada udi to me je svih ovih godina zadravala izvesna smotrenost? U tome je tvoja uloga. General Prier je najbolji ovek koji mi je preostao; meutim, vie nije pouzdan. Naravno, on toga nije svestan. Ali ti, ti si nepreobraen i, stoga, oni ne mogu odmah otkriti da si moj ovek. Moe due drati Drugu zadubinu u zabludi nego to bi to mogao initi neko od mojih ljudi - moda, dovoljno dugo. Razume?" "Hm, hm! Da. No, oprostite, gospodine, postavio bih vam nekoliko pitanja. Na koji nain su ti vai ljudi poremeeni, kako bih mogao da otkrijem promenu u generalu Prieru, ako do nje doe. Da li ponovo postaju nepreobraenici? Da li postaju nelojalni?" "Ne, rekao sam ti da je to tanana promena. Utoliko vie uznemirava jer se tee otkriva; ponekad moram da ekam pre nego to bih delao, u nedoumici da li je kljuni ovek samo uobiajeno udan, ili je neko petljao po njemu. Njihova privrenost ostaje nedirnuta, ali se gube inicijativa i dosetljivost. Ostaje mi savreno normalna osoba, na izgled, ali i potpuno neupotrebljiva. U toku prole godine est osoba je tako obraeno. estorica mojih najboljih ljudi." Podie mu se krajiak usana. "Sada su zadueni za baze za obuku, a moja je arka elja da ne iskrsne neko vanredno stanje kada bi trebalo da odluuju." "Pretpostavimo gospodine... pretpostavimo da nema Druge zadubine. A ta ako postoji neko drugi kao vi - jo jedan mutant?" "Planiranje je suvie briljivo, dugorono. Pojedinac bi vie urio. Ne, to je bez sumnje neki svet, a ti e biti moje oruje protiv njega." "Oduevljen sam tom prilikom." enisu zablistae oi dok je odgovarao. Meutim, Mazgov prekide ovaj iznenadni izliv oseanja sledeim reima: "Da, oigledno je da misli da e uiniti izuzetnu uslugu, vrednu izuzetne nagrade - takve, da, moda, postane moj naslednik. To je tano. Ali zna, postoje i izuzetne kazne. Moja emocionalna gimnastika ne ograniava se samo na stvaranje odanosti." Bledi osmeh na njegovim usnama bee nemilosrdan, a enis uasnuto poskoi sa stolice. Samo na trenutak, u magnovenju, enis je osetio kako ga obuzima neodoljiva tuga. Sruila se na njega s fizikim bolom koji mu je nepodnoljivo pomutio razum, a zatim se podie. Sada od nje nita nije preostalo, osim jakog oseanja gneva. "Gnev nee pomoi... da, sad ga prikriva. Zar ne? Ali vidim ga. Zato zapamti - ovako neto moe biti i jae, a moe se i zadrati. Pomou kontrole oseanja ubijao sam ljude, nema okrutnije smrti." Mazgov zastade. "To je sve." Mazgov ponovo ostade sam. Ugasio je svetla i ponovo zid pred njim postade proziran, Nebo je bilo crno, a sklop galaktikog Soiva irio je zvezde po kadifastim dubinama svemira. Sva ona sumaglica oko magline pretvorila se u dugu ne ostavljajui nita drugo do oblak svetlosti.

I da sve to postane njegovo... A sad, poto je izvrio i poslednje pripreme, mogao je da spava.

Prva meuigra
Zaseda Izvrno vee Druge zadubine. Za nas su oni samo nemuti glasovi. Nisu bitni ni tano mesto sastanka, niti identitet prisutnih. Strogo uzevi, ne bismo mogli ak ni da pomislimo da tano predstavimo neki deo sednice, osim ako ne bismo eleli da potpuno rtvujemo i onu minimalnu razumljivost koju s pravom oekujemo. Ovde imamo posla s psiholozima - i to ne obinim psiholozima. Recimo, pre sa naunicima psiholokog smera. Odnosno, sa ljudima ija je fundamentalna koncepcija naune filosofije okrenuta u potpuno drukijem smeru od onih nama poznatih. "Psihologija" naunika vaspitavanih na aksiomima izvedenim iz posmatrakih obiaja fizike ima samo najmaglovitiju vezu sa psihologijom. To je otprilike isto onoliko koliko bih mogao da postignem kad bih slepcu objanjavao boju, a da sam i sam kao postmatra slep. Napominje se da svaki od okupljenih umova potpuno shvata kako rade umovi onih ostalih; ne samo na osnovu opte teorije, ve i na osnovu specifine primene tih teorija na odreene pojedince u toku jednog drugog razdoblja. Govor kakav je nama poznat nije potreban. Odlomak reenice bio bi ravan neumerenoj blagoglagoljivosti. Gest, glas, krivljenje bore na licu - ak i stanka u odabranom trenutku pruaju dovoljno podataka. Uzeta je, stoga, sloboda da se slobodno prevede deli konferencije u krajnje odreene spojeve rei kakvi su neophodni umovima jo od detinjstva usmeravanim ka filosofiji fizikih nauka, makar i uz opasnost da se izgube tananiji prelivi. Jedan 'glas' vodio je glavnu re, a pripadao je osobi poznatoj jednostavno kao Prvi govornik. "Sada je sasvim jasno ta je bilo to to je Mazgova zaustavilo u njegovom prvom neobuzdanom naletu. Ne mogu rei da ta stvar baca povoljnu svetlost na... pa... ustrojstvo situacije. Oito je da je gotovo otkrio na poloaj pomou vetaki pojaane duhovne energije onog oveka koga su nazivali 'psihologom' Prve zadubine. Psiholog je ubijen neposredno pre no to e saoptiti svoje otkrie Mazgovu. Zbivanja koja su dovela do toga su potpuno nepredvidljiva za proraune iz Tree faze. Sad ti nastavi! Petog govornika odao je ljutiti preliv u glasu: "Izvesno je da je situacija pogreno voena. Mi smo, naravno, veoma ranjivi na masovni napad, a naroito na napad koji bi vodio takav duhovni fenomen kakav je Mazgov. Ubrzo poto se po prvi put proslavio u Galaksiji osvajanjem Prve zadubine, tanije posle pola godine, obreo se na Trantoru. Za daljih pola godine bio bi ovde, a izgledi su nam bili zapanjujue nenaklonjeni i, da budemo precizni, 96,3 plus ili 0,05 odsto minus. Proveli smo dosta vremena analizirajui sile koje su ga zaustavile. Znamo, naravno, ta je bilo to to ga je prvenstveno gonilo. Meutim, jedino prodrevi do Tree faze mogli smo da utvrdimo - po obavljenom inu - mogunost njegovog animalnog postupanja u prisustvu drugog ljudskog bia koje bi prema njemu gajilo iskrenu naklonost. Poto to animalno ponaanje zavisi od toga da li je u odgovarajuem trenutku prisutno to drugo bie, itava je stvar bila neoekivana. Nai agenti su sigurni da je neka devojka ubila njegovog psihologa - ona devojka u koju se Mazgov zbog oseanja pouzdao i koju upravo zbog toga nije kontrolisao prosto zato jer joj bio drag. Posle tog dogaaja koji nas je upozorio - a za one koji iziskuju pojedinosti i za potrebe Centralne biblioteke izvrena je matematika obrada predmeta - Mazgova smo zadravali neortodoksnim metodama i tako svakodnevno stavljali na kocku itav Seldonov plan istorije. To je sve." Prvi govornik saeka jedan trenutak kako bi omoguio okupljenim osobama da potpuno upiju smisao. "Situacija je, dakle, veoma nestabilna. Prvobitni Seldonov plan je izvitoperen do take prskanja, a moram naglasiti da smo strahovito u svemu greili zbog ogromnog nedostatka predvianja - tako da se nalazimo pred neopozivim slomom Plana. Pored nas protie vreme. Mislim da nam je preostalo samo jedno reenje - a i ono je opasno. Moramo dozvoliti Mazgovu da nas pronae - u izvesnom smislu." Napravio je jo jednu stanku da bi prikupio njihove reakcije, a onda e: "Ponavljam - u izvesnom smislu."

2. DVA OVEKA BEZ MAZGOVA

Brod se nalazio u skoro potpunoj pripravnosti. Nita nije nedostajalo, izuzev odredita. Mazgov bee nagovestio povratak na Trantor - na svet koji je predstavljao olupinu neuporedive metropole najveeg Carstva koje je oveanstvo ikada poznavalo - povratak na mrtav svet koji jednom bee prestonica svih zvezda. Prier to nije odobravao. Bio je to stari put - potpuno isceen. U navigacionoj prostoriji broda zatekao je Bejla enisa. Mladieva kovrdava kosa bila je upravo dovoljno razbaruena da dopusti da mu na elo padne jedan jedini uvojak - koji kao da bee briljivo tu nameten - dok mu je ravne zube otkrivao odgovarajui osmeh. Ukoeni oficir nejasno u sebi oseti neku hladnou prema drugom oveku. enisovo uzbuenje bilo je oigledno. "Prieru, to je vie nego koincidencija." "Moram priznati da mi nije poznat predmet razgovora", hladno uzvrati general. "Oh... Privuci onda stolicu, stari, pa da preemo na stvar. Proitao sam sve tvoje stare pribeleke. Mislim da su izvanredne." "Kako... je to lepo od tebe." "Meutim, pitam se da li si doao do istog zakljuka kao i ja? Da li si ikada pokuao da problem deduktivno analizira? Hou da kaem, lepo je to nasumice eljati zvezde, a ono to si ti radio u toku pet ekspedicija bilo je pravo skakutanje sa zvezde na zvezdu. To je oigledno. Ali da li si raunao koliko bi vremena bilo potrebno da se na taj nain proreeta svaki poznati svet?" "Jesam. Nekoliko puta." Prier nije oseao potrebu da mladom oveku poe u susret, no bilo je vano proniknuti u misli onog drugog jer njegov mozak nije bio kontrolisan, te je otuda i bio nepredvidljiv. "Kako bi bilo da izvrimo analizu i da pokuamo da odredimo ta je to to traimo?" "Druga zadubina", strogo odvrati Prier. "Zadubina psihologa", popravi ga enis, "koja slabo stoji s fizikom, upravo onako kao to Prva zadubinma slabo stoji sa psihologijom. Eto, ti si iz Prve zadubine, a ja nisam. Tebi su verovatno jasne implikacije. Moramo pronai svet koji vlada pomou umnih sposobnosti, a koji je ipak nauno veoma zaostao." "Mora li to biti", mirno upita Prier. "Pa ni na Savez svetova nije nauno zaostao, mada mo naeg vladara potie od njegovih umnih sposobnosti." "To je zato to se on koristi umenou Prve zadubine", dobi pomalo nestrpljiv odgovor, "a ona je jedini takav rezervoar znanja u Galaksiji. Druga zadubina mora iveti od sasuenih mrvica sruenog Galaktikog carstva. Tamo nema pabiraka." "Znai, pretpostavlja da im je duhovna mo dovoljno velika da mogu uspostaviti vladavinu nad skupinom svetova, a istovremeno podrazumeva i njihovu nesumnjivu fiziku bespomonost?" "Relativnu fiziku bespomonost. Sposobni su da se odbrane od dekadentnih susednih oblasti. Ne mogu se odupreti vaskrsloj sili Mazgova, koji za sobom ima zrelu atomsku privredu. Zato je njihov poloaj tako dobro skrivan i na poetku, kada je to inio osniva Hari Seldom, a i sada, kad to ine oni sami. Tvoja Prva zadubina nije skrivala svoje postojanje, niti je to neko drugi za nju inio onda kada je bila samo jedan jedini nebranjeni grad na usamljenoj planeti pre tri stotine godina." Spokojne crte Prierovog lica ironino se iskrivie. "A sad, poto si zavrio sa tom tvojom dubokom analizom, eli li spisak svih onih kraljevina, republika, planetarnih drava i diktatora ove ili one vrste u toj politikoj divljini napolju, koje bi odgovarale tvom dubokoumnom opisu i jo nekim dodatnim iniocima?" "Dakle, o svemu ovome si razmiljao?" enis ne izgubi nita od svoje drskosti. "Tu ga nee nai, prirodno, ali izradili smo potpuni prirunik o politikim jedinicama opozicione Periferije. Pobogu, ne misli valjda da bi Mazgov radio potpuno na slepo?" "Pa, kako onda stoji s Oligarhijom Tazende?" energino ga prekide mladi. Prier zamiljeno dodirnu svoje uho. "Tazenda? Mislim da znam za nju. Oni nisu na Periferiji, zar ne? ini mi se da se nalaze ba na treini puta ka sreditu Galaksije." "Da. Pa ta?" "Zapisi kojima raspolaemo smetaju Drugu zadubinu na suprotan kraj Galaksije. Svemir zna da je to jedino na ta se moemo osloniti. Uostalom, emu razgovor o Tazendi? Njeno ugaono odstupanje od radijanta Prve zadubine ionako iznosi samo sto deset do sto dvadeset stepeni. Nije ni blizu sto osamdeset." "Jo neto se nalazi u zapisima. Druga zadubina je zasnovana na 'Kraju Zvezda'." "U Galaksiji nikada nije pronaena takva oblast." "Zbog toga to je to lokalno ime koje je kasnije izbaeno iz upotrebe da bi se to bolje sauvala tajna. A moda su ga i namerno izmislili Seldon i njegova grupa. Ipak, zar ti se ne ini da postoji neka veza izmeu 'Kraja Zvezda' i 'Tazende'?" "Pa, pomalo slino zvui? Nedovoljno." "Da li si nekad bio tamo?" "Ne." "A pominje se u tvojim pribelekama." "Gde to? Ah, da, ali svratili smo samo da se snabdemo hranom i vodom. Sasvim je izvesno da na tom svetu nije bilo nieg izuzetnog." "Da li ste pristali na upravnu planetu? U sedite vlade?" "Ne bih mogao da kaem." enis je razmiljao praen hladnim pogledom drugog oveka, a onda zapita: "Da li bi na trenutak zajedno sa mnom pogledao Soivo?" "Svakako." Soivo je, verovatno, najnoviji ureaj na savremenim meuzvezdanim krstaricama. Zapravo, to je jedan sloeni raunar koji je u stanju da na ekranu reprodukuje nono nebo onako kako se vidi iz ma koje date take u Galaksiji. enis je uneo koordinate, a na zidu pilotske prostorije pogasie se svetla. U priguenoj crvenoj svetlosti na komandnoj ploi Soiva enisovo lice se ozari rumenilom. Prier bee seo na pilotsko sedite, prekrstivi svoje dugake noge, dok mu je lice bilo smrknuto. Dok je proticalo vreme indukcije polagano su poinjale da blistaju svetlee take na ekranu. A onda postadoe guste i blistave; u sreditu Galaksije nalazile su se obilato naseljene skupine zvezda. "Ovako u zimu izgleda nebo, gledano nou sa Trantora. To je neto vano to je, koliko znam, do sada zanemarivano u tvom traganju. Svako promiljeno odreivanje poloaja mora poeti od Trantora kao od nulte take. Trantor je bio prestonica Galaktikog carstva. ak je to bio vie u naunom i kulturnom smislu nego u politikom. Stoga smisao nekog opisanog naziva mora u devet od deset sluajeva proisticati iz odreivanja poloaja sa Trantora. S tim u vezi, podseam te da je, mada je sam Seldon bio sa Helikona, blizu Periferije, njegova grupa radila na samom Trantoru." "ta to pokuava da mi pokae?" Ravnoduni Prierov glas ledeno se zari u rastue oduevljenje drugog oveka. "Karta e to objasniti. Vidi li ovu tamnu maglinu?" Senka enisove ruke pade na ekran i osu se zvezdama Galaksije. Upereni prst se zadra na siunoj crnoj mrlji koja je izgledala kao neka rupa u pegavom tkivu svetlosti. "Stelografski snimci je nazivaju Peloovom maglinom. Posmatraj je. Sad u uveliati sliku." Prier je i ranije posmatrao fenomen uveliavanja slike na Soivu, ali mu je i dalje zastajao dah. Bilo je to kao da se ovek nalazi pred oknom u nekom svemirskom brodu koji srlja kroz strahovito naseljenu Galaksiju ne prelazei pri tom u hipersvemir. Iz jednog zajednikog sredita zvezde su se razilazile

prema njima, rasplamsavale i survavale s ivica ekrana. Pojedinane take se odvojie, a zatim postadoe loptaste. Nejasne mrlje se rastavie u na desetine hiljada takica. Pri tome se stalno imao oseaj kretanja. enis to proprati ovim reima: "Primetie da se kreemo pravolinijski od Trantora do Peloove magline, tako da, u stvari, i dalje vidimo poloaj zvezda onako kako bismo ga videli sa Trantora. Verovatno postoji neznatna greka zbog gravitacionog skretanja svetlosti koje ne mogu da izraunam, ali siguran sam da ono ne moe biti veliko." Ekran se bee zaodenuo tamom. Kako se usporavala brzina uveliavanja zvezde bi, alosno se opratajui, skliznule s etiri ruba ekrana. Na ivicama narastajue magline naglo je zasjao bletavi univerzum zvezda kao dokaz one svetlosti, jedva skrivene iza uskovitlanih atomskih estica natrijuma i kalcijuma to ispunjavaju kubne perseke svemira. "Stanovnici tog dela svemira ovo nazivaju 'Ustima'," pokaza opet enis. "A to je vano, jer jedino ako se gleda s Trantora to ima izgled usta." Pokazao je na procep u telu magline, oblikovan kao krezava nacerena usta s profila, podcrtana plamteim sjajem zvezda kojima su bila ispunjena. "Sledi 'usta'", ree enis. "Sledi 'usta' do drela, gde se suavaju u tanku crtu svetlosti." Na ekranu ponovo doe do malog uveliavanja, tako da se Maglina odvoji od 'usta' blokirajui ceo ekran, izuzev tog uskog mlazia koji je enisov prst utke pratio nadole gde se mlazi zadra, dok njegov prst produi dalje do mesta gde je usamljeno svetlucala samo jedna zvezda, i tu se njegov prst zaustavi, jer dalje bee crnilo, niim neublaeno. "'Kraj Zvezda'", jednostavno ree mladi. "Tkivo magline je tu istanjeno tako da se svetlost samo te jedine zvezde tu probija, stremei u jednom pravcu - da obasja Trantor." "Pokuava da mi kae..." sumnjiavo ga prekide glas generala. "Ne pokuavam. To jeste Tazenda - 'Kraj Zvezda'." Svetla se upalie. Soivo se iskljui. Prier u tri krupna koraka prie enisu. "Kako si se toga dosetio?" Sa udno zbunjenim izrazom lica enis se zavali u stolici. "Sluajno. Voleo bih da se mogu pohvaliti svojom dosetljivou, ali bilo je to sluajno. U svakom sluaju, ma kako da se to desilo, slae se. Prema naim izvorima Tazenda je oligarhija. Vlada nad dvadeset i sedam nastanjenih planeta. Nema razvijenu nauku. Uglavnom je to nepoznat svet koji se drao strogo neutralno u lokalnoj politici te zvezdane oblasti, bez tenji za ekspanzijom. Mislim da bi trebalo da ga pogledamo." "Da li si o ovome obavestio Mazgova?" "Ne. Niti emo to uiniti. Sada smo u svemiru, upravo pred naim prvim skokom." Uasnut, Prier pritra oknu. Kada ga je podesio, njegove oi se susretoe sa hladnim svemirom. Ukoeno je posmatrao prizor, a zatim se obazre. Ruka mu sama posegnu za tvrdom, prijatnom oblinom drke atomskog pitolja. "Po ijem je to nareenju?" "Po mom nareenju, generale." enis ga je prvi put oslovio zvanino. "Dok sam te ovde zadravao. Verovatno nisi osetio ubrzanje jer se zbilo u onom trenutku kada sam uveliavao polje na Soivu, pa si pomislio da je to neka varka zbog toga to je izgledalo kao da se zvezde kreu." "Ali... ta to ini? Kakva je onda svrha one tvoje besmislice o Tazendi?" "Nije to bila besmislica. Bio sam potpuno ozbiljan. Idemo tamo. Krenuli smo danas zbog toga to je bilo planirano da poletimo kroz tri dana. Generale, ti ne veruje da Druga zadubina postoji, a ja verujem. Ti samo izvrava nareenja Mazgova bez ikakve vere u njih; a ja vidim ozbiljnu opasnost. Druga zadubina je za pripreme imala na raspolaganju pet godina. Ne znam kako se pripremila, ali ta ako je imala agente na Kalganu? Ukoliko u svom umu nosim saznanje o poloaju Druge zadubine, oni to mogu otkriti. Moj ivot vie ne bi bio siguran, a ja veoma volim svoj ivot. I pored tako tanune i daleke mogunosti elim da igram na sigurno. Niko ne sme znati za Tazendu, osim tebe, a ti si za nju saznao tek kad smo ve bili u svemiru. Pa i u tom sluaju postavlja se pitanje posade." enis se ponovo ironino nasmei, oigledno potpuno gospodarei situacijom. Prierova ruka se spusti s atomskog pitolja, i na trenutak ga proe neka neodreena nelagodnost. ta ga je spreilo da dela? ta ga je umrtvilo? Bee jednom takvo vreme kad je bio buntovni, neunapreivani kapetan trgovakog carstva Prve zadubine, kada bi pre on nego enis preduzeo smelu akciju kakva je bila ova. Da li je Mazgov bio u pravu? Da li je njegov kontrolisani mozak bio toliko zaokupljen poslunou da je izgubio inicijativu? Osetio je kako ga zgunjavajua malodunost baca u udnu malaksalost. "Dobro si to izveo!" Ipak, ubudue e se posavetovati sa mnom pre nego to bude donosio odluke ove vrste", primeti on. Treperenje signala privue njegovu panju. "To je strojarnica", nehajno e enis. "Krenuli su pet minuta nakon prijema nareenja, a zatraio sam da me obaveste ako bude nekih tekoa. Hoe malo da se odmori?" Prier utke klimnu. Naavi se iznenada sam, poe da razmilja o nevoljama koje nose pedesete godine to se blie. Kroz okno su se videle retke zvezde. Sredite Galaksije je zamuivalo jedan kraj okna. A ta ako bi bio osloboen uticaja Mazgova... No, na tu pomisao uasnuto se strese. Glavni inenjer Hakslani otro pogleda u mladog, neuniformisanog oveka koji je nastupao samouvereno kao da je oficir Flote, a izgledao kao da zauzima neki poloaj u vlastima. Hakslani, kao pripadnik Flote jo od vremena kad mu je s brade curilo mleko, uglavnom je brkao vlast sa odreenim iritima. Meutim, ovog oveka Mazgov bee postavio, a Mazgov je, naravno, imao poslednju re. to se toga tie - jedinu. ak ni podsvesno nije to dovodio u pitanje. Emocionalna kontrola je duboko dosezala. Bez rei pruio je enisu mali ovalni predmet. enis ga prihvati uz obezoruavajui osmeh. "Vi ste iz Zadubine, glavni inenjeru, zar ne?" "Da, gospodine. Osamnaest godina sam sluio u floti Zadubine pre nego to je Prvi graanin preuzeo vlast." "Tehniko obrazovanje ste stekli u Zadubini?" "Kvalifikovani tehniar prvog reda. Centralna kola na Anakreonu." "Dosta dobro. A ovo ste pronali u kolu za vezu, tamo gde sam vas zamolio da potraite?" "Da, gospodine." "Da li to treba da bude na tom mestu?" "Ne, gospodine." "A ta bi to onda moglo biti?" "Hipertraser, gospodine." "To mi ne kazuje mnogo. Ja nisam iz Zadubine. ta je to?" "To je ureaj koji omoguuje da se u svemiru ue u trag nekom brodu." "Drugim reima, mogu nas pratiti ma gde da smo." "Da, gospodine." "U redu. To je novi pronalazak, a? Razvio ga je jedan od istraivakih instituta koje je osnovao Prvi graanin?" "Mislim da je tako, gospodine." "A ipak, evo ga. Zanimljivo." enis je nekoliko sekundi metodino prebacivao hipertraser iz ruke u ruku, a onda ga odluno prui. "Uzmite ga i vratite tamo gde ste ga i pronali, i to tano onako kako ste ga zatekli. Razumete? A onda zaboravite na ovo. Potpuno!" Glavni inenjer se uzdra da skoro automatski ne salutira. Zatim se brzo okrene i izie. Brod je jurio kroz Galaksiju tako da je njegov trag izgledao kao linija iroko razmaknutih takica koja je vodila kroz zvezde. Te takice predstavljale su skuene razdaljine od deset do ezdeset svetlosnih sekundi provedenih u obinom svemiru, a izmeu njih su se pruale praznine od stotinu i vie

svetlosnih godina koje su predstavljale 'skokove' kroz hipersvemir. Bejl enis je sedeo za komandnom ploom Soiva, i protiv svoje volje oseajui kako ga sam pogled na Soivo ispunjava neim to se bliilo oboavanju. Nije bio iz Zadubine, te mu stoga igranje silama okretanjem dugmeta ili prekidanjem kontakta nije predstavljalo drugu prirodu. Mada Soivo ne bi moglo biti dosadno ni nekom ko je poticao iz Zadubine. Unutar njegovog neverovatno kompaktnog tela bilo je dovoljno elektronskih kola da moe precizno predstaviti stotinu miliona pojedinanih zvezda, i to u poloaju kakav su zauzimale jedne prema drugima. A kao da ve i to nije bio dovoljan podvig, Soivo je bilo kadro da pomera svaki dati deli galaktikog polja du svake od tri prostorne ose ili, pak, da rotira svaki deli polja oko centra. Upravo zbog toga je Soivo gotovo dovelo do revolucije u meuzvezdanom putovanju. Na poecima meuzvezdanih putovanja proraun svakog 'skoka' kroz hipersvemir znaio bi rad u trajanju od jednog dana do jedne sedmice - a najvei deo tog rada odlazio bi na manje-vie taan proraun 'poloaja broda' na galaktikom repernom razmerniku. U osnovi, to je znailo briljivo posmatranje najmanje tri dovoljno razmaknute zvezde iji je poloaj, u odnosu na proizvoljni galaktiki koordinatni sistem, bio poznat. A ba tu, u rei 'poznat', krila se zakoljica. Svakome ko zvezdano polje dobro poznaje iz izvesne reperne take, zvezde su individualne kao to su to i ljudi. Meutim, skoi deset parseka, pa nee ni svoje roeno sunce prepoznati. A moda ga ak nee ni videti. Odgovor se, naravno, nalazio u spektroskopskoj analizi. Vekovima je glavni predmet meuzvezdanih tehnikih nauka bila analiza 'svetlosnog potpisa' sve veeg i veeg broja zvezda do sve sitnijih pojedinosti. Zbog toga, kao i zbog narasle preciznosti samog 'skoka', uvedene su standardne putne marrute kroz Galaksiju, tako da je meuzvezdano putovanje postalo manje vetina a vie nauka. No, ipak, ak i u vreme Zadubine, koja je imala usavrene raunare i novi metod mehanikog osmatranja zvezdanog polja radi iznalaenja poznatog 'svetlosnog potpisa', ponekad su bili potrebni dani i dani da se pronau tri zvezde, a zatim izraunaju poloaji u onim oblastima koje nisu od ranije bile poznate pilotu. Soivo je sve to izmenilo. Prvo - zbog toga to mu je bila potrebna samo jedna poznata zvezda. Drugo - ak i svemirski novajlija, kakav je bio enis, mogao je rukovati njime. Prema proraunima 'skoka' najblia vea zvezda u ovom trenutku bila je zvezda Vincetori, a u sreditu brodskog okna nalazila se sjajna zvezda. enis se nadao da je ona Vincetori. Soivo je projektovalo sliku polja na ekran, neposredno pored okna; enis je briljivo dao koordinate Vincetorija. Zatvorio je relej i zvezdano polje zablista. Na njemu se, takoe, u sreditu nalazila blistava zvezda, ali u svakom drugom pogledu kao da nije bilo nikakve veze. Podesio je Soivo du Zose i uveliavao polje sve dok mu fotometar nije pokazao da je sjaj obeju zvezda u sreditu podjednak. enis na brodskom oknu potrai pogledom drugu, prilino sjajnu zvezdu, a onda joj nae parnjaka na ekranu. Polako je rotirao ekran kako bi postigao istu ugaonu defleksiju. Iskrivio je usta i, uz grimasu, odbacio rezultat. Ponovo poe da rotira ekran i postavi u poloaj drugu, a zatim i treu sjajnu zvezdu. Iskliberi se. To je ono. Moda bi strunjak sa izgraenom percepcijom poloaja ve u prvom pokuaju uspeo, ali on je zadovoljan i sa tri. Zatim je usledilo doterivanje. U poslednjoj fazi dva polja se preklopie i stopie u more ne ba potpune podudarnosti. Veina zvezda je imala bliskog dvojnika. No za fino podeavanje nije trebalo mnogo vremena. Zvezde dvojnici se stopie, preostalo je jedno jedino polje, a 'poloaj broda' se sada mogao neposredno proitati s brojanika. Ceo postupak je obavljen za manje od pola asa. enis pronae Hana Priera u njegovoj kabini. General se oito pripremao za spavanje. On podie pogled: "Ima li neeg novog?" "Nita naroito. Jo jedan skok - i biemo na Tazendi." "Znam." "Ako se sprema za spavanje neu da te uznemiravam, ali da li si pregledao film koji smo pokupili sa Cila?" Han Prier s omalovaavanjem pogleda u predmet koji je leao u crnoj kutiji na niskoj polici za knjige. "Da." "I, ta misli?" "Ako su oni ikada u istoriji imali neku nauku, onda se ta nauka oigledno potpuno zagubila u ovom delu Galaksije; eto, to mislim." enis se isceri. "Znam ta hoe da kae. Prilino je jalov, jel' da?" "Nije, ako uiva u letopisima i pojedinim vladarima. Meutim, rekao bih da je u oba smisla verovatno nepouzdan. Kad se istorija bavi uglavnom linostima, opisi postaju crni ili beli, ve prema interesima pisca. Izgleda mi krajnje neupotrebljiv." "Ali pominje Tazendu. Zato sam ti i dao film. To je jedini koji sam pronaao a da govori o njoj." "Dobro. Imaju dobre i loe vladare. Osvojili su nekoliko planeta, pobedili u nekoliko bitaka, nekoliko izgubili. Niim se ne izdvajaju. Ne drim mnogo do tvoje teorije, enise." "Ali propustio si da zapazi nekoliko stvari. Zar nisi primetio da nikada nisu obrazovali koaliciju? Uvek su ostajali potpuno po strani politike zvezdanog roja u ovom kutu Galaksije. Kao to kae, osvojili su nekoliko planeta, a onda su stali - i to ne usled nekog potresnog poraza. Prosto, kao da su se proirili dovoljno da se mogu zatititi, ali ne i dovoljno da na sebe privuku panju." "Vrlo dobro", usledi neuzbueni odgovor, "nemam nita protiv da sletimo. U najgorem sluaju - gubi se neto malo vremena." "Oh, ne. U najgorem sluaju - bie to potpuni poraz. Ukoliko ova jeste Druga zadubina. Seti se da e to biti svet u kome e biti samo svemir zna koliko Mazgova." "ta namerava?" "Da pristanem na neku manju potinjenu planetu. Da bismo najpre saznali to vie moemo o Tazendi, a zatim da na osnovu toga improvizujemo." "U redu. Nemam nita protiv. A sad ne zameri - elim da ugasim svetlost." Odmahnuvi mu rukom, enis ga napusti. U tami majune odaje na metalnom, ploveem ostrvu, izgubljenom u prostranstvu svemira, general Han Prier ostade dugo budan sledei svoje misli koje ga odnee fantastino daleko. Ukoliko je sve ono to je s mukom zakljuio bilo tano - a poto su sve injenice poele da se slau - onda je Tazenda zaista Druga zadubina. Nije bilo izlaza. Ali kako? Kako? Moe li to biti Tazenda? Obian svet? Bez posebnih odlika? umez izgubljen u ruevinama Carstva? Trunka meu krhotinama? Kao izdaleka priseti se zboranog lica Mazgova i njegovog tankog glasa kada je govorio o Eblingu Mizu, psihologu stare Zadubine, oveku koji je, moda, proniknuo u tajnu Druge zadubine. Prier se seti uzbuenja u reima Mazgova: "Kao da je Miza obrvalo zaprepaenje. Kao da je neto o Drugoj zadubini prevazilo sva njegova oekivanja; kao da je otilo u sasvim drugom pravcu od onog koji je on oekivao. Da sam samo mogao da proitam njegove misli umesto njegovih oseanja. A oseanja su bila jasna - prvenstveno je to bilo ogromno iznenaenje." Osnovno je bilo iznenaenje. Neto je bilo krajnje udnovato! A sad se pojavljuje ovaj mladi, ovaj iscereni junoa koji je toliko razdragano blagoglagoljiv o Tazendi i njenoj neupadljivoj subnormalnosti. I da on bude u pravu! Mora biti da jeste. Inae, nita nema smisla. Poslednja Prierova svesna misao sadrala je trun turobnosti. Onaj hipertraser pored etarske cevi - jo uvek se tamo nalazio. Pre jednog sata je proverio, kada se enis nalazio dovoljno daleko.

Druga meuigra
Bio je sluajan sastanak u predvorju Venice, na nekoliko minuta pre nego to e ui u dvoranu da bi se pozabavili tekuim poslovima - u jednom i u drugom pravcu sevnu nekoliko misli. "I tako, Mazgov je krenuo." "I ja sam to uo. Opasno! Vrlo opasno!" "Nije, ako se zbivanja budu odvijala prema postavljenim funkcijama." "Mazgov nije obian ovek, a teko je manipulisati onima koje je odabrao za svoja orua tako da on to ne otkrije. Teko je dosegnuti do kontrolisanih mozgova. Kau da je u nekoliko sluajeva primetio." "Da, ali ne vidim kako se to moe izbei." "Lake je sa nekontrolisanim mozgovima. No, njih ima tako malo na vanim poloajima kod njega..." Uli su u dvoranu. Ostali pripadnici Druge zadubine krenue za njima.

3. DVA OVEKA I SELJAK

Rosema je jedan od onih sporednih svetova, obino zanemarenih u galaktikoj istoriji, koji jedva da ikada zapadnu za oko ljudima na desetini hiljada srenijih planeta. U doba poznog Galaktikog carstva nekolicina politikih kanjenika bee se nastanila u njenim divljinama, dok su opservatorija i mali svemiroplovni garnizon sluili da je potede od potpune naputenosti. Kasnije, u zlo doba borbi, ak i pre Harija Seldona, neotpornija ljudska vrsta kojoj su dojadile periodine decenije nesigurnosti i opasnosti, umorna od opustoenih planeta i avetinjskog smenjivanja kratkovenih careva koji bi sebi prokrili put do carskog purpura zbog nekoliko opakih, besplodnih godina - dakle, takvi ljudi utekoe iz nastanjenih centara i potraie utoite u pustim kutovima Galaksije. Po studenim prostranstvima Roseme behu se uurila sela. Njeno sunce je bilo malo, rumeno, krto, i za sebe je zadralo svaku mrvicu toplote, dok je dole sneg provejavao devet meseci godinje. Prekaljeno domae seme snivalo je u zemlji za vreme tih snenih meseci, a onda bi sa gotovo paninom brzinom idikljalo i sazrelo kada bi nedragovoljno zraenje sunca podiglo temperaturu gotovo do deset stepeni. Male, kozolike ivotinje pasle su na panjacima, oturajui tanak sloj snega majunim tropapkastim nogama. Tako su ljudi sa Roseme dobijali hleb i mleko, pa ak i meso - kada bi uspeli da odvoje poneku ivotinju. Tamne, zloslutne ume to su krivudale preko polovine polutarskog pojasa planete davale su otporno, fino vlaknasto drvo za graenje kua. To drvo, uz neka krzna i minerale, moglo se ak i izvoziti, te bi povremeno pristizali brodovi Carstva donosei u zamenu poljoprivredne maine, atomske grejae, pa i televizijske prijemnike. Ovi potonji i nisu bili neumesni, jer je duga zima seljaku nametala usamljeniki zimski san. Istorija Carstva proticala je mimo seljaka sa Roseme. Trgovaki brodovi bi na mahove donosili vesti; povremeno bi pristizale nove izbeglice jedanput bee prispela jedna relativno velika skupina i tu se i zadrala - a one bi obino donosile vesti o Galaksiji. Tako su Rosemiani saznavali o sveoptim bitkama, desetkovanim stanovnitvima, o tiranskim carevima i buntovnim vicekraljevima. Na to bi obino uzdahnuli i odmahnuli glavama, privlaei uz svoja bradata lica krznene okovratnike dok su na zubatom suncu sedeli naokolo po seoskom trgu i filosofirali o ljudskoj nesrei. Posle nekog vremena potpuno prestadoe da se pojavljuju trgovaki brodovi i ivot postade mukotrpniji. Prestale su isporuke inostranih, probranih namirnica, duvana i maina. Po koja re napabirena sa televizora donosila bi sve vie i vie uznemiravajue vesti. Konano se pronese glas da je Trantor opustoen. Veliki prestoni svet itave Galaksije, divotni, viespratni, nedostupni i neuporedivi dom careva bee opljakan, poruen i doveden do potpune propasti. Bee to neto nezamislivo i mnogim se seljacima Roseme, dok su eprkali po svojim njivama, maltene inilo da se Galaksiji blii kraj. A onda jednog dana, koji nije bio drukiji od ostalih, opet pristie jedan brod. U svim selima starci su mudro klimali glavama i beili stare oi apuui kako je tako bilo i u doba njihovih oeva, mada ne ba sasvim isto. Ovaj brod nije bio brod Carstva. Na pramcu nije bilo amblema svemirskog broda i sunca Carstva. Brod bee nekakva zdepasta tvorevina, napravljena od olupina starih brodova, a njegovo ljudstvo je sebe nazivalo vojnicima Tazende. Seljaci se zbunie. Ne behu uli za Tazendu, ali vojnike, ipak, doekae s uobiajenim gostoprimstvom. Pridolice su se podrobno raspitivale o prirodi planete, broju stanovnika, broju gradova - seljaci pogreno shvatie da ta re znai 'sela', to kod svih zainteresovanih stvori zabunu - o tipu privrede i drugim stvarima. Dooe i drugi brodovi, a irom planete behu izdati proglasi da je vladajui svet Tazenda, da e u polutarskom pojasu - u naseljenoj oblasti - biti osnovane poreske stanice i da e se svake godine ubirati odreeni postotak ita i krzna, ve prema odreenim brojanim formulama. Rosemiani su ozbiljno mirkali, nesigurni ta znai re 'porez'. Kada je dolo vreme ubiranja mnogi su platili, ili su zbunjeno stajali po strani dok su uniformisani doljaci sa druge planete tovarili ponjeveno ito i koe na prostrana kopnena vozila. Tu i tamo bi se ogoreni seljaci udruili i izvukli na svetlost dana drevno lovako oruje, ali iz toga nikada nita nije proisteklo. S gunanjem su se rasturili kada su se pojavili ljudi sa Tazende, a posle toga su obeshrabreno posmatrali kako njihova ve dovoljno mukotrpna borba za opstanak postaje jo mukotrpnija. Meutim, vremenom se uspostavi nova ravnotea. Tazenanski guverner iveo je na odstojanju u selu Dentri koje je bilo zatvoreno za sve Rosemiane. On i njegovi inovnici behu neka nejasna bia iz drugog sveta koja su retko ulazila u vidokrug Rosemiana. Zemljoradnici-poreznici, Rosemiani u slubi Tazende, periodino bi ih obilazili, a na njih behu ve navikli, a i seljak je nauio kako da sakrije ito i istera stoku u ume, pa i da se uzdri od svega to bi njegovoj izbi dalo izgled upadljivog obilja. S tupim izrazom nerazumevanja doekivao bi svako raspitivanje za njegovu imovinu i pokazivao na ono to su mogli videti. Ali i toga bee sve manje, pa se porezi smanjie; kao da je i samoj Tazendi dojadilo da izvlai petparce s takvog sveta. Trgovina oive jer je, moda, Tazenda nju smatrala unosnijom. Ljudi sa Roseme vie zauzvrat nisu dobijali doterane tvorevine Carstva, ali ak i tazdenanske maine i tazenanska hrana behu bolji od domaih. Pojavi se i enska odea drukija od one sive, od domaih tkanina - to je bilo veoma vano. I tako jo jednom galaktika istorija prilino mirno prohuja mimo njih, dok su seljaci eprkali ivot iz tvrde zemlje. Izaavi iz svoje kuice, Narovi dunu u bradu. Prvi sneg je provejavao nad otvrdlom zemljom, a nebo je bilo natmureno, mutnoruiasto. Oprezno je zakiljio uvis i zakljuio da na vidiku nema prave oluje. Mogao je mirno putovati za Dentri i otarasiti se svog vika ita, zamenivi ga za konzervisanu hranu koja e im potrajati cele zime. Preko ramena riknu kroz vrata koja zbog toga bee malko odkrinuo: "Jesi li napunio gorivom vozilo malia?" Iz unutranjosti mu vikom odgovori jedan glas, a onda mu se pridrui najstariji sin ija kratka ria brada jo nije sasvim izgubila deaku oskudnost. "Vozilo je napunjeno i dobro radi, izuzev to su osovine u loem stanju", mrgodno primeti. "Al' za to nisam ja kriv. Rekao sam ti da treba da ih opravi strunjak." Starac se vrati i odmeri sina kroz natutene vee, a zatim isturi ekinjastu bradu: "A je li to moja greka? Gde i kako da naem nekoga ko bi ga struno opravio! Da li je za ovih pet godina etva ikad bila neto vie od oskudne? Da li su moja stada izbegla zarazi? Da li se krzna sama gule sa..." "Narovi!" Dobro poznat glas iz unutranjosti kue ga prekide usred rei. "Dobro, dobro - eto, i tvoja majka mora da se utrpava u stvari koje se tiu samo oca i sina", proguna on. "Isteraj kola i proveri da li su prikolice dobro privrene." Udario je jednom rukom u rukavicu o drugu i ponovo pogledao u nebo. Navlaili su se tamnorumenkasti oblaci, a sivo nebo koje se naziralo kroz procepe nije donosilo nikakvu toplinu. Sunce je bilo skriveno. Upravo je hteo da skrene oi, kad njegov pogled neto uhvati; skoro mehaniki prst mu se podie, dok mu se usta otromboljie otvarajui se u kriku, bez obaziranja na hladan vazduh. "eno", ustro povika, "matora, dolazi ovamo." Na prozoru se pojavi jedna srdita glava. enin pogled je sledio njegov prst i ona zinu. S krikom jurnu niz drvene stepenice, zgrabivi u trku stari al i komad platna. Pojavila se s platnom labavo obmotanim oko glave i uiju, dok joj je s ramena visio al. "To je brod iz spoljnog svemira", zacvile ona. "A ta bi drugo moglo biti", nestrpljivo e Narovi. "Imamo goste, matora, goste!!" Brod se polako sputao na ogolelo smrznuto polje u severnim delovima Narovijevog majura. "Ali ta emo? Kako da ukaemo gostoprimstvo tim ljudima? Zar da s nama dele zemljani pod nae straare i ostatke od prolonedeljne proje?" grcala je ena.

"Treba li da odu kod naih komija?" Iako ve grimizan od hladnoe, Narovi sada postade purpuran; pruivi ruke prekrivene glatkim krznom, on epa enina miiava ramena. "Odabranice mog srca", frknu on, "donee one dve stolice iz nae donje sobe, postarae se da se ugojeno mladune zakolje i ispee s krtolama, ispei e sveu proju. A ja odoh sad da pozdravim te vane ljude iz spoljnog svemira... i... i..." Zastao je, naherio ubaru i premiljajui se poekao. "Da, poneu sa sobom i vr pia. estoko pie godi." Dok je trajala ova govorancija enina usta su se bezglasno micala. Iz njih nita nije izlazilo. A kad je to proe, poe da izvire samo neko neprijatno skianje. Narovi podie prst. "Matora, ta su ono seoski Starci rekli pre sedam noi? Proeprkaj po pamenju. Starci su ili od majura do majura - oni, glavom i bradom! Pomisli koliko je to vano - da zatrae da ih smesta izvestimo ako se spusti neki brod iz spoljnog svemira i da je to po nareenju guvernera. I da ja sad propustim priliku da se umilostivim vlastima? Pogledaj taj brod! Jesi li ikad videla slian? Ovi ljudi sa spoljnog sveta su bogati, veliki. Sam guverner alje tako hitne poruke o njima da Starci moraju da idu od majura do majura po ovoj hladnoi. Moda je irom Roseme obznanjeno da su ti ljudi veoma potrebni gospodarima sa Tazende a oni se na moj majur sputaju." Skoro da je podskakivao od uzrujanosti. "Da ih sad ugostimo kako valja - pa kad pomenu moje ime guverneru - i ta onda nee biti nae?" Njegova ena iznenada oseti kako je kroz tanku domau haljinu tipa hladnoa. Priskoi vratima, doviknuvi mu preko ramena: "Odlazi onda brzo." Meutim, njene rei behu upuene oveku koji je ve jurio prema onom delu horizonta gde je broj utonuo. Generala Hana Priera nisu zabrinjavali ni studen tog sveta, ni sumorni prazni prostori; ni beda sredine u kojoj su se obreli, ni sam preznojeni seljak. Muilo ga je pitanje da li im je taktika razborita. On i enis bili su ovde sami. Brod ostavljen u svemiru, pod uobiajenim okolnostima, mogao se sam pobrinuti za sebe; no on se, svejedno, oseao nesigurnim. enis je, naravno, bio odgovoran za ovaj potez. Pogledao je preko, u mladia, i zatekao ga kako veselo namiguje u pravcu razmaknutog krznenog zastora gde se na trenutak pojavie oi i razjapljena usta neke ene. enis je bar izgledao potpuno spokojan. Prier je sa kiselim zadovoljstvom uivao u toj injenici. Nee se jo dugo njegova igra odvijati upravo onako kako on eli. U meuvremenu, ipak su im jedina veza s brodom bili njihovi runi ultratalasni primopredajnici. Njihov domain, seljak, iroko se osmehnu, klimnu nekoliko puta glavom i s ulizikim potovanjem ree: "Plemenita gospodo, ponizno vas obavetavam da mi najstariji sin - dobro i valjano mome koga samo moja sirotinja spreava da se koluje kako bi to po svojoj pameti zasluivao - javlja da e Starci uskoro stii. Nadam se da vam je boravak ovde bio prijatan onoliko koliko su to moje skromne prilike omoguile, jer ja sam siromaan, mada vredan, estit i skroman zemljoradnik, to e vam svako potvrditi." "Starci", veselo upita enis, "predvodnici ove oblasti?" "Da, plemeniti gospodine, svi su oni estiti, valjani ljudi - jer je i celo nae selo poznato irom Roseme kao ispravno i poteno mesto, iako je ivot teak, a prinosi s polja i iz uma mravi. Plemenita gospodo, moda ete pomenuti Starcima potovanje i poast koje sam ukazao putnicima, tako da se moe desiti da onda zatrae nova motorna kola za nae domainstvo poto stara jedva gamiu, a od njih nam svima zavise ivoti." Drao se revnosno i ponizno, a Han Prier snishodljivo potvrdi glavom sa odgovarajue visine kakva je priliila ulozi 'plemenite gospode' koja im bee dodeljena. "Izvetaj o tvom besprimernom gostoljublju dopree do uiju vaih Staraca." Prier iskoristi prvi trenutak kad ostadoe nasamo za razgovor sa enisom koji kao da je napola spavao. "Ne radujem se ba mnogo tom sastanku sa Starcima. Jesi li razmiljao o njemu?" "Ne, ta te brine?" enis kao da je bio iznenaen. "Izgleda mi da imamo i vanijih stvari nego da ovde zapadnemo u oi." enis brzo progovori tihim, jednolinim glasom: "Kod naih sledeih poteza moda e biti nuno da rizikujemo tako to emo biti upadljivi. Onu vrstu ljudi koju mi traimo, Prieru, neemo pronai ako samo zavuemo ruku u mranu vreu i zagrabimo. Ljudi koji vladaju pomou vetine duha ne moraju nuno biti oni ljudi koji su na izgled na vlasti. Pre svega, psiholozi Druge zadubine verovatno predstavljaju veoma malu manjinu u celokupnom stanovnitvu, upravo onako kako su u tvojoj Prvoj zadubini tehniari i naunici inili manjinu. Obini stanovnici su verovatno ba to - vrlo obini. Psiholozi mogu ak i biti dobro skriveni, tako da ljudi koji su na izgled na upravnim funkcijama iskreno mogu verovati da su oni pravi gospodari. Nae reenje tog problema moe se nai ovde, na ovom grumenu leda od planete." "Nisam ovo uopte shvatio." "Kako, sluaj, pa to je prilino jasno. Tazenda je verovatno ogroman svet miliona ili stotina miliona. Kako emo meu njima prepoznati psihologe i biti u stanju da s punim pouzdanjem javimo Mazgovu da smo pronali Drugu zadubinu? Meutim, ovde na ovom malom seljakom svetu i potinjenoj planeti svi upravljai sa Tazende su, kako nam domain kae, sakupljeni u njihovom glavnom selu Dentri. Prieru, tamo ih moe biti samo nekoliko stotina, meu nima se mora nalaziti jedan ili vie ljudi iz Druge zadubine. Kasnije emo otii tamo, ali najpre treba da se susretnemo sa Starcima - to je logina etapa na tom putu." Lako se razdvojie kada u sobu ponovo nahrupi njihov crnobradi domain, vidno uzbuen. "Plemenita gospodo, Starci dolaze. Ponizno vas jo jednom molim da ako moete neku lepu re za mene..." Gotovo se presamito u nastupu ulagivanja. "Svakako emo te spomenuti", ree enis. "Jesu li ovo ti vai Starci?" Oito je da su to bili oni. Bila su trojica. Jedan se priblii i ree, poklonivi se s dostojanstvenim potovanjem: "Poastvovani smo. Prevoz je obezbeen. Potovana gospodo, nadamo se da emo imati zadovoljstvo da uivamo u vaem drutvu u naoj Dvorani za sastanke."

Trea meuigra
Prvi govornik je enjivo zurio u nono nebo. Pramenasti oblaci brzo su promicali preko bledog sjaja zvezda. Svemir je delovao veoma neprijateljski. U najboljem sluaju bio je hladan i zastraujui, a da se povrh toga u njemu nalazilo i to neobino stvorenje - Mazgov, tako da je sama ta sadrina zatamnjivala i zgunjavala svemir u jednu zloslutnu pretnju. Sednica se zavrila. Nije dugo trajala. Bilo je nekih sumnji i pitanja nadahnutih sloenim matematikim problemom bavljenja jednim duhovnim mutantom neizvesnog sastava. Morale su se uzeti u obzir sve granine permutacije. No, da li i tada mogu biti sigurni? Negde u ovoj oblasti svemira - na domaku, na razdaljini kakve su ve one u galaktikom svemiru - nalazi se Mazgov. ta li e uiniti? Bilo je prilino lako upravljati njegovim ljudima. Reagovali su, a i sada reaguju, u skladu s planom. Ali kako stoji sa samim Mazgovom?

4. DVA OVEKA I STARCI

Starci iz te oblasti na Rosemi nisu ba bili onakvi kako bi to ovek oekivao. Nisu bili prosta ekstrapolacija seljatva - neto starijeg, vie autoritativnog, manje prijateljskog. Nipoto. Dostvojanstvo kojim su se odlikovali prilikom prvog susreta sve vie je raslo, tako da je postalo njihova pretena odlika. Sedeli su oko ovalnog stola kao neki ozbiljni, sporomislei mislioci. Veina bee tek prevalila najbolje godine, kod nekolicine bradatih brade su bile kratke i uredno doterane. Ipak, dosta ih je bilo koji su izgledali kao da imaju manje od etrdeset godina, tako da postade jasno da je 'Starac' pre izraz potovanja nego bukvalni opis uzrasta. Dva doljaka iz spoljnog svemira sedela su u proelju, u sveanom utanju, upijajui atmosferu punu kontrasta prilino oskudnog, pre ceremonijalnog no zasitnog obeda. Posle obeda jednu do dve uljudne opaske - suvie kratke i jednostavne da bi se mogle nazvati besedama - izrekoe najugledniji Starci, a onda u skup prodre izvesna neusiljenost. Kao da se dostojanstvenost dobrodolice strancima povukla pred dobroudnim rustinim osobinama radoznalosti i prijateljstva. Okupili su se oko dva stranca, i bujica pitanja potee. Raspitivali su se da li je teko upravljati svemirskim brodom; koliko ljudi treba za taj posao; da li se za njihova kopnena vozila mogu nainiti bolji motori; da li je tano da na drugim svetovima, a tako kau i za Tazendu, retko pada sneg; koliko ljudi ivi na njihovom svetu; da li je veliki kao Tazenda; da li je daleko; kako su istkana njihova odela i otkud im taj metalni sjaj; zato ne nose krzna; da li se briju svakodnevno; kakav je to kamen na Prierovom prstenu... Spisak je iao do u nedogled. Skoro uvek pitanja bi upuivali Prieru, kao da su mu kao starijem automatski pripisivali veu vlast. Prier je bio prinuen da im sve podrobnije i podrobnije odgovara. Bilo je to kao da je uronio u neku gomilu dece. Njihova pitanja su izraavala krajnje obezoruavajue uenje. Potpuno je bila neodoljiva njihova elja za saznanjem, tako da ovek nije mogao a da im ne odgovori. Prier im objasni da nije teko upravljati svemirskim brodovima, a da su posade zavisile od veliine broda, od jednog oveka do mnogih lanova; da mu nisu poznate pojedinosti motora u njihovim kopnenim vozilima, ali da se, bez sumnje mogu usavriti; da na raznim svetovima postoje gotovo beskrajne razlike u klimi; da na njegovom svetu ive mnoge stotine miliona, ali da je on daleko manji i beznaajniji od carstva Tazende; da je njihova odea od tkane silikonske plastike kod koje se metalni sjaj vetaki proizvodi pomou odgovarajueg usmeravanja povrinskih molekula; da se mogu vetaki zagrevati tako da su krzna nepotrebna; da se briju svakog dana; da se kamen na njegovom prstenu zove ametist. Spisak se otegao. I protiv svoje volje on utvrdi da se kravi prema ovim naivnim provincijalcima. Dok bi im odgovarao uvek bi se ulo brzo avrljanje meu Starcima, kao da raspravljaju o dobijenim obavetenjima. Bilo je teko pratiti taj njihov razgovor, jer bi zapali u svoju posebno akcentovanu verziju univerzalnog galaktikog jezika, arhainu zbog duge izdvojenosti od tokova ivog jezika. ovek bi gotovo mogao rei da njihova razmena opaski lebdi na ivisi shvatanja, ali da za vlas uspeva da izmakne pipcima poimanja. Tako je to bilo dok najzad enis ne upade: "Potovana gospodo, sad nama treba da odgovorite na neka pitanja, jer mi smo stranci eljni da saznamo to vie moemo o Tazendi." Ono to nakon toga nastade bio je mukli tajac, a svi do tada govorljivi Starci umuknue. Mlitavo se opustie ruke koje su tako brzim i tananim kretnjama propraale njihove rei, dajui im veu plastinost i razliite prelive u smislu. Kriom su pogledali jedan u drugog, oigledno sasvim radi da onom drugom prepuste re. " Moj saputnik to pita iz prijateljskih pobuda, jer se slava Tazende pronela Galaksijom", brzo upade Prier, "a mi emo, naravno, upoznati guvernera sa privrenou i ljubavlju Staraca Roseme." Nije se uo nikakav uzdah olakanja, ali lica se razvedrie. Jedan Starac pogladi palcem i kaiprstom bradu, ispravljajui njene talase slabim pritiskom, pa ree: "Verno sluimo gospodarima sa Tazende." U Prieru splasnu ljutina zbog neuvijenog enisovog pitanja. Bilo je bar oigledno da ga godine, koje je odnedavno oseao kako mu se prikradaju, nisu liile sposobnosti da izglauje greke drugih. "U naem udaljenom kraju Vasione ne znamo mnogo o istoriji gospodara sa Tazende", produi on. "Pretpostavljamo da ve due vremena ovde na Rosemi milostivo vladaju." "Ni dedovi najstarijih ljudi ne pamte vremena kada nije bilo gospodara", odgovori mu onaj isti Starac koji je i malopre progovorio. "Da li je to bilo razdoblje mira?" "Bilo je to razdoblje mira." Oklevao je. "Guverner je jak i moan gospodar, koji se ne bi libio da kazni izdajnika. Naravno, niko od nas nije izdajnik." "Pretpostavljamo da je u prolosti ve nekog po zasluzi kaznio?" Opet bee nekog oklevanja. "Niko ovde nikada nije bio izdajnik, ni nai oevi, a ni oevi naih otaca. Meutim, na drugim svetovima bilo je takvih i smrt ih je brzo sustigla. Ne treba da o tome razmiljamo, jer mi smo prosti ljudi, siromani zemljoradnici i ne bavimo se politikom." Primetna je bila uzrujanost u njegovom glasu i sveopta usplahirenost u pogledima svih. "Moete li nas uputiti kako bismo mogli urediti da nas primi va guverner", prudui Prier. Istog trenutka nastade preneraenost. Posle jednog trenutka, koji se odui, Starac ree: "Pa, zar vi ne znate? Guverner e sutra biti ovde. Oekivao vas je. Za nas je ovo velika ast. Mi... mi... se nadamo da ete rei neku lepu re o naoj odanosti prema njemu." "Oekivao nas je, kaete?" Osmeh jedva da iskrivi Priereve usnice. Starci se u udu zgledae. "Pa ima ve nedelju dana kako vas oekujemo." Njihove odaje nesumnjivo behu raskone za tu planetu. Prier je stanovao i u gorim. enis je prema spoljanjem svetu ispoljavao samo ravnodunost. Meutim, meu njima se pojavila neka napetost drukije prirode nego do tada. Prier je oseao da se blii as konane odluke, a da je, ipak, poeljno jo malo seekati. Videti pre toga guvernera povealo bi rizik do opasnih razmera, mada bi pobeda na toj kocki umnogostruila dobitak. Osetio je mrnju prema maloj brazdi izmeu enisovih obrva, prema tananoj udljivosti s kojom se mladieva donja usna oslanjala o zube. Odvratna mu je bila nepotrebna gluma, udeo je da se to okona. "Kao da su nas oekivali", primeti on. "Da", kratko e enis. "Samo to? Zar ne moe da prui neki sutinskiji doprinos? Dolazimo ovamo i ustanovljavamo da nas guverner oekuje. Moe se oekivati da od guvernera saznamo da nas i sama Tazenda oekuje. Kakvu vrednost onda ima itava naa misija?" enis podie glavu i ne pokuavajui da prikrije notu dosade u svom glasu: "Jedno je oekivati nas, a drugo znati ko smo i zato dolazimo." "Oekuje da e to sakriti od ljudi iz Druge zadubine?" "Moda. Zato da ne? Zar si spreman da digne ruke? Pretpostavi da su na brod otkrili u svemiru. Da li je za jedno kraljevstvo neobino da odrava pogranine osmatranice? ak i da smo obini stranci, bili bismo zanimljivi." "Dovoljno zanimljivi da nam guverner doe na noge, umesto da bude obratno?" "Tim problemom emo se baviti kasnije", slegnu ramenima enis. "Najpre da vidimo kakav je taj guverner." Prier se namrgodi i napravi grimasu koja mu otkri zube. Situacija je postojala smena. "Jedno bar znamo", s nametenom veselou nastavi enis. "Tazenda je Druga zadubina, ili milion delia dokaza jednoduno pokazuju u pogrenom smeru. Kako tumai oiglednu zastraenost koju metani oseaju prema Tazendi? Nisam primetio znakove politike dominacije. Izgleda da

se njihovi skupovi Staraca slobodno sastaju bez ikakvog uplitanja. Ne izgleda mi ni da je to oporezivanje o kome toliko priaju na irokoj osnovi, a ni da se efikasno sprovodi. Metani mnogo govore o sirotinji, ali izgledaju snani i dobro uhranjeni. Kue im jesu rune, a sela neuredna, ali kao da sasvim odgovaraju svojoj nameni. U stvari, ovaj me svet fascinira. Nikada nisam video neprivlaniji svet, a ipak siguran sam da stanovnitvo ne pati i da njihovi nekomplikovani ivoti uspevaju da sadre dobro uravnoteenu sreu kakve nema kod naprednijih naroda u modernim centrima." "Pa, ti si to neki ljubitelj seljakih vrlina?" "Ne dale zvezde!" enisa kao da oraspoloi ta misao. "Samo hou da istaknem znaaj svega ovog. Izgleda da je Tazenda uspean upravlja, uspean u smislu koji je daleko od efikasnosti Starog carstva ili Prve zadubine, pa ak i naeg roenog Saveza. Oni su svojim podanicima donosili mehaniku efikasnost po cenu neopipljivijih vrednosti. Tazenda donosi sreu i dovoljnost. Zar ne primeuje da je itava usmerenost njihove vlasti drukija? Ona nije fizika, ve psiholoka." "Zaista?" Prier dopusti sebi malo ironije. "A ta je s onim strahom kod Staraca kad govore o kanjavanju zbog izdaje koje sprovode ti psiholozi upravljai mekog srca? Kako se to slae s tvojom tezom?" "Da li su oni sami bili podvrgnuti kazni? Govore samo o kanjavanju drugih. Kao da je saznanje o kanjavanju tako duboko u njih usaeno da se sama kazna i ne mora nikad primeniti! U njihove mozgove su utisnuti odgovarajui mentalni stavovi, tako da sam siguran da na planeti nema nijednog tazenanskog vojnika. Zato to ne shvata?" "Moda u shvatiti kad budem video guvernera", hladno odvrati Prier. "Uzgred budi reeno, a ta ako se i naim mozgovima manipulie?" "Trebalo bi da si se ti na to ve privikao", s brutalnim prezirom odvrati enis. Prier vidno preblede i s mukom se okrenu. Toga dana vie nisu izmenili nijednu re. U tiini ledene noi bez vetra, oslukujui tihe pokrete u snu drugog oveka, Prier neujno namesti svoj runi predajnik na ultratalasno podruje na koje enisov prijemnik nije mogao da se podesi, a onda beumnim dodirom nokta uspostavi vezu s brodom. Odgovor je pristizao u kratkim razmacima kao beumne vibracije koje jedva da su prelazile prag percepcije. "Da li je primljena neka vest?" dva puta zapita Prier. "Nikakva. I dalje ekamo", dva puta stie odgovor. Prier ustade iz postelje. U sobi je bilo hladno; on sede na stolicu i oko sebe ututka krzneni pokriva, a onda stade zuriti napolje u zbijene zvezde koje su se po svom sjaju i sloenom razmetaju toliko razlikovale od ravnomerne izmaglice galaktikog Soiva koja je vladala nonim nebom njegove rodne Periferije. Tamo negde izmeu zvezda nalazio se odgovor na tekoe koje su ga ophrvale i on poele da reenje prispe i najzad sve okona. Na trenutak se ponovo zapita da li je Mazgov bio u pravu - da li mu je preobraanje otupilo tvrdu otricu samopouzdanja. Ili je to prosto bilo zbog starenja i promena ovih poslednjih godina? Nije mu, zapravo, bilo vano. Bio je umoran. Guverner Roseme je prispeo bez mnogo epurenja. Njegov jedini pratilac bio je uniformisani ovek za upravljaem kopnenog vozila. Samo kopneno vozilo bilo je raskone konstrukcije, no Prieru se ono uini neefikasnim. Nezgrapno se okretalo, a vie no jednom primeti kako se trza unazad zbog neeg to je mogla biti prenagla promena brzine. Ve sama konstrukcija je pokazivala da koristi hemijsko a ne atomsko gorivo. Tazenanski guverner lako zakorai na tanak sloj snega i krenu izmeu dva reda Staraca punih strahopotovanja. Ne obaziruu se na njih, brzo je uao. Starci krenue za njim. To su iz svojih odaja posmatrala dva oveka iz Saveza koji je stvorio Mazgov. On - guverner - bio je stamen, prilino zdepast, niskog rasta, neupadljiv. Pa, ta s tim? Prier je sebe proklinjao zbog nedostatka sranosti. Lice mu, naravno, i dalje ostade ledeno spokojno. Nije bilo poniavanja pred enisom, ali vrlo dobro je znao da mu je porastao krivni pritisak i da mu se grlo osuilo. Nije to bio fiziki strah. Nije on jedan od onih tupoglavih ljudi bez mate, ljudi od mesa bez nerava koji su preglupi ak i da se boje - ali fiziki strah bi mogao da objasni i suzbije. Ali ovo je neto drugo. Bio je to drukiji strah. On letimice pogleda enisa. Mladi je dokono posmatrao svoje nokte i lenjo doterivao neku neprimetnu neravninu. U Prieru se neto pobuni. Zato bi se, uostalom enis i bojao mentalne manipulacije? Prier u sebi zadra dah i pokua da vrati misli unatrag. Kakav je mogao biti pre nego to ga je Mazgov preobratio od nekadanjeg okorelog demokrate? Teko je bilo prisetiti se. Nije mogao da sebe zamisli. Nije mogao prekinuti spone koje su ga tesno i emocionalno vezivale za Mazgova. U mislima se mogao prisetiti da je jednom pokuao da ubije Mazgova, ali ma koliko da se naprezao ne bi se mogao prisetiti svojih tadanjih oseanja. Moda je to bila samoodbrana samog mozga: meutim, na intuitivnu pomisao kakva su ta oseanja mogla biti - bez pojedinosti, ve samo shvatanje njihovog osnovnog smera - stomak mu zadrhta. A ako je guverner vrljao po njegovom mozgu? A ako su se nematerijalni mentalni pipci oveka iz Druge zadubine zavukli unutra, u emocionalne naprsline njegovog sastava, rastavile ga i ponovo sklopile... Prvi put nita nije osetio. Nije bilo bola, probadanja u duhu - ak ni oseanja diskontinuiteta. Ako je nekada davno i postojalo takvo vreme - davno, jo pre pet kratkih godina - kada je mislio da ga ne voli ve mrzi - bila je to grozna iluzija. Stideo se i same pomisli na takvu iluziju. Ali bola nije bilo. Da li e sastanak s guvernerom biti ponavljanje toga? Da li e se sve ono to se pre toga zbilo - njegova sluba kod Mazgova - itava njegova ivotna orijentacija - pridruiti onom maglovitom snu iz drugog ivota koji je sadrao re Demokratija? Da i Mazgov postane samo san, a da njegova odanost bude samo prema Tazendi... Naglo se okrenu u stranu. Javi se jaka elja za povraanjem. A onda mu u uhu zazvoni enisov glas: "Mislim da je ovo ono pravo, generale." Prier se ponovo okrenu. Jedan Starac bee utke otvorio vrata i s nemim potovanjem dostojanstveno stajao na pragu. "Njegova ekselencija, guverner Roseme", izusti on, "u ime gospodara Tazende ima zadovoljstvo da vam urui svoju dozvolu za audijenciju, te moli da joj se predstavite." "Nego ta", uz trzaj enis pritee svoj pojas i navue na glavu rosemiansku kapuljau. Prierove vilice se stegoe. Ovo je, dakle, bio poetak pravog kockanja. Guverner Roseme nije bio pojava koja uliva strah. Pre svega bio je gologlav, a proreena svetlosmea kosa koja je prelazila u sedu davala mu je blag izgled. Koati svodovi su se povijali nanie prema oima usred fine mreice bora; te oi su izgledale lukave; meutim, njegova svee obrijana brada bee mekuna i slaba, tako da bi prema optem uverenju pristalica pseudonauke itanja karaktera iz strukture kostiju odavala 'slabia'. Prier je izbegavao oi, a gledao u bradu. Nije znao da li e to biti efikasno - i da li uopte neto moe biti efikasno. "Dobrodoli na Tazendu! Ostanite s mirom! Da li ste jeli?" Guvernerov glas je bio piskav, bezlian. Njegova aka - s drugim prstima i kvrgavim venama - maltene kraljevski pokaza na sto u obliku slova U. Naklonie se i posedae. Guverner je sedeo na spoljnoj strani osnovice slova U, a oni s unutranje, dok se nemi Starci smetie s obe strane du stranica. Guverner je kratkim, odsenim reenicama hvalio hranu uvezenu sa Tazende - i doista, ona bee druge vrste, mada ne mnogo bolja od prostije hrane

Staraca - kudio vreme na Rosemi, a u pokuaju da bude neusiljen on se dotae i sloenosti svemirskog putovanja. enis je malo govorio, a Prier ne izusti ni rei. A onda se i to zavri. Pojeli su neko sitno ukuvano voe, upotrebili i bacili u stranu ubruse, pa se guverner zavali. Oice su mu svetlucale. "Raspitivao sam se za va brod. Prirodno, elim da se za njega pobrinu i da izvre optu opravku. Izvestili su me da se ne zna gde je." "Tano", veselo odvrati enis, "ostavili smo ga u svemiru. To je veliki brod, prikladan za dugaka putovanja po katkad neprijateljski nastrojenim oblastima, pa smo smatrali da bi mogao dovesti u sumnju nae miroljubive namere ako bi ovde pristao. Radije smo sleteli sami, nenaoruani." "Prijateljski in", neubeeno primeti guverner. "Kaete da je brod veliki?" "Nije to ratni brod, ekselencijo." "Hm, hm! Odakle dolazite?" "Sa male planete iz sektora Santani, vaa ekselencijo. Moda i ne znate za nju, jer nije vana. Radi bismo bili da zasnujemo trgovinske odnose." "Trgovina? A ta imate na prodaju?" "Sve vrste maina, Vaa ekselencijo, u zamenu za hranu, drvo, rude..." "Hm, hm." Guverner kao da je bio u nedoumici. "U to se malo razumem. Moda bi se neto moglo srediti na obostranu korist. Moda, poto natenane budem prouio vae akreditive - shvatate, da bi se moglo krenuti dalje mojoj vladi e biti neophodna podrobna obavetenja - a poto budem pregledao va brod, za vas bi bilo veoma uputno da nastavite za Tazendu." Na to nije bilo odgovora, pa se guvernerovo dranje primetno ohladi. "Ali treba da vidim va brod." "Na brodu se sada, na alost, vre opravke", hladno e enis. "Ukoliko vaa ekselencija nema nita protiv da nam ostavi etrdeset i osam asova, bie vam onda na usluzi." "Nisam naviknut na ekanje." Po prvi put se Prierove oi susretoe s besnim pogledom drugog oveka i kao da u njemu tiho eksplodira dah. Na trenutak se oseao kao da se davi u vodi, a onda se njegove oi otrgoe. "Brod nee moi da se spusti jo etrdeset i osam sati, ekselencijo", ne pokolebavi se produi enis. "Mi smo ovde i to posve nenaoruani. Moete li da sumnjate u nae asne namere?" Posle dugog tajca guverner nabusito ree: "Priajte mi o svetu s koga dolazite." To je bilo sve. Na tome se zavrilo. Nije bilo vie neljubaznosti. Poto je ispunio svoju zvaninu dunost guverner je oigledno izgubio interesovanje, a audijencija je ubrzo potpuno zamrla. A onda se sve zavrilo. Prier se ponovo obreo u njihovim prostorijama i zapoeo sa samoispitivanjem. Oprezno je, zadravajui dah, 'opipavao' svoja oseanja. Izvesno je da samom sebi nije izgledao drukiji, ali, da li bi uopte primetio neku razliku? Da li se oseao drukijim poto ga je Mazgov preobratio? Nije li sve izgledalo prirodno? Kako treba da bude. Napravio je opit. Proraunato je kliknuo u neme upljine svog uma, a poklik mu je bio jasan i glasio je: "Druga zadubina mora biti otkrivena i unitena." Oseaj sa kojim je taj poklik propraen bee oseaj iskrene mrnje. U njemu nije bilo ni trunke oklevanja. A onda se u njegovom umu javi misao da zameni rei "Druga zadubina" reju "Mazgov", no dah mu zastade ve i na samom oseaju, dok mu se jezik splete. Do sada je bilo u redu. Ali da nisu na neki drugi nain namipulisali njime - tananije? Da nisu izvrene neke majune promene? Promene koje ne bi mogao otkriti zbog toga to je samo njihovo postojanje iskrivljavalo njegovo rasuivanje? Nije bilo naina da se to proveri. Meutim, i dalje je oseao apsolutnu odanost prema Mazgovu! Kad je ona ostala neizmenjena, nita drugo zapravo i nije bilo vano. On ponovo skrenu svoje misli na delanje. U svom delu sobe enis je bio neim zaokupljen. Prierov nokat se spusti na runi ureaj za vezu. Kada do njega stie odgovor osetio je kako ga obuzima talas olakanja od koga zanemoa. Nepokretni miii na licu ga ne odadoe, ali u sebi je od radosti klicao, a kad se enis okrenu prema njemu, znao je da je farsa skoro zavrena.

etvrta meuigra
Dva Govornika se susretoe na drumu, a jedan zaustavi onog drugog. "Javio mi se Prvi govornik." U oima drugog javi se napola prestraen treptaj: "Dolo je do ukrtanja?" "Da! Valjda emo doiveti da i nama svane!"

5. JEDAN OVEK I MAZGOV

U enisovom ponaanju nije bilo nikakvog znaka da je primetio neku tananu izmenu u Prierovom dranju ili u njihovim meusobnim odnosima. Leima se oslonio o tvrdu drvenu klupu, rairivi pred sobom ispruene noge. "Kako ti se ini guverner?" "Nikako. Uopte mi nije izgledao kao neki duhovni gorostas", slee ramenima Prier. "Veoma je bedan primerak pripadnika Druge zadubine, ako je to ono to je trebalo da bude." "Mislim da nije to bio, zna. Ne znam ta da pomislim. Pretpostavi da si ti iz Druge zadubine", enis postade zamiljen, "ta bi ti uradio? Pretpostavi da ima neku predstavu zbog ega smo ovde. Kako bi s nama postupio?" "Preobraenje, naravno." "Kao Mazgov?" enis ga otro pogleda. "Da li bismo znali da nas jesu preobratili? Pitam se... A ta ako su oni samo psiholozi, ali vrlo mudri?" "Ako je tako, ja bih nas prilino hitro poubijao." "A na brod? Ne!" enis odmahnu kaiprstom. "Igrali bismo na blef, Prieru stari drue. To moe biti samo blef. ak i ako im je emocionalna kontrola poznata u prste, mi smo - ti i ja - samo fasada. Protiv Mazgova se oni moraju boriti, a na oprezu su prema nama kao to smo to i mi prema njima. Pretpostavljam da znaju ko smo." "ta namerava da preduzme?" Prier se odbojno zagleda u njega. "Da ekam", odreza enis. "Da ih pustim da nam priu. Brinu, moda, zbog broda, a verovatno i zbog Mazgova. Blefirali su s guvernerom. Nije uspelo. Ostali smo nepokolebljivi. Onaj koga idui put poalju bie neko iz Druge zadubine i taj e nam predloiti nagodbu." "A onda?" "Onda emo se nagoditi." "Ne slaem se s tim." "Zato to misli da e to bi izneveravanje Mazgova? Nee." "Ne, Mazgov moe da izae na kraj sa svakom podvalom koju bi ti mogao da smisli. No, ja se, ipak, ne slaem." "Zato to, onda, valjda misli da ne bismo mogli nadmudriti pripadnike Druge zadubine?" "Moda i ne bismo, ali to nije razlog." enis brzo obori pogled na ono to je drugi ovek drao u ruci i ljutito ree: "Hoe da kae da je to razlog?" Prier se poigravao svojim atomskim pitoljem. "Tano. Uhapen si." "Zbog ega?" "Zbog toga to si izdao Prvog graanina Saveza." "ta to treba da znai?" enis stisnu usnice. "Veleizdaja! Kao to rekoh. Sredujem situaciju." "Ima li dokaz? Dokazni materijal, pretpostavke, matarije? Jesi li poludeo?" "Ne. A ti? Misli li da Mazgov bez razloga alje mladunce neodbijene od sise na smene, razmetljive misije? Svojevremeno mi je to udno izgledalo. Ali gubio sam vreme sumnjajui u sebe samog. A zato je tebe poslao? Zato to se lepo osmehuje i oblai? Zato to ima dvadeset i osam godina?" "Moda zbog toga to mi se moe verovati. Zar ne vidi logine razloge?" "Ili moda zato to ti se ne moe verovati. to je prilino logino, kako ispada." "Da li to izmenjujemo paradokse, ili je ovo neko nadmudrivanje reima da bi se videlo ko je kadar da to manje kae sa to vie rei?" Atomski pitolj se priblii, a za njim i Prier. "Ustaj." Stajao je uspravno pred mladiem. Bez naroite urbe enis ustade i bez ikakvog grenja trbunih miia oseti kako mu otvor cevi atomskog pitolja dodiruje pojas. "Mazgov je eleo da se pronae Druga zadubina", ree Prier. "Nije uspeo, a ni ja u tome nisam uspeo, dok je tajna koju niko od nas nije uspeo da otkrije bila dobro skrivana. Preostala je jo jedna mogunost - a ta bi bila da se pronae jedan traga koji ve zna gde je skrovite." "A to bih bio ja?" "Oigledno. Ja to onda, naravno, nisam znao, ali iako moj mozak, moda, sporije radi, jo uvek je usmeren u ispravnom pravcu. Kako smo samo lako pronali Kraj Zvezda! Kako si udesno pretraio ba ono pravo podruje polja na Soivu iako postoji beskonaan broj mogunosti! A poto si to obavio, kako smo lepo uoili ba pravu taku za osmatranje! Ti, nespretna budalo! Da li me toliko potcenjuje da si mislio da nikakav spoj sluajnosti nee biti suvie preteran za mene da ga progutam?" "Misli da sam imao suvie uspeha?" "Za polovinu previe, za jednog lojalnog oveka." "Zbog toga to su merila uspeha koja si mi postavio bila toliko niska?" Atomski potolj ga munu, mada je na licu pred enisom samo hladan sjaj oiju odavao narastajui gnev. "Zato to si plaenik Druge zadubine." "Plaenik", dobaci enis sa krajnjim prezirom. "Hajde, dokai to." "Ili si pod njihovim mentalnim uticajem." "A da Mazgov to ne zna? Smeno!" "A da Mazgov to zna. Upravo je u tome moja poenta, moj mladi nedosetljive. Sa znanjem Mazgova. Da nije tako, zar misli da bi dobio brod da se njime igra? Doveo si nas do Druge zadubine, ba kao to je i trebalo da uini" "Izvukao sam jedno zrnce iz ove gomile prazne slame. Mogu li da upitam zbog ega bih sve to radio? Ako sam izdajica, zbog ega bih vas dovodio do Druge zadubine? Zar nisam mogao da se majem tamo-amo kroz Galaksiju, veselo skakuui i da pri tom ne naem nita vie no to si svojevremeno ti pronaao?" "Zbog broda. I zbog toga to je ljudima iz Druge zadubine oito potrebno atomsko oruje za samoodbranu." "Morae da nae neki bolji razlog od tog. Jedan brod im ne bi nita znaio, a ako misle da bi mogli da upoznaju nauku na osnovu jednog broda, onda bi pripadnici Druge zadubine zaista bili vrlo, vrlo glupi. Bila bi to glupavost one vrste kakvu, rekao bih, ti poseduje." "Imae prilike da ovo objasni Mazgovu." "Vraamo se na Kalgan?" "Na protiv. Ostajemo ovde. A kroz petnaest minuta - koji minut vie ili manje - pridruie nam se Mazgov. Zar misli da nas nije pratio, moj otroumni, bistri samooboavaoe? Dobro si odigrao ulogu mamca za protivniku stranu. Moda nam nisi priveo nae rtve, ali si nas izvesno doveo do naih rtava." "Mogu li da sednem i da ti neto slikovito objasnim", zamoli enis. "Molim te?" "I dalje e stajati." "Najzad, mogu to i stojei da kaem. Misli da nas je Mazgov sledio zbog onog hipertrasera u kolu veze?" Atomski pitolj kao da zadrhta. enis se ne bi u to zakleo. "Ne izgleda iznenaen. No, neu traiti vreme sumnjiei te da si iznenaen. Da, znao sam za hipertraser. A sad, poto sam ti pokazao da sam znao neto to nisi mislio da znam, ja u tebi rei neto to ne zna, a ja znam da ne zna." "Dozvoljava sebi suvie dugaak uvod, enise. Oekivao bih da ti je smisao za izmiljanje bolje podmazan."

"Ovo nije nikakvo izmiljanje. Bilo je izdajnika, naravno, ili neprijateljskih agenata, ako ti se ta re vie dopada. Meutim, Mazgov je to na dosta udan nain saznao. Zna, izgleda da je neko petljao po nekim od njegovih preobraenika." Ovog puta atomski pitolj zadrhta. U to nije bilo sumnje. "Povlaim to, Prieru. Zato sam mu bio potreban. Bio sam nepreobraen. Zar ti nije naglasio da mu je potreban jedan nepreobraen ovek? Navevi pravi razlog, ili ne?" "Probaj s neim drugim, enise. Da sam bio protiv Mazgova, znao bih to." Tiho i brzo Prier proveri svoj mozak. Izgledao je isti. Izgledao je isti. ovek je, oigledno, lagao. "Hoe da kae da osea odanost prema Mazgovu? Moda. U odanost nisu dirali. Mazgov je rekao da bi se to suvie lako otkrilo. Ali kako se psihiki osea? Bezvoljno? Da li si se sve vreme oseao normalno, otkako si krenuo na ovo putovanje? Ili si se katkada oseao udno, kao da nisi ba sasvim onaj stari? Je l' ti to pokuava da kroz mene izbui neku rupu, a da ne dodirne obarae?" Prier povue atomski pitolj za pola palca. "ta pokuava da kae?" "Kaem da su po tebi petljali. Manipulisali su tobom. Nisi video Mazgova da stavlja taj hipertraser. Nisi video nikoga kako to ini. Samo si ga tamo naao i pretpostavio da nas prati. Sigurno da tvoj runi primopredajnik uspostavlja vezu s brodom preko talasne duine koja ne odgovara mojoj. Misli da nisam to znao?" Sada je govorio ubrzano, ljutito. Maska ravnodunosti se sada pretvorila u svirepost. "Ali odande nam ne dolazi Mazgov. Nije to Mazgov." "Ko dolazi, ako ne on?" "A ta ti misli? Taj hipertraser sam pronaao onog dana kada smo krenuli. Ali ja nisam pretpostavljao da je to Mazgov. Nije imao razloga da se mea u tom asu. Zar ne zapaa kako je to nesmisleno? Da sam ja izdajica, a da on to zna, mogao je da me preobrati isto onako lako kako je to s tobom uinio, ime bi iz mog mozga izmamio tajnu poloaja Druge zadubine a da me ne alje preko polovine Galaksije. Moe li ti da sakrije neku tajnu od Mazgova? A ako ja nisam znao, onda ga do nje ne bih mogao dovesti. Zato bi me onda, u oba sluaja, poslao? Jasno je da je hipertraser tamo stavio neki agent Druge zadubine. To nam se sada pribliava. A da li bi bio prevaren da po tvom vrlom mozgu nisu vrljali? Kakva je to tvoja vrsta normalnosti kad si krajnju ludost smatrao mudrou? Da ja dovedem brod Drugoj zadubini? ta bi s brodom uradili? Tebe ele, Prieru. O savezu zna vie nego iko drugi, osim Mazgova, a za njih nisi opasan, dok on to jeste. Zbog toga su mi u um i ulili smer traganja. Naravno, da bi bilo potpuno nemogue da pronaem Tazendu nasumice tragajui po Soivu. Znao sam to. Ali sam znao i to da nas sledi Druga zadubina i znao sam da je to njihovo maslo. Zato ne igrati njihovu igru? Bila je to borba blefiranjem. Oni su eleli nas, a ja sam eleo njihov poloaj, pa nek svemir odnese onog iji blef nije vei. Meutim, sve dok je tvoj atomski pitolj uperen u mene, mi gubimo. A to oigledno nije tvoja ideja. Njihova je. Predaj mi pitolj, Prieru. Znam da ti ovo izgleda pogreno, ali ne govori to tvoj um, ve iz tebe govori Druga zadubina. Predaj mi pitolj, Prieru, pa emo se zajedno suoiti s onim to nam se pribliava." S uasom Prier oseti narastanje zbunjenosti. Izgleda tano. Zar je mogao toliko pogreiti? Zbog ega ta vena sumnja u sebe? Zato nije siguran? ta je to to ini da enis zvui tako ubedljivo? Ubedljivost? Ili se to njegov izmueni um odupire upadu stranog? Da li je pocepan nadvoje? U magli spazi kako pred njim, ispruivi ruku, stoji enis - i u magnovenju postade siguran da e mu predati pitolj. I upravo kad mu se miii ruke istegoe iza njega se - naroito brzo - otvorie vrata i on se obazre. U Galaksiji ima, moda, ljudi koje bi ovek u mirnijim prilikama mogao da zameni za druge. Sledstveno tome, postoje moda i duevna stanja kada se i neslini parovi ne mogu razlikovati. Ali Mazgov stoji iznad svakog spoja ta dva inioca. Ni sva agonija Prierova uma nije mogla spreiti da spokojna snaga istog trenutka ne preplavi njegov um. Nema te situacije u kojoj bi Mazgov fiziki mogao dominirati. Nije dominirao ni u ovoj. Bio je prilino smena pojava u vieslojnoj odei koja je odebljala njegovu svakodnevnu mravost, ne dozvoljavajui mu, ipak, da se domogne normalnih dimenzija. Lice mu je bilo zabraeno, a ono to je preostalo od uvek istaknutog kljuna bilo je crveno od hladnoe. Nije bilo, verovatno, nedolinije vizije izbavitelja. "Zadri svoj atomski pitolj, Prieru", ree on a onda se obrati enisu, koji je slegnuo ramenima i seo: "Ovde kao da je prilino smuen i prilino protivrean emocionalan kontekst. ta treba da znai to da vas prati jo neko, osim mene?" "Da li je hipertraser postavljen na brod po vaem nareenju, gospodine", brzo upade Prier. "Svakako. Zar je verovatno da bi neka druga organizacija iz Galaksije, osim Saveza svetova, imala pristupa na brod?" Mazgov ga gladno pogleda. "Rekao je..." "Pa, on je ovde, generale. Nije potrebno posredno citiranje. Ima li ta da prizna, enise?" "Da, ali, oigledno, svoje greke, gospodine. Mislio sam da je taj traser tamo podmetnuo neki plaenik Druge zadubine i da smo ovde dovedeni zbog nekog njihovog cilja kome sam bio spreman da se suprotstavim. Osim toga, imao sam utisak da je general manje-vie u njihovim rukama." "Zvui kao da to vie ne misli." "Bojim se da ne mislim. Da nije tako, ne biste se pojavili na vratima." "E, da to onda isteramo na istinu." Mazgov zguli spoljne slojeve postavljene, elektrinom strujom grejane odee. "Nee vam smetati ako i ja sednem? A sad - ovde smo bezbedni od svake opasnosti da neko upadne. Nijedan stanovnik ove sante leda nee imati elju da se ovom mestu priblii. U to vas uveravam." U njegovom naglaavanju svoje moi bee neke okrutne ozbiljnosti. enis ispolji svoje gnuanje. "emu izdvajanje? Da neko nee da poslui aj i uvede igraice?" "Teko. Kakva bee ona tvoja teorija, mladiu? Neko iz Druge zadubine pratio je vae kretanje pomou ureaja kojim ne raspolae niko osim mene a kako ono ree da si pronaao ovo mesto?" "Gospodine, da bi se objasnile izvesne poznate injenice, izgleda oigledno da su u moju glavu ulivene neke ideje..." "A to su uinili pripadnici te iste Druge zadubine?" "Pretpostavljam da to nije mogao biti niko drugi." "Zar ti nije palo na im da ukoliko neko iz Druge zadubine moe da te natera, namami ili privue da zbog nekih njihovih ciljeva ode u Drugu zadubinu - a pretpostavljam da si smatrao da se koriste metodima kakvi su moji, mada, podseam te, ja mogu da usadim oseanja, a ne i ideje - zar ti nije palo na um i to da taj neko ko to moe onda nema potrebe da vam podmee hipertraser?" Preneraeni enis naglo podie pogled i susrete se s krupnim oima svog suverena. Prier je neto gunao, a na ramenima mu se ogledalo olakanje. "Ne", odvrati enis, "to mi nije palo na um." "I da nisu mogli da se oseaju sposobnim da vas usmeravaju, ukoliko su morali da vam prate kretanje, kao i to da biste, neusmeravani, imali veoma malo izgleda da pronaete put dovde, kao to ste uinili. Da li si na ovo pomislio?" "Ni na to." "A zato ne? Da li je tvoj duhovni nivo opao u veoj meri nego to je verovatno?" "Na to jedini odgovor moe biti jedno pitanje, gospodine. Da li se i vi pridruujete optubama generala Priera da sam izdajnik?"

"U sluaju da je zaista tako, ima li da neto kae u svoju odbranu?" "Samo ono to sam izloio i generalu. Da sam bio izdajnik i da sam znao gde se nalazi Druga zadubina mogli ste me preobratiti i smesta to saznati. Ukoliko ste smatrali da me treba pratiti, onda ranije nisam znao i nisam bio izdajnik. Tako da na va paradoks odgovaram svojim." "A kakav ti je zakljuak?" "Da nisam izdajnik." "S tim se, oigledno, moram sloiti, poto je tvoje obrazloenje neoborivo." "A mogu li vas onda zapitati zato ste nas sve vreme iz potaje sledili?" "Zbog toga to za svaku injenicu postoji i neko tree objanjenje. I ti i Prier ste neke injenice objasnili na sebi svojstvene naine, ali ne sve. Ja u vam - ako mi date vremena - objasniti sve. I to prilino brzo, tako da je mala verovatnoa da ete se dosaivati. Sedi, Prieru, i daj mi pitolj. Vie ne preti opasnost da nas neko napadne. Ni odavde, a ni sa strane. Zapravo, ak ni od Druge zadubine. Zahvaljujui tebi, enise." Soba je bila osvetljena kako je to bilo uobiajeno na Rosemi - pomou ice zagrejane elektrinom strujom. O tavanicu je bila okaena jedna sijalica u ijoj je mutnoj, utoj svetlosti svaki od njih bacao senku. "Poto sam smatrao neophodnim da pratim enisa, jasno je da oekujem da time neto postignem", zapoe Mazgov. "Kako je sa zauujuom brzinom i neposrednou krenuo ka Drugoj zadubini, moemo opravdano pretpostaviti da je to ono to sam i oekivao da e se desiti. Poto od njega nisam neposredno primio obavetenje, neto se moralo ispreiti. To su injenice. enis, naravno, zna odgovor. Znam ga i ja. A ti, Prieru?" "Ne, gospodine", tvrdoglavo e Prier. "Onda u ti objasniti. Samo jedna vrsta oveka moe istovremeno znati gde je Druga zadubina i mene spreavati da to saznam. enise, bojim se da si ti sam iz Druge zadubine." Nagnuvi se napred, enis se osloni laktovima o kolena i, ne promenivi izraz, besno upita: "Kakav je tvoj pouzdan dokaz? Danas se ve vie nego dva puta pokazalo da je dedukcija pogrena." "Postoji i pouzdan dokaz, enise. To je prilino lako. Rekao sam ti da je neko dirao u moje ljude. Taj koji je to inio morao je oigledno biti neko ko je - a) nepreobraen, i - b) prilino blizu sredita zbivanja. Polje je bilo iroko, mada i ne sasvim neogranieno. Imao si suvie uspeha, enise. Ljudima si se suvie dopadao. Suvie dobro si se snalazio. Onda sam te pozvao da preuzme ovu ekspediciju, i to te nije iznenadilo. Motrio sam tvoje oseanje. Nije ti smetalo. Preterao si tada sa samouverenou, enise. Nijedan zaista obian ovek ne bi mogao da izbegne bar malo kolebanja zbog takvog zadatka. Poto je tvoj mozak izbegao to koleganje, mogao je biti ili budalast ili kontrolisan. Te dve mogunosti je bilo lako proveriti. U trenutku oputenosti dokopao sam se tvog mozga i na trenutak ga ispunio tugom, a zatim je uklonio. Sa tako savrenom vetinom bio si posle ljut da sam se mogao zakleti da je to bila prirodna reakcija - da ne bee onog to se najpre desilo. Naime, kad sam se stuito na tvoja oseanja u jednom trenutku, u magnovenju, pre nego to si se obuzdao, tvoj mozak je pruio otpor. Samo sam to hteo da saznam. Niko ne bi mogao da mi se opire, ak ni na tren, a da ne poseduje mo kontrole slinu mojoj." "I? ta sad?" enisov glas je bio tih i gorak. "A sad e umreti - kao pripadnik Druge zadubine. To je neophodno i verujem da e razumeti." enis je ponovo netremice gledao u otvor pitoljske cevi. Njim je ovog puta upravljao um nimalo slian Prierovom, kojeg je mogao da obre kako mu drago, ve um zreo i otporan na silu kakav je i njegov roeni. Deli vremena koji mu je bio ostavljen za ispravku zbivanja bio je kratak. Za oveka sa normalnim brojem ula i normalnom nesposobnou za emocionalnu kontrolu teko je da opie ono to se zatim desilo. U sutini, evo ta je enis shvatio u ovom siunom vremenskom razmaku, koliko je trebalo da kaiprst Mazgova gurne kontakt obaraa. Tadanji emocionalni sastav Mazgova sastojao se od otre i uglaane reenosti, ni najmanje zamagljene nekim oklevanjem. Da je enisa kasnije dovoljno zanimalo da izrauna vreme od odluke da puca do prispea dezintegriue energije, mogao je shvatiti da je mogunost da umakne trajala oko jedne petine sekunde. To jedva da je bilo neko vreme. U tom istom majunom vremenskom razmaku ono to je Mazgov shvatio bilo je to da je emocionalni potencijal enisovog mozga iznebuha provalio nagore, a da njegov sopstveni mozak nije osetio nikakav udarac, kao i to da ga je istovremeno, iz neoekivanog pravca, kao vodopad preplavila ista, prodorna mrnja. Taj novi emocionalni element ukloni njegov kaiprst s kontakta. Nita drugo to nije moglo uiniti, a gotovo istovremeno s promenom u ponaanju nastupi i potpuno shvatanje nove situacije. Bila je to iva slika koja potraja krae nego to bi to njen znaaj s dramskog stanovita iziskivao. Tu je bio Mazgov, iji je kaiprst skliznuo s atomskog pitolja, kako netremice zuri u enisa. Zatim enis, sav napet, koji gotovo da se nije usuivao da die. I Prier, zgren na stolici, kome se svaki mii gotovo do kidanja grio: ija se svaka tetiva izvijala u naprezanju da se baci napred, lica najzad izbaenog iz uvebane odrvenelosti i pretvorenog u neprepoznatljivu samrtnu masku uasne mrnje, dok su mu oi jedino, potpuno i pre svega bile zaokupljene Mazgovom. Izmeu enisa i Mazgova tek jedna ili dve rei behu izmenjen - tek re ili dve i potpuno ogoljavajue strujanje emocionalne svesti koje e zauvek ostati pravi nain uzajamnog sporazumevanja izmeu takvih kakvi oni bejahu. Zbog naih sopstvenih ogranienja, potrebno je prevesti u rei ono to se zbilo u tom asu, a i neto kasnije. "Prvi graanine, ti si izmeu dve vatre", usiljeno ree enis. "Ne moe istovremeno kontrolisati dva mozga, ne kada je jedan od njih moj i prema tome, moe da odabere. Prier je sada osloboen od tvog preobraenja. Ja sam raskinuo lance. To je onaj stari Prier; onaj koji je jednom pokuao da te ubije; onaj koji te smatra neprijateljem svega onog to je slobodno, pravino i sveto; a, osim toga, on je onaj koji shvata da ga ve pet godina svodi na bespomonu ropsku ulizicu. Sada ga zadravam potiskujui mu volju, ali to e prestati ako me ubije, mnogo bre nego to ti bude mogao da pokrene atomski pitolj ili ak i svoju volju... ubie te." "Ako se okrene da bi ga vratio pod svoju kontrolu, ubio ili bilo ta uinio, nee moi da se dovoljno brzo ponovo okrene kako bi mene zaustavio." Mazgov se i dalje nije pomerao. Samo tiho uzdahnu u znak priznanja. "Tako, sad baci taj pitolj", ree enis, "pa da opet budemo na ravnoj nozi i da Prier ponovo postane tvoj." "Napravio sam jednu greku", najzad izusti Mazgov. "Greka je to je tree lice prisutno u mom sukobu s tobom. To je uvelo jednu suvinu promenljivu veliinu. To je greka za koju se, drim, mora platiti." Nemarno je ispustio pitolj i stopalom ga odgurnuo na drugi kraj sobe. Istovremeno, Prier se jo jednom zgri i stropota u dubok san. "Bie normalan kad se ponovo probudi", ravnoduno primeti Mazgov. itava ova razmena misli od trenutka kada je kaiprst Mazgova poeo da pritiska obara kontakta do trenutka kada je ispustio atomski pitolj odvila se za vreme krae od jedne i po sekunde. Ali ba tu, ispod granice svesti, u vremenu koje je bilo upravo iznad granice opaanja, enis uhvati kratkotrajni zraak oseanja Mazgova. Bio je to zraak sigurnog i samopouzdanog trijumfa.

6. JEDAN OVEK, MAZGOV - I NEKO DRUGI

Dva oveka se na izgled opustie i postadoe spokojni - u fizikom pogledu prave suprotnosti - dok im je od napetosti drhtao svaki nerv to je sluio kao detektor oseanja. Po prvi put posle dugog niza godina Mazgov nije bio dovoljno siguran u sebe. Iako je za sada mogao sebe da zatiti, enis je znao da to ini s mukom - i da napad za njega ne bi znaio isto to i za njegovog protivnika. enis je znao da bi izgubio kada bi se proveravala izdrljivost. No, pogubno je bilo misliti na to. Odati Mazgovu neku emocionalnu slabost znailo bi dati mu oruje. U mozgu Mazgova ve se neto naziralo - neto pobedniko... Dobiti na vremenu... Zato su ostali kasnili? Iz ega izvire samopouzdanje Mazgova? ta njegov protivnik zna, a on ne? Mozak na koji je motrio nije nita kazivao. Kad bi samo umeo da proita ideje. A ipak... enis grubo prikoi kovitlac svojih misli. Preostalo je samo jedno - dobiti na vremenu... "Poto je posle naeg malog dvoboja oko Priera zakljueno, a ja sam to nisam porekao, da sam pripadnik Druge zadubine, kako bi bilo da mi napokon objasni zato sam doao na Tazendu?" "A ne", s oholom sigurnou nasmeja se Mazgov, "nisam ja Prier. Nema potrebe da ti dajem objanjenja. Dobio si ono to si smatrao razlozima. Kakvi su da su tvoji postupci su mi odgovarali i zato se vie ne raspitujem." "Ipak, u tvom poimanju prie moraju postojati neke praznine. Da li je Tazenda ona Druga zadubina koju si oekivao da pronae? Prier je mnogo priao o nekom tvom drugom pokuaju da je pronae i tvom oruu, psihologu Eblingu Mizu. Katkada bi pomalo brljao kad bih ga... hm... malo ohrabrio. Priseti se Eblinga Miza, Prvi graanine." "A zato bih?" samopouzdano! enis je oseao kako samopouzdanje sve vie izbija na povrinu, kao da je s proticanjem vremena svaka uznemirenost koju je Mazgov mogao gajiti sve vie i vie iezavala. vrsto obuzdavajui nadiranje oajanja, on ree: "Znai, nisi radoznao? Prier mi je spominjao Mizovo ogromno zaprepaenje zbog neega. Da je strano preklinjao da se pohita i upozori Druga zadubina. Zato? Zato? Ebling Miz je umro. Druga zadubina nije bila upozorena. A ipak, Druga zadubina postoji." Mazgov se osmehnu sa istinskim zadovoljstvom i iznednom, iznenaujuom navalom svireposti koju enis oseti kako se pribliava i napreac povlai. "Ali Druga zadubina je oigledno bila upozorena. Kako bi drukije i zato neki Bejl enis prispeo na Kalgan da obradi moje ljude i da se lati prilino nezahvalnog zadatka da me nadmudri. Upozorenje je zakasnilo, to je sve." "Znai, ti ak i ne zna ta je Druga zadubina, niti kakvo je dublje znaenje svega to se zbiva?" enis dozvoli da se iz njega izlije samilost. Dobiti na vremenu! Mazgov oseti njegovu samilost, te mu se istog trena oi neprijateljski pritvorie. Poznatom kretnjom etiri prsta protrlja nos i obrecnu se: "Zabavljaj se onda. ta je s Drugom zadubinom?" enis se hotimice izraavao reima, a ne emocionalnom simbologijom. "Koliko sam ja obaveten, Miza je najvie zaudila tajanstvenost koja je okruivala Drugu zadubinu. Hari Seldon je na toliko razliit nain zasnovao svoje dve tvorevine! Prva zadubina je bila buna pojava, koja je za dva stolea zablesnula pola Galaksije, dok je Druga bila kao neki mrani ponor. Nee shvatiti zato je to bilo tako ako ne bude ponovo osetio intelektualnu atmosferu iz vremena umirueg Carstva. Bilo je to vreme apsolutnog, velikih konanih uoptavanja, bar u naunoj misli. To da su stavljene brane daljem razvoju ideja bio je, naravno, znak da se kultura raspada. Seldona je proslavila njegova pobuna protiv takvih brana. Ta poslednja iskra mladalakog stvaralatva u njemu osvetlila je Carstvo svetlou zalazeeg sunca i maglovito nagovestila sunce Drugog carstva koje se raalo." "Vrlo dramatino. I, ta onda?" "Tako je on, prema psihoistorijskim zakonima, stvorio svoje Zadubine, ali, ko bi bolje nego on sam mogao znati da su ak i ti zakoni relativni! On nikada nije stvarao konani proizvod. Konani proizvodi su za dekadentne umove. Njegov je imao evoluirajui mehanizam, a Druga zadubina je bila orue tog mehanizma. Mi, Prvi graanine tvog privremenog Saveza svetova, mi smo istinski uvari Seldonovog plana. Jedino mi!" "Da li to pokuava da se reima ohrabri", prezrivo upita Mazgov, "ili pokuava da na mene ostavi utisak? Meutim, Druga zadubina, Seldonov plan i Drugo carstvo na mene ne ostavljaju ni najmanji utisak, niti u meni bude neko saoseanje, simpatiju, odgovornost, niti diraju u neki drugi izvor emocionalne pomoi, na ta eli da me navede. Uostalom, jadna budalo, o Drugoj zadubini govori u prolom vremenu, jer ona je unitena." enis je oseao kako narasta jaina emocionalnog potencijala koji je pritiskao njegov um, dok se Mazgov pridizao sa stolice i pribliavao. Pomamno mu se suprotstavi, ali u njega se nemilosrdno uunjalo neto, mrcvarei i povijajui njegov mozak unazad... unazad. Za sobom je osetio zid, a pred njim je bio Mazgov, ispijen, podboen, dok su se ispod one planine od nosa uasavajue smeila usta. "Tvoja igra je zavrena, enise", ree Mazgov. "Igra svih vas - svih ljudi iz onoga to je nekad bila zadubina. Nekad bila! Nekad bila! Zbog ega si sve ovo vreme sedeo i trtljao Prieru, kad si mogao navaliti na njega i oduzeti mu atomski pitolj bez ikakve primene fizike sile? ekao si na mene, zar ne, ekao si da me pozdravi u situaciji koja ne bi suvie izazvala moje podozrenje. teta za tebe da nita nije ni trebalo da ga izaziva. Poznavao sam te. Suvie dobro sam te poznavao, suvie dobro, enise iz Druge zadubine. Meutim, na ta sad eka? I dalje me oajniki obasipa reima, kao da i sam zvuk glasa treba da me sledi na mestu. A dok govori stalno neto u tvom umu eka, eka i jo uvek eka. Meutim, niko ne dolazi. Niko od onih koje oekuje - niko od tvojih saveznika. Ovde si sam, enise, i ostae sam. Da li zna zbog ega? Zbog toga to me je tvoja Druga zadubina do krajnosti pogreno procenila. Rano sam saznao njihov plan. Mislili su da u vas pratiti dovde i postati njihova peenica. Zaista je trebalo da bude mamac - mamac za jadnog, budalastog, slabanog mutanta, tako zagrejanog za Carstvo da e zaslepljeno srljati u oitu zamku. No, da li sam njihov zatvorenik? Pitam se da li im je palo na um da bih teko mogao da ovamo doem bez svoje flote, a protiv svake njene artiljerijske jedinice Druga zadubina je potpuno i alosno bespomona. Da li su pomislili na to da se neu zaustaviti radi razgovora ili ekati na dogaaje? Pre dvanaest asova moji brodovi su lansirani protiv Tazende i skoro da su sasvim okonali svoj zadatak. Tazenda lei u ruevinama, njeni nastanjeni centri su zbrisani. Nije bilo otpora. Druga zadubina vie ne postoji, enise, a ja, nastrani runi slabi, ja sam gospodar Galaksije." enisu nije preostalo nita drugo do da bespomono odmahne glavom. "Ne... Ne..." "Da... Da..." oponaao ga je Mazgov. "A ukoliko si ti jedini preiveli, a moda i jesi, nee to dugo biti." Tad nastupi duga, znaajna stanka, a enis skoro zaurla od iznenadnog bola nastalog prodiranjem u najdublja tkiva njegovog mozga. Mazgov se gunajui povue. "Nedovoljno. Uopte nisi poloio ispit. Tvoje oajanje je gluma. Tvoj strah nije onaj sveobuhvatni strah vezan za unitenje nekog ideala, ve sitna stepnja da sam ne bude uniten. Nejaka ruka Mazgova epa enisa za guu, no njenog slabanog stezanja enis iz nekih razloga nije mogao da se oslobodi. "Ti si moja sigurnost, enise. Ti si moj nadzornik i zatita od svake nedovoljne procene koju bih mogao nainiti." Po njemu su svrdlale oi Mazgova. Uporne... Traei... "Da li sam dobro proraunao, enise? Da li sam nadmudrio tvoje ljude iz Druge zadubine? Tazenda je zaista unitena, enise, strahovito razorena; zato je onda tvoje oajanje samo pretvaranje? Gde je istina? Moram saznati stvarnu situaciju i istinu. Kazuj, enise, kazuj! Znai li to da nisam dovoljno duboko prodro? Da opasnost jo uvek postoji? Govori, enise! Gde sam pogreio?" enis je oseao kako mu se rei izvlae iz usta. Nisu dragovoljno izlazile. Stegao je zube da ih zadri. Ugrizao se za jezik. Napregao je svaki mii u

glavi. A one su izlazile - s grcanjem - izvuene na silu - i usput razdirale njegovo grlo, jezik, krunile zube. "Istina", zapiskuta, "istina..." "Da, istina. ta jo treba preduzeti?" "Seldon je ovde osnovao Drugu zadubinu. Ovde, kao to sam rekao. Nisam lagao. Doli su psiholozi i uspostavili kontrolu nad domaim stanovnitvom." "Sa Tazende?" Mazgov dublje zaroni, kako bi muenjem preplavio oseanja drugog oveka - brutalno ih rastrui. "Tazendu sam unitio. Ti zna ta elim. To mi daj." "Nije Tazenda. Rekao sam da pripadnici Druge zadubine ne moraju biti oni ljudi koji su na izgled na vlasti. Tazenda je fasada..." Rei su bile skoro nerazumljive, a obrazovale su se protiv svakog atoma volje pripadnika Druge zadubine. "Rosema... ? Rosema? Rosema je taj svet..." Mazgov olabavi svoj stisak, a enis se sroza u hrpu bola i izmuenosti. "A mislio si da mene namagari", tiho upita Mazgov. "Bio si namagaren." Bee to poslednja mrvica otpora u enisu. "Ali ne dovoljno dugo za tebe i tvoje. U vezi sam s flotom. A posle Tazende moe na red doi i Rosema. Meutim, najpre da..." enis oseti kako se prema njemu uspinje muni mrak koji ni mahinalno prineta ruka do oiju nije mogla da odagna. Tama ga je guila i dok je oseao kako se njegov razderani, ranjeni mozak vrti u krug, unazad, unazad u veno crnilo - poslednja slika bee slika trijumfalnog Mazgova - akalica koja se smeje - taj dugi mesnati nos koji sav podrhtava od smeha. Zvuk se izgubi. Tama ga s ljubavlju obgrli. Zavrilo se s oseanjem rasprskavanja koje je liilo na reckavi sev munje i enis se polagano vrati na zemlju, dok se u suzama okupane oi vraao pomueni vid. Glava ga je nepodnoljivo bolela, a jedino je uz strano probadanje mogao da joj prinese ruku. Bio je iv, oigledno. Meko, kao paprje uhvaeno u vrtlogu vazduha to je prohujao, misli mu se sredie i otplovie na otpoinak. Oseao je da u sebe uvlai utehu - izvana. Polako, muno pognu vrat, a kao otar probad nastupi olakanje. Jer vrata behu otvorena, a preko praga je upravo preao Prvi govornik. Pokuao je da neto kae, vikne, upozori, ali jezik mu se sledio; znao je da ga Mazgov delom svog monog uma jo dri i u njemu zadrava svaku re. Jo jednom povi vrat. Mazgov je i dalje bio u sobi. Bio je ljut, uagrena pogleda. Vie se nije smejao, a zube mu je razotkrivao svirepi osmeh. enis oseti kako se njegovim mozgom, isceliteljski ga dotiui, sporo kree emotivni uticaj Prvog govornika, a kada se taj uticaj sukobi s odbranom Mazgova i posle jednog trenutka borbe povue, nastupi oseanje obamrlosti. S jarou, grotesknom za njegovo mravo telo, Mazgov promuklo ree: "Dakle, drugi dolazi da bi me pozdravio." Njegov gipki um prui pipak van sobe - daleko - daleko. "Sam si", ree. Potvrdivi, Prvi govornik ga prekide. "Sasvim sam. Nuno je da budem sam, poto sam ja bio taj koji je pre pet godina pogreno procenio vau budunost. Pruie mi izvesno zadovoljstvo da tu stvar popravim bez iije pomoi. Na alost, nisam raunao na jainu vaeg polja emocionalnog odbijanja, kojim je ovo mesto okrueno. Dugo mi je trebalo da prodrem. estitam vam na vetini kojom je sagraeno." "Nema na emu", neprijateljski odvrati Mazgov. "Nemoj traiti komplimente na mene. Da li si doao da iver tvog mozga pridrui ovom ovde slomljenom stubu vaeg beznaajnog kraljevstva?" "A ovek koga zovete Bejl enis dobro je obavio svoj zadatak", osmehnu se Prvi govornik, "utoliko pre to vam ni izdaleka nije bio mentalno ravan. Primeujem, naravno, da ste ga zlostavljali, mada emo jo moda i moi da ga u potpunosti povratimo. Hrabar je to ovek, gospodine. Sam se prijavio za ovaj zadatak, iako smo bili u stanju da matematiki predvidimo ogromne izglede za oteenje njegovog duha - to je, kao to naravno znate, mnogo groznija alternativa od obinog fizikog sakaenja." enisov duh je uzaludno pulsirao onim to je eleo, a nije mogao da izrekne; eleo je, a nije mogao da dovikne upozorenje. Mogao je samo da zrai stalnu struju straha... bezumnog straha... Mazgov je bio spokojan. "Zna, jamano, za unitenje Tazende." "Znam. Napad tvoje flote bio je predvien." "Da, to pretpostavljam. Ali ne i spreen, a?" otro upita Mazgov. "Ne, ne i spreen." Emocionalna simbologija Prvog govornika bila je jasna kao dan. Bilo je to, maltene, samozgraanje, potpuno gnuanje nad samim sobom: "A greka je vie moja, nego vaa. Ko je pre pet godina mogao i zamisliti vau mo? Od poetka smo sumnjali i od onog trenutka kad ste zauzeli Kalgan - da imate sposobnost emocionalne kontrole. To nije bilo suvie zauujue, Prvi graanine, kao to vam mogu i objasniti. Emocionalni kontakt kakav posedujemo vi i ja nije neki posebno nov razvoj. Zapravo, sadran je u ovejem mozgu. Veina ljudskih bia kadra je da na primitavan nain proita oseanje, pragmatiki ga povezujui sa izrazom lica, tonom glasa i slinim. Prilian broj ivotinja poseduje, u izraenijem stepenu, tu odliku; u prilinoj meri koriste ulo mirisa, dok su oseanja, naravno, manje sloena. U stvari, ljudska bia su sposobnija i za mnogo vie, ali je s razvitkom govora pre milion godina sposobnost emocionalnog kontakta poela da zakrljava. Veliko je postignue nae Druge zadubine da su ovom zaboravljenom ulu bar donekle vraeni njegovi potencijali. Meutim, ne raamo se sa sposobnou da to ulo u potpunosti iskoristimo. Strahovitu prepreku ini taj milion godina propadanja, te stoga ulo moramo vaspitavati i vebati onako kao to vebamo svoje miie. A u tome lei osnovna razlika izmeu nas. Vi ste roeni s njim. Toliko moemo izraunati. Moemo, takoe, izraunati dejstvo takvog ula na osobu u svetu ljudi koji ga nemaju. U carstvu slepih oravi je... Izraunali smo u kojoj e meri megalomanija ovladati vama, uvereni da smo spremni. Meutim, za dva inioca nismo bili spremni. Prvi je bio veliki domet vaeg ula. Mi emocionalnu vezu moemo proizvesti samo na domaku oka, i to je razlog to smo vie bespomoni u odnosu na fizika oruja nego to biste pomislili. Vid igra tako ogromnu ulogu. S vama to nije sluaj. Za vas se izvesno zna da ljude drite pod kontrolom i da, tavie, sa njima imate blisku emocionalnu vezu, ak i kad su vam van domaka oka i uha. To je prekasno otkriveno. Drugo, nismo znali za vae fizike nedostatke, a naroito za onaj koji je vama izgledao toliko vaan da ste uzeli ime Mazgov. Nismo uzeli u obzir da niste samo mutant, ve i jedan sterilni mutant, a pored nas je neopaena promakla i dodatna psihika izvitoperenost usled vaeg kompleksa manje vrednosti. Jedino smo uzeli u obzir megalomaniju, a ne i intenzivnu psihopatsku paranoju. Ja snosim odgovornost za sve te propuste, zato to sam bio voa Druge zadubine u vreme kada ste osvojili Kalgan. Kad ste unitili Prvu zadubinu saznali smo - ali prekasno - i zbog te greke milioni su umrli na Tazendi." "A sad e sve popraviti!" Tanke usnice Mazgova se iskrivie, dok mu je mozak pulsirao mrnjom. "ta e preduzeti? Uloviti me? Vratiti mi moju mukost? Odstraniti iz prolosti dugo detinjstvo u otuenoj sredini? Da li ali moje patnje? Da li ali moju nesreu? Ne alim zbog onog to sam iz nude poinio. Neka se Galaksija sama uva to bolje moe, jer prstom nije mrdnula da meni prui zatitu kad mi je bila potrebna." "Vaa oseanja su, naravno, samo plod vae predistorije i nee biti osuena - ve samo promenjena", ree Prvi govornik. "Unitenje Tazende bilo je neizbeno. Druga mogunost je mogla biti mnogo obimnije razaranje irom cele Galaksije u toku vie stolea. Na na ogranieni nain uinili smo sve to moemo. Sa Tazende smo povukli koliko god smo mogli ljudi. Ostatak sveta smo decentralizovali. Na alost, nae mere su nuno bile daleko od zadovoljavajuih. Mnogi milioni su preputeni smrti - zar alite zbog toga?" "Nimalo, kao to ne alim ni onu stotinu hiljada koja mora da umre na Rosemi najkasnije kroz est asova." "Na Rosemi?" brzo upita Prvi govornik. Okrenuo se prema enisu koji sebe bee prinudio na polusedei poloaj, i njegov mozak primeni silu. enis oseti kako se nad njim vodi dvoboj

umova, a zatim brzo prsnue okovi i iz njegovih usta spotiui se kuljnue rei: "Gospodine, potpuno sam izneverio oekivanja. Silom mi je to izmamio ni desetak minuta pre vaeg dolaska. Nisam mogao da mu se oduprem i nemam ime da se pravdam. Zna da Tazenda nije Druga zadubina. A zna i to da Rosema jeste." Okovi ga ponovo stegnue. "A tako! ta nameravate da uinite?" Prvi govornik se namrti. "Zar se doista pita? Zar ti je zaista teko da pronikne u oigledno? Sve ovo vreme, dok si mi pridikovao o prirodi emocionalnog kontakta - sve ovo vreme dok si se frljao reima kao to su megalomanija i paranoja, ja sam delao. Bio sam u vezi s mojom flotom i ona ve ima svoje instrukcije. Kroz est asova, izuzev ako iz nekog razloga ne povuem svoje nareenje, bombardovae celu Rosemu osim ovog usamljenog sela i okolne oblasti od stotinak kvadratnih milja. Temeljno e to obaviti, a onda e se spustiti ovde. Ima est asova, a za est asova ne moe pobediti moj um, niti moe izbaviti ostatak Roseme.." Mazgov rairi ruke i ponovo se zasmeja, dok je izgledalo da Prvi govornik s mukom shvata ovaj novi razvoj. "Kakva je alternativa?" "Zato bi bilo alternative? Nita vie ne mogu postii nekom alternativom. Treba li da tedim ivote ovih s Roseme? Ukoliko mi dozvoli da moji brodovi pristanu i svi se vi podvrgnete - svi ljudi iz Druge zadubine - duhovnoj kontroli dovoljnoj da me zadovolji, moda bih povukao nareenje za bombardovanje. Vredelo bi staviti tolike ljude visoke inteligencije pod moju kontrolu. Ali s druge strane, bio bi to znatan napor i konano se, moda, ne bi isplatilo, tako da mi nije naroito stalo da na ovo pristane. ta kae, pripadnie Druge zadubine? Kakvo oruje imate protiv mog mozga, snanog bar onoliko koliko su to vai mozgovi, i protiv mojih brodova koji su bezmerno jai od bilo ega o emu ste ikad i sanjali da imate?" "ta imam?" sporo ponovi Prvi govornik. "Pa nita... izuzev zrnca... takvog majunog zrnca saznanja koje ak ni vi nemate." "Govori brzo", nasmeja se Mazgov, "govori domiljato. Jer ma koliko da se bude migoljio, iz ovoga se nee izmigoljiti." "Jadni mutante", ree Prvi govornik, "nemam ja ta da se migoljim. Zapitajte se sami zbog ega je Bejl enis poslat kao mamac na Kalgan - Bejl enis koji je, iako mlad i hrabar, skoro isto toliko od vas duhovno inferiorniji kao to je to i ovaj va usnuli oficir, ovaj Han Prier. Zato nisam otiao ja sam, ili neko od naih ostalih voa. Neko ko bi vam bio vie dorastao?" "Moda niste bili dovoljno budalasti, a moda mi niko od vas nije dorastao", primi krajnje samouveren odgovor. "Pravi razlog je loginiji. Znali ste da je enis iz Druge zadubine. Nije imao snage da to prikrije. A znali ste i to da ste od njega nadmoniji, stoga se niste bojali da igrate njegovu igru i da ga sledite, kako je eleo da uinite, ne biste li ga kasnije nadmudrili. Da sam ja otiao na Kalgan, ubili biste me jer bih predstavljao istinsku opasnost, a da sam umakao smrti skrivajui svoj identitet, onda ne bih uspeo da vas ubedim da me pratite po svemiru. Namamilo vas je samo to to ste znali da je inferiorniji. A da ste ostali na Kalganu ni sva sila Druge zadubine ne bi vam naudila, jer biste bili okrueni vaim ljudima, vaim mainama i vaom duhovnom moi." "Crve, moja duhovna mo je jo uvek sa mnom", podseti ga Mazgov, "a ni moji ljudi ni maine nisu daleko." "Tano, ali niste na Kalganu. Nalazite se ovde u kraljevini Tazenda, koja vam je logino predstavljena kao Druga zadubina - veoma logino predstavljena. Morala vam je biti tako predstavljena jer vi ste mudar ovek, Prvi graanine, i sledite samo logiku." "Tano, i to je bila trenutna pobeda vae strane, ali ostalo mi je jo vremena da izmamim istinu iz tvog oveka, enisa, i pameti da shvatim da takva neka istina moe postojati." "A kod nas je postojalo, oh, pa neko ne suvie prepredeno shvatanje da ete moda otii korak dalje, i zato je Bejl enis pripremljen za vas." "To sasvim sigurno nije bio, jer sam njegov mozak oerupao kao neko pile. Podrhtavao je preda mnom razgoljen i otvoren dok mi je govorio da je Rosema Druga zadubina, a ja sam ga zbog te osnovne istine toliko sravnio i samleo da se ni estica podvale nije mogla uvui u neku mikroskopsku pukotinu." "Dosta tano. Utoliko je bolje to smo bili predostroni. Ve sam vam rekao da je Bejl enis bio dobrovoljac. Znate i koja vrsta dobrovoljca? Pre nego to je krenuo iz nae Zadubine za Kalgan i prema vama podvrgao se drastinoj operaciji emocija. Mislite li da je bila dovoljna da vas zavara? Zar mislite da bi mentalno netaknuti Bejl enis bio u stanju da vas zavara? Ne, i sam Bejl enis je bio zavaran zbog nude, a dobrovoljno. Do same sri svog mozga Bejl enis iskreno veruje da je Rosema Druga zadubina. Ima ve tri godine kako mi iz Druge zadubine gradimo takvu iluziju ovde u kraljevini Tazenda, pripremajui se i oekujui vas. Uspeli smo, zar ne? Prodrli ste do Tazende, pa i dalje, do Roseme - ali dalje od toga ne moete." "Usuuje se da mi kae da ni Rosema nije Druga zadubina?" Mazgov se podie na noge. Na podu enis oseti kako se zauvek lome njegove stege u struji mentalne energije Prvog govornika, te se napregnu da bi se uspravio. "Hoete da kaete da Rosema nije Druga zadubina", povika s nevericom. ivotne uspomene, znanje njegovog uma - sve se to izmealo u magli i vitlalo oko njega. "Vidite, Prvi graanine. enis je zbunjen ba kao i vi. Naravno da Rosema nije Druga zadubina. Zar bi bili toliki ludaci da dovedemo vas, najveeg, najmonijeg i najopasnijeg neprijatelja naeg sveta. Oh, ne! Neka vaa flota bombarduje Rosemu, Prvi graanine, ako to ba morate. Pustite je neka niti sve to moe. U najgorem sluaju mogu ubiti samo enisa i mene, a to vas ne ostavlja u nimalo boljoj situaciji. Ekspedicija Druge zadubine koja je ovde na Rosemi boravila ve tri godine i privremeno delala kao Starci u ovom selu, jue se ukrcala i sada se nalazi na putu za Kalgan. Naravno da e zaobii vau flotu i stii na Kalgan najmanje jedan dan pre vas, a zbog toga vam sve ovo i priam. Ukoliko ne budem povukao svoje nareenje po povratku ete zatei pobunjeno Carstvo, vlast u raspadanju, a jedino e vam ostati lojalni ljudi iz flote koji budu s vama. A oni e biti u beznadenoj manjini. Osim toga, ljudi iz Druge zadubine e biti s vaom domaom flotom i postarae se da nikoga vie ponovo ne preobratite. Gotovo je s vaim Carstvom, mutante." Mazgov je polako oborio glavu, a bes i beznae potpuno pritisnue njegov duh. "Da. Prekasno... Prekasno... Sad i sam vidim." "Sad ga vidi", potvrdi Prvi govornik, "a sad ga ne vidi." U trenutku oajanja, kada se mozak Mazgova otvori, Prvi govornik - pripravan za taj as i unapred siguran u njegovu prirodu - brzo u njega prodre. Bio je potreban sasvim beznaajan deli sekunde da bi se obavila potpuna promena. "Znai, vratiu se na Kalgan?" upita tiho Mazgov podigavi pogled. "Naravno. Kako se oseate?" "Izvanredno." On sastavi vee. "Ko ste vi?" "Zar je to vano?" "Naravno da nije." Mazgov se manu svog pitanja i dodirnu Prierovo rame: "Probudi se, Prieru, idemo kui." Dva sata kasnije Bejl enis se oseti dovoljno snanim da sam hoda. Tad upita: "Nee se ak ni setiti?" "Nikada. Zadrae svoje duhovne sposobnosti i svoje Carstvo, ali e mu motivacija biti sasvim drukija. Predstava o Drugoj zadubini sada je za njega samo praznina, a on sam je miroljubac. Od sada e biti i mnogo sreniji ovek, jo ovih nekoliko godina ivota koliko mu ostavlja njegov slabani telesni sastav. A posle, kada bude mrtav, Seldonov plan e biti nastavljen - nekako." "A ono je tano", upita enis, "tano je da Rosema nije Druga zadubina? Mogao sam da se zakunem, kaem vam, znam da jeste. Nisam lud." "Nisi lud, enise, ve, kao to sam spomenuo, samo izmenjen. Rosema nije Druga zadubina. Hajde! I mi se vraamo kui."

Poslednja meuigra
Bejl enis je sedeo u sobici obloenoj belim ploicama i preputao svoj mozak odmoru. Bio je zadovoljan to ivi u sadanjosti. Tu su bili zidovi i prozor, a napolju trava. Nisu imali nikakvih naziva. Bile su to prosto stvari. Nalazili su se tu i sto, stolica i knjige koje su se same, bez urbe, projektovale na ekranu u podnoju njegove postelje. Bila je tu i negovateljica koja mu je donosila hranu. U poetku se trudio da spoji odlomke koje bi nauio. Kakvi su bili odlomci razgovora voenog izmeu dva oveka. "Sada je nastupio potpuni gubitak govora. Oien je, mislim, bez oteenja. Treba vratiti snimak njegove prvobitne konstitucije modanih talasa." Zvuke je znao naizust, ali su nekako bili udni - kao da neto znae. Ali zato se truditi? Bolje je posmatrati lepe boje to se smenjuju na ekranu u podruju te stvari na kojoj lei. A onda je neko uao i neto po njemu radio, pa je dugo spavao. A kad je i to prolo, krevet je iznenada postao krevet, znao je da se nalazi u bolnici, a rei kojih se priseao imale su sada pun smisao. "ta se deava?" Seo je. "U Drugoj zadubini si i vraen ti je tvoj um - tvoj prvobitni um." Kraj njega se nalazio Prvi govornik. "Da! Da!" enis shvati da je on on, a u tome bee nekog neverovatnog oseanja trijumfa i radosti. "A sad mi reci", upita Prvi govornik, "da li sad zna gde se nalazi Druga zadubina?" Istina ga u jednom ogromnom talasu preplavi. enis nije odgovarao. Kao i Ebling Miz pre njega, bio je svestan samo ogromnog iznenaenja od kojeg se prosto ukoi. Najzad klimnu i ree: "Tako mi svih zvezda Galaksije - sad znam."

Drugi deo: TRAGANJE ZADUINE

DAREL, ARKADI - ...Romanopisac, roena 11.5.362. g. z. e., umrla 1.7.443. g. z. e. Premda prvenstveno prozaista, Arkadija Darel je najpoznatija po biografiji svoje babe, Bejte Darel. Zasnovana na podacima iz prve ruke, vekovima je sluila kao glavni izvor podataka o Mazgovu i njegovom vremenu... Kao i "Nedoterane uspomene", i njen roman "Vreme i vreme prolo" prua uzbudljivu sliku blistavog kalganskog drutva iz ranog Meuvlaa a zasniva se, kako kau, na poseti koju je u mladosti nainila Kalganu... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA

7. ARKADIJA
Arkadija Darel odluno izrecitova u mikrofon svog novog transkribera: "Budunost Seldonovog plana od A. Darel", a onda sumorno pomisli da e jednog dana, kada bude veliki pisac, sva svoja remek-dela pisati pod pseudonimom Arkadi. Samo Arkadi. Bez ikakvog prezimena. "A. Darel" je upravo ono to mora da pie na svim svojim pismenim zadacima za predmet Sastav i govornitvo... tako bez ukusa. I sva ostala deca su tako morala da rade, izuzev Olinta. Deo kome se ceo razred smejao kad je to jednom uinio. A Arkadija je ime za devojice koje su joj nadenuli samo zato to se tako zvala neka njena prababa; njeni roditelji su jednostavno bili potpuno lieni mate. Sad, kad je ve imala etrnaest godina i dva dana, pomislili biste da su priznali tu prostu injenicu da je odrasla i da e je zvati Arkadi. Stisnula je usta prisetivi se oca kako podie pogled s ureaja za posmatranje knjiga, tek toliko da bi joj dobacio: "Ama, ako se sad pravi da ima devetnaest godina, Arkadija, ta e raditi kad ti bude dvadeset i pet, a svi momci budu mislili da ti je trideset?" Celom duinom istegnuta preko doruja i sedita svoje naroite naslonjae mogla je da se vidi u ogledalu na toaletnom stoiu. Malo joj je vidik zaklanjalo stopalo, jer je vrtela papuu oko palca, pa zato navue papuu i sede uspravno, neprirodno ukrutivi vrat to bi je, u to je bila sigurna, obino izduilo za itava dva palca u jednu sasvim vitku, dostojanstvenu pojavu. Na trenutak zamiljeno pogleda u svoje lice - predebelo. Iza zatvorenih usana rastvori vilice za pola palca i iz svakog ugla osmotri iz toga proisteklu neprirodnu usukanost. Brzo jezikom ovlai usnice, i malkice ih s vlanom mekoom napui. A onda opusti kapke na umorno blazirani nain... Uh, bez veze, kad joj samo obrazi ne bi bili tako glupavo rumeni. Onda poloi prste na spoljne uglove oiju i iskosi kapke ne bi li postigla onaj tajanstveni, egzotini i enjivi pogled ena sa unutranjih zvezdanih sistema, ali joj se aka isprei tako da ba nije mogla dobro da vidi svoje lice. Zatim podie bradu i posmatrajui se iz poluprofila, dok su joj oi malo pekle od gledanja iskosa, a vratni miii malkice boluckali, izusti glasom za oktavu niim od svog normalnog: "Stvarno, oe, ako misli da i mrvicu brinem ta e misliti neki glupavi mladii, ti onda..." Tada se priseti da joj je mikrofon u ruci jo uvek ukljuen i uasnuto uskliknu: "Uh, bez veze", i iskljui ga. Sledee rei se pojavie na bledo ljubiastom papiru na kome je crta u boji breskve odvajala marginu s leve strane: Budunost Seldonovog plana "Stvarno, oe, ako misli da i mrvicu brinem ta e misliti neki glupavi mladii, ti onda Uh, bez veze." Sva ljuta izvadi list iz maine, a drugi sa kljocanjem uredno upadne na mesto. S lica joj se, ipak, izbrisa razdraenost, dok joj se ustaca rairie u samozadovoljnom osmehu. Delikatno omirisa papir. Ba kako treba. Taman koliko treba elegancije i arma. A i krasnopis je upravo poslednja re. Maina bee dopremljena pre dva dana, na njen prvi odrasli roendan. "Ali oe, svako, ali ba svako u razredu ko ma i najmanje polae pravo da bude neko, ima mainu. Samo neki stari bezveznjaci koriste rune maine... " "Nema drugog modela koji bi, s jedne strane, bio tako mali, a s druge toliko prilagodljiv. Prema smislu reenice pie bez greke i odreuje interpunkcije Prirodno, predstavlja veliku pomo u kolovanju jer ohrabruje korisnika da pravilno izgovara rei i die, kako bi obezbedio da nema pravopisnih greaka, a i da ne pominjemo da zbog tane interpunkcije trai i valjano i elegantno izlaganje", priao je trgovac. ak i na to otac je pokuavao da je privoli na pisau mainu, kao da je ona neka sparuena usedelica-uiteljica. No, kad su ga dopremili, bio je to ba onaj model koji je elela - dobijen moda s neto vie cmizdrenja i mrkanja nego to bi priliilo jednoj odrasloj osobi od etrnaest godina - a ispalo je da pie arobnim, potpuno enskim rukopisom, sa najelegantnijim velikim slovima koja je ovek ikada video. tavie, i rei "Uh, bez veze" nekako su oaravajue zvuale, kad su prole kroz transkriber. Meutim, to je, ipak, morala da popravi, i zato se uspravi u stolici, poslovno stavi preda se svoj prvi koncept, pa ustro a jasno zapoe iznova, uvukavi trbuh, isprsivi se i paljivo kontroliui svoje disanje. S dramskim arom zapevucka: Budunost Seldonovog plana Dosadanja istorija Zadubine, sigurna sam u to, poznata je dobro svima nama koji smo imali tu sreu da proemo kroz efikasni kolski sistem s dobrim nastavnikim kadrom kakav je na naoj planeti. (Tako! To je pravi poetak za onu pakosnu matoru aspidu, gospoicu Erlking.) Ta minula istorija je dobrim delom i minula istorija velikog Plana Harija Seldona. Njih dve ine jednu istoriju. Meutim, pitanje koje danas u sebi postavlja veina ljudi jeste pitanje da li e Plan nastaviti da se odvija u celokupnosti svoje mudrosti, ili e, pak, biti podmuklo osujeen, kao i da, moda, nije ve uniten. Da bi se ovo shvatilo najbolje bi bilo da brzo preletimo preko najvanijih elemenata Plana, onako kako su se oni do sada otkrili oveanstvu. (Ovo je bio lak deo, poto je prolog polugodita uila Modernu istoriju.) U vreme kada je pre skoro etiri stolea Prvo galaktiko carstvo obamiralo od paralize koja je prethodila njegovom konanom umiranju, jedan ovek veliki Hari Seldon - predvideo je kraj koji se primie. Pomou psihoistorijske nauke i njenih kompleksnih prorauna, koji su u meuvremenu zaboravljeni... (Pomalo u nedoumici, zastade. Bila je sigurna da se re kompleksan tako izgovara, a nekako nije izgledalo da je tano napisana. Uostalom, valjda ne grei ova maina... ) ...on i ljudi koji su sa njim radili bili su kadri da predskau dalje kretanje velikih drutvenih i privrednih tokova koji tada behu zahvatali Galaksiju. Bili su u stanju da shvate da e se Carstvo, preputeno samo sebi, raspasti, a da e posle toga najmanje trideset hiljada godina anarhini haos prethoditi osnivanju novog Carstva. Bilo je prekasno da se sprei veliki Pad, ali je, ipak, jo uvek bilo mogue da se bar skrati meuvreme haosa. Stoga je razraen Plan po kome bi samo jedan milenijum razdvajao Drugo carstvo od Prvog. Upravo okonavamo etvrti vek ovog milenijuma i mnoga pokolenja ljudi ivela su i umrla, a Plan je nastavio da se neumitno odvija. Hari Seldon je osnovao dve zadubine na suprotnim krajevima Galaksije, na takav nain i u takvim uslovima da prue najbolje matematiko reenje njegovog psihoistorijskog problema. U jednoj od njih, u naoj Zadubini, osnovanoj na Terminusu, usredsreena je fizika nauka Carstva. Raspolaui tom naukom, Zadubina je mogla odoleti napadima varvarskih kraljevstava koja su se bila otcepila i postala nezavisna, tu napolju, na rubu Carstva. S druge strane, zadubina je mogla osvojiti ta kratkovena kraljevstva zahvaljujui predvodnitvu niza mudrih i odvanih ljudi kakvi su bili Salvor Hardin i Hober Melou, ljudi koji su znali da otroumno protumae Plan i da nau zemlju provedu kroz njegove... (U konceptu je i ovde imala "kompleksnosti", ali zakljui da ne bi trebalo da ponovo rizikuje.) ... sloenosti. Sve nae planete jo s dubokim potovanjem gaje uspomenu na njih, iako su od tada prola stolea. Vremenom je Zadubina izgradila trgovaki sistem koji je kontrolisao veliki deo sivenjanskog i anakreonskog sektora Galaksije, pa je ak i pobedila ostatke starog Carstva pod njegovim poslednjim velikim generalom Belom Riozijem. Izgledalo je da nita ne moe zaustaviti odvijanje Seldonovog plana. Svaka kriza koju je Seldon planirao nastupila bi u predvieno vreme i bivala reena, a sa svakim razreenjem Zadubina bi napravila jo jedan krupan korak ka Drugom carstvu i miru. A onda, (Ovde izgubi dah i poe da itei isputa rei kroz zube, no maina ih spokojno i elegantno zapisa.) kada su nestali i poslednji ostaci mrtvog Prvog carstva i dok su jedino nesposobni generalisimusi upravljali iverkama i ostacima trulog kolosa, (Tu reenicu je uzela iz trilera prolonedeljne video-emisije, ali kako matora gospoica Erlking slua samo simfornije i predavanja nee primetiti.)

pojavio se Mazgov. Plan nije predvideo tog udnog oveka. Bio je to mutant ije se roenje nije moglo predskazati. Posedovao je neobinu i tajanstvenu mo da kontrolie i upravlja ljudskim oseanjima, te je tako po svojoj volji mogao da povija ljude. Brzinom od koje zastaje dah postao je osvaja i graditelj Carstva sve dok, konano, nije pobedio i samu Zadubinu. Ipak, nije se domogao vlasti nad univerzumom jer su ga u prvom briuem naletu zaustavile mudrost i odvanost jedne velike ene (Ponovo iskrsava stari problem. Otac bi insistirao da uopte ne spominje injenicu da je unuka Bejte Darel. Svako to zna, a Bejta je bila valjda najvea ena koja je ikada postojala i stvarno je bez iije pomoi zaustavila Mazgova.) na nain o kome je prava pria u celosti poznata samo nekolicini. (Tako! Ako bude itala sastav razredu ovaj poslednji deo bi mogao da se proita znaajnim tonom i neko e sigurno upitati kakva je prava pria, a onda... pa, sigurno ne moe tek da odbije da ispria istinu ako je pitaju, zar ne? U sebi je ve uvreeno i reito pravdajui se vrdala pred ispitivanjem strogog roditelja.) Posle pet godina uzdrane vladavine dolo je do nove promene iji razlog bee nepoznat, a Mazgov je napustio sve planove za dalja osvajanja. Njegovih poslednjih pet godina bile su godine vladavine jednog prosveenog despota. neki kau da je promenu u Mazgovu prouzrokovala intervencija Druge zadubine. Meutim, nijedan ovek nije nikada otkrio tano mesto te druge Zadubine, niko ne zna njenu tanu funkciju, te stoga ta teorija ostaje nepotvrena. Od smrti Mazgova itavo jedno pokolenje je prolo. Kako onda stoji s budunou, sada kad se on pojavio i iezao? Naruio je Seldonov plan tako da je izgledalo da se raspao u paramparad; meutim, im je umro, Zadubina se iznova podigla ba kao nova iz ugaslog pepela umirue zvezde. (Ovo je sama izmislila.) Opet je na planeti Terminus sredite trgovinske federacije gotovo isto onoliko velike i bogate kakva je bila i pre osvajanja, a ak i miroljubivije i demokratskije. Da li je ovo bilo planirano? Da li jo ivi veliki Seldonov san i da li e se kroz est stotina godina obrazovati Drugo galaktiko carstvo? Ja, lino, u to verujem jer... (Ovo je vano. Gospoica Erlking bi uvek crvenom olovkom krupno i runo nakrabala neto kao: 'Samo opisi. Gde su tvoji lini utisci? Razmiljaj! Izrazi sebe samu! Pronikni u sopstvenu duu! Pronikni u sopstvenu duu. Mnogo mi ona, sa onim njenim limun utim licem koje se nikada u ivotu nije osmehnulo, pa zna o duama...) ... nikada do danas politika situacija nije bila povoljnija. Staro Carstvo je potpuno mrtvo, a razdoblje vladavine Mazgova okonalo je eru generalisimusa koji su mu prethodili. Veina okolnih delova Galaksije je civilizovana i mirna. tavie, i samo unutranje zdravlje Zadubine bolje je no ikad ranije. Despotska vremena naslednih gradonaelnika iz predosvajakog doba ustuknula su pred demokratskim izborima kakvi su bili u ranijim epohama. Nema vie otpadnikih svetova samostalnih trgovaca; nema vie nepravdi i poremeaja koji su pratili akumulaciju velikog bogatstva u rukama nekolicine. Stoga i nema razloga bojati se da Plan nee uspeti, izuzev ukoliko nije tano da sama Druga zadubina predstavlja opasnost. Oni koji tako misle nemaju dokaza kojima bi to tvrenje potkrepili, ve poseduju samo maglovite strepnje i predrasude. Mislim da bi naa vera u sebe same, u nau naciju i veliki Plan Harija Seldona trebalo da iz naih srdaca i umova odagna svaku nesigurnost i (Hm, hm! Ovo je prilino srceparateljno, ali tako se neto i oekuje na zavretku.) zato kaem..." Dotle je tada dospela 'Budunost Seldonovog plana', jer se na prozoru zau jedva ujno kucanje, a kad se Arkadija naglo uspravi, ne bi li nekako odrala ravnoteu na jednom doruju naslonjae, nae se pred nekim nasmeenim licem iza stakla iju je pravilnu simetrinost crta zanimljivo podvlaila kratka, uspravna crta prsta pred ustima. S malim odugovlaenjem neophodnim da se poprimi zaueni izgled, Arkadija sjaha s naslonjae, ode do kaua to je stajao ispod irokog prozora na kojem je bila utvara, kleknu na kau i zamiljeno se zagleda napolje. S ovekovog lica brzo nestade osmeh. Dok su prsti jedne ruke pobledeli od stezanja prozorskog ragastova, druga brzo zamaha. Arkadija mirno poslua i pomeri prema udubljenju u zidu rezu kojom se otvarala donja treina prozora, dozvoljavi da se topli proleni vazduh pomea sa unutranjim, klimatizovanim. "Ne moe unutra", sa izvetaenom sigurnou ree ona. "Svi prozori su ekranizovani i prilagoeni samo stanovnicima. Ukoliko ue, svi ureaji za uzbunu e proraditi." Ona malo zastade, a onda dodade: "Izgleda malo blesavo kad tako odrava ravnoteu na tom prozorskom ispustu. Ako ne bude pazio, pae, skrljae vrat i unutiti mnogo dragocenog cvea." "Kako bi bilo da onda iskljui ekran i da me pusti unutra?" ovek na prozoru kao da je mislio na isto, mada bee neto drukije rasporedio prideve. "Nema svrhe da to radim", odvrati Arkadija. "Verovatno trai drugu vrstu kue, jer ja ti nisam od onih devojaka koje u ovo doba noi putaju strance u ... svoju spavau sobu." Dok je ovo izgovarala oi joj poprimie strastven izgled iza oputenih kapaka ili neku suvie vernu kopiju istog. S lica mladog stranca nestade svaki trag veselosti i on proguna: "Pa zar nije ovo kua dr. Darela?" "A zato bih ti rekla?" "O, Galaksijo... Tako ti..." "Ako skoi ovamo, mladiu, lino u podii uzbunu." (Ovo je trebalo da bude kao neka fina i elegantna ironija, poto je Arkadijinom znalakom pogledu uljez izgledao kao da je oigledno napunio bar tri banke... u stvari, kao pravi matorac.) Posle poprilinog utanja, on ukoeno upita: "Pa sad, sluaj, malecka, ako nee da ostanem, a nee ni da odem, ta zapravo hoe da uradim?" "Pretpostavljam da bi mogao da ue. Dr Darel zaista stanuje ovde. Sad u iskljuiti ekran." Smotreno bacivi ispitivaki pogled, mladi gurnu ruku kroz prozor, onda se skupi i provue kroz njega. Ljutitim pljeskom akom otrese svoja kolena, podigavi svoje pocrvenelo lice prema njoj. "Jesi li ba siguran da tvom karakteru i ugledu nee nakoditi ako me ovde zateknu?" "Ne toliko koliko bi tvom nakodilo, jer bih im napolju zaujem korake vikala i dreala da si silom upao unutra." "Da?" sa izvetaenom utivou e on. "A kako bi objasnila iskljueni zatitni ekran?" "Pih! To bi bilo lako. Pre svega, i nema ga." ovekove oi se alosno rairie. "Znai, blef? Koliko ti je godina, dete?" "Mladiu, to smatram krajnje drskim pitanjem. Osim toga, nisam navikla da me oslovljavaju sa 'dete'." "Ne udim se. Verovatno si ti preruena baba Mazgova. Nemoj zameriti to u se sad izgubiti pre nego to organizuje neki lin u kome bih ja bio glavni glumac." "Bolje ti je da ne ide - jer te moj otac oekuje." ovek je ponovo sumnjiavo pogleda. Obrva mu se podie dok je nehatno upita: "Oh? Ima li nekog kod tvog oca?" "Ne." "Da li ga je neko skoro posetio?" "Samo raznosai robe - i ti." "A da li se desilo neto neubiajeno?" "Samo ti." "Mani se mene. Ne, uostalom, nemoj. Kai, kako zna da me tvoj otac oekuje?" "To je bar lako. Prole nedelje je primio linu kapsulu ifrovanu na njega lino, a unutra je bila samooksidirajua poruka. Omot od kapsule je bacio u

dezintegrator smea, a jue je dao Poli - naoj kunoj pomonici - mesec dana odmora da bi posetila svoju sestru u Terminus Gradu; danas popodne je razmestio postelju u gostinskoj sobi. Tako sam saznala da nekog oekuje, a da ja o tome ne treba nita da znam. Obino mi sve pria." "Stvarno! Ba me udi da je to uopte potrebno. Pre bih mislio da ti ve sve zna i pre nego to ti ispria." "Obino i znam." Onda se nasmeja. Oseala se vrlo prijatno. Jeste da je posetilac bio stariji ovek, ali vrlo otmeno izgleda sa onom kovrdavom smeom kosom i vrlo plavim oima. Moda bi mogla jednom da se ponovo susretne s nekim slinim, jednom kad i ona sama bude stara. "A kako zna da ba mene oekuje?" "Pa ko bi drugi mogao biti? Tako si se tajanstveno drao, ako zna ta mislim, pa onda skae i pokuava da ue kroz prozore, umesto da ue kroz ulazna vrata kako bi uradio da ima malo pameti." Priseti se omiljene reenice i brzo je upotrebi: "Mukarci su tako glupi!" "Dete, prilino si uobraena, je l' da? Hou rei, gospoice. Zna, moe ti i da pogrei. A ta ako ti sad kaem da je za mene sve ovo nepoznato i da, koliko znam, tvoj otac oekuje nekog drugog, a ne mene?" "A u to ne verujem. Nisam te pozvala da ue sve dok nisam videla da si bacio torbu za spise." "ta?" "Tvoju torbu za spise, mladiu. Nisam slepa. Nisi je sluajno ispustio, jer si prvo pogledao dole, kao da hoe da bude siguran da e se spustiti kako valja. Mora biti da si onda zakljuio da e pasti ba iza ivice gde se nee videti, pa si je ispustio i ne pogledavi za njom. Poto si uao kroz prozor, a ne kroz vrata, mora biti da se malo pribojava da se upusti u kuu pre nego to je pretrai. A poto si sa mnom imao problemi, pobrinuo si se za torbu pre nego za sebe, to znai da ono u torbi smatra vrednijim od sopstvene bezbednosti, a to znai i to da si prilino bespomoan sve dok si ovde, a torba je napolju i mi znamo da je tamo." Zastala je da bi povratila tako potreban dah. ovek, krgutnuvi zubima, primeti: "Jedino to mi se ini jeste to da u te otprilike napola pridaviti i izii odavde sa torbom." "Jedino, mladiu, to ja sluajno imam pod krevetom bejzbolsku maku koju odavde gde sedim mogu da dohvatim za dve sekunde, a za jednu devojku veoma sam snana." orsokak. Najzad, s usiljenom utivou, 'mladi' ree: "Poto smo se ve toliko spajtaili, kako bi bilo da se predstavim? Ja sam Pelej Antor. A kako se ti zove?" "Ja sam Arka... Arkadi Darel. Drago mi je to sam se s tobom upoznala." "A sad, Arkadi, kako bi bilo da bude dobra devojica i pozove svog oca?" Arkadija se nakostrei. "Nisam ja devojica. Mislim da si vrlo bezobrazan... naroito kad se uzme u obzir da trai uslugu." "Pa dobro. Kako bi bilo da bude dobra, ljubazna, mila stara gospoa koja mirie na lavandu i da pozove oca?" uzdahnu Pelej Antor. "Ni to nije ono to sam mislila, ali pozvau ga. Ali ne tako da bih skinula pogled s tebe, mladiu." Zatrupkala je po podu. Iz hodnika se zaue uurbani koraci, i vrata se naglo otvorie. "Arkadija..." Zau se tihi prasak izdahnutog vazduha, a zatim dr Darel upita: "Ko ste vi, gospodine?" Sa oiglednim olakanjem Pelej skoi na noge: "Dr Toran Darel? Ja sam Pelej Antor. Mislim da ste primili vest o meni. Bar tako kae vaa ker." "Moja ker kae da sam je primio?" Spustio je namrteni pogled na nju, a taj pogled se bezopasno odbio o razrogaenu i neprobojnu mreu nedunosti s kojom je optubu bila primila. Dr Darel najzad ree: "Oekivao sam vas. Ako nemate nita protiv, da siemo." Zastao je jer mu pogled uhvati neko kretanje koje istovremeno primeti i Arkadija. Potrala je ka transkriberu, no sasvim nepotrebno, jer je njen otac stajao upravo pored njega. "Pustila si ga da sve ovo vreme radi, Arkadija", slatko joj se obrati. "Oe", istinski uplaeno zacia, "jedan gospodin ne ita linu prepisku druge osobe, osobito kad je u pitanju usmena prepiska." "Aha", odvrati joj otac, "ali kad je ta 'usmena prepiska' s nepoznatim ovekom u tvojoj spavaoj sobi? Arkadija, kao otac moram te tititi od zala." "Uf, bez veze... nema tu nita onako." "A ima, dr Darele!" napreac se nasmeja Pelej. "Ova mlada dama se upravo spremala da me optui za raznorazne stvari i zato upravo insistiram da to proitate, kako bih nekako oprao svoju ast." "Oh..." Arkadija s mukom ugui suze. ak joj ni roeni otac ne veruje. Pa taj prokleti transkriber... Da se taj blesan nije zablejao kroz prozor tako da je zbog njega zaboravila da ga iskljui. A sad e otac da joj dri dugaku, blagu govoranciju o tome ta mlade dame ne treba da rade. Izgleda da nije postojalo nita to treba da rade, izuzev, moda, da se zagrcnu i umru. "Arkadija", blago e njen otac, "ini mi se da jedna mlada dama..." Znala je da e tako biti. Znala je. "... ne treba da bude toliko drska prema starijima od sebe." "A zato je virio kroz moj prozor? Jedna mlada dama ima pravo na privatan ivot... Sad u morati da ponovo ispoetka radim taj prokleti zadatak." "Nije tvoje da rasuuje o ispravnosti injenice da je doao na tvoj prozor. Jednostavno, nisi smela da ga pusti unutra. Trebalo je da me smesta pozove - naroito, ako si mislila da ga oekujem." "Dobro je da ga nisi video - bilo je tako glupo", svadljivo e ona. "Sve e odati ako nastavi da ulazi kroz prozore umesto kroz vrata." "Arkadija, niko ti ne trai miljenje o stvarima o kojima nita ne zna." "Ama, znam. To je o Drugoj zadubini, eto o emu je." "Gde si to ula", blago je upita dr Darel. "Nigde, ali ta drugo moe biti tolika tajna? I nemoj brinuti da u nekome rei." "G.Antore, moram vam se zbog svega ovoga izviniti", ree dr Darel. "U redu je", prilino izvetaeno odgovori Antor, "niste vi krivi to se prodala silama mraka. Ako nemate nita protiv, zapitao bih je neto pre nego to poemo.Gospoice Ar kadija..." "ta elite?" "Zato smatrate da je glupo ulaziti kroz prozore umesto kroz vrata?" "Glupanderu, zato to tako prosto reklamira ono to hoe da sakrije. Ako u sebi nosim neku tajnu neu staviti flaster na usta tako da svako zna da neto krijem. Priau onoliko koliko i obino, samo o neem drugom. Zar nisi nikada itao izreke Salvora Hardina? Zna, on je bio na prvi gradonaelnik." "Da, znam." "E, on je imao obiaj da kae da moe uspeti samo ona la koja se sebe ne stidi. Rekao je jo i to da nita ne mora biti istinito, ali da sve mora zvuati istinito. A kad ulazi kroz prozor to biva la koja se sebe stidi, a ne zvui istinito." "ta bi onda uradila?" "Da sam ja elela da se zbog nekog veoma poverljivog posla vidim s mojim ocem, sasvim otvoreno bih se sa njim upoznala i viala zbog raznoraznih krajnje legalnih stvari. A onda kad bi svako znao za tebe i normalno te povezivao s mojim ocem, mogao bi biti strogo poverljiv koliko te volja, a da niko i ne pomisli da se neto zaudi." Antor udno pogleda u devojicu, zatim u dr Darela, a onda ree: "Hajdemo. Ostavio sam torbu koju moram da pokupim iz vrta. ekajte! Samo jo jedno pitanje: Arkadija, ti zapravo nema bejzbolsku maku pod krevetom?" "Ne! Nemam." "Ha! Tako sam i mislio."

Dr Darel zastade na vratima. "Arkadija, kada bude ponovo pisala taj sastav o Seldonovom planu, nemoj bez potrebe biti tajanstvena o svojoj baki. Taj deo ne treba ni pominjati." On i Pelej su utei silazili niz stepenice, dok posetilac prigueno ne zapita: "Oprostite, gospodine, moete li mi rei koliko joj je godina?" "Prekjue je napunila etrnaest." "etrnaest? Velika Galaksijo... Recite, da li vam je ikad pominjala da namerava da se jednog dana uda?" "Ne, nije. Bar ne meni." "E, ako ikad to bude uinila, upucajte ga. Mislim, onog za kog bude trebalo da se uda." Mirno se zagleda u oi starijeg oveka. "Ozbiljno govorim. ivot ne moe doneti nita groznije nego to bi bilo iveti s njom kakva e biti kad joj bude dvadeset godina. Naravno, ne elim da vas vream." "Ne vreate me. Mislim da znam ta ste mislili." Na spratu, predmet njihove nene analize s izrazom umornog gaenja stade pred transkriber i ree jednolinim tonom: "Budunostseldonovogplana." S beskrajnom pouzdanou transkriber to prevede u elegantna, tankovijasta velika slova: Budunost seldonovog plana

8. SELDONOV PLAN
MATEMATIKA - ...Sinteza prorauna n-promenljivih i n-dimenzionalne geometrije predstavlja osnovu onog to je Seldon jednom nazvao "moja mala algebra oveanstva..." ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA Osvrnimo se po sobi! U ovom asu ne radi se o mestu na kome se ta soba nalazi. Dovoljno je rei da je Druga zadubina u toj sobi postojala vie nego igde drugde. Bila je to soba koja je vekovima bila prebivalite iste nauke, a da ipak nije sadrala nijednu od onih drangulija koje su u toku milenijuma vezivanja pojmova poele da se izjednauju s naukom. Umesto toga, bila je to nauka koja se bavila samo matematikim konceptima na nain slian spekulaciji pradavnih rasa u primitivno preistorijsko doba, pre pojave tehnologije; pre nego to e se ovek otisnuti sa jednog, sada nepoznatog sveta. Prvo, u toj odaji se nalazio - uvan duhovnom naukom jo uvek nedostinom za udruenu fiziku mo ostatka Galaksije - Praradijant koji je u svom jezgru sadrao potpuni Seldonov plan. Drugo, u istoj sobi nalazio se i jedan ovek - Prvi govornik. Bio je dvanaesti po redu u nizu glavnih uvara Plana, a njegova titula nije sadrala nikakvo dublje znaenje, osim injenice da je na skupovima predvodnika Druge zadubine prvi uzimao re. Njegov prethodnik pobedio je Mazgova, no ruevine tog dinovskog okraja jo su zakrivale putanju Plana... Dvadeset i pet godina su on i njegova uprava pokuavali da nateraju Galaksiju tvrdoglavih i glupih ljudskih bia da se vrati na put... Bio je to ogroman posao. Prvi govornik pogleda u vrata koja su se otvarala. ak i dok se u samoi odaje osvrtao na etvrt veka svog pregnua, to se sada polagano i neizbeno blii svom vrhuncu, ak i dok se time bavio, njegov um je s blagim iekivanjem posmatrao pridolicu. Tog mladia, uenika, jednog od onih koji e vremenom, moda, preuzeti njegovu dunost. Mladi je bojaljivo stajao na vratima, tako da je Prvi govornik morao da ode do njega i da ga uvede, prijateljski mu poloivi aku na rame. Uenik se stidljivo osmehnu, na ta Prvi govornik uzvrati reima: "Mora mi najpre rei ta te dovodi." Sada su se gledali preko pisaeg stola. Nijedan od njih nije govorio na nain koji bi neki ovek iz Galaksije, a da i sam nije bio pripadnik Druge zadubine, mogao prepoznati kao govor. Prvobitno je govor bio sredstvo pomou koga je ovek nauio da nesavreno saoptava misli i oseanja svog uma. Poto je po svojoj volji odredio da zvukovi i spojevi zvukova predstavljaju izvesne duhovne prelive, razvio je metod optenja - ali takav metod koji je svojom nespretnou i zatupljujuom nedovoljnou izmetnuo svu tananost uma u grubu i grlenu signalizaciju. Nie... i sve nie... rezultati se mogu pratiti; a sve patnje koje je oveanstvo upoznalo mogu se pripisati samo toj injenici da nijedan ovek u istoriji Galaksije, pre Harija Seldona i nekolicine posle njega, nije mogao zaista shvatiti drugog oveka. Svako ljudsko bie ivelo je iza neprobojnog zida magle koja davi, a u kojoj nije bitisao niko osim njega. Povremeno bi pristizali nejasni signali iz dubine pilje u kkojoj bi bio neki drugi ovek - tako da bi svaki od njih pipajui mogao traiti onog drugog. Meutim, kako se nisu poznavali, to nisu mogli ni da shvate jedan drugog, niti su imali poverenja jedan u drugog, a jo od detinjstva su oseali svu stravu i nesigurnost te krajnje izolacije - bio je to progonjeni strah oveka od oveka, divlja grabeljivost oveka prema oveku. Desetinama hiljada godina stopala su se lepila i vukla kroz blato - prikivajui za zemlju mozgove koji su za sve to isto vreme mogli drugovati s zvezdama. S nagonskim lukavstvom ovek je nastojao da zaobie zatvorske reetke obinog govora. Semantika, simbolika logika, psihoanaliza; sve su to bila sredstva pomou kojih se govor mogao ili usavriti ili zaobii. Psihoistorija je predstavljala razvoj duhovne nauke; u stvari, njenu krajnju matematizaciju koja je konano uspela. Kroz razvoj matematike neophodne za shvatanje injenica iz fiziologije nerava i elektrohemije nervnog sistema koje su se imale, koje su se morale pripisati nuklearnoj energiji, po prvi put je postalo mogue zaista razviti psihologiju. A uoptavanjem psiholokog saznanja od pojedinaca do skupina matematizovana je i sociologija. Vee skupine; milijarde koje su zauzimale planete; trilioni koji su zauzimali sektore; kvadrilioni koji su zauzimali itavu Galaksiju, postadoe ne samo ljudska bia ve i gigantske sile koje se mogu podvrgnuti statistikoj obradi - tako da je za Harija Seldona budunost postala jasna i neizbena, a Plan se mogao postaviti. Taj isti sutinski razvoj duhove nauke, koji je doveo do stvaranja Seldonovog plana, uinio je i to da je za Prvog govornika bilo nepotrebno da upotrebljava rei obraajui se Ueniku. Svaka reakcija na nadraj, ma koliko beznaajna bila, potpuno je ukazivala na sve ma i najmanje promene, na sve treptave struje koje su se javljale u mozgu sagovornika. Prvi govornik ne bi mogao instinktivno osetiti emocionalni sadraj Uenika - kako je to mogao Mazgov, zato to je Mazgov bio mutant ije sposobnosti verovatno nikada nee biti potpuno shvatljive jednom obinom oveku, makar on bio iz Druge zadubine - Prvi govornik je pre dedukcijom dolazio do njega, kao rezultatom intenzivne obuke. Kako je u drutvu zasnovanom na govoru, meutim, sutinski nemogue verno prikazati metod optenja izmeu pripadnika Druge zadubine, to e se ovo pitanje ubudue potpuno zanemariti. Prvi govornik e biti predstavljen kao da govori na uobiajeni nain, a ako prevod ne bude uvek veran, bar je u datim okolnostima najbolji mogui. Stoga emo pretpostaviti da je Prvi govornik zaista rekao "Mora mi najpre rei ta te ovamo dovodi", umesto to se samo upravo tako osmehnuo i podigao prst tano ovako. "Marljivo i uspeno si prouavao duhovnu nauku u najveem delu svog ivota", nastavi Prvi govornik. "Upio si sve ono to su ti tvoji uitelji mogli pruiti. Vreme je da ti i nekolicima tebi slinih zaponete naukovanje za zvanje Govornika." Na suprotnoj strani stola pojavi se uzbuenje. "Ne mora to flegmatino primiti. Nadao si se da e ispuniti uslove. Pribojavao si se da nee. Zapravo, i nada i bojazan su slabosti. Znao si da e biti primljen, a oklevao si da tu injenicu prizna jer bi te takvo saznanje igosalo kao samouverenog i, stoga, nepodobnog. Besmislica! Najbeznadenije glup ovek je onaj koji nije svestan svoje pameti. Primljen si delom i zbog toga to si znao da e biti primljen." Na suprotnoj strani stola nastupi olakanje. "Ba tako. Sad se bolje osea i nisi na oprezu. Spremniji si da se usredsredi i da shvati. Zapamti, da bi bio zaista efikasan nije potrebno drati mozak pod strogom barijerom kontrole koja pronicljivom ispitivau prua isto onoliko obavetenja koliko i ogoljen um. ovek treba da neguje nedunost, poznavanje samog sebe i nezaokupljenost samim sobom koje ne ostavljaju nita za skrivanje. Moj mozak je otvoren prema tebi. Neka tako bude s nama obojicom. "Nije lako biti Govornik", produi on. "Prvo i prvo, nije lako biti ni psihoistoriar, pa ni najbolji psihoistoriar ne mora ispuniti uslove da bi postao Govornik. Postoji, ipak, jedna razlika. Govornik ne samo da mora poznavati sve matematike sloenosti Seldonovog plana, ve mora oseati i naklonost za taj Plan i njegove ciljeve. Mora voleti Plan; za njega on mora biti ivot i dah. I vie od toga, mora mu biti kao iv prijatelj. Da li zna ta je ovo?" Ruka Prvog govornika polako je lebdela nad crnom uglaanom kockom na sredini stola. Kocka se niim nije isticala. "Ne, Govornie, ne znam." "uo si za Praradijant?"

"Ovo?" Zaprepaenje. "Oekivao si neto plemenitije, neto to uliva vie strahopotovanja? Pa, prirodno. Stvoren je u doba Carstva, a stvorili su ga ljudi iz Seldonovog vremena. Skoro etiri stotine godina savreno slui naim potrebama, ne iziskujui nikakve opravke niti doterivanja. Na svu sreu, jer niko u Drugoj zadubini ne bi tehniki bio spreman da njime rukuje." Blago se nasmei. "Oni u Prvoj zadubini bi mogli napraviti kopiju, ali to, naravno, ne smeju nikad saznati." Pritisnuo je polugicu sa strane stola i soba se nae u tami. No samo za trenutak, jer se postepeno zarumenee, a potom oivee od svetlosti dva dugaka zida sobe. Svetlost je u poetku bila bisernobela, a zatim se ovde-onde pojavie nejasne tamne mrlje i najzad sitno, uredno, crno napisane jednaine s povremenom crvenom tankom crtom koja je krivudala kroz tamniju umu kao vrludavi potoi. "Prii, sine, i stani ovde ispred zida. Nee praviti senku. Iz Praradijanta svetlost ne zrai na uobiajeni nain. Da ti pravo kaem, ak i ne nasluujem pomou kog medija se ovaj efekt postie, ali senku nee praviti. To znam." Stajali su zajedno u svetlosti. Svaki zid je bio trideset stopa dug, a deset visok. Rukopis je bio sitan i pokrivao je svaki pedalj zida. "To nije ceo Plan", ree Prvi govornik. "Da bi ceo stao na dva zida pojedine jednaine bi morale biti svedene na mikroskopske veliine, ali to nije neophodno. To to vidi predstavlja najvanije delove Plana do danas. O tome si ve uio, zar ne?" "Da, Govornie, jesam." "Prepoznaje li neki deo?" Due utanje, uenik pokaza prstom, i dok je to inio sa zida se ukloni red jednaina, dok se u visini oiju nae onaj niz funkcija na koje je mislio ovek jedva da bi poverovao da brz, uopte pokret ruke moe biti dovoljno precizan. Prvi govornik se tiho nasmeja. "Videe da je Praradijant usklaen s tvojim mozgom. Moe oekivati i druga iznenaenja od te male sprave. ta si eleo da kae o jednaini koju si odabrao?" "To je Rigelov integral", zamuca Uenik, "koji koristi planetarnu raspodelu izvesnog skretanja da bi prikazao prisustvo dve osnovne klase na planeti, ili moda u sektoru, a povrh toga i profil nestabilnih oseanja." "A ta to znai?" "Predstavlja granicu tenzije, poto ovde imamo konvergentne nizove." On pokaza rukom, i jednaine se ponovo pomerie. "Dobro", ree Prvi govornik. "A reci mi ta misli o svemu ovome? Zaokrueno umetniko delo, je l' da?" "Sasvim." "Greka! Nije!" Prvi govornik odseno dodade: "To je prva lekcija koju mora zaboraviti. Seldonov plan nije zavren, niti taan. Umesto toga, on je samo ono najbolje to se svojevremeno moglo postii. Desetine ljudskih pokolenja skapavalo je nad ovim jednainama, radilo na njima, ralanjavalo ih do poslednjeg desetnog mesta i ponovo sastavljalo. inili su i vie od toga. Posmatrali su kako prolazi gotovo etiri stotine godina, proveravajui stvarnost predvianjima i jednainama i stiui saznanja. Saznali su mnogo vie nego to je Seldon ikada znao, te ukoliko sa velikim sakupljenim znanjem moemo da ponovimo Seldonovo delo, moemo i vie uraditi. Je li ti to sasvim jasno?" Uenik je izgledao malo uasnut. "Pre nego to dobije zvanje Govornika", produi Prvi govornik, "i sam e morati da da originalni doprinos Planu. Nije to tako veliko svetogre. Svaki crveni znak koji na zidu vidi predstavlja doprinos nekog od nas, koji smo iveli posle Seldona. Eto... eto..." Pogledao je uvis..."Tamo!" Ceo zid kao da se zavrteo nadole, prema njemu. "Ovo je moj doprinos." Tanka crvena linija okruivala je dve ravaste strele i obuhvatala est kvadratnih stopa izvedenih zakljuaka du svake strele. Izmeu njih dve protezali su se nizovi jednaina u crvenoj boji. "Ne izgleda ba mnogo", primeti Govornik. "To je etapa Plana do koje nam treba jo onoliko vremena koliko je do sada proteklo. To je period ujedinjavanja, kada e se budue Drugo carstvo nai u rukama suparnika koji e zapretiti da ga pocepaju ukoliko borba bude suvie izjednaena, ili e ga umrtviti ukoliko borba bude sasvim nejednaka. Ovde se razmatraju obe mogunosti, analiziraju, a daje se i metod pomou kojih se svaka od tih situacija moe izbei. To su, ipak, samo verovatnoe, i zato moe postojati i trei put. To je put za koji postoji relativno mala verovatnoa - tanije, dvanaest zarez est odsto - ali deavalo se da su se i stvari s manjim izgledima ve ostvarivale, a i sam Plan je ispunjen etrdeset odsto. Razmotrena je ta trea verovatnoa, koja lei u eventualnom kompromisu izmeu dve ili vie suprotstavljenih linosti. Pokazao sam da bi to Drugo carstvo zamrzlo u nekorisni kalup, a da bi mu zatim nanelo vie tete graanskim ratovima nego to bi to bilo da do kompromisa uopte nije ni dolo. Na svu sreu, i to se moe preduprediti. U tome je moj doprinos." "Mogu li da vas prekinem, Govornie... Kako se vri promena?" "Pomou Praradijanta. Na primer, sam e ustanoviti da e u tvom sluaju tvoje proraune strogo proveriti pet razliitih odbora, da e se od tebe traiti da ih odbrani od udruenog i nemilosrdnog napada. Zatim e proi dve godine, pa e se tvoj razvoj ponovo ocenjivati. Vie no jednom se dogodilo da je neto to je izgledalo kao savren rad otkrilo svoje slabosti tek posle dokaznog postupka od vie meseci ili godina. Ponekad sam saradnik otkrije greku. Ukoliko posle dve godine i novog ispita, nita manje iscrpnog od prethodnog, ponovo poloi - ili bude i bolji ako je u meuvremenu mladi naunik rasvetlio neke dopunske pojedinosti, dodatne dokaze, doprinos se unosi u Plan. Bio je to vrhunac moje karijere; bie vrhunac tvoje. Praradijant se prilagouje tvom umu, a sve promene i dopune se mogu obaviti putem duhovne veze. Niim nee biti obeleeno da je ispravka ili dopuna tvoja. U itavoj istoriji Plana nije bilo personalizacije. On je delo svih nas zajedno. Shvata li?" "Da, Govornie." "E, onda dosta o tome." On krupno zakorai do Praradijanta i zidovi ponovo postadoe neispisani, jedino se du gornjeg ruba protezala uobiajena rasveta. "Sedi ovde za moj sto, pa da ti neto kaem. Za psihoistoriara kao takvog dovoljno je da poznaje biostatistiku i neurohemijsku elektromatematiku. Neki ne znaju nita drugo i mogu da budu statistiki tehniari. Meutim, jedan Govornik mora biti kadar da izlae Plan i bez matematike. Ako ne sam Plan, a ono bar njegovu filosofiju i njegove ciljeve. Pre svega, ta je cilj Plana? Molim te da mi ga izloi svojim reima-bez velikih oseanja. Uveram te da se nee ocenjivati tvoja leporeivost i uglaenost." Bila je to prva prilika za Uenika da upotrebi neto vie no to su dvoslone rei, te je malo oklevao pre nego to e se baciti u raieni prostor koji se pred njim prostirao. Bojaljivo, on zapoe: "Iz svega onoga to sam nauio proistie da verujem da je namera Plana da zasnuje ljudsku civilizaciju koja bi poivala na orijentaciji potpuno drukijom od svega to je ranije postojalo. Na orijentaciji koja, prema nalazima psihohemije, ne bi nikada spontano mogla da se rodi..." "Stani!" Prvi govornik je bio uporan. "Ne sme da kae, nikada'. To bi bilo lenjo zamagljivanje injenica. Zapravo, psihoistorija predvia samo verovatnoe. Pojedinano zbivanje moe biti beskrajno malo verovatno, ali verovatnoa uvek ostaje vea od nule." "Da, Govornie. Ako mogu da se ispravim, poznato je da eljena orijentacija ne raspolae znatnom verovatnoom da e se spontano ostvariti." "To je bolje. Kakva je ta orijentacija?" "To je orijentacija jedne civilizacije zasnovane na duhovnoj nauci. U itavoj poznatoj istoriji oveanstva napredak je prvenstveno ostvarivan u fizikoj tehnologiji, u sposobnosti delovanja na neivi svet oko oveka. Kontrola sebe samog i drutva preputena je sluaju ili maglovitom pitanju intuitivnih etikih sistema zasnovanom na nadahnuu i oseanju. Usled toga nikada nije postojala kultura vee trajnosti od oko pedeset i pet odsto, a i one su jedino postojale kao rezultat ogromne ljudske bede." "A zato je orijentacija o kojoj govorimo nespontana?"

"Zbog toga to je velika veina ljudskih bia duhovno opremljena da uzme uea u napretku fizike nauke, a svi uivaju sirove i vidljive koristi od nje. Jedino je, meutim, beznaajna manjina u biti kadra da vodi oveka kroz vee sloenosti duhovne nauke, a koristi od nje, iako dugotrajnije, tananije su i manje oigledne. Osim toga, poto bi takva orijentacija dovela do pojave dobronamerne diktature duhovno najboljih - zapravo, vie podvrste oveka bila bi omraena, a bez primene sile ne bi mogla biti stabilna - to bi ostatak oveanstva potisnulo na nivo ivotinje. Takav razvoj bi nam bio odvratan i mora se izbei." "Kakvo je onda reenje?" "Reenje lei u Seldonovom planu. Uslovi su tako ureeni i tako odravani da e kroz jedan milenijum od njegovog poetka - od danas kroz est stotina godina, biti osnovano Drugo galaktiko carstvo u kome e oveanstvo biti pripravno za vodeu ulogu duhovne nauke. U tom istom razdoblju Druga zadubina e u toku svog sopstvenog razvitka stvoriti grupu psihologa spremnih da preuzmu vostvo. Ili e, kako sam esto razmiljao, Prva zadubina dati fiziki okvir jedne jedine politike jedinice, dok e Druga zadubina pruiti duhovni okvir jedne gotove vladajue klase." "Tako. Prilino tano. Da li misli da bi svako Drugo carstvo, ak iako je formirano u roku koji je odredio Seldon, znailo ispunjenje njegovog Plana?" "Ne, Govornie, to ne mislim. Postoji nekoliko moguih Drugih carstava koja se mogu obrazovati u vremenskom razdoblju od devetstote do hiljadu i sedamstote godine od poetka Plana, ali samo je jedno od njih pravo Drugo carstvo." "U svetlosti svega ovog, zato je neophodno skrivati postojanje Druge zadubine - i to pre svega od Prve zadubine?" Uenik potrai skriveni smisao ovog pitanja i nae ga. Njegov odgovor bee zbunjujui. "Iz onog istog razloga zbog koga se pojedinosti Plana kao celine moraju kriti od oveanstva uopte. Zakoni psihoistorije su statistike prirode i prestaju da vae ako postupci pojedinaca nisu nasumine prirode. Ukoliko velika grupa ljudskih bia sazna kljune pojedinosti Plana njihovi postupci bi bili voeni tim saznanjem i ne bi vie bili sluajni u smislu psihoistorijskih aksioma. Drugim reima, oni ne bi vie bili savreno predvidljivi. Oprostite, Govornie, ali oseam da odgovor ne zadovoljava." "Dobro je kad to osea. Odgovor ti je prilino nepotpun. Sama Druga zadubina mmora biti skrivena, a ne samo Plan. Drugo carstvo jo nije obrazovano. Jo imamo drutvo koje bi se suprotstavljalo vladajuoj klasi psihologa, drutvo koje bi se bojalo njenog razvoja i borilo protiv nje. Da li sada razume?" "Da, govornie. To pitanje nikada nije bilo istaknuto..." "Ne izvlai se. Nije to uinjeno u uionici, ali ti mora biti u stanju da do njega sam doe, dedukcijom. Ovo i jo mnoga druga pitanja prei emo sada i uskoro, tokom tvog naukovanja. Kroz nedelju dana e me ponovo videti. elim da do tada dobijem tvoje opaske u vezi s jednim problemom koji ti sada postavljam. Ne traim potpunu i detaljnu matematiku razradu. Za nju bi i strunjaku bila potrebna jedna godina, a ti ima nedelju dana. Ali elim osnovne podatke o tendencijama i pravcima... Tu ima izvod iz Plana za vremensko razdoblje od pre pola veka. Sve potrebne pojedinosti su date. Primetie da se putanja koja je sledila pretpostavljenu realnost razilazi od svih planiranih predvianja; njena verovatnoa je bila manja od jedan odsto. Proraunae koliko se jo moe nastaviti to razmimoilaenje pre nego to postane nepopravljivo. Proraunaj i verovatni ishod kad ne bi bilo ispravke, a i izvodljiv metod ispravke." Uenik je nasumce pritiskivao dugme na ureaju i bezizrazno posmatrao odlomke koji su se pojavljivali na ugraenom ekranu ureaja. "Zato ba ovaj problem, Govornie? Oito, ima i nekog drugog znaaja, osim isto akademskog", upita on. "Hvala ti, sinko. Brz si kao to sam i oekivao. To nije izmiljeni problem. Pre gotovo pola veka Mazgov je upao u galaktiku istoriju i deset godina bio najvea izolovana injenica u univerzumu. Bio je nepredvien, neobuhvaen proraunima. Ozbiljno je izvitoperio Plan, ali ne i fatalno. Meutim, da bi ga zaustavili pre nego to bi zaista postao fatalan, bili smo primorani da mu se aktivno suprotstavimo. Otkrili smo nae postojanje i, to je mnogo gore, deo nae moi. Prva zadubina je saznala za nas, a njeni postupci su sada zasnovani na tom saznanju. Razmotri postavljeni problem. Ovde. I ovde. Prirodno, o ovome nemoj nikom priati." Dok je saznanje prodiralo u Uenika vladalo je zaprepaeno utanje, a onda e: "Znai da je Seldonov plan propao!" "Ne jo. Jedino, moglo se desiti da propadne. Verovatnoa za uspeh jo uvek iznosi dvadeset i jedan zarez etiri odsto, prema najnovijoj proceni."

9. ZAVERENICI
Dr Darelu i Peleju Antoru veeri su prolazile u prijateljskoj razmeni misli, a dani u prijatno beznaajnim poslovima. Mogla je to biti obina poseta. Dr Darel je mladia predstavio kao svog roaka, preko iz svemira, i taj klie utoli radoznalost. Meutim, deavalo se da se u razgovoru nekako spomene neko ime. Mirno bi se razmislilo. Dr Darel bi rekao jedno 'Ne' ili 'Da'. U razgovoru preko otvorenog komuni-talasa uzgred bi bio upuen poziv: "elim da te upoznam s mojim roakom." Arkadijine pripreme su se odvijale na sebi svojstven nain. U stvari, njeni postupci su se najmanje mogli smatrati otvorenim. U koli je, na primer, navela Olinta Dema da joj pokloni zvuni prijemnik na bateriju koji sam bee napravio. Pri tome je upotrebila metode koji su ukazali na to da njena budunost obeava opanost za sve mukarce koji budu doli u dodir s njom. Da ne idemo u pojedinosti - ona je samo pokazala takvo zanimanje za hobi kojim se sam Olint hvalio - imao je kod kue radionicu - spojila je to sa vrlo dobro iznijansiranim prenosom tog zanimanja na bucmaste crte samog Olinta, tako da se nesreni junoa obreo kako 1) nadugako i ivahno izlae principe hipertalasnog motora, 2) postaje vrtoglavo svestan krupnih zaokrugljenih oiju koje su tako vedro poivale na njegovim i 3) kako sam gura u njene voljne ake svoju najveu dotadanju kreaciju, napred pomenuti zvuni prijemnik. Posle toga Arkadija se u smanjenim dozama druila sa Olintom, dovoljno dugo da otkloni svaku sumnju da je razlog njenom prijateljstvu bio taj zvuni prijemnik. Mesecima posle toga Olint je raljikama svog duha obrtao uspomenu na to kratko razdoblje u svom ivotu, dok je, najzad, zbog nedostatka neeg novog, nije ostavio i pustio da padne u zaborav. Kada je prispelo sedmo vee i kada je petoro ljudi sedelo u Darelovoj dnevnoj sobi sa hranom u sebi, a duvanom pri sebi, na spratu je Arkadijin pisai sto zauzimao prilino neugledan domai proizvod Olintove bistrine. Dakle, petorica. Razume se, dr Darel, pomalo osedele kose, uredno odeven, izgledajui neto stariji od svoje etrdeset i dve godine. Ozbiljni Pelej Antor, povremeno iva pogleda, izgledao je mlad i u sebe nesiguran. Pa trojica novih: video-niovinar Doul Terbor, krupan, punih usana; penzionisani univerzitetski profesor fizike dr Elvet Semik, sav sparuen i naboran tek napola je ispunjavao svoje odelo; i trkljasti, nespretni bibliotekar Homir Man. Dr Darel je govorio spokojno, uobiajenim trezvenim tonom: "Ovaj skup je sazvan, gospodo, zbog nega malkice vanijeg nego to su drutveni razlozi. Verovatno ste to nagaali. Poto ste zbog vaih predistorija namerno odabrani, moete pogoditi i to da je ovo skopano s opasnou. Neu je umanjivati, ali elim da naglasim da smo svi mi ionako Osueni ljudi. Zapazili ste da nikog od vas nismo ni pokuali da kriom pozovemo. Ni od kog nije zatraeno da ovamo doe a da ga niko ne vidi. Prozori nisu nameteni tako da se ne moe gledati unutra. Oko sobe nema nikakvog zatitnog ekrana. Da ne uspemo potrebno je jedino to da privuemo panju neprijatelja, a najbolji nain da se ona privue bio bi kada bi pokuali sa lanom i teatralnom tajanstvenou. (Ha, pomisli Arkadija naginjui se prema glasovima koji su - pomalo kripavo - dopirali iz male kutije.) "Da li ste razumeli ovo?" Propraajui svaku svoju reenicu nabiranjem lica koje mu je otkrivalo zube i krivei donju usmu, Elvet Semik ree: "Oh, prei na stvar. Kai nam neto o mladiu." "Zove se Pelej Antor", odvrati dr Darel. "Bio je uenik mog starog kolege Klejzija, koji je umro prole godine. Pre svoje smrti Klejzi mi je poslao snimak njegovog mozga do petog podsloja, a taj snimak je uporeen sa snimkom mozga oveka pred vama. Vama je, naravno, poznato da se snimak tog podsloja ne moe falsifikovati, a da to ne mogu ak ni ljudi koji se bave psiholokom naukom. Ako to ne znate, morate primiti moje rei kao tane." "Negde treba da ponemo", iskrivivi usta ree Terbor. "Uzeemo da je ono to kae tano, jer ti si najvei elektroneurolog u Galaksiji otkako je Klejzi umro. Bar tako sam te nazvao u poslednjem videokomentaru, a ak sam i sam u njega poverovao. Koliko ti je godina, Antore? "Dvadeset i devet, g.Terbore." "Hm, hm, hm! A i ti si elektroneurolog? Veliki?" "Tek ovladavam naukom. Ali radim marljivo, a imao sam tu sreu da budem Klejzijev uenik." Man upade. Kad god bi bio uzbuen pomalo bi zamuckivao: "V-v-voleo b-b-bih da p-p-ponete. Mislim da svi s-s-suvie p-p-priate." Dr Darel odie obrve u pravcu Mana. "U pravu si Homire. Dajem ti re, Peleju." "Ne bih jo govorio", polako ree Pelej Antor. "Pre nego to ponemo - mada shvatam oseanje g. Mana - moram zatraiti podatke o vaim modanim talasima." "ta ovo znai, Antore? Na kakve podatke o modanim talasima misli?" Darel se namrti. "Na snimke svih vas. Moj ste uzeli, dr Darvele. Ja moram uzeti va i svih ostalih. Merenja moram obaviti sam." "Zato bi nam verovao, Darele", primeti Terbor. "Mladi je potpuno u pravu." "Hvala vam", ree Antor. "Ako nas povedete do vae laboratorije, dr Darele, mi emo za vama. Jutros sam uzeo slobodu da proverim va aparat." Elektroencefalografska nauka istovremeno je i nova i stara. Stara je u tom smislu da saznanje o tome da nervne elije ivih bia proizvode mikrostruje pripada onoj ogromnoj kategoriji ljudskog saznanja ije je poreklo potpuno zaboravljeno. To je saznanje koje se protee tako daleko unazad, ak do najranijih ostataka ljudske istorije. A ipak, i novo je. injenica postojanja mikrostruja dremala je tokom desetina hiljada godina Galaktikog carstva kao jedan od onih ivih i neobinih, ali sasvim nekorisnih delova ljudskog saznanja. Neki su pokuali da izvre klasifikaciju talasa na talase budnog i usnulog stanja, spokojnog i uzbuenog, dobrog i loeg - ali ak i najire koncepcije posedovale su svoje horde iuzetaka koje bi sve pokvarile. Drugi su pokuavali da dokau da postoje grupe modanih talasa, slino dobro poznatim krvnim grupama, kao i to da je odreujui inilac spoljna sredina. To su bili rasisti koji su tvrdili da se ovek moe podeliti u podvrste. Meutim, takva filosofija nije mogla stati ispred nadmonog ekjumenskog pokreta, prouzrokovanog injenicom da je Galaktiko carstvo bilo jedina politika jedinica koja je obuhvatala dvadeset miliona zvezdanih sistema, a da je spajalo sve ljude od centralnog sveta Trantora - sada samo velianstvene i nemogue uspomene na veliku prolost - do najusamljenijeg asteroida na periferiji. S druge strane, u drutvu koje se toliko posvetilo fizikim naukama i beivotnoj tehnologiji, kakvo je bilo Prvo carstvo, postojalo je neodreeno ali snano socioloko potiskivanje prouavanja uma. Manje je uvaavano zato to je bilo od manje neposredne koristi; slabo je finansirano jer je bilo manje unosno. Posle raspada Prvog carstva nastalo je rasparavanje organizovane nauke koja je sve vie i vie nazadovala, idui nie i od osnova atomske energije, tamo do hemijske energije uglja i nafte. Jedini izuzetak od ovoga bila je, naravno, Prva zadubina, gde je odravana oivljena i ojaana iskra nauke i konano bila dovedena do rasplamsavanja. Ali i tu je fizika vladala, a mozak, osim u hirurgiji, ostajao poprilino zanemarena oblast. Hari Seldon je prvi izneo neto to e se vremenom pokazati kao tano. "Nervne mikrostruje u sebi nose varnicu svakog promenjenog nadraaja i reakcije, bili oni svesni ili ne. Modani talasi zabeleni drhtavim iljcima i udolinama na kockastom papiru ogledalo su zdruenih misaonih impulsa milijardi elija. Teoretski, trebalo bi da analiza otkrije i poslednju misao i najmanje oseanje subjekta. Trebalo bi da se otkriju razlike koje potiu ne samo od krupnih fizikih mana, nasleenih ili steenih, ve i od promenljivih emotivnih stanja, steenog obrazovanja i iskustva, pa ak i od neeg tako tananog kao to je to promena ivotne filosofije subjekta." Ali ak ni Seldon nije mogao otii dalje od spekulacije. A sada, ima ve pedeset godina kako ljudi iz Prve zadubine kidiu na to neverovatno ogromno i sloeno skladite novog saznanja. Prili su mu, prirodno, pomou novih tehnika kakva je, na primer, primena elektroda na avu lobanje nainjenom novorazvijenim sredstvima koja su moguavala da se sa sivim elijama uspostavi neposredna veza, a da ak nije potrebno obrijati ni deli glave. Postoji i ureaj za snimanje koji automatski belei podatke o

modanim talasima kako u globalu, tako i u posebnim funkcijama sa est nezavisnih promenljivih. Najvaniji je, moda, bio narastao ugled encefalografije i encefalografa. Najvei od njih, Klejzi, uestvovao je na naunim skupovima kao ravan fiziarima. Sam dr Darel, mada se vie nije aktivno bavio naukom, bio je poznat po svojim sjanim dostignuima u encefalografskoj analizi isto onoliko koliko i po injenici da je sin Bejte Darel, velike junakinje prethodne generacije. I tako, dok dr Darel sada sedi na svojoj naslonjai, neni dodir peperjastih elektroda jedva da nagovetava neki pritisak na njegovu lobanju, a igle u vakuumizovanom prostoru podrhtavaju tamo-amo. Leima je okrenut registratoru - u protivnom bi, kao to je poznato, pogled na krivulje koje se pomeraju doveo do nesvesnog pokuaja da se one kontroliu sa vidnim rezultatom - meutim, on zna da glavni brojanik izraava snano ritmiku i malo promenljivu sigma-krivu njegovog snanog i disciplinovanog mozga. A nju e potkrepiti i oistiti pomoni brojanik koji pokazuje talase malog mozga. eoni reanj e prouzrokovati otre, gotovo diskontinuelne skokove, a priguena kolebljivost iz ispodpovrinskih podruja sa svojim uskim podrujem frekvencija... Poznavao je snimak svojih modanih talasa onako kao to slikar savreno poznaje boju svojih oiju. Kad Darel ustade iz lealjke Pelej Antor ne ree ni re. Mladi izdvoji sedam snimaka, osmotri ih hitrim, sveobuhvatnim pogledom oveka koji tano zna ta se trai od svake siune, gotovo nepostojee facete. "Ako nemate nita protiv, dr Semik, vi ste na redu." Od starosti poutelo Semikovo lice bilo je ozbiljno. Encefalografija je bila nauka koja se razvila kad je ve bio star i o njoj je malo znao; skorojevika nauka koju je pomalo mrzeo. Znao je da je star i da e to pokazati snimak njegovih talasa. To su pokazivale bore na njegovom licu, njegov pogureni hod, drhtanje ruke, ali oni su govorili samo o njegovom telu. Snimci modanih talasa mogu pokazati da mu je i um ostario. Neprijatni i nedozvoljeni upad u ovekovu poslednju utvrdu, u njegov roeni um. Elektrode behu postavljene. Sam postupak, naravno, nita ne boli od poetka do kraja. Jedino je postojalo neko slabo treperenje, daleko ispod praga oseanja. Potom doe red na Terbora, koji je u toku petnaestominutnog postupka sedeo mirno i neosetljivo, pa na Mana koji se na prvi dodir elektroda trgnuo, a zatim proveo ostatak vremena beei oi kao da eli da ih izvrne i da posmatra kroz rupu na svom potiljku. "A sad..." ree Darel kad je sve bilo gotovo. "A sad", s izvinjavanjem e Antor, "u kui postoji jo jedna osoba." Mrtei se, Darel upita: "Moja ker?" "Da. Ako se seate, dr Darele, zatraio sam da veeras ostane kod kue." "Zbog encefalografske analize? Tako ti Galaksije, emu?" "Bez nje ne mogu nastaviti." Darel slee ramenima i poe uz stepenice. Na vreme upozorena Arkadija iskljui prijemnik pre nego to e otac ui, a zatim s blagom pokornou poe za njim dole. Po prvi put u ivotu nala se pod elektrodama, izuzev kad su joj ono kao sasvim maloj uzeli osnovni snimak mozga radi identifikacije i upisa u knjige. "Mogu li da pogledam", zatrai, kad je bilo gotovo, ispruajui ruku. "Ne bi razumela, Arkadija", ree dr Darel. "Zar ti nije vreme za spavanje?" "Da, oe", smerno e ona. "Laku no svima." Ustrala je uz stepenice i, uz minimalne pripreme, bacila se u postelju. Sa Olintovim prijemnikom naslonjenim na uzglavlje oseala se kao neka linost iz mikro-knjige i svakog asa je stezala prijemnik u ekstazi zbog pijunskog sadraja. Prve rei koje je zaula behu Antorove. "Gospodo, analize su zadovoljavajue. Ukljuujui i onu deteta." Dete, s gnuanjem pomisli Arkadija u mraku, naroguivi se na Antora. Antor otvori torbu i iz nje izvadi nekoliko tuceta snimaka modanih talasa. Nisu to bili originali. Niti se na torbi nalazila obina bravica. Da se klju nalazio u nekoj drugoj aci, a ne u njegovoj, sadraj bi za tili as beumno sagoreo u neodgonetljiv pepeo. Sa snimcima izvaenim iz torbe to se ionako desilo posle pola asa. Meutim, za vreme njihovog kratkog veka Antor brzo izgovori: "Ovde su snimci nekolicine manje vanih dravnih funkcionera sa Anakreona. Ovo je psiholog sa Univerziteta na Lokrisu; ovo je industrijalac sa Sivene. Ostali su kao to vidite." Okupie se. Svima, osim Darela, bili su to samo mnogi treptaji predstavljeni na ovojcima papira. Darelu su oni dovikivali na milion jezika. "Skreem vam panju, dr Darele", ovla pokaza Antor, "na izravnato podruje izmeu sekundarnih taujanskih talasa na eonom renju, to je zajedniko svim ovim snimcima Da li elite moj analitiki raunar, gospodine, da biste ovo tvrenje proverili?" Analitiki raunar se moe smatrati dalekim roakom - kao to je to neboder nekoj kolibi - one igrake iz obdanita, logaritmara. Darel ga je koristio hitro pokreui runi zglob, to je odavalo dugu praksu. Rezultate je nacrtao slobodnom rukom i oni behu, kao to je i Antor tvrdio, bezobline zaravni u oblasti eonog renja gde su se mogle oekivati izraene vijuge. "Kako to tumaite, dr Darele?" upita Antor. "Nisam siguran. Ovako s neba pa u rebra, ne vidim kako je to mogue. ak i u sluaju amnezije postoji suzbijanje, ali ne i nestanak. Moda je to neka drastina operacija mozga?" "Ah, neto je odseeno", nestrpljivo uzviknu Antor, "da! Meutim, ne u fizikom smislu. Znate, Mazgov je ba tako neto mogao napraviti. Mogao je da potpuno suzbije svaku sposobnost za neko oseanje ili neki duhovni stav i da ne ostavi nita drugo do takvu zaravan. Ili je..." "Ili je to mogla uraditi Druga zadubina. Zar ne?" upita Terbor, polagano razvlaei usne u osmeh. Nije postojala prava potreba da se odgovori na to potpuno retoriko pitanje. "ta vas je navelo da posumnjate, g. Antore", upita Man. "Nisam to bio ja. Bio je to dr Klejzi. Skupljao je snimke modanih talasa onako kako to ini Planetarna policija, ali na drugi nain. Specijalizovao se za intelektualce, dravne funkcionere i vodee poslovne ljude. Znate, sasvim je jasno da ukoliko Druga zadubina usmerava istorijski tok Galaksije - ili nas da to mora initi tanano i na najmanje primetan nain. Ukoliko dejstvuje preko umova, kako to zaista mora biti, to moraju biti umovi ljudi od uticaja na kulturu, industriju ili politiku. A njima se on i bavio." "Da", usprotivi se Man, "ali da li postoji neto to bi to potkrepilo? Kako se ponaaju ti ljudi - mislim, kod kojih postoji ta izravnatost? Moda je to potpuno normalna pojava." Svojim nekako dejim plavim oima beznadeno je pogledao u ostale, ali mu niko ne uzvrati ohrabrenjem. "Preputam to dr Darelu", ree Antor. "Zapitajte ga koliko je puta video ovaj fenomen u toku svog prouavanja ili u literaturi prethodne generacije. A onda ga zapitajte kakve su anse da se otkrije makar samo u jednom na svakih hiljadu sluajeva u kategorijama koje je dr. Klejzi prouavao." "Mislim da nema sumnje", zamiljeno e dr Darel, "da su ovo vetaki mentaliteti. Prepravljeni su. Na izvestan nain sam u to sumnjao." "To znam, dr Darele", primeti Antor. "Znam i to da ste nekad radili sa dr Klejzijem. eleo bih, meutim, da znam zato ste prestali." U njegovom pitanju zapravo nije bilo neprijateljstva. Moda nieg vie od opreznosti, ali je u svakom sluaju izazvalo dui tajac. Darel je gledao od jednog do drugog gosta, a onda e naglo: "Zato to Klejzijeva borba nije imala svrhe. Borio se sa protivnikom koji je za njega bio suvie jak. Otkrivao je ono to smo - on i ja - znali da e otkriti, a to je da nismo svoji sopstveni gospodari. A ja nisam eleo da znam! Imao sam svoje samopotovanje. Voleo sam da mislim da je naa Zadubina predvodnik kolektivne due Zadubine; da se nai preci nisu uludo borili i umirali. Smatrao sam da e biti jednostavnije da odvratim pogled sve dok ne postanem sasvim siguran. Mesto mi nije bilo potrebno, jer dravna penzija trajno dodeljena porodici moje majke moe pokriti moje jednostavne potrebe. Da bih odagnao dosadu dovoljna je moja kuna laboratorija, a ivot e se jednog dana zavriti... A onda je Klejzi umro." "Taj Klejzi, ne poznajem ga. Kako je umro?" zainteresovao se Semik, pokazujui zube. "Umro je. Znao je da e umreti. Pola godine ranije rekao mi je da se suvie pribliio smrti..." odluno upade Antor. "A s-s-sad smo joj se m-m-mi suvie pribliili, zar ne?" primeti Man osuenih usta, a pri tom mu se pomeri Adamova jabuica.

"Da, ali to bi se ionako desilo - svima nama", bez uvijanja odvrati Antor. "Zbog toga ste svi vi odabrani. Ja sam Klejzijev uenik. Dr Darel je bio njegov kolega. Doul Terbor je u svojim emisijama, osuivao nau slepu veru u izbaviteljsku ruku Druge zadubine, sve dok ga vlada nije onemoguila uz pomo, da i to spomenem, monog finansijera na ijem se mozgu zapaa ono to je Klejzi imao obiaj da naziva, prepravljenom zaravni'. Homir Man ima najveu postojeu zbirku podataka o Mazgovu, a objavio je neke radove koji se bave razmiljanjem o prirodi i funkciji Druge zadubine. Dr Semik je isto onoliko koliko i ostali doprineo encefalografskoj matematikoj analizi, mada ne verujem da je shvatio da se njegovi prorauni mogu i tako primeniti." Razgrogaivi oi, Semik prsnu u smeh: "Ne, mladiu. Ja sam analizirao intranuklearna kretanja, ovaj, problem n-tela. Pojma nemam o encefalofrafiji." "Onda znamo gde smo. Vlada, naravno, moe da nita ne preduzme po ovom pitanju. Ne znam da li su gradonaelnik ili neko iz njegove uprave svesni ozbiljnosti situacije. Ali jedno znam - nas petorica nemamo ta da izgubimo, a moemo dobiti mnogo. Sa svakim novim saznanjem moemo se proiriti u bezbednim pravcima. Razumete, mi ovde smo samo poetak." Terbor upita: "Koliko je daleko otila ova infiltracija Druge zadubine?" "Ne znam. To je jednostavan odgovor. Svaka infiltracija koju smo otkrili bila je na spoljnim rubovima nacije. Matini svet je moda jo ist, mada ni to nije izvesno - inae vas ne bih proveravao. Zbog vaeg naputanja istraivakog rada s Klejzijem vi ste bili naroito sumnjivi, dr Darele. Znate, Klejzi vam to nikada nije oprostio. Ja sam mislio da vas je, moda, Druga zadubina podmitila, ali Klejzi je uvek tvrdio da ste kukavica. Oprostiete mi, dr Darele, ovo navodim da bih razjasnio svoj sopstveni poloaj. Lino mislim da shvatam vae dranje, a ako je to zaista bio kukaviluk mislim da se da opravdati." Dr Darel duboko uzdahnu pre nego to e odgovoriti. "Pobegao sam! Nazovite to kako hoete. Pokuao sam da sauvam nae prijateljstvo; meutim, on mi nikada nije pisao, niti me je posetio sve do onog dana kad mi je poslao snimak tvojih modanih talasa, a to je bilo na nedelju dana pre no to e umreti..." "Ako ne zamera", prekide ga Homir Man u nastupu nervozne govorljivosti. "N-n-ne shvatam ta misli da radi. B-b-bedna smo mi --aica zaverenika, ako samo budemo priali, priali i p-p-priali. Uostalom, ne vidim ta moemo uiniti. Ovo je m-m-mnogo detinjasto. M-m-modani talasi i tandara-bro. Postoji li bar jedna stvar koju nameravate da preduzmete?" Pogled Peleja Antora blistao je. "Da, postoji. Potrebno nam je vie podataka o Drugoj zadubini. To je od prvenstvene vanosti. Prvih pet godina svoje vladavine Mazgov je proveo upravo u traganju za takvim podacima i nije uspeo, ili nas bar tako uveravaju. A onda je prestao da trai. "Zato? Zato to nije imao uspeha? Ili zato to je uspeo?" "O-o-opet prie", ogoreno e Man. "Kako mi to moemo saznati?" "Ako me budete sasluali... Prestonica Mazgova bila je na Kalganu. Pre Mazgova Kalgan nije ulazio u sferu trgovakog uticaja Zadubine, a ni sada ne ulazi. Kalganom, bar zasad, vlada neki Stetin, ukoliko sutra ne doe do nove dvorske pobune. Stetin sebe naziva Prvim graaninom i smatra se naslednikom Mazgova. Ukoliko na tom svetu postoji neko predanje, ono poiva na superhumanosti i veliini Mazgova - predanje gotovo praznoverno po svojoj jaini. Usled toga se stara palata Mazgova uva kao svetilite. Niko neovlaeno ne moe u nju ui, a unutra nikada nita nije bilo taknuto." "I?" "I, a zato je tako? U vreme kao to je ovo nita se ne deava bez razloga. A ta ako palatu Mazgova ne ini nedostupnom samo sujeverje? ta ako je Druga zadubina tako uredila? Ukratko, a ta ako su unutra rezultati petodinje potrage Mazgova..." "Ah, kojeta." "A zato da ne? U toku itave svoje istorije Druga zadubina se skrivala i u najmanjoj meri meala u galaktike poslove. Znam da bi nama izgledalo loginije unititi palatu, ili bar ukloniti te podatke. No, morate uzeti u obzir psihologiju tih velikih psihologa. To su sve sami Seldoni, sve sami Mazgovi, a delaju zaobilazno, preko mozga. Nikada nee unititi ili ukloniti ako svoje ciljeve mogu postii stvaranjem nekog duevnog stanja, a?" Ne primivi nikakav odgovor, Antor produi: "A vi, Mane, vi ste prava linost za pribavljanje obavetenja koja su nam potrebna." "Ja?" uo se zapanjen usklik. Manov pogled je leteo s jednog na drugog. "Ja to ne mogu obaviti. Nisam ja ovek od akcije, nisam televizijski junak. Ja sam bibliotekar. Ako vam tako mogu pomoi, u redu, rizikovau i Drugu zadubinu, ali ne idem u svemir zbog takvog nekog zanesenjakog plana." "ujte", strpljivo e Antor, "dr Darel i ja smo se sloili da ste vi pravi ovek. To je jedini nain da se ovo obavi prirodno. Kaete da ste bibliotekar. Odlino! A kojom se oblau najvie bavite? Mazgovom! Ve raspolaete najveom zbirkom materijala o Mazgovu koja postoji u Galaksiji. Prirodno je to elite jo neto; kod vas je to prirodnije nego kod ikog drugog. Moete zatraiti dozvolu za ulazak u kalgansku palatu a da ne izazovete sumnju u zadnje namere. Moda e vas odbiti, ali u vas nee posumnjati. tavie, imate jednosed krstaricu. Zna se da za vreme godinjeg odmora obino poseujete stare planete. ak ste ve i bili na Kalganu. Zar ne shvatate da treba jedino da se ponaate onako kako ste uvek inili?" "Ali ne mogu se tek tako pojaviti i rei: M-m-molim vas da me pustite u vau svetinju nad svetinjama, g-g-gospodine Prvi graanine?" "A to da ne?" "Tako mi Galaksije, zato to me nee pustiti unutra!" "Pa dobro. Neka vas ne puste. Vratiete se kui, pa emo smisliti neto drugo." U bespomonom otporu Man se obazre. Oseao je da ga nagovaraju na neto to mrzi. Niko se nije ponudio da mu pomogne da se iskobelja. I tako, na koncu behu donete dve odluke u kui dr Darela. Prva je predstavljala Manov pristanak, dat preko volje, da poleti u svemir im bude zapoeo njegov letnji odmor. Druga je bila potpuno nedoputena odluka krajnje neovlaene uesnice skupa, doneta kada je uz kljocanje iskljuila prijemnik i sabrala se za okasneli san. Tom drugom odlukom se za sada neemo baviti.

10. BLII SE KRIZA

Protekla je jedna sedmica u Drugoj zadubini. Prvi govornik se opet smeio ueniku. "Mora biti da mi donosi zanimljive rezultate, inae ne bi bio toliko ljut." Polaui ruku na gomilu raunskog papira koju je sa sobom doneo, Uenik ree: "Da li ste sigurni da se radi o stvarnom problemu?" "Premise su stvarne. Nita nisam iskrivljavao." "Onda moram prihvatiti rezultate, a to ne elim." "Prirodno. Ali ta s tim imaju tvoje elje? Pa, reci mi, ta te toliko uznemirava? Ne, ne, ostavi svoje rezultate. Kasnije u ih podvrgnuti analizi. U meuvremenu, priaj mi. Dozvoli mi da procenim tvoju mo rasuivanja." "Evo, Govornie... Postaje sasvim oigledno da je u osnovnoj psihologiji Prve zadubine dolo do krupne sveopte izmene. Sve dok su znali za postojanje Seldonovog plana, ne znajui njegove pojedinosti, bili su samouvereni, mada i neodluni. Znali su da e uspeti, ali ne i kada ili kako. Stoga je stalno vladala atmosfera napetosti i zategnutosti, to je Seldon i hteo. Drugim reima, moglo se raunati na to da e Prva zadubina delati do svojih maksimalnih mogunosti." "To je sumnjiva metafora", primeti Prvi govornik, "ali shvatam te." "Meutim, Govornie, sada im je o Drugoj zadubini poznato mnogo vie pojedinosti nego to ih je bilo u drevnim i neodreenim Seldonovim izjavama. Nasluuju i to da je njena funkcija da dejstvuje kao uvar Plana. Znaju da postoji jedno telo koje posmatra svaki njihov korak, a nee ih pustiti da propadnu. Zbog toga naputaju svoj odluni krupni hod i dozvoljavaju da ih nose u nosiljci. Opet metafora, bojim se." "Nije vano, nastavi." "A ba to naputanje svakog naprezanja; ta narastajua inertnost; to upadanje u mekutvo, u dekadentnu i hedonistiku kulturu, znai propast za Plan. Oni moraju sami sebe podsticati." "Je li to sve?" "Ne, ima jo neto. Opisano je reagovanje veine. Meutim, postoji velika verovatnoa reagovanja manjine. Saznanje o naem starateljstvu i naem nadzoru kod nekolicine e izazvati ne samozadovoljstvo, ve neprijateljstvo. To proistie iz teoreme Korilova..." "Da, da. Znam tu teoremu." "alim, Govornie teko je izbei matematiku. Bilo kako bilo, efekat je taj da nije samo dolo do razvodnjavanja pregnua Zadubine, ve i da se jedan njegov deo okrenuo protiv nas, i to aktivno." "Da li je to sve?" "Ostaje jo jedan inilac, ija je verovatnoa, po svemu sudei, umereno mala." "Vrlo dobro. A koji?" "Dok je energija Prve zadubine bila usmerena samo na Carstvo; dok su njihovi jedini neprijatelji bile ogromne, demodirane olupine koje su preivele klanice prolosti, uglavnom su se, naravno, bavili fizikim naukama. Otkako mi obrazujemo novi, veliki deo njihove sredine, vrlo je verovatno da e im se nametnuti izmena stava. Moda e pokuati da postanu psiholozi..." "Ta se izmena ve desila", hladno primeti Prvi govornik. Uenikove usne se stisnue u bledu crtu. "Znai, sve je gotovo? To je sutinsko odstupanje od Plana. Govornie, da li bih ovo znao da sam iveo napolju?" "Osea se unienim, sinko, zato to si iznenada utvrdio da su ti mnoge vrlo oigledne stvari bile nepoznate, a mislio si da ih tako dobro poznaje. Smatrao si sebe jednim od gospodara Galaksije, a iznenada utvruje da si blizu unitenja. Prirodno, zgadie ti se kula od slonovae u kojoj si obitavao; osama u kojoj si se kolovao; teorije na kojima si odrastao", ozbiljno mu je govorio Prvi govornik. "I sam sam jednom imao to oseanje. Ono je normalno. Ipak, bilo je nuno da u godinama u kojima si se formirao nema neposredne veze sa Galaksijom, da ostane ovde gde ti se itavo saznanje filtrira, a um paljivo brusi. Mogli smo ti i ranije pokazati ovaj... ovaj delimini neuspeh Plana i potedeti te sadanjeg udarca, ali onda ne bi ispravno shvatio njegov smisao, kao to e sada moi. Dakle, ti uopte ne nalazi reenje za problem?" Uenik odmahnu glavom i oajno ree: "Nikakvo." "Nije ni udo. Sasluaj me, mladiu. Postoji jedan put koji se sledi ve vie od jedne decenije. Nije to uobiajen put, ve put na koji smo protiv svoje volje primorani. Vezan je za male verovatnoe, opasne pretpostavke... .Bili smo ak prisiljeni da se povremeno bavimo i pojedinanim reagovanjima, zato to je to bio jedini mogui put, a ti zna da po svojoj prirodi psihostatistika nema smisla ako se primeni na manju od planetarnih koliina." "Imamo li uspeha?" zadihano upita Uenik. "Jo se ne moe rei. Do sada smo odrali stabilnu situaciju - no, po prvi put u istoriji Plana mogue je da ga unite neoekivani postupci neke jedinke. Uskladili smo najmanji broj neupuenih sa eljenim duhovnim stanjem, imamo agente - ali njihove putanje su planirane. Ne usuuju se da improviziju. To treba da ti bude jasno. Neu ti skrivati najgore - ako nas ovde otkriju, na ovom svetu, nee biti uniten samo Plan, ve i mi, naa fizika bia. Zato, vidi, nae reenje nije sasvim dobro." "Ali to malo to ste mi naveli uopte ne zvui kao reenje, ve kao oajniko nagaanje." "Ne. Recimo, razumno nagaanje." "Kada e nastupiti kriza, Govornie? Kada emo saznati da li smo uspeli, ili ne?" "Kroz godinu dana, bez sumnje." Uenik razmisli o ovome, pa klimnu. Rukovao se s Govornikom. "Pa dobro je znati." Okrenuo se i otiao. Prvi govornik je utke gledao napolje, dok je prozor postajao proziran. Gledao je mimo gigantskih konstrukcija u tihe, naikane zvezde. Godine e brzo prohujati. Da li e neko od njih, bilo ta od Seldonovog naslea, preiveti tu godinu?

11. SLEPI PUTNIK

Proteklo je i neto vie od mesec dana, pre no to se moglo rei da je zapoelo leto. To jest, toliko zapoelo da je Homir Man izveo svoje konano finansijsko stanje za tu budetsku godinu, postarao se da zamenik bibliotekara, koga je Vlada poslala, postane dovoljno upoznat sa finesama posla prologodinji uinak je bio prilino nezadovoljavajui - i sredio da se s njegovog malog broda, Unimara, krtenog po jednoj tajanstvenoj ljubavnoj epizodi od pre dvadeset godina, skine zimska pauina. S Terminusa je krenuo s oseajem potmule zlovolje. U luci nije bilo nikoga da ga isprati. To ne bi bilo ni prirodno, jer ga ni ranije niko nije pratio. Vrlo dobro je znao da je vano da se ovo putovanje ni po emu ne razlikuje od onih koja je u prolosti obavio, a ipak je oseao da ga obuzima neka neodreena ozlojeenost. On, Homir Man, stavlja na kocku svoju iju u najodvanijem moguem poduhvatu, i u takvom trenutku ostavljaju ga samoga. Tako je bar on mislio. A zato to je bio u zabludi, sledei dan je bio dan pometenosti i na Unimari i u pregrau, u domu dr Darela. Pogodilo je to najpre kuu dr Darela, posredstvom Poli, kune pomonice, iji je jednomeseni odmor ve dobrano pripadao prolosti. Sva van sebe, sletela je niz stepenice neto mucajui. estiti doktor je presrete; uzaludno je pokuavala da oseanja izrazi reima, pa mu, najzad, unu list papira i neki kockasti predmet. Nekajui se, on ih uze i upita: "ta je, Poli?" "Otila je, doktore." "Ko je otiao?" "Arkadija!" "Kako to misli - otila? Kuda? O emu govori?" Ona zatrupka. "Ne znam. Otila je, a sa njom i kofer i neto odee, a evo i pisma. Zato ga ne proitate, umesto to tako stojite? Ah, vi mukarci!' Dr Darel slee ramenima i otvori pismo. Pismo nije bilo dugo i, izuzimajui uglasti potpis "Arkadi", bilo je napisano cifrastim i ujednaenim rukopisom Arkadijinog novog transkribera. Dragi oe, Isuvie bi mi se cepalo srce da ti lino kaem zbogom. Moglo bi se desiti da zaplaem kao neka devojica, a ti bi me se stideo. Zato ti umesto toga piem pismo, da bih ti rekla koliko e mi nedostajati ak i dok budem provodila ovaj boanstveni letnji raspust sa ika Homirom. Paziu na sebe, a i uskoro u se vratiti kui. U meuvremenu, ostavljam ti neto to pripada samo meni. Sad ga ti moe uzeti. Ljubi te tvoja ker, Arkadi Proitao ga je nekoliko puta, a izraz lica mu je postajao sve bezizrazniji. Usiljeno upita: "Jesi li proitala ovo, Poli?" Poli istog trenutka zauze odbrambeni stav. "To mi se sigurno ne moe prebaciti, doktore. Na koverti spolja pie 'Poli', pa nisam mogla znati da je unutra pismo za vas. Nisam njukalo, doktore, i u toku ovih godina kako sam s..." Darel pomirljivo prui ruku. "Dobro, dobro, Poli. Nije vano. Hteo sam samo da budem siguran da dobro shvata ta se desilo." Brzo je razmiljao. Ne bi vredelo da joj kae da zaboravi. Za neprijatelja je 'zaboraviti' besmislena re, a objanjavanje bi imalo suprotno dejstvo, jer bi svemu davalo veu vanost. Zato umesto svega ree: "Zna, ba je udna devojica. Jo od onda kako smo se dogovorili da ovog leta ide na to svemirsko putovanje, bila je sva uzbuena." "A zato meni sve ovo vreme niko nije ni spomenuo to svemirsko putovanje?" "Dogovoreno je dok si bila na putu, pa smo na njega zaboravili. Nema tu nieg sloenog." Prvobitna Polina oseanja sada se usredsredie na jedno, na snano nagodovanje. "Prosto, a? Siroto pilence mi je otilo samo s jednim koferom, bez ijedne pristojne krpice na sebi, a uz to i samo. Koliko e ostati?" "Nemoj o tome da brine, Poli. Na brodu e biti dosta odee za nju. Sve je sreeno. Kai g. Antoru da elim da ga vidim. A pre toga, je li ovo taj predmet koji mi je Arkadija ostavila?" Obrtao ga je u ruci. Poli zabaci glavu uvis. "Sigurna sam da ne znam. Pismo je bilo na njemu i to je sve to mogu da kaem. Zaboravili da mi kau, nije nego. Da joj je majka iva..." Darel joj odmahnu da ide. "Molim te pozovi gospodina Antora." Antorovo gledite o ovom pitanju radikalno se razlikovalo od miljenja Arkadijinog oca. Svoje prve primedbe je naglaavao stezanjem pesnica i upanjem kose, to se vremenom pretvori u ogorenost. "Tako vam Velikog svemira, ta ekate? ta obojica ekamo? Naite preko video ureaja svemirsku luku i zatraite da stupe u vezu sa Unimarom." "Polako, Peleju, to je moja ker." "Ali Galaksija nije vaa." "Stani. Ona je inteligentna devojica, Peleju. Briljivo je ovo smislila. Bolje bi bilo da sledimo njen nain rasuivanja, dok je ovo jo svee. Zna li ta je ovo?" "Ne. Kakve to veze ima?" "Zato to je ovo zvuni prijemnik." "To?" "Amaterski, ali radi. Isprobao sam ga. Zar ne shvata? Ona nam tako kae da je sluala na razgovor o Planu. Zna gde i zato Homir Man ide. Zakljuila je da bi bilo uzbudljivo poi sa njim." "Oh, Velikog mi svemira", zajeca mladi. "Jo jedan mozak po kome Druga zadubina moe kopati." "Izuzev, to ne postoji razlog da Druga zadubina a priori posumnja da etrnaestogodinja devojica predstavlja neku opasnost - osim, ako ne uinimo neto to bi na nju skrenulo panju, neto kao to bi bilo vraanje broda iz svemira samo da bi se ona skinula s njega. Zaboravlja li s kim imamo posla? Koliko smo blizu toga da nas otkriju? A kako bespomoni, ukoliko do toga doe?" "Ali ne smemo dozvoliti da sve zavisi od jednog aavog deteta." "Ona nije aava, a mi ne moemo da biramo. Nije trebalo da pie pismo, no uinila je to da bi nas spreila da od policije zatraimo da potrai izgubljeno dete. Njeno pismo predlae da celu stvar izvrgnemo u Manovu prijateljsku ponudu da povede ker svog starog prijatelja na kratak raspust. A to i da ne? Prijatelj mi je ve dvadeset godina. Zna je jo kad je imala samo tri godine, kad sam je doveo s Trantora. To je sasvim prirodno, i zapravo treba da smanji sumnju. pijuni ne vode sa sobom etrnaestogodinje neake." "Tako. A ta e Man uiniti kad je pronae?" Dr Darel malo natuti vee. "Ne bih mogao da kaem... ali drim da e ona znati da sa njim izie na kraj." Kua je, ipak, nou izgledala nekako pusta, a dr Darel ustanovi da mu sudbina Galaksije vrlo malo znai kada je luckasti sitni ivot njegove keri u opasnosti. Uzbuenje na Unimaru, iako je u pitanju bio manji broj linosti, bilo je znatno snanije. U spremitu za prtljag Arkadija u poetku utvrdi da joj iskustvo pomae, a zatim da joj nedostatak istog odmae.

Tako je poetno ubrzanje saekala sa ravnodunou, a sa stoicizmom, mnogo tananiju muninu koja je propratila ulazak i izlazak u i iz prvog skoka kroz hipersvemir. Na prethodnim svemirskim putovanjima iskusila je obe pojave i za njih se pripremila. Znala je da je spremite za prtljag ukljueno u brodski sistem provetravanja, i da ak moe biti i okupano zidnom svetlou. Ovu poslednju mogunost ipak je i iskljuila kao preterano neromantinu. Ostala je u mraku kako se i prilii jednom zavereniku, tiho diui i oslukujui razne umove koji su pratili Homira Mana. Bili su to uobiajeni umovi kakve pravi ovek kad je nasamo. Fuljanje cipela, trljanje tkanine o metal, uzdisaji tapaciranog sedita stolice pod teinom, otro kljocanje komandi, ili tih pljeskavi zvuk dlana iznad fotoelektrine elije. Kasnije, meutim, Arkadiju sustie nedostatak iskustva. U mirko-knjigama i u video-emisijama slepi putnici kao da su imali neograniene sposobnosti za skrivanje. Naravno, uvek je postojala opasnost da se neto pomeri i uz obavezni tresak padne, ili da se kine - na video-emisijama gotovo je bilo sigurno da e kinuti. To je bila opte usvojena stvar. Sve je to znala i pazila je. Shvatila je i to da moe oedneti i ogladneti. Za to se pripremila uz pomo konzervi iz ostave. Ali bilo je jo neega to filmovi nikada nisu spominjali, a Arkadija sa zaprepaenjem shvati da uprkos najboljim namerama na svetu u spremitu moe ostati skrivena samo za jedno ogranieno vreme. Kod sportske jednosed krstarice, kakva je bila Unimar, ivotni prostor se uglavnom sastoji od jedne odaje, tako da nije postojala ni ona opasna mogunost da se iunja iz spremita dok bi se Man bavio negde drugde. eljno je iekivala da se jave zvuci sna. Kad bi samo znala da li hre. Znala je, bar, gde se nalazi leaj i mogla je razaznati njegovo kripanje. Uskoro se zau duboki uzdah i zevanje. ekala je u sve dubljoj tiini, koju je prekidao tihi protest leaja kada bi se menjao poloaj ili pomerala noga. Na pritisak prsta lako je otvorila vrata spremita i pomno istegla vrat... Otro je presee veoma jasan ljudski glas. Arkadija se ukipi. utati! I dalje utati! Pokuala je da proviri kroz vrata, a da ne pomeri glavu i nije uspela. Glava poe za oima. Homir Man je, naravno, bio budan - itao je u postelji, okupan uskim snopom meke svetlosti svetiljke kraj uzglavlja, a sada je razrogaivi oi zurio u tamu, kriom pipajui pod jastukom. Arkadijina glava se naglo povue. Svetlost sad potpuno utrnu, a Manov glas sa drhtavom odlunou ree: "Imam atomski pitolj i pucau, tako mi Galaksije..." "To sam samo ja. Ne pucajte", zacvile Arkadija. Zadivljujue je kako je lomni cvet romantina avantura. itavu stvar moe da pokvari pitolj iza kog se nalazi nervozni niandija. Svetlost se ponovo upali - na celom brodu - Man je sedeo u postelji. Pomalo posedele malje na mravim grudima i retka jednodnevna brada davale su mu potpuno varljiv izgled pokvarenosti. Arkadija ue povlaei svoju metalensku jaknu koja garantovano nije trebalo da se guva. U trenutku sumanutosti Man gotovo iskoi iz postelje, ali se priseti i mesto toga povue arav do ramena, pritom mucajui: "K-k-kako?" Nije se uopte mogao razumeti. Arkadija smerno zamoli: "Izvinite za trenutak. Moram da operem ruke." Geografija broda bila joj je dobro poznata i ona se brzo iunja. Vratila se s potpuno povraenom hrabrou, a pred nju stade Homer Man koji je na sebi imao izbledeli ogrta za kupanje, a u sebi slepi bes. "Tako ti crnih rupa u svemiru, ta r-r-radi na brodu? K-k-kako si ovamo dospela? ta m-m-m-isli da s tobom uinim? ta se to ovde dogaa?" Mogao je da tako beskonano postavlja pitanja, ali ga Arkadija slatkim glasom prekide: "Samo sam elela da poem s tobom, ika Homire." "Zato? Ne idem nigde." "Ide na Kalgan po podatke o Drugoj zadubini." Man ispusti neki divlji krik i sasvim malaksa. Za trenutak Arkadija prestraeno pomisli da e dobiti histerini napad, ili da e poeti da udara glavom o zid. Jo je drao atomski pitolj, pa joj se stomak sledi dok ga je gledala. "Pazi... Polako...", bee jedino to joj pade na um da kae. S mukom se doveo u relativno normalno stanje i s takvom silinom trensnuo atomski pitolj na leaj da je mogao da ga aktivira i napravi rupu u koritu broda. "Kako si ula?" polako je upita, kao da pri tom paljivo zubima stee svaku re ne bi li zaustavio njeno drhtanje pre nego to je izustiti. "Lako. Samo sam dola u hangar s koferom i rekla: 'Prtljag gospodina Mana', a ovek je ne diui pogled mahnuo palcem." "Zna, morau da te vratim", ree Man i na tu pomisao u njemu se rodi neko iznenadno, neobuzdano likovanje. Svemira mu, nije ovo njegova greka. "Ne moe" mirno e Arkadija, "to bi privuklo panju." "ta?" "Zna. Svrha tvog odlaska na Kalgan je u tome to je za tebe prirodno da ode i zatrai dozvolu da pregleda arhivu Mazgova. Pri tome mora biti tako prirodan da uopte ne privue panju. Ako se vrati sa devojicom - slepim putnikom - to moe dospeti ak i u televizijske novosti." "G-g-gde si ula za Kalgan? To je... hm... detinjasto!" Naravno, bio je suvie reit da bi bio ubedljiv, ak i za nekog ko bi znao manje od Arkadije. "ula sam preko zvunog prijemnika", ne uspe da potpuno obuzda ponos. "Sve znam o ovome - i zato mora da me pusti da idem s tobom." "A tvoj otac?" On naglo izbaci poslednji adut. "Mogao bi pomisliti da su te oteli... da si mrtva." "Ostavila sam mu pisamce", ree ona adutirajui, "a on e verovatno znati da ne sme da pravi gubu, ili tako neto. Verovatno e od njega dobiti svemirogram." Na dve sekunde poto je ovo izustila naglo se oglasi prijemni signal, to je Man jedino mogao da objasni nekim inima. "Kladim se da je ovo otac." I bio je. Poruka nije bila dugaka, a bila je upuena Arkadiji. Glasila je: "Hvala ti za lepi poklon koji e, u to sam siguran, dobro iskoristiti. Lepo se zabavi." "Vidi", ree ona, "to su uputstva." Homir se brzo privikao na nju. Posle nekog vremena bilo mu je i drago to je tu. Docnije se pitao kako bi bez nje izdrao. Brbljala je! Bila je uzbuena! A najvie od svega, bila je potpuno bezbrina. Znala je da je Druga zadubina neprijatelj, ali je to nije uznemiravalo. Znala je da na Kalganu on treba da se susretne sa neprijateljskim nastrojenim zvaninicima, ali je na to jedva ekala. Moda je ovakav stav poticao od injenice da je imala etrnaest godina. Tek, jednonedeljno putovanje je sada znailo razgovor, a ne samoispitivanje. Naravno, nije to bio neki uzvieni razgovor, jer se uglavnom vrteo oko devojicinih predstava o tome kako bi bilo najbolje postupiti sa Gospodarem Kalgana. Zabavne i besmislene ideje, bez sumnje, mada izlagane s mnogo promiljanja. Homir utvrdi da je zapravo kadar da se smei dok slua, pitajui se iz kog li je to bisera od istorijskog romana stekla tako nakaradnu sliku o velikom univerzumu. Bilo je to vee pred poslednji skok. Kalgan je bio sjajna zvezda u retko treperavoj praznini spoljnih prostranstava Galaksije. Na brodskom teleskopu video se kao neka iskriava mrlja jedva primetnog prenika. Arkadija je sedela prekrtenih nogu na jedinoj udobnoj stolici. Nosila je par pantalona i ne suvie iroku koulju koji su pripadali Homiru. Njena mnogo enstvenija odea, oprana i izglaana, ekala je na sletanje. "Zna, pisau istorijske romane." Bila je sasvim zadovoljna putovanjem. ika Homiru nije ni najmanje smetalo da je slua, a razgovor je mnogo prijatniji kad govorite zaista inteligentnoj osobi koja ozbiljno prima vae rei. "Proitala sam gomile knjiga o svim velikim ljudima u istoriji Zadubine. Zna, o Seldonu, Hardinu, Melou, Deversu i svim ostalim. ak sam proitala i dobar deo nog to si ti napisao o Mazgovu, samo to nije bilo mnogo zabavno itati one delove gde zadubina gubi bitku. Zar ne bi vie voleo da ita istoriju u kojoj bi bili sasvim izostavljeni ti glupavi, tragini delovi?" "Bih", ozbiljno se sloi Man, "ali to ne bi bila potena istorija, zar ne, Arkadi? Nikada nee stei nauni ugled ako ne bude iznela celu priu."

"Pih! Kome je stalo do naunog ugleda?" Bio je sladak. Ve danima ne proputa da je zove Arkadi. "Moji romani e biti zanimljivi, prodavae se i bie slavni. Kakva je vajda pisati knjige, osim ako nee da se prodaju i da postane slavan? Ne elim da za mene znaju samo neki matori profesori. Svako mora znati za mene." Na tu pomisao oi joj od zadovoljstva potamnee; provrpolji se da bi se udobnije smestila. "Zna, im budem uspela da me otac pusti, posetiu Trantor da bih sakupila materijal o Prvom carstvu. Da li zna da sam se rodila na Trantoru?" Znao je, ali joj odvrati: "Stvarno?" unosei u svoj glas pravu meru uenja. Za nagradu primi neto to je bilo izmeu ozarenosti i iskliberenosti. "A-ha. Moja baba... zna, Bejta Darel, za nju si uo... bila je jednom s dedom na Trantoru. U stvari, tamo su zaustavili Mazgova kad mu je itava Galaksija bila pod nogama: pa su i moj otac i majka tamo otili im su se venali. Tamo sam roena. ak sam i ivela tamo sve dok majka nije umrla. Imala sam samo tri godine i ne seam ga se mnogo. Da li si nekad bio na Trantoru, ika Homire?" "Ne, to ne bih mogao rei." Leima se oslonio na hladni pregradni zid i odsutno sluao. Kalgan je bio vrlo blizu i oseao je kako mu se vraa nelagodnost. "Zar nije Trantor najromantiniji svet? Otac kae da je pod Stanelom V na njemu bilo vie ljudi nego na deset dananjih svetova. Kae da je to bio jedan veliki metalni svet - veliki grad - da je bio prestonica itave Galaksije. Pokazao mi je slike koje je snimio na Trantoru. Sad je sve u ruevinama, ali je jo uvek udesno. Ba bih volela da ga ponovo vidim. U stvari..." "Da?" "Zato nas dvoje ne bismo otili tamo kad svrimo posao na Kalganu?" Na licu mu se ponovo pojavi neto od starog straha: "Kako? Ne poinji s tim. U pitanju je posao, a ne zabava. Zapamti to." "Ali i ovo bi bilo zbog posla", zacia ona. "Na Trantoru mogu postojati neverovatne koliine podataka. Zar ne misli i ti tako?" "Ne, ne mislim." Podie se na noge. "Makni se sad od raunara. Moramo da napravimo i poslednji skok, a onda ide na spavanje." Uostalom, to sletanje je donosilo i neko dobro; ve mu se smuilo da pokuava da zaspi na kaputu rasprostrtom po metalnom podu. Proraun nije bio teak. Prirunik o svemirskim marrutama bio je sasvim jasan u pogledu puta Zadubina - Kalgan. Pojavi se trenutni trzaj bezvremenskog prolaska kroz hipersvemir i poslednja svetlosna godina se otkide. Sunce Kalgana sada je bilo pravo sunce - veliko, sjajno i belouto; nevidljivo iza okana koja su se na sunanoj strani automatski zatvorila. Do Kalgana bee preostala jo jedna no sna.

12. GOSPODAR
Od svih svetova u Galaksiji Kalgan je, nesumnjivo, imao najneobiniju istoriju. Istorija planete Terminus, na primer, bila je istorija skoro neprekidnog uspona. Istorija Trantora, nekadanje prestonice Galaksije, bila je istorija gotovo neprekidnog propadanja. Dok Kalgan... Kao svet uivanja Kalgan se po prvi put prouo po Galaksiji na dva stolea pre roenja Harija Seldona. Bio je to svet provoda u tom smislu to je od provoda stvorio industriju - i to strahovito unosnu. Bila je to i stabilna industrija. Najstabilnija industrija u Galaksiji. Dok je itava Galaksija kao civilizacija malo po malo propadala, na Kalgan jedva da se sruio deli katastrofe teak kao perce. Ma kako da su se privreda i sociologija susednih sektora Galaksije menjale, uvek je postojala neka elita, a za svaku elitu je svojstveno to da raspolae slobodnim vremenom, samim tim to ini elitu. Kalgan je, stoga, stajao na usluzi, sa redom i sa uspehom, enskastim, namirisanim kicoima sa Carskog dvora i njihovim ljateim, pohotljivim damama; neotesanim, bunim generalisimusima, koji su gvozdenom rukom vladali krvlju osvojenim svetovima, i njihovim razuzdanim lascivnim devojurama; debelim, sladostrasnim poslovnim ljudima iz Zadubine i njihovim sonim, sramnim ljubavnicama. Nije pravio nekakvu razliku izmeu njih, jer su svi imali novaca. A poto je Kalgan svima pruao usluge i nikome nije zabranjivao ulaz; poto je imao razboritosti da se ne mea u svetsku politiku; da se ne uputa u ispitivanje zakonitosti bilo ega, cvetao je kad niko drugi nije, ostajao je nagojen kad su svi drugi mravali. Tako je, to jest, bilo do Mazgova. A onda je nekako i Kalgan pao pred osvajaem koga nisu zanimali ni zabava niti ita drugo izuzev osvajanja. Njemu su sve planete bile sline, pa i Kalgan. I tako se itavu jednu deceniju Kalgan nalazio u neobinoj ulozi galaktike metropole, gospodaara najveeg Carstva od nastanka samog Galaktikog carstva. Sa smru Mazgova iznenadno, kao grom, nastupi pad. Zadubina se otcepila. Sa njom i posle nje, uinio je to i najvei deo preostalih dominiona koje je drao Mazgov. Posle pedeset godina preostala je samo zauujua, smuena uspomena na to kratko razdoblje moi, slina nekom opijumskom snu. Kalgan se nikada nije potpuno oporavio. Nije vie nikada mogao postati onaj bezbrini svet uivanja kakav je bio, zato to ga arolija moi nikada nije sasvim oslobodila svog stiska. Umesto toga iveo je pod upravom niza ljudi koje je Zadubina nazivala Gospodarima Kalgana, dok su oni sami sebe nazivali Prvim graaninom Galaksije, po ugledu na jedinu titulu Mazgova, gajei pri tom iluziju da su i oni osvajai. Sadanji Gospodar Kalgana nalazio se na tom poloaju tek pet meseci. Prvobitno ga je stekao zahvaljujui svom zapovednikom poloaju u kalganskoj floti i alosnom nedostatku predostronosti prethodnog Gospodara. Meutim, na Kalganu niko nije bio ba toliko glup da se suvie dugo ili podrobno uputa u pitanje zakonitosti. Takve stvari su se dogaale i najbolje je bilo prihvatiti ih. Meutim, ovakva vrsta opstanka najsposobnijih, uz stavljanje naglaska na krvolonost i opakost, povremeno je dozvoljavala da na elo izbije i sposobnost. Gospodar Stetin bio je prilino sposoban, i sa njim se nije nimalo lako izlazilo na kraj. Nije to bilo lako za njegovu eminenciju, ninistra predsednika, koji je s krasnim odsustvom predrasuda sluio i prethodnog kao i sadanjeg Gospodara, a koji e, ako bude poiveo, sluiti isto toliko asno i narednog. Nije to bilo lako ni za Gospou Kaliju, koja je Stetinu bila vie od prijateljice, a ipak manje od supruge. Te veeri su se u linim odajama Gospodara Stetina nalazile samo tri osobe. Krupni Prvi graanin, blistav u admiralskoj uniformi koju je imao obiaj da nosi, besno se mrgodio na tvrdoj stolici, sedei ukrueno kao i sama plastika od koje je bila stolica. Njegov ministar predsednik, Lev Mejrus, gledao ga je sa odsutnom nezainteresovanou, gladei dugakim, nervoznim prstima, odsutno i ritmiki, duboku boru koja je krivudala od kukastog nosa du mravog, upalog obraza, do jedne take skoro na vrhu posedele brade. Gospoa Kalija se ljupko smestila na runskom krznenom pokrivau leaja od penaste plastike, a pune usnice su joj pomalo podrhtavale od puenja na koje niko nije obraao panju. "Gospodaru", ree Mejrus - bee to jedini nain oslovljavanja jednog gospodara koji je sebe nazivao prosto Prvim graaninom - "nedostaje vam izvesna perspektiva istorijskog kontinuiteta. Va sopstveni ivot i njegovi udesni obrti doveli su vas do toga da smatrate da je i kretanje civilizacije isto toliko podlono iznenadnim promenama. A ono to nije." "Mazgov je dokazao suprotno." "Ali ne moete krenuti njegovim stopama. Setite se da je on bio neto vie od obinog oveka. A ni on nije imao u potpunosti uspeha." "Macane", iznebuha zacvile Gospoa Kalija i zguri se na jedan gnevan pokret Prvog graanina. "Ne prekidaj, Kalija", grubo joj dobaci Gospodar Stetin. "Mejruse, dosadilo mi je mirovanje. Moj prethodnik je proveo svoj ivot doterujui flotu tako da je postala tanano usklaeni instrument kome u Galaksiji nema premca. Umro je, a da je ta velianstvena maina dokono poivala. Da tako nastavim? Ja, admiral Flote? Koliko jo treba da pa ta maina zara? Zasad predstavlja bavu bez dna za Riznicu, a nita ne daje za uzvrat. Njeni oficiri ude za novim posedima, njeno ljudstvo za plenom. Ceo Kalgan eli povratak Carstva i slave. Da li to moe shvatiti?" "Iako upotrebljavate samo rei, shvatam ta mislite. Novi posedi, plen, slava - sve je to prijatno kad se stekne, ali proces sticanja je esto opasan, a uvek neprijatan. Prvi zanos ne mora potrajati. U itavoj istoriji nikada nije bilo uputno napadati na Zadubinu. ak bi i za Mazgova bilo pametnije da se uzdrao..." U plavim, bezizraznim oima Gospoe Kalije pojavie se suze. U poslednje vreme jedva da je viala Macana, a sada kad joj bee obeao vee nasamo, utrpao se ovaj grozni mravi, sivi ovek koji je uvek pre gledao kroz, nego u nju. Nije se usuivala da ma ta kae, prestravila se ak kad joj se ote jedan jecaj. Stetin je sada govorio onim njegovim glasom koji je mrzela, otrim i nestrpljivim. "Robuje dalekoj prolosti. Zadubina jeste vea i po obimu i po broju stanovnika, ali je labavo povezana i na jedan udarac e se raspasti. Danas je dri samo inercija, inercija za koju sam dovoljno jak da je smrvim. Hiponotizovan si starim vremenima, kada je samo Zadubina imala atomsku energiju. Bila je u stanju da umakne poslednjim udarcima umirueg Carstva, a onda se nala jedino pred praznoglavom anarhijom generalisimusa koji su atomskim brodovima Zadubine mogli suprostaviti samo olupine i ostatke prolosti. Dragi moj Mejruse, Mazgov je sve to izmenio. Znanje koje je Zadubina gramzivo drala za sebe proirio je kroz polovinu Galaksije, a u nepovrat je otiao monopol nad naukom. Moemo da joj budemo ravni." "A Druga zadubina", neuzbueno upita Mejrus. "A Druga zadubina", isto toliko neuzbueno ponovi Stetin. "Da li su ti poznate njene namere! Trebalo joj je deset godina da zaustavi Mazgova, ako je ona zaista bila taj inilac, u ta neki sumnjaju. Zar ti nije poznato da dobar deo psihologa i sociologa Zadubine smatra da je Seldonov plan potpuno naruen jo od vremena Mazgova? Ukoliko vie nema Plana, onda postoji jedan vakuum koji ja mogu popuniti isto toliko dobro kao i svaki drugi ovek." "Nae poznavanje ovih pitanja nije dovoljno veliko da opravda stavljanje na kocku." "Nae poznavanje, moda, ali na planeti se nalazi posetilac iz Zadubine. Da li to zna? Neki Homir Man - koji je, kako sam obaveten, pisao lanke o Mazgovu i upravo izrazio miljenje da Seldonov plan vie ne postoji." Ministar predsednik klimnu: "uo sam za njega, ili bar za njegove radove. ta hoe?" "Traio je dozvolu za ulazak u palatu Mazgova." "Zaista? Bilo bi pametno odbiti ga. Nikada nije preporuljivo ruiti predrasude na kojima se dri planeta." "Razmisliu o tome, pa emo ponovo porazgovarati." Poto se poklonio, Mejrus se udalji. "Ljuti se na mene, Macane", planim glasom upita Gospoa Kalija. "Jesam li ti rekao da me nikada ne naziva tim smenim imenom u prisustvu drugih?" okomi se Stetin na nju.

"Nekada ti se dopadalo." "Pa, vie mi se ne dopada, i da se to vie ne ponovi." Zloslutno je gledao u nju. Za njega je predstavljalo tajnu zato je uopte jo trpi. Bila je tako meka, praznoglava, prijatna na dodir, imala je neku popustljivu privrenost to je predstavljalo ugodnu stranu tekog ivota. No, ak i takva privrenost postajala je zamorna. Sanjala je o udaji, o tome da bude Prva dama. Smeno! Bila je sasvim na svom mestu dok je bio samo admiral, ali mu je sada, kao Prvom graaninu i buduem osvajau, bilo potrebno vie. Potrebni su mu naslednici koji e moi da objedine njegove budue dominione, neto to Mazgov nikada nije imao i zbog ega njegovo Carstvo i nije moglo nadiveti njegov udan, neljudski ivot. Njemu, Stetinu, bio je potreban neko iz velikih istorijskih porodica Zadubine s kim bi mogao da stvori jednu dinastiju. Razdraeno se pitao zato se sada ne otarasi Kalije. Ne bi bilo problema. Malo bi slinila... Ali posle kraeg premiljanja, odbaci tu misao. S vremena na vreme, imala je i dobrih strana. Kalija se sada sasvim razvedrila. Nestao je uticaj Sedobradog i granitno lice njenog Macana omeka. Jednim lepravim pokretom se podie i otprhnu ka njemu. "Nee da me grdi, a?" "Ne", odsutno je potapka. "Samo budi mirna neko vreme. Moram da razmislim." "O oveku iz Zadubine?" "Da." "Macane?" utanje. "ta je?" "Macane, rekao si da je s tim ovekom i neka devojica. Sea se? Da li bih mogla da je vidim kad doe? Nikad..." "Kako zna da elim da sa sobom povede i to svoje razmaeno derite? Treba li da se moja sala za prijeme pretvori u kolu? Dosta s tim tvojim glupostima, Kalija." "Ali ja bih se za nju postarala, Macane. Nita ti ne bi imao s njom. Prosto, retko kad imam priliku da vidim decu, a zna da ih toliko volim." Podrugljivo je pogleda. Nikad joj ovog nije bilo dosta. Voli decu, to jest njegovu decu, to jest njegovu zakonitu decu, to jest brak. Nasmejao se. "To malecko dete", primeti on, "velika je devojica od etrnaest - petnaest godina. Verovatno je visoka kao i ti." "Ali smem li? Mogla bi da mi pria o Zadubini", zbunjeno e Kalija. "Oduvek sam elela da odem u nju. Deda mi je bio iz Zadubine. Macane, hoe da me jednom odvede u nju?" Na tu misao Stetin se nasmei. Moda e i otii - kao osvaja. Raspoloenje, kojim ga ispuni ta pomisao, oseti se i u njegovim reima: "Hou, hou. Moe se videti s tom devojicom i do mile volje se izrazgovarati o Zadubini. Ali ne u mojoj blizini, razume?" "asna re, nee ti smetati. Primiu je u svojim odajama." Ponovo je bila zadovoljna. U poslednje vreme nije joj se esto pruala prilika da stvari idu po njenoj elji. Savila je ruke oko njegovog vrata; oseti kako se posle majunog oklevanja vratni miii olabavljuju, a velika glava sputa na njeno rame.

13. GOSPOA
Arkadija je oseala likovanje. Koliko se ivot promenio otkako je onaj Pelej Antor zalepio svoje glupavo lice za njen prozor - a sve to samo zato to je imala dovoljno vidovitosti i hrabrosti da uradi ono to je trebalo uraditi. Evo je na Kalganu. Bila je u velikom Centralnom pozoritu i uivo videla neke od pevakih zvezda uvenih ak i u dalekoj Zadubini. Sasvim sama kupovala je u Cvetnoj stazi, modnom centru najveselijeg sveta u svemiru. Sve je sama odabirala, jer se Homir u to nije nita razumeo. Prodavaice nisu stavljale nikakve primedbe na dugake, sjajne haljine sa onim vertikalnim prugama koje su je inile tako visokom, a novac Zadubine imao je veliku, veliku vrednost. Homir joj je dao novanicu od deset kredita, i kad ju je zamenila za kalganske 'kalganide' dobila je strano debeo sveanj. ak su joj i kosu doterali - pozadi polukratka, s dva sjajna uvojka na svakoj slepoonici. Neim su je premazali tako da je izgledala zlaanija no ikad, prosto je sijala. A ovo, ovo je bilo najbolje od svega. Jamano, palata Gospodara Stetina nije toliko velika i raskona kao pozorite, niti tajanstvena i istorijska kao stara palata Mazgova - od koje su do sada samo uspeli da nazru tornjeve dok su kroz vazduh obilazili planetu - ali, zamislite, pravi Gospodar. Bila je van sebe od te divote. I ne samo to. Sad se nalazila oi u oi s njegovom ljubavnicom. U mislima Arkadija upotrebi veliko slovo Lj zato to je znala kakvu su ulogu u istoriji igrale takve 'ene', znala je za njihove ari i mo. U stvari, esto je i sama pomiljala da postane tako neko svemono i blistavo stvorenje, ali u to vreme u Zadubini ljubavnice nekako nisu bile u modi, a osim toga otac joj verovatno ne bi dozvolio kad bi do toga dolo. Naravno, Gospoa Kalija nije odgovarala Arkadijinoj predstavi o toj ulozi. Prvo, bila je prilino debeljukasta i nimalo nije izgledala pokvareno ili opasno. Jedino malo uvela i kratkovida. A i glas joj nije bio grlen, ve tanak, a..." "Dete, hoe li jo malo aja?" upita Kalija. "Hvala vam, molila bih jo jednu olju, Vaa milosti..." Ili je trebalo rei Vaa visosti? Sa snishodljivou jednog znalca Arkadija produi: "Lepi su vam ti biseri, gospoo." (Sve u svemu 'gospoo' jo je i najbolje zvualo.) "Ah? Misli?" Kaliji kao da je ovo godilo. Skinula ih je i pustila da se mleno njiu tamo-amo. "eli li ih? Tvoji su ako ti se dopadaju." "On, moji... Stvarno mislite..."Obree joj se u aci, ali ih ona tuno odgurnu govorei: "Ocu se to ne bi dopalo." "Ne bi mu se svideli biseri? Ali to su prilino lepi biseri?" "Htela sam da kaem, ne bi mu se svidelo da ih primim. On kae da ovek ne sme da prima skupe darove od drugih." "Ne sme? Ali... mislim, meni ih je poklonio Mac... Prvi graanin. Misli da to nije bilo u redu?" Arkadija pocrvene: "Nisam htela..." No, Kaliji bee dojadila ova tema. Pustila je bisere da skliznu na zemlju i rekla: "Htela si da mi pria o Zadubini. Molim te, uini to odmah." Arkadija se iznenada nae u neprilici. ta ovek da pria o svetu dosadnom do suza. Za nju je Zadubina bila grad u predgrau, udobna kua, dosadna obaveza odlaska u kolu, nezanimljiva, veno ista zbivanja jednog mirnog ivota. Stoga nesigurno ree: "Ona je, rekla bih, ba kao to je vidite u mikro-knjigama." "Ah, gleda mikro-knjige? Ja dobijem glavobolju kad god probam. Mada, zna, uvek mi se dopadnu ljubavne video-prie o onim vaim trgovcima tako su to krupni, neukrotivi mukarci. Uvek je tako uzbudljivo. Da li je i tvoj prijatelj, g.Man, jedan ood njih? Ni upola ne izgleda toliko neukrotivo. Veina trgovaca ima brade i krupne basove, a tako se zapovedniki ponaaju prema enama, ne ini li ti se?" "Gospoo", Arkadija se usiljeno osmehnu, "to je samo deo istorije. Hou rei, kada je Zadubina bila mlada trgovci su bili pioniri koji su pomerali granice i ostatku Galaksije donosili civilizaciju. O svemu tome smo uili u koli. Ali ta vremena su prola. Vie nemamo trgovce, ve samo korporacije, i tako to." "Stvarno? Kakva teta. Pa ta onda g.Man radi? Mislim, kad ve nije trgovac." "ika Homir je bibliotekar." Kalija prinese ruku ustima i zakikota se. "Hoe da kae da se stara o mikro-knjigama... Oh, tako mi... Ali to je tako glup posao za jednog odraslog oveka." "On je vrlo dobar bibliotekar, gospoo. To je veoma cenjen poziv u Zadubini." Spustila je malu ajnu olju, koja se prelivala u duginim bojama, na mlenometalnu povrinu stola. Njena domaica se sva pretvori u brinost. "Drago dete, sigurna sam da nisam htela da te uvredim. Mora biti da je vrlo inteligentan ovek. im sam ga posledala primetila sam to u njegovim oima. Bile su tako... tako inteligentne. A mora biti da je odvaan im eli da vidi palatu Mazgova." "Odvaan?" U Arkadiji se probudi oprez. Na to je ekala. Zaplet! S krajnjom ravnodunou, zagledajui vrh palca, ona upita: "Zar ovek treba da je hrabar da bi poeleo da ue u palatu Mazgova?" "Zar ne zna?" Rairila je oi i spustila glas. "Na nju je baeno prokletstvo. Kada je umirao Mazgov je naloio da niko u nju ne ulazi sve dok ne bude osnovano Carstvo Galaksije. Niko sa Kalgana ne bi se usudio ni da zakorai na njeno tle." Arkadija je gutala ove rei. "Ali to je sujeverje." "Nemoj tako govoriti" rastui se Kalija. "Macan to uvek kae. Kae da je za njega korisno da govori da to nije sujeverje, kako bi zadrao svoju premo nad ljudima. Meutim, primetila sam da ni on sam nikad nije u nju otiao. A ni Talas, koji je bio Prvi graanin pre Macana." Neto joj pade na um, pa se opet sva pretvori u ljubopitljivost. "A zato gospodin Man hoe da vidi palatu?" To je bio trenutak da Arkadija pone da sprovodi svoj briljivi plan. Iz proitanih knjiga vrlo dobro je znala da je vladareva ljubavnica ona koja dri pravu vlast iza prestola, da je pravi izvor uticaja. I zato, za sluaj da ika Homir ne uspe kod Prvog graanina - a sigurna je da e tako biti - mora popraviti taj neuspeh pomou Gospoe Kalije. Naravno, i sama Gospoa Kalija pomalo je zagonetna. Uopte ne izgleda bistra. Ali itava istorija dokazuje... "Postoji jedan razlog, gospoo, ali vas molim da ga zadrite za sebe." "asna re", odvrati Kalija uz odgovarajui pokret prema mekoj, nabujaloj belini grudi. Arkadijine misli su za jednu reenicu prednjaile reima koje je izgovarala: "Znate, ika Homir je veliki autoritet o Mazgovu. Napisao je o toj temi more knjiga i smatra da se itava galaktika istorija izmenila otkako je Mazgov osvojio Zadubinu." "Oh!" "Smatra da Seldonov plan..." Kalija zapljeska rukama. "Znam za Seldonov plan. Video emisije o trgovcima uvek su bile i o Seldonovom planu. Trebalo je da taj Plan sredi da Zadubina uvek pobeuje. S tim je neke veze imala nauka, mada nikad nisam mogla shvatiti zato. Uvek izgubim strpljenje da sasluam objanjenje. Ali ti samo produi, draga. Drukije je kad ti objanjava. Kod tebe sve izgleda jasno." "Kako onda ne razumete da Seldonov plan nije delovao ni onda kad je Mazgov pobedio Zadubinu, i da od tada vie ne deluje? Ko e onda obrazovati Drugo carstvo?" "Drugo carstvo?" "Da, ono se jednog dana mora osnovati, ali kako? To je, vidite, problem. A tu je i Druga zadubina." "Druga zadubina!" Uopte nije shvatala. "Da, oni su pioniri istorije koji idu stopama Seldona. Zastupali su Mazgova zato to je bio preuranjen, ali sada moda pomau Kalganu." "Zato?" "Zato to Kalgan sada prua najbolju mogunost da postane jezgro novog Carstva." Gospoa Kalija ovo kao da maglovito shvati. "Hoe da kae da e Macan stvoriti novo Carstvo?" "Ne moemo to sa sigurnou rei. ika Homir tako misli, ali mora da pregleda arhivu Mazgova kako bi se uverio."

"To je veoma teko", sumnjiavo ree Gospoa Kalija. Arkadija die ruke. Uradila je koliko je mogla. Gospodar je bio u manje-vie groznom raspoloenju. Seansa sa onim slabiem iz Zadubine bila je sasvim besplodna. to je jo gore, bila je i neprijatna. Biti apsolutni vladar dvadeset i sedam svetova, gospodar najvee vojne maine u Galaksiji, posednik najdalekosenijih ambicija u univerzumu, a upustiti se u besmislenu raspravu s nekim aavim istraivaem starina. Prokletstvo! On da povredi kalganske obiaje? Da dozvoli da po palati Mazgova preturaju zato da bi jedna budala napisala jo jednu knjigu? Za stvar nauke! Svetinju saznanja! Velika Galaksijo! Zar da njemu otvoreno, najozbiljnije, bacaju u lice ovakve parole! Osim toga - tu neto poe da ga pecka - tu je i kletva. Nije verovao u nju, a koji bi razboriti ovek i verovao? Ali ako treba da joj prkosi, trebalo bi da razlog bude jai nego to su razlozi one budale. "ta hoe?" obrecnu se, a Gospoa Kalija se primetno zguri od straha na ulazu. "Zauzet si?" "Da. Zauzet." "Macane, pa ovde nema nikoga. Zar ne mogu ak ni minut s tobom da porazgovaram?" "O, Galaksijo! ta hoe? Brzo." "Devojica mi je rekla da ele da idu u palatu Mazgova", rei su joj zapinjale, "pa sam pomislila da bismo i mi mogli s njom. Mora da je unutra boanestveno." "To ti je rekla, a? E, nee ii, a ni mi. Sad idi i gledaj svoja posla. Dosta mi te je." "Ali Macane, zato ne? Zar nee da ih pusti? Devojica je rekla da e ti stvoriti Carstvo?" "Ba me briga ta je rekla... ta ree?" Krupnim koracima prie Kaliji i snano je uhvati iznad lakta, tako da su mu prsti dubokko utonuli u njenu meku put. "ta ti je rekla?" "Boli me! Ako me tako bude gledao neu moi da se prisetim ta je rekla." On je pusti, a ona jedan trenuak uzaludno trljae crvene tragove. Cmizdrila je: "Obeala sam devojici da ti neu rei ni rei." "Kakva teta. Govori! Smesta!" "Pa, rekla je da je Seldonov plan promenjen i da negde postoji jo jedna Zadubina koja priprema da ti stvori Carstvo. To je sve. Jo je rekla da je g. Man vrlo vaan naunik i da se u palati Mazgova nalazi dokaz za to. To je sve to je rekla. Jesi li jo ljut?" No, Stetin joj ne odgovori. Brzo je izaao iz sobe dok je Kalijin kravlji pogled alosno piljio za njim. Pre nego to je istekao as behu otposlate dve naredbe sa zvaninim peatom Prvog graanina. Dejstvo prve je bilo takvo da je pet stotina velikih bojnih brodova poslato u svemir radi neeg to je zvanino nazvano 'ratnim igrama'. Druga je imala takvo dejstvo da je kod jednog oveka stvorila zabunu. Homir Man je zavravao svoje pripreme za odlazak kada do njega stie druga naredba. Bila je to, naravno, zvanina dozvola da ue u palatu Mazgova. itao je i ponovo iitavao, oseajui jedino radost. Arkadija, meutim, bee oduevljana. Znala je ta se desilo. Ili je, bar, mislila da zna.

14. STREPNJA
Poli je postavljala za doruak pogledajui jednim okom na nov projektor na stolu, koji je tiho bljuvao novosti dana. Ta odsutnost jednog oka bila je prilino lako izvodljiva, a ne nautrb efikasnosti. Poto je svako jelo bilo sterilno upakovano u posude koje su sluile i za kuvanje, a po upotrebi bivale bacane, njena jedina dunost u pogledu doruka sastojale se od izbora jela, postavljanja i uklanjanja ostataka. Coktala je jezikom na ono to je videla i retrospektivno se poluglasno vajkala. "Oh, ljudi su toliko pokvareni", na ta Darel uzvrati jednim: "Hm." Kada je automatski poela da oplakuje opakost sveta, glas joj postade kretavo promukao. "Zbog ega ti grozni Kalganci", naglasila je drugi slog i otegla a, "to rade? Mislio bi ovek da e ga ostaviti na miru? Ne... Samo pogledajte ovaj naslov: 'Neredi pred Konzulatom Zadubine'. Oh, kako bih volela da mogu da im kaem ta mislim. U tome je nevolja s ljudima, prosto ne pamte. Ne pamte, dr Darele, uopte nemaju pamenja. Uzmite proli rat, posle smrti Mazgova - naravno, tad sam bila sasvim mala - i, uh, sve one tarapane i guve. Stric mi je tada poginuo, bilo mu je tek dvadeset godina, samo dve godine je bio u braku, a erka mu je bila beba. Jo i sada ga se seam - imao je plavu kosu i rupicu na bradi. Imam negde trodimenzionalnu kocku s njim... A sad ta njegova erka ima sina u floti, a ako bi se neto desilo najverovatnije e... Imamo bombarderske izvidnice i sve starce su uzeli u stratosfersku odbranu... Mogu zamisliti ta bi sve bili kadri da urade ako su Kalganci toliko zabrazdili. Dok smo jo bili deca majka nam je priala o hrani na karte, cenama i porezima. ovek je jedva sastavljao kraj s krajem... Pomislili biste da e ljudi imati dovoljno pameti da ne poele da se to ponovi; da nemaju s tim nikakve veze. Uostalom, mislim da to narod i ne radi; verovatno bi i sami Kalganci radije sedeli kod kue sa svojim porodicama nego da se naokolo zamlauju u brodovima i ginu. To je taj grozni tip, Stetin. udo da takve ljude putaju da ive. Ubio je starca, kako se ono zvae, Talasa, a sad prosto gori od elje da postane gospodar svega. Ne znam zato uopte eli da se bori protiv nas. Mora da izgubi, kao to je to uvek bilo. Moda je sve to u Planu, mada mi se katkada ini da to mora biti neki zao plan, kad u njemu ima toliko borbe i ubijanja, iako sigurno ne mogu nita rei protiv Harija Seldona, jer je o svemu tome sigurno znao vie od mene, a ja sam moda budala to sumnjam u njega. Mnogo je kriva i ta druga Zadubina. Ona je sad mogla da zadri Kalgan i sve popravi. Ionako e to na kraju uraditi, a mislili biste da e to uiniti pre no to bude poinjeno zlo." "Neto si rekla, Poli?" Dr Darel podie pogled. "Nita, doktore, ama ba nita." Poli rairi oi, a onda ih ljutito pritvori. "Ne kaem ni re. U ovoj kui ovek bi pre crkao nego to bi progovorio re. Skoi ovamo, skoi onamo, ali samo probaj da neto kae..." Udaljila se sva besna. Na Darela njen odlazak ostavi isto onoliko mali utisak koliko je ostavilo i njeno prianje. Kalgan! Glupost! Samo fiziki neprijatelj! Takvi su uvek bivali pobeeni! A ipak nije mogao da ostane po strani od ove budalaste krize. Pre sedam dana gradonaelnik je od njega zatraio da prihvati da bude upravnik istraivanja i razvoja. Obeao je odgovor za danas. Pa... Promekolji se sa nelagodnou. Zar on! A moe li da odbije? Izgledalo bi udno, a nije smeo dozvoliti da neto bude udno. Konano, ta ga je briga za Kalgan? Za njega postoji samo jedan neprijatelj. Oduvek je postojao. Dok mu je ena bila iva bio je presrean da izbegne obavezu; da se sakrije. Oni dugi, spokojni dani na Trantoru, dok su se oko njih nalazile razvaline prolosti! Tiina poruenog sveta i sveopti zaborav! No, ona je umrla. Sve u svemu, trajalo je krae od pet godina, a posle toga je znao da e moi da ivi samo ako se bude borio protiv tog maglovitog i zastraujueg neprijatelja koji ga je liio dostojanstva mukosti upravljajui njegovom sudbinom; neprijatelja koji je ivot pretvorio u jadnu bitku protiv predodreenog ishoda; neprijatelja koji je ceo univerzum sveo na odvratnu, smrtnu partiju aha. Nazovite to oplemenjavanjem - on sam je to tako nazivao - ali borba je njegovom ivotu pruila smisao. Otiao je najpre na Univerzitet na Santaniju, gde se pridruio Klejziju. Bilo je to pet dobro utroenih godina. Pa ipak, Klejzi je bio samo sakuplja podataka. Na pravom zadatku ne bi mogao uspeti, a kad se Darel u ovo uverio znao je da je vreme da ga napusti. Klejzi je moda radio u tajnosti, ali imao je ljude koji su radili za njega i sa njim. Imao je subjekte ije je mozgove sondirao. Imao je podrku Univerziteta. Sve su to bile slabosti. To Klejzi nije mogao shvatiti, a on, Darel, to mu nije mogao objasniti. Rastali su se kao neprijatelji. Bilo je to u redu, morali su. Morao je da ode kao poraeni - za sluaj da je neko motrio na njega. Dok je Klejzi radio sa dijagramima Darel je u dubinama svog uma radio s matematikim pojmovima. Klejzi je radio s mnogima, Darel ni sa kim. Klejzi na Univerzitetu, Darel u tiini doma u predgrau. Prispeo je maltene pred cilj. Kad je u pitanju veliki mozak, pripadnik Druge zadubine nije ljudsko bie. Najbistriji filosofi, najvispreniji neurohemiari moda i ne mogu nita otkriti a ipak, neke razlike mora biti. A poto je razlika neka razlika u duhu, tamo se i mora otkriti. Recimo, neki e ovek kao Mazgov - a nesumnjivo je da pripadnici Druge zadubine imaju, uroene ili steene moi kakve je imao Mazgov - ovek sa sposobnou da otkrije i upravlja ljudskim oseanjima izvesti iz toga potrebno elektronsko kolo, a iz toga konano podatke encefalografa na kome ne bi mogao a da se ne oda. A sad se u njegov ivot ponovo vratio Klejzi u liku svog revnosnog mladog uenika Antora. Ludost! Ludost! Sa svim onim njegovim grafikonima i tabelama ljudi u kojima su vrene promene. On je to nauio da otkrije jo pre mnogo godina, ali kakva je korist od toga? eleo je ruku, a ne alatku. Meutim, morao je pristati da se pridrui Antoru, jer je to bio mirniji put. Ba onako kao to e sada postati Upravnik istraivanja i razvoja. Bio je to zaista mirniji put! I tako je ostao zavera unutar zavere. Na trenutak ga uznemiri pomisao na Arkadiju, ali je se odmah otrese. Da su ga ostavili na miru to se uopte ne bi desilo. Da su ga ostavili na miru, niko ne bi bio ugroen, osim njega. Da su ga ostavili... Oseao je kako u njemu nedolazi gnev - na mrtvog Klejzija, ivot Antora, sve same dobronamerne budale... No, ona je sasvim kadra da se za sebe pobrine. Vrlo je zrela devojica. Moe se pobrinuti za sebe! Bio je to samo apat u njegovom duhu... Ipak, moe li? U asu kad je dr Darel sam sebi utueno govorio da moe - ona je sedela u hladnom asketskom predsoblju izvrne kancelarije Prvog graanina Galaksije. Sedi tu ve pola asa, a pogled joj polagano klizi po zidovima. Pored vrata kroz koja je prola sa Homirom Manom nalazila su se dva naoruana straara. Ranije ih nije bilo. Sada je bila sama ali je oseala neprijateljstvo i samog nametaja u sobi. I to po prvi put. A zato je tako? Homir je bio s Gospodarom Stetinom. ta tu nije bilo u redu? Bila je ljuta zbog ovoga. U slinim situacijama u mikro-knjigama i video-emisijama junak bi predvideo ishod, a kad bi taj ishod nastupio bio bi za njega pripremljen, dok ona - ona samo sedi. Svata je moglo da se desi. Svata! A ona samo tu sedi. Da se vrati unazad. Da vrati misli unazad. Moda e neto iskrsnuti. Ve dve nedelje kako Homir gotovo ivi u palati Mazgova. Uz dozvolu Stetina, jednom je poveo sa sobom. Palata je bila velika i sumorno masivna, bila je to palata koja zazire od dodira sa ivotom da bi usnulo tonula u svoje odzvanjajue uspomene, dok na korake odgovara upljim treskom ili besnim topotom. Nije joj se dopalo. Mnogo su lepi bili veliki, veseli drumovi glavnog grada, pozorita i prizori sveta u sutini siromanijeg od Zadubine, ali

spremnijeg da vie potroi od svog bogatstva da bi se pokazao. Uvee bi se Homir vraao ispunjen strahopotovanjem. "Za mene je to svet snova", aputao bi. "Kad bih samo mogao da palatu rastavim kamen po kamen, sloj po sloj aluminijumske suneraste mase. Kad bih to mogao da odnesem na Terminus... Kakav bi se muzej od toga dao nainiti!" Kao da je izgubio onu svoju nekadanju nesigurnost. Postao je umesto toga ustar, ozaren. Arkadija je to uoila po jednom sigurnom znaku, u to vreme gotovo da nijednom nije zamucao. Jedanput je spomenuo: "Postoje izvodi iz beleaka generala Priera..." "Znam za njega. To je onaj general Zadubine koji je proeljao Galaksiju traei Drugu zadubinu, zar ne?" "Nije ba bio general, Arkadi, Mazgov ga je preobratio." "Oh, to je isto." "Galaksijo, to eljanje koje pominje bilo je beznadean poduhvat. Originalni zapisnici sa Seldonovog sabora koji je pre pet stotina godina osnovao obe Zadubine samo na jednom mestu spominju Drugu zadubinu. Kau da se nalazi na drugom kraju Galaksije, na 'Kraju zvezda'. Mazgov i Prier su samo od toga mogli poi. ak i da su pronali Drugu zadubinu, Mazgov i Prier nisu imali naina da je prepoznaju. Kakva ludost. "Imaju zapisnike..."gunao je za sebe, ali ga je Arkadija udno sluala, "... koji sadre skoro hiljadu rei, dok broj rei raspoloivih za prouavanje mora biti da je blii jednom milionu. A nismo nita..." Zabrinuta, Arkadija ga nervoznim apatom prekide: "Psst!" Homir pretrnu, a zatim se polagano oporavi: "Bolje da ne priamo", proguna. A sad se Homir nalazio kod Gospodara Stetina, dok je Arkadija sama ekala napolju oseajui kako joj se srce bezrazlono stee. To je bilo ono najstranije. Izgledalo je da nema razloga. S druge strane vrata i Homir je plivao u moru elatina. S preteranom estinom borio se sa svojim mucanjem tako da je, naravno, jedva uspevao da razgovetno izusti dve uzastopne reenice. Gospodar Stetin bio je u paradnoj uniformi, visok dva metra, izraenih vilica i svirepih usana. Stisnutim osionim pesnicama snano je udarao takt svojim reenicama. "Imali ste dve nedelje a dolazite mi s nekim priama. Ni o emu. Hajde, gospodine, recite mi ono najgore. Da li e moju Flotu iseckati na rezance? Da li u morati da se borim i protiv svetinja iz Druge zadubine, a ne samo protiv ljudi iz Prve?" "P-p-ponavalja, gospodaru, nisam p-p-prorok. N-n-nita ne shvatam." "Moda eli da se vrati i upozori svoje zemljake? Dosta s tom tvojom glumom. Hou istinu, ili u ti je iupati zajedno s pola utrobe." "I-i-istinu s-s-samo i govorim, a z-z-zapamtite, gospodaru, da sam graanin Zadubine. N-n-ne moete me taknuti a da ne poanjete ono to niste p-pposejali." "Plai time decu", gromoglasno se nasmeja Gospodar Kalgana. "Time se moe zastraiti neki idiot. Gospodine Mane, bio sam strpljiv sa vama. Sluao sam vas dvadeset minuta dok ste mi iscrpno izlagali zamorne besmislice ije sastavljanje mora da vas je kotalo vie besanih noi. Bio je to uzaludan trud. Znam, ovako niste doli da biste rili po ugaslom pepelu Mazgova i grejali se na pronaenom ugljevlju - doli ste zbog neeg to jo niste otkrili. To je tano, a?" Homir Man bi pre bio kadar da ne die nego da prikrije veliki uas koji se u tom asu pojavi u njegovom pogledu. Gospodar Stetin to primeti i pljesnu oveka iz Zadubine po ramenu, tako da se od udarca i on i stolica na kojoj je sedeo zaljuljae. "Dobro. Budimo otvoreni. Istrauje Seldonov plan. Zna da se na njega vie ne moe osloniti. Moda zna i to da sam je sad neminovani pobednik; ja i moji naslednici. ovee, zar je bitno ko e osnovati Drugo carstvo, ako se osnuje. Istorija nema svoje ljubimce, a? Boji se da mi kae? Vidi da znam za tvoj zadatak." Man promrmlja: "--ta h-h-hoete?" "Tvoje prisustvo. Ne elim da se plan poremeti zbog preterane samouverenosti. Ti se mnogo vie od mene razume u ovo i moe da otkrije male greke koje bi meni mogle promai. Hajde, na kraju e biti nagraen - i ti e dobiti mastan zalogaj od plena. ta moe oekivati u Zadubini? Da skrene tok neizbenog poraza? Da produi rat? Ili je to samo patriotska elja da pogine za svoju zemlju?" "J-j-ja..." Man konano uuta. Prosto, ni re nije htela da se pomoli. "Ostae", odreito naredi Gospodar Kalgana. "Nema izbora. ekaj", naknadno se priseti, "kau mi da je tvoja neaka iz porodice Bejte Darel." Zapanjeni Homir samo uzviknu: "Da." Nije mogao da se pouzda da bi sad mogao da isplete bilo ta drugo osim prave istine. "To je ugledna porodica u Zadubini?" Homir potvrdi glavom. "Tako ugledna da ne bi mirno otrpela da joj se desi neko zlo." "Zlo! Ne budi lud ovee, razmiljamo o neem suprotnom. Koliko joj je godina?" "etrnaest." "Tako! E, ak ni Druga zadubina, a ni sam Hari Seldon ne bi mogli da zaustave vreme, ili da spree da od devojice postane ena." S tim reima brzo se okrenu, ode do vrata i naglo povue zastor. "Tako ti svemira, zato si ovamo dovukla tu svoju mlohavu mrcinu?" zagrme. Gospoa Kalija zamirka i utanji: "Nisam znala da je neko kod tebe." "E pa jeste. Kasnije u s tobom porazgovarati o ovome, a sad da ti vidim lea, i to brzo." Njeni koraci u hodniku hitro se udaljie. Prilazei, Stetin primeti: "Ona je ostatak jedne meuigre koja se suvie oduila. Uskoro e se zavriti. Ree, etrnaest godina?" Homir se u njega zagleda s uasom koji se tek tada pojavio. Arkadija se tre na beumno otvaranje vrata, a poskoi na deli pokreta koji uhvati krajikom oka. Prst koji je izbezumljeno dozivao nije nailazio na odziv nekoliko dugih trenutaka, a onda ona na prstima pree preko poda sa predostronou koju joj je nametao i sam pogled na tu belu, drhtavu priliku. U hodniku njihovi koraci behu kao prigueni apat. Gospoa Kalija je, naravno, bila ta koja je Arkadiju tako snano uhvatila za ruku da je zabolelo, ali iz nekog razloga ona se ne usprotivi da poe s njom. Gospoe Kalije se, bar, nije pribojavala. A zato je bilo tako? Uoe najzad u budoar, ruiasto peperjast i pahuljasto beo. Gospoa Kalija leima podupre vrata. "To je bio na tajni prolaz do mene... do moje sebe, ovaj, iz njegove kancelarije. Ovaj, njegov." Pokazala je palcem kao da joj i sama pomisao na njega pritiska duu teskobnim, samrtnim strahom. "Sva srea... sva srea..." Rairene zenice crnilom zaklonie plavetnilo duice. "Recite mi..." stidljivo zapoe Arkadija. "Ne, dete, ne." Kalija se pomamno uurba. "Nemamo vremena. Skini haljinu. Molim te. Molim te. Nai u ti drugu, da te ne prepoznaju." Bila je u garderobi, neupotrebljive prnje je bacala u nemarne gomile po podu, mahnito tragajui za neim to bi jedna devojica mogla da obue, a da ne izgleda kao slika nekog ko mami na ljubakanje. "Evo, ovo e biti dobro. Mora biti dobro. Ima li novaca? Na, uzmi ovo - i ovo." Ona poskida ukrase sa svojih uiju i prstiju. "Samo idi kui - kui u tvoju Zadubinu." "A moj ika... Homir?" Uzalud se priguenim glasom bunila ispod nabora raskone metalne tkanine sladunjavog mirisa, to joj silom bi navuena preko glave. "On ne ide. Macan e ga zauvek zadrati, ali ti ne sme ostati. Oh, zar ne shvata?" "Ne." Arkadija je primora da stane. "Ne razumem."

Gospoa Kalija joj snano stee obe ruke. "Mora se vratiti kako bi upozorila va narod da e biti rata. Zar ti nije jasno?" Apsolutni strah je, na izgled paradoksalno, pridao sasvim neuobiajenu visprenost njenim mislima i reima. "Hajde sa mnom." Napolje, ali drugim putem! Pored sluinadi koja je buljila za njima, ali nije imala razloga da zaustavi nekog koga je nekanjeno mogao zaustaviti samo Gospodar Kalgana. Straari su kuckali potpeticama i pozdravljali orujem dok su prolazile kroz vrata. Arkadija je samo povremeno dolazila do daha tokom tog puteestvija koje kao da je trajalo godinama - mada je od onog asa kada joj je beli prst po prvi put domahnuo do trenutka kad se nala na spoljnim vratnicama, iza kojih su bili ljudi i udaljena buka saobraaja, proteklo samo dvadeset i pet minuta. Osvrnula se sa iznenadnom zaplaenom samilou: "Ne... ne znam zato ovo inite, gospoo, ali hvala vam... ta e biti sa ika Homirom? "Ne znam", zavapi Kalija. "Zato ne ide? Idi pravo na kosmodrom. Ne ekaj. Moda te ve ovog asa trai." Arkadija je i dalje oklevala. Ostavljajui Homira, sa zakanjenjem - kad je ve oko sebe oseala slobodan vazduh - postade sumnjiava. "ta vas je briga ako to uini?" "Ne mogu to objasniti tako maloj devojici kao to si ti", promrmlja Gospoa Kalija, ugrizavi se za donju usnu. "Bilo bi nepristojno. Ti, ti e porasti, a ja... ja sam se s Macanom upoznala kad mi je bilo esnaest godina. Zna, ne mogu te pustiti da se vrzma naokolo." U njenom pogledu bee nekog napola posramljenog neprijateljstva. Arkadija se ukoi od skrivenog smisla i samo proapta: "ta e vam uraditi kad otkrije?" "Ne znam", plano joj uzvrati Kalija i prinese ruke glavi dok se skoro trei udaljavala irokom stazom ka zdanju Gospodara Kalgana. Meutim, jo jedan sekund, koji se odui u venost, Arkadija se ne pomeri zato to je neto opazila u onom poslednjem trenutku pre nego to e Gospoa Kalija otii. Te zastraene, izbezumljene oi na trenutak se - u magnovenju - ozarie hladnom veselou. Ogromnom, neljudskom veselou. U tako hitrom sevu para oiju bilo je teko neto opaziti, ali Arkadija nije bila u nedoumici ta je videla. Sad potra - potra kao bez due - besomuno traei slobodnu javnu ekaonicu iz koje je ovek pritiskom na dugme mogao da dozove jedno prevozno sredstvo. Nije beala od Gospodara Stetina, ni od njega ni od svih njegovih gonia koje bi mogao za njom poslati, niti od svih njegovih dvadeset i sedam svetova, ak i kad bi se svi zajedno kao neka dinovska pojava sruili na njenu slabaku senku. Beala je od jedne nene ene koja joj je pomogla da umakne. Od eljadeta koje joj je dalo novaca i nakita, koje je rizikovalo roeni ivot da bi spasla njen. Beala je od bia za koje je sigurno i konano znala da je ena iz Druge zadubine. Vazduni taksi pristade s tihim krckanjem na svoje mesto. Vetar kojim bee propraen njegov dolazak dotae Arkadijino lice i zamrsi joj kosu pod mekom krznenom kapuljaom koju joj je Kalija dala. "Kuda, gospoja?" Oajniki se naprezala da svom glasu da dubinu kako ne bi detinje zvuao. "Koliko svemirskih luka ima u gradu?" "Dve. 'oete?" "Koja je blia?" Zablenuo se u nju. "Glavna kalganska, gospoja." "Onda u drugu, molim vas. Imam para." U ruci joj se nae novanica od dvadeset kalganida. Njoj je malo znaio iznos novanice, ali se taksista s odobravanjem isceri: "Gde god 'oe gospoja. Nebeski taksi vozi gde 'oe." Hladila je obraz uz pomalo plesnivi naslon sedita. Ispod su se natenane pomerale svetlosti grada. ta da uradi? ta da uradi? U tom asu je znala da je glupava, glupava uplaena mala devojica daleko od oca. Oi su joj bile pune suza, a duboko u grlu zastade joj mali, neujni krik koji je ranjavao unutra. Nije se bojala da e je uhvatiti Gospodar Stetin. Za to e se postarati Gospoa Kalija. Gospoa Kalija! Stara, debela, glupa, ali nekako dri svog gospodara. Oh, sad je bilo prilino jasno. Sve je bilo jasno. Ona ajanka kod Kalije na kojoj je bila tako pametna. Bistra mala Arkadija! Neto se u Arkadiji guilo i mrzelo samu sebe. Ta ajanka je bila izreirana, pa je onda verovatno izreirano i to da Stetin ipak dozvoli Homiru da pregleda palatu. Ona, glupava Kalija je to elela, a uredila je da joj pametna mala Arkadija prui potpuno sigurno opravdanje koje u duhovima rtvi nee izazvati nikavu sumnju, a ipak e iziskivati i njeno uee u najmanjoj moguoj meri. Zato je onda slobodna? Homir je ostao kao suanj, naravno... Izuzev... Izuzev, ako se ne vraa u Zadubinu kao mamac - kao mamac koji treba da ostale dovede u njihove... ruke. Znai, ne sme se vratiti u Zadubinu... "Svemirska luka, gospoja." Vazduni taksi se zaustavio. udno! Nije ni primetila. Kako je sve bilo kao u carstvu snova! "Hvala." Ne gledajui, unu mu novanicu i spotiui se izie, a zatim potra preko elastinog plonika. Svetla. Bezbrini ljudi i ene. Velike blistave oglasne ploe na kojima su pokretne brojke pratile svaki svemirski broj koji bi pristizao ili odlazio. Gde da ide? Nije joj bilo vano. Znala je jedino da ne sme otii u Zadubinu! Svako drugo mesto e biti dobro. Oh, hvala Seldonu za taj trenutak zaboravnosti, taj poslednji deli sekunda kad se Kalija umorila od svoje uloge zato to je imala posla samo s jednim detetom, pa je dozvolila da se probije njeno zadovoljstvo. A onda se s Arkadijom zbilo jo neto, neto to se kuvalo i muvalo u dubini njenog mozga jo od poetka bega - neto to je u njoj zauvek ubilo etrnaestogodinjakinju. Znala je da mora utei. To, pre svega. Makar da uu u trag svakom zavereniku u Zadubini; makar da uhvate i njenog roenog oca, ne moe, ne sme rizikovati da ih upozori. Ne bi mogla rizikovati svoj sopstveni ivot - ni najmanje - zbog itavog Terminusa. Bila je najvanija linost u Galaksiji. Znala je to jo dok je stajala pred mainom za karte i pitala se gde da ode. Jer, u celoj celcijatoj Galaksiji, njoj i samo njoj, izuzev njih, bilo je poznato gde je Druga zadubina.

15. KROZ MREU

TRANTOR - ...Sredinom razdoblja Meuvlaa Trantor je predstavljao samo senku. Usred gigantskih ruevina ivela je jedna mala zajednica zemljoradnika... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA Nema nieg, ama ba nieg, to bi liilo na uurbanu svemirsku luku u blizini glavnog grada jedne mnogoljudne planete. Tu ogromne maine mono poivaju na svojim platformama. Ako odaberete pravi as prisustvovaete velianstvenom prizoru sputanja nekog dina na poinak, ili jo uzbudljivijem ubrzanom polasku elinog mehura. Sve potrebne radnje su gotovo beumne. Pogonsku snagu prua beumni udar nukleona koji prelaze u kompaktniji raspored... Ovo se odnosi na devedeset i pet odsto povrine luke. Mnoge kvadratne milje su odvojene za maine i ljude koji ih opsluuju, kao i za raunare to opsluuju i maine i ljude. Samo pet odsto luke stoji na raspolaganju bujicama ljudi za koje je ona usputna stanica do svih zvezda u Galaksiji. Sigurno je da je vrlo mali broj onih iz te mnogoglave anonimnosti koji zastanu da bi se prisetili tehnolokog tkiva to povezuje svemirske puteve. Moda nekog povremeno i zagolica pomisao na hiljade tona elika to se udaljavaju, a da izdaleka izgledaju tako siune. Teoretski bi poneki od tih kiklopskih valjaka mogao da promai far za navoenje i da se srui pola milje ispred predvienog mesta za pristajanje - moda na plastini krov ogromne ekaonice - tako da preostanu samo razreena organska para i neto fosfatnog praha da obelee smrt hiljada ljudi. Zahvaljujui sigurnosnim ureajima to se, meutim, nikada nije moglo dogoditi, te bi se tom mogunou bavio due samo neki teak neurotiar. Pa, o emu onda misle? To to vidite nije obina gomila. To je gomila koja ima svoj cilj. Taj cilj lebdi nad kosmodromom i zgunjava atmosferu. Stvaraju se redovi; roditelji okupljaju svoju decu; prtljag se premeta kako bi se postigle precizne mase - ljudi negde idu. Razmislite potom o potpunoj psihikoj izolaciji pojedinca u toj strahovito napregnutoj gomili, pojedinca koji ne zna kud bi krenuo, a istovremeno jae no iko drugi osea potrebu da negde krene; bilo gde! Ili, gotovo, bilo gde. ak i kad se ne poseduje telepatska mo ili neki manje odreeni nain da mozak doe u dodir s mozgom, atmosfera sadri dovoljno protivrenosti da oveka u potitenom raspolaganju dovede do oajanja. Dovoljno? Isuvie, da preplavi i utopi oveka. U pozajmljenim haljinama Arkadija stoji na pozajmljenoj planeti u pozajmljenoj situaciji u neem to izgleda kao pozajmljeni ivot, udei za sigurnou utrobe. Nije znala da je to ono to eli. Znala je samo to da sama otvorenost otvorenog sveta predstavlja veliku opasnost. udela je za nekim zatvorenim mestom, nekom dalekom, negde u neistraenoj zabiti univerzuma gde je niko nikad nee ni pogledati. Stajala je tako, stara etrnaest godina i neto vie, umorna kao da joj je osamdeset i vie, a preplaena kao da joj je manje od pet godina. Koji je stranac meu stotinama onih koji su se oeali o nju - bukvalno oeali tako da je osetila njihov dodir - bio pripadnik Druge zadubine? Koji je stranac bio onaj koji ne bi mogao postupiti drukije do da je smesta uniti zbog njenog kanjivog saznanja - njenog jedinstvenog saznanja - saznanja gde se nalazi Druga zadubina? Presee je grmljavina nekog glasa koji sledi krik u njenom grlu pretvarajui ga u bezglasni rez. "Gospoice", razdraeno upita, "treba li vam maina ili tek tako stojite?" Po prvi put shvati da stoji pred mainom za karte. Stavite krupnu novanicu u prorez, iza kog iezne. Pritisnete dugme ispod vaeg odredita, a karta i taan kusur istovremeno ispadnu, kako to odredi nepogreivi elektronski ureaj. Bilo je to to neto obino i nema razloga da neko pred mainom stoji pet minuta. Arkadija zavue dve stotine kredita u prorez i iznenada postade svesna natpisa "Trantor." Trantor, mrtva prestonica mrtvog Carstva, planeta na kojoj se rodila. Pritisnu dugme kao u snu. Nita se ne desi, osim to zatrepterie crvene brojke 172,18 - 172,18 - 172,18 Toliki je iznos nedostajao. Jo dve stotine kredita. Karta bee izbljuvana prema njoj. Kad je se dotae, ona se otkide, a za njom se iskotrlja sitnina. Zgrabila ju je i potrala. Oseala je da je ovek iza nje sasvim blizu, nestrpljiv da se to pre dokopa maine, no ona se, bez obaziranja, izmigolji pred njim. A nije imala gde da pobegne. Svi su joj bili neprijatelji. Ne shvatajui to, posmatrala je gigantske svetlee natpise u vazduhu: Stefani, Anakreon, Fermus... Bee tu ak i jedan natpis Terminus; udela je za njim, ali se ne usudi... Za beznaajan iznos mogla je iznajmiti najavljiva koji bi mogla namestiti na koje god odredite bude poelela, staviti ga u tanu tako da ga samo ona uje na petnaest minuta pre poletanja. Ali takve naprave su samo za one ljude koji su bezbedni, koji mogu zastati da se prisete. Pokuavajui da istovremeno gleda na dve strane naletela je pravo u neiji meki trbuh. Osetila je iznenaeni izdisaj, jeanje, a zatim kako joj se na ruku sputa jedna aka. Oajniki se koprcala, ali nije imala vie daha do da tiho u dibini grla zamaue. ovek je vrsto drao i ekao. Polako joj ue u iu pogleda i ona uspe da ga osmotri. Bio je prilino punaak i niskog rasta. Kosa mu je bila bela, obilna, zaeljana unatrag kao griva, to je bilo u udnom neskladu sa okruglim crvenim licem koje je na sav glas odavalo seljako poreklo. "ta je?" upita je najzad, mirkajui, sa otvorenom radoznalou. "Izgleda prestraena." "Izvinite", izbezumljeno e Arkadija. "Moram da idem. Oprostite mi." Meutim, ne osvrui se na to, on produi: "Pazi devojice! Ispustie kartu." Izvue je iz njenih belih prstiju koji mu ne pruie otpor, pa je s oiglednim zadovoljstvom pogleda. "Tako sam i mislio", primeti, a onda zaurla kao bik: "Mami-ice-e-e!" Kraj njega se istog trenutka obre neka ena, neto nia, neto okruglastija, neto rumenija. Navila je jedan nemirni sedi uvojak oko prsta i unula ga pod odavno demodirani eir. "Tatice", ukori ga, "zato tako vie meu svetom? Ljudi te gledaju kao da si poblesavio. Misli da si na majuru?" Vedro se osmehnu Arkadiji koja nije reagovala: "Ponaa se kao medved." Zatim otro nastavi: "Tatice, pusti devojicu. ta to radi?" Tatica, meutim, samo mahnu kartom prema njoj: "Pogle, i ona ide na Trantor!! Mamiino lice se smesta ozari. "Jesi li s Trantora? Pusti joj ruku, Tatice." Poloila je prepunjeni kofer na stranu i blagim ali nepopustljivim pritiskom naterala Arkadiju da sedne na njega. "Sedi i odmori noice. Do broda ima jo itav sat, a na klupama spavaju badavadije. Sa Trantora si?" Poputajui, Arkadija duboko uzdahnu i promuklo odvrati: "Tamo sam roena." Mamica radosno pljesnu rukama. "Ovde smo ve mesec dana i do sada nikako da sretnemo nekog od naih. Ba je ovo fino. Tvoji roditelji..." Ona upitno pogled oko sebe. "Nisam s roditeljima", oprezno e Arkadija. "Sasvim si sama? Tako mala devojica?" U Mamici su se meali zgraanje i simpatija. "Kako to?" "Mamice", Tatica je povue za ruku, "pusti me da ti neto kaem. Neto nije u redu. Mislim da je uplaena." Iako je oigledno nameravao da apue, njegov glas je sasvim jasno dopirao do Arkadije. "Trala je - posmatrao sam je - a uopte nije gledala kuda ide. Pre nego to sam uspeo da joj se uklonim s puta naletela je na mene. Zna ta? Mislim da je u nekoj nevolji." "Zavei onda, Tatice. Na tebe bi svako naleteo." Pridruila se Arkadiji na koferu koji izmodeno zakripa pod dodatnim teretom, a onda obgrli drhtavo devojicino rame. "Bei od nekog, zlato? Ne boj se da mi kae. Pomoi u ti." Arkadija pogleda u blage sive enine oi i oseti da joj usne podrhtavaju. Deo mozga joj je govorio da su ovo ljudi sa Trantora sa kojima bi mogla da

poe; koji bi joj pomogli da se zadri na planeti sve dok ne odlui ta e dalje, gde posle da ide. A drugi deo mozga, mnogo glasniji, sa nekom zbrkanom nerazgovetnou kazivao joj je da ne pamti svoju majku; da je smrtno umorna od borbe sa univerzumom; da jedino eli da se sklupa, a da oko nje budu neke jake i nene ruke; da bi da joj je iva majka mogla... mogla... Po prvi put te noi ona zaplaka, zaplaka se kao beba i bee zbog toga srena; istezala je staromodnu haljinu i potpuno joj ovlaila porub, dok su je meke ruke obgrlile i blagom akom milovale uvojke. Tatica je bespomono stajao posmatrajui ih, nespretno traei maramicu koja mu, kad je izvadi, bee istrgnuta iz ruke. Upozoravajui ga da uti, Mamica ga prostreli pogledom. Oko ove male grupice gomile su kuljale sa istinskom ravnodunou nepovezanih gomila kakve su svugde. Bili su u stvari sami. Najzad suze prestadoe da cure, a Arkadija se slabo osmehnu dok je pozajmljenom maramicom brisala crvene oi: "Bez veze", proapta, "ja..." "Psst! Psst! Ne govori, usplahireno e Mamica, "samo sedi i malo se odmori. Povrati dah. Onda e nam rei ta ne valja, pa emo to, videe, popraviti i sve e biti dobro." Arkadija prikupi ostatke prisebnosti. Nije mogla da im kae istinu. Nikome nije mogla da kae istinu... A bila je suvie umorna da bi mogla smisliti neku dobru la. "Ve mi je bolje", proapta. "Dobro", ree Mamica. "Kai nam sada u kakvoj si nevolji. Nisi napravila neko zlo? Naravno, pomoi emo ti ma ta da si uradila, ali reci nam istinu." "Sve emo uiniti za prijatelja s Trantora", irokogrudo dodade Tatica, "a, Mamice?" "Zavei, Tatice", dobi nezlobiv odgovor. Arkadija je kopala po tani; bar ona joj je preostala, uprskos onom brzom presvlaenju na koje je bila prisiljena u odajama Gospoe Kalije. Pronala je ono to je traila i pruila Mamici. "To su moje isprave", snebivala se. Bio je to sjajan sintetiki pergament koji joj je na dan dolaska izdao ambasador Zadubine, a potpisao nadleni kalganski inovnik. Bio je velik, kitnjast i impresivan. Mamica ga bespomono pogleda i prui Tatici, koji poe da ita njegovu sadrinu vano krivei usta "Ti si iz Zadubine?" upita je on. "Da. Meutim, roena sam na Trantoru. Vidite, tu pie..." "A-ha! Izgleda mi u redu. Zove se Arkadija, a? To je lepo trantorsko ime. Ali gde ti je ika? ovde pie da si dola zajedno s tvojim ikom Homirom Manom." "Uhapen je", sumorno e Arkadija. "Uhapen..." oboje rekoe uglas. "Zato?" upita Mamica. "Je l' neto uradio?" Odmahnula je glavom. "Ne znam. Doli smo u obinu posetu. ika Homir je imao neka posla sa Gospodarom Stetinom, ali... ." Nije morala da se trudi da odglumi jezu. Bila je prava. Na Taticu ovo ostavi utisak. "Sa Gospodarom Stetinom? H-mm. Tvoj ika mora da je neki vaan ovek." "Ne znam o emu se radilo, ali Gospodar Stetin je hteo da ja ostanem..." Prisetila se poslednjih rei koje joj je odglumila Gospoa Kalija. Kako je znala da Kalija nije bila strunjak, pria je mogla da proe i po drugi put. Zastala je, a Mamica se zainteresova: "A zato ba ti?" "Nisam sigurna. eleo... eleo je da veera sa mnom nasamo, a ja sam mu rekla ne - zato to sam htela da i ika Homir poe. udno me je pogledao i stalno me drao za rame." Tatiina usta se malko otvorie, dok mamica napreac pocrvene i razjari se: "Koliko ti je godina, Arkadija?" "Skoro etrnaest i po." Mamica umno uzdhnu i ree: "I takve putaju da ive. I psi na ulicama su bolji. Ti, zlato, bei od njega?" Arkadija potvrdi glavom. "Tatice, idi odmah do obavetenja i vidi kad se tano postavlja brod za Trantor. Pouri!" Tatica napravi jedan korak, pa zastade. Iznad glave se s metalnim prizvukom prolomi snaan glas i pet hiljada pari oiju zaprepaeno pogleda uvis. "Ljudi i ene", ree s otrinom, "vri se pretres aerodroma da bi se pronaao opasan begunac. Aerodrom je opkoljen. Niko ne moe da ue ni da izie. Meutim, pretres e se veoma brzo obaviti, a za to vreme nijedan broj nee pristati niti poleteti, niko od vas nee propustiti svoj brod. Bie sputena mrea. Niko od vas ne sme da napusti svoj kvadrat dok ne bude uklonjena mrea, u protivnom biemo primorani da upotrebimo neuronske bieve." U toku minuta ili neto manje, dok je glas odzvanjao velikom kupolom ekaonice svemirske luke, Arkadija nije bila u stanju da se pomeri ak i da su se sva zla Galaksije sakupila u jednu loptu i bacila na nju. Ovaj pretres je mogao jedino znaiti da je trae. Tu ideju nije trebalo ak ni formulisati kao kakvu preciznu misao. Ali zato... Kalija je izmajstorisala njeno bekstvo. A Kalija je iz Druge zadubine. emu onda potraga? Moda Kalija nije uspela? Zar moe Kalija da ne uspe? Ili je ovo deo plana, ije su joj pojedinosti nepoznate? U trenutku kolebljivosti poelela je da skoi i vikne da se predaje, da e poi sa njima... da e... No Mamiina aka se nae na njenom runom zglobu: "Brzo! Brzo! Idemo u toalet pre nego to ponu." Arkadija nije shvatala. Sva obnevidela, krenu. Probijale su se kroz gomilu sleenu u zateenim grupicama, dok je glas jo grmeo poslednje rei. Mrea se sada sputala, a Tatica je to otvorenih usta posmatrao. uo je i itao o njoj, ali je nikada nije video u stvarnosti. Svetlucala je u vazduhu, bio je to zapravo samo niz izukrtanih uskih zranih snopova koji su obasjali vazduh bezopasnom mreom bletave svetlosti. Uvek bi tako uredili da se polagano sputa odozgo, kako bi izgledalo kao da pada neka mrea, to je izazvalo sve one strane psihike implikacije uhvaenosti u zamku. Sada se nalazila u visini struka, a u svakom pravcu izmeu svetlosnih linija bilo je po deset stopa. Stojei na svojoj stotini kvadratnih stopa, Tatica ustanovi da je sam, dok su se u susednim kvadratima gurali. Oseao se upadljivo usamljenim, ali je znao da bi pomeranje ka veoj anonimnosti neke grupe znailo prelazak preko jedne od svetlosnih linija, podizanje uzbune i sputanje neuronskog bia. ekao je. Preko glava jezivo prestraene, onemele mase, koja je ekala, mogao je u daljini nazreti pomeranje reda policajaca koji su osvetljeni kvadrat po kvadrat eljali veliku povrinu ekaonice. Prolo je dosta vremena dok najzad jedna uniforma ne zakorai u njegov kvadrat, briljivo beleei njegove koordinate u slubenu belenicu. "Isprave!" Tatica ih prui i one bejahu struno pregledane. "Vi ste Prim Palver, sa Trantora; na Kalganu ste boravili mesec dana, na povratku za Trantor. Odgovorite sa da ili ne." "Da, da." "Kojim poslom ste bili na Kalganu?" "Ja sam trgovaki predstavnik nae poljoprivredne kooperative. Pregovarao sam sa strunjacima Odeljenja za poljoprivredu Kalgana." "Hm-m-m! Vaa ena je s vama? Gde je? Pominje se u vaim ispravama. "Molim vas. ena mi je u..." On pokaza rukom. "Hanto", riknu odjednom policajac. Pridrui mu se jo jedna uniforma. Prvi suvo primeti: "Jo jedna enska u klozetu, o Galaksijo. Tamo mora da vrvi. Zapii njeno ime." "Je l' jo neko s vama?" "Moja neaka."

"Ne spominje se u ispravama." "Dola je posebno." "Gde je? Ne treba, znam, Hanto, zapii i neakino ime. Kako se zove? Pii - Arkadija Palver. Ostanite tu, Palveru. Pobrinuemo se za enske pre nego to odemo." Tatica je beskonano ekao. A onda mnogo, mnogo docnije do njega domarira Mamica odluno vodei za ruku Arkadiju, dok su ih dva policajca pratila. Uoe u Tatiin kvadrat i upitae: "Je li ova matora daftara vaa ena?" "Da, gospodine", pomirljivo e Tatica. "Onda joj bolje recite da e nagrabusiti ako bude govorila kao to razgovara sa policijom Prvog graanina." Policajac jarosno ispravi ramena. "Da li je ovo vaa neaka?" "Da, gospodine." "Hou njene papire." Gledajui pravo u lice svog mua, Mamica neprimetno ali nita manje odluno, odmahnu glavom. Posle kraeg utanja Tatica primeti s bledim smekom: "Mislim da to ne mogu initi." Posle kraeg utanja Tatica primeti s bledim smekom: "Mislim da to ne mogu uiniti." "Kako ne moe?" Policajac isprui ogrubeli dlan. "Daj!" "Diplomatski imunitet", poluglasno primeti Tatica. "ta kae?" "Rekao sam da sam trgovinski predstavnik nae poljoprivredne kooperative. Kod kalganske vlade sam akreditovan kao zvanini inostrani predstavnik, a moje isprave to jasno potvruju. Pokazao sam vam ih i ne elim da me vie uznemiravaju." Policajac na trenutak bee zbunjen: "Moram da vidim vae isprave. Takvo je nareenje." "Odlazi", naglo upade Mamica. "Kad nam bude potreban poslaemo po tebe, ti... bitango." Policajeve oi zamurie. "Pazi na njih, Hanto. Idem po porunika." "Da svemir da da slomije nogu", povika za njim Mamica. Neko se nasmeja, a onda naglo prigui smeh. Pretres se bliio kraju. Gomila je postajala opasno nemirna. Proteklo je etrdeset i pet minuta otkako je mrea poela da pada, a to je isuvie dugo vreme da bi se mogao postii najbolji efekat. Porunik Dirid je stoga sebi uurbano krio put ka zgusnutom sreditu gomile. "Je li ovo ta devojica", umorno upita. Pogledao je u nju, oigledno je odgovarala opisu. Sve ovo zbog jednog deteta. "Molim vas njene isprave." "Ve sam objasnio..."zapoe Tatica. "Poznato mi je ta ste objasnili i ao mi je", odvrati porunik, "ali dobio sam nareenje i tu ne mogu nita. Ako elite, kasnije moete uloiti protest. U meuvremenu, ako ustreba, moram upotrebiti i silu." Tajac. Porunik je strpljivo ekao. Tatica promuklo ree: "Daj mi isprave Arkadija." Arkadija panino odmahnu glavom, ali Tatica klimnu: "Ne boj se. Daj ih meni." Ona bespomono isprui ruku i dozvoli da dokumenti preu u drugu ruku. Tatica ih nespretno rastvori, paljivo pregleda, a zatim urui. I porunik ih je briljivo zagledao. Pogled mu se u jednom dugom trenutku zadra na Arkadija, a onda otrim pucketanjem sklopi knjiicu. "Sve je u redu", ree. "U redu je, momci." Otiao je, jedva da je proteklo dva minuta kad ieznu mrea, a glas odozgo oglasi povratak na normalno stanje. Zaori se graja napreac olakane gomile. "Kako ste... kako..." upita Arkadija. "Psst! Ni rei", ree Tatica. "Bolje da krenemo na brod. Uskoro e biti postavljen." Nalazili su se na brodu. Imali su privatnu kabinu i zaseban sto u trpezariji. Od Kalgana su ih razdvajale dve svetlosne godine, pa se smirena Arkadija najzad odvai do ponovo pokrene to pitanje. "Ali gospodine Palvere, oni su mene traili i mora biti da su imali moj opis sa svim pojedinostima. Zato me je pustio?" Tatica se ozareno smeio nad svojim peenjem. "Pa, Arkadija, dete, to je bilo lako. Kad ima posla sa zastupnicima, nakupcima i konkurentskim kooperativama, naui neke trikove. Imao sam na raspolaganju dvadeset i vie godina da ih nauim. Vidi, dete, kad je porunik otvorio tvoje isprave, unutra je naao ispresavijanu novanicu od pet stotina kredita. Prosto, zar ne?" "Vratiu vam... asna re, imam puno para." "Pa", Tatiino lice zbunjeno se smeilo dok je odbijao novac. "Za zemljakinju..." Arkadija die ruke. "A ta bi bilo da je uzeo novac, a ipak me prijavio, uz to me optuivi i za podmiivanje?" "Da se odrekne pet stotina kredita? Dete, bolje poznajem ljude od tebe." No, Arkadija je znala da ne poznaje ljude bolje. Ne ove ljude. Te veeri u postelji paljivo razmisli i postade sigurna da nikakav mito ne bi spreio policijskog porunika da je uhvati, osim ako to nije bilo planirano. Nisu eleli da je uhvate, a ipak su se pravili kao da to rade. Zato? Da bi bili sigurni da e otii? I to na Trantor? Da li je prostoduni par meka srca sa kojim je sada samo orue u rukama Druge zadubine, bespomoan koliko i ona? Mora biti da jeste! A da li je? Sve je bilo uzaludno. Kako bi se mogla izboriti protiv njih? Ma ta da uini, moe se desiti da je to upravo ono to su ti strani svemonici eleli da uine. Ipak, mora ih nadmudriti. Mora! Mora! Mora!

16. POETAK RATA

Iz razloga nepoznatih pripadnicima Galaksije iz razdoblja koje se pretresa, meugalaktiko standardno vreme definie svoju osnovnu jedinicu sekund - kao vreme za koje svetlost prevali 299.776 kilometara. Proizvoljno je uzeto da 86.400 sekundi ini jedan meugalaktiki standardni dan, a 365 takvih dana jednu meugalaktiku standardnu godinu. Zbog ega 299.776?... ili 86.400?... ili 365? Zbog tradicije, nedokazano tvrde istoriari. Zbog izvesnih raznorodnih tajanstvenih numerikih odnosa, kau, pak, mistiari, sledbenici kultova, numerolozi, metafiziari. Zbog toga to je praiskonska rodna planeta oveanstva imala izvesna prirodna vremena rotacije i revolucije iz kojih su se ovakvi odnosi mogli izvesti, kae nekolicina. Niko doista nije znao. Pa ipak, datum kada se zadubinska krstarica Hober Melou srela sa kalganskom eskadrilom koju je predvideo Neustraivi i bila razneta eksplozijom, poto je odbila da dozvoli da se u njoj izvri pretres, taj datum je bio 185.11.692. godine g. e. Bio je znai, 185. dan 11.692. godine galaktike ere, koja je zapoinjala stupanjem na presto prvog cara iz tradiconalne dinastije Kambl. Bio je to i 185. dan 419 godine A. S. od roenja Seldona, ili 185. dan 348. g. z. e. - od osnivanja Zadubine. Na Kalganu je to bio 185. dan 56. godine P. G. - otkako je Mazgov uveo ustanovu Prvog graanina. Naravno da je u svakom od ovih sluajeva, a radi lakeg snalaenja, godina tako ureena da sadri isti broj dana bez obzira na to koga je dana zapravo dotina era zapoela. tavie, na svim onim milionima svetova u Galaksiji postojali su milioni lokalnih vremena, zasnovanih na kretanjima njihovih nebeskih suseda. Meutim, ma ta da odaberete: 185. dan 11692, -419,-348, ili 56. godine - ili neto drugo - bio je to dan koji su istoriari kasnije navodili kada bi govorili o poetku Stetinovog rata. Dr Darelu, meutim, on nije bio nita od toga. Za njega je to prosto i sasvim odreeno bio trideset i drugi dan od Arkadijinog odlaska sa Terminusa. Nije svakom bilo vidno koliko je Darela stajao to to je tih dana sauvao prisebnost. No, Elvet Semik je mislio da moe da nasluti. Bio je star ovek i imao je obiaj da kae da su mu opne nervnih elija toliko zakreile da su mu duhovni procesi postali krti i nespretni. Izmamljivao je i gotovo pozdravljao sveopte potcenjivanje svojih opalih sposobnosti na taj nain to bi ih prvi ismevao. Ali mada mu je pogled bio zamuen, nije bio nita manje otar; a ako mu mozak vie nije bio hitar, nije bio nita manje iskusan i mudar. Samo je iskrivio svoje tanke usne i upitao: "A zato neto ne preduzme?" Darelu taj glas bee kao fiziki udarac, od koga se tre. On nabusito upita: "Gde smo stali?" Semik ga je ozbiljno posmatrao. "Bolje preduzmi neto u vezi sa devojicom." Upitno otvorena usta otkrivala su retke ute zube. Darel, meutim, hladno odvrati: "Pitanje je bilo: da li moe da postigne eljeni domet kod Sajms-molfovog rezonatora?" "I odgovorio sam da mogu, a ti nisi sluao..." "Izvini, Elvete. Evo u emu je stvar. Ovo na emu sada radimo moe biti vanije za svakog u Galaksiji nego to je pitanje da li je Arkadija iva i zdrava. Ili bar za svakog, osim za Arkadiju i mene, a ja sam spreman da se pridruim veini. Koliki e biti taj rezonator?" Semik je izgledao neodluan. "Ne znam. Nai e ga negde u katalozima." "Priblina veliina. Tona? Pola kilograma? Dugaak kao greda?" "A mislio sam da trai tane mere. To je mala dida." Pokaza zglavak palca. "Otprilike ovoliki." "Odlino, a moe li napraviti ovako neto?" Brzo je skicirao neto u belenici na krilu, a zatim to dodao starom fiziaru koji sumnjiavo zakilji, pa se nasmeja. "Zna, mozak zakrei kad omatori ovako kao ja. ta hoe da napravi?" Darel je oklevao. Na trenutak je oajniki poeleo poznavanje fizike zatvoreno u mozgu drugog oveka, zato jer tada ne bi mogao da svoje misli izraava reima. Ali takva elja bila je uzaludna i on poe da objanjava. Semik je odmahivao glavom. "Bie tu potrebni hiper-releji. Jedino oni mogu dovoljno brzo funkcionisati. Grdno mnogo releja." "Ali se ovo moe napraviti?" "Naravno." "Moe li da nabavi delove? Ovaj, a da ne prouzrokuje govorkanja? U okviru tvog redovnog posla?" Semik odie gornju usnu: "Mogu li da nabavim pedeset hiper-releja? Toliko ne bih upotrebio itavog ivota." "Sad radimo na vojnom projektu. Zar ne moe smisliti neto neduno, za ta bi ti bili neophodni. Novaca imamo." "Hm, hm. Moda u neto smisliti." "U kojoj najmanjoj veliini moe napraviti ceo ureaj?" "Hiper-releji mogu biti u mikro-veliini... provodnici... cevi... Svemira mu, pa tu ima nekoliko stotina kola." "Znam. Koliki e biti?" Semik pokaza rukama. "Preveliki", odvrati Darel. "Moram ga obesiti o pojas." Polako je guvao skicu u tvrdu lopticu. Kad postade uto tvrdo zrnce spusti je u pepeljaru i ona nestade u malom belom plamenu molekularnog raspadanja. "Ko ti je na vratima?" upita. Semik se nae preko stola kako bi pogledao u mali mleni ekran iznad ulaznog signala. "Mladi Antor. Sa njim je jo neko." Darel odmae stolicu: "Semie, o ovome jo ni rei ostalima. Ukoliko oni saznaju, to bi mu saznanje donelo smrt, a dovoljno je to se dva ivota rizikuju." Pelej Antor je izgledao kao neki pulsirajui vrtlog aktivnosti u radnoj sobi Semika, koja je kao da je nekako imala isto onoliko godina koliko i njen stanar. U lenjom vazduhu tihe sobe, iroki letnji rukavi Antorove tunike kao da su jo vijorili od spoljnjih povetaraca. "Dr Darele, dr Semik - ovo je Orum Dirid." Doljak bee visok. Dugaki pravi nos davao je njegovom mravom licu mrzvoljan izgled. Dr Darel prui ruku. Antor se malo osmehnu. "Policijski porunik Dirid", znaajno dopuni on, "s Kalgana." Darel otro pogleda mladia. "Policijski porunik Dirid. S Kalgana", ponovi on rastavljajui rei. "I ti ga ovamo dovodi? Zato?" "Zato to je na Kalganu on poslednji video vau ker. Stanite, ovee." Antorov likujui izraz naglo se pretvori u zabrinutost i on stade izmeu dva oveka, silovito se nosei sa Darelom. Polagano i ne ba neno prisili starijeg oveka da ponovo sedne. "ta to pokuavate?" Antor skloni smei uvojak s ela, nemarno sede na sto i zamiljeno zaklati nogom. "Mislio sam da vam donosim dobru vest." Darel se neposredno obrati policajcu: "ta je znailo ono kad je rekao da ste vi poslednji videli moju ker? Da li je moja ker mrtva? Molim vas da mi bez uvijanja kaete." Lice mu preblede od strepnje. Bezizrazno, porunik Dirid odvrati: To poslednji na Kalganu bila je fraza. Ona vie nije na Kalganu. Vie od toga ne znam." "Dozvolite mi da razjasnim", upade Antor. "Doktore, izvinjavam se ako sam preterao s dramskim efektima. Toliko se neljudski drite u vezi s ovim, da zaboravljam da imate oseanja. Pre svega, porunik Dirid je jedan od naih. Rodio se na Kalganu, ali mu je otac bio iz Zadubine; sluba pod Mazgovom odvela ga je na tu planetu. Odgovaram za porunikovu lojalnost prema Zadubini. S njim sam u vezi od onog dana kad smo prestali da od Mana primamo dnevne izvetaje..."

"Zato", ljutito ga prekide Darel. "Mislio sam da je odlueno da po tom pitanju nita ne preduzimamo. Izlagao si opasnosti njihove i nae ivote." "Zato to sam ja u ovoj igri due", dobi isto toliko ljutit odgovor. "Zato to na Kalganu poznajem neke veze za koje uopte niste znali. Zato to delam na osnovu jednog dubljeg saznanja, razumete?" "Mislim da si potpuno lud." "Hoete li me sasluati?" Tajac. Darel obori pogled. Antorove usne iskrivi neki poluosmeh. "U redu, doktore. Dajte mi nekoliko minuta. Ispriaj mu, Dirid." "Koliko ja znam, dr Darele", nausiljeno e Dirid, "vaa ker je na Trantoru. U istonoj svemirskoj luci je, bar, imala kartu za Trantor. Bila je sa trgovinskim predstavnikom s te planete, koji je tvrdio da mu je neaka. Vaa ker kao da ima neku udnu zbirku roaka, doktore. To je bio drugi ika koga je stekla u vremenu od dve nedelje. Trantorac je ak pokuao da me podmiti; verovatno sada misli da su se zahvaljujui tome izvukli." Podrugljivo se nasmei na tu pomisao. "Kako je izgledala?" "Zdrava i itava, koliko sam zapazio. Uplaena. To joj se ne udim. Celo odeljenje se dalo u poteru za njom. Jo uvek ne znam zbog ega." Darel kao da prvi put posle nekoliko minuta udahnu. Bio je svestan drhtanja svojih ruku i s mukom pokua da ga obuzda. "Znai, dobro je. Ko je taj trgovinski predstavnik? Vratite se na njega. Kakvu ulogu on u tome igra?" "Ne znam. Znate li neto o Trantoru?" "Nekada sam tamo iveo." "Sada je to poljoprivredni svet. Uglavnom izvozi stonu hranu i itarice. Veoma kvalitetne! Prodaje ih irom Galaksije. Na planeti postoje jedno ili dva tuceta poljoprivrednih kooperativa, a svaka od njih ima predstavnika u inostranstvu. To su prevejanci... Istorija tog tipa mi je poznata. Dolazio je i ranije na Kalgan, obino sa enom. Savreno je poten. Savreno bezopasan." "Mmm. Doktore, Arkadija je roena na Trantoru", upita Antor. "Vidite kako se slae. elela je da se izgubi - brzo i daleko - a Trantor se sam nametnuo. Ne mislite?" "Zato se nije vratila ovamo", upita Darel. "Moda su je progonili, pa je mislila da mora opet zavaravati trag?" Dr Darel se ne usudi da postavi jo neko pitanje. Neka je onda, neka bude bezbedna na Trantoru, onoliko bezbedna koliko to ovek moe biti bilo gde u ovoj mranoj i uasnoj Galaksiji. Dotetura se do vrata, oseti lak Antorov dodir na rukavu, zastade, ali se ne osvrnu. "Nemate, nadam se, nita protiv ako i ja s vama krenem kui, doktore?" "Samo izvoli", mahinalno odgovori. Do veeri spoljanji delovi dr. Darelove linosti, oni koji su dolazili u neposrednu vezu s ljudima, ponovo ovrsnue. Odbio je, veeru, vrativi se, umesto toga, s grozniavom upornou, prodiranju u vie nego sloene proraune encefalografske analize. Bila je ve maltene prola pono kada je ponovo uao u dnevnu sobu. U njoj se jo nalazio Pelej Antor, koji se igrao sa upravljaem videa. Koraci ga nagnae da baci pogled preko ramena. "Hvala! Jo ne spavate? Sate sam proveo pored video aparata pokuavajui da naem neto drugo osim vesti. Izgleda da je Hober Melou izgubio kurs i da od onda nije bilo vesti s njega?" "Zaista? ta sumnjaju?" "ta mislite? Neku kalgansku podvalu! Ima vesti da su kalganski brodovi vieni u svemirskom sektoru odakle se poslednji put javio Hober Melou." Darel slee ramenima, a Antor neodluno protrlja elo. "Ovaj, doktore, zato ne odete na Trantor?" "A zato?" "Zato to nam ovde niste od koristi. Niste pri sebi. Ne moete ni biti. A ako biste otili na Trantor, mogli biste obaviti i jedan zadatak. Tamo je stara Carska biblioteka u kojoj su potpuni snimci zapisnika Seldonovog komiteta..." "Ne! Biblioteka je prekopana, a to nikom nije pomoglo." "Jednom je pomogla Eblingu Mizu." "Otkud zna? Da, rekao je da je naao Drugu zadubinu i moja majka ga je pet sekundi docnije ubila, jer je to bio jedini nain da ga sprei da nerazborito otkrije Mazgovu njeno mesto. Ali tim postupkom ona je, shvata, istovremeno onemoguila da se sazna da li je Miz zaista znao gde se nalazi. Najzad, niko drugi nikada nije bio u stanju da doe do istine na osnovu tih zapisnika." "Podseam vas da je um Mazgova davao pokretaku silu za rad Eblinga Miza." "I to mi je poznato, ali je iz istog razloga Mizov duh bio u nenormalnom stanju. Znamo li mi, ti i ja, bilo ta o odlikama mozga koji se nalazi pod emocionalnom kontrolom nekog drugog oveka, o njegovim sposobnostima i manama? Uostalom, neu da idem na Trantor." Antor se namrti. "Zato se estite? Samo sam predloio... svemira mi, ne razumem vas. Izgledate deset godina stariji. Oigledno vam je uasno teko. Ovde niste od koristi. Da sam ja na vaem mestu, otiao bih po devojicu." "Ba tako! I ja to elim da uradim. A upravo zato to neu uiniti. Sluaj me, Antore, i pokuaj da shvati. Igra se - obojica se igramo s neim to potpuno prevazilazi nae borilake moi. To ti je jasno kad hladno razmisli, ako to moe, ma ta ti mislio u asovima zanesenosti. Pedeset godina znamo da je Druga zadubina pravi potomak i uenik seldonovske matematike. A to znai, i to zna, da se u Galaksiji ne zbiva nita to ne bi u njihovim proraunima imalo neku ulogu. Za nas je itav ivot niz sluajnosti koje doekujemo improvizacijama. Za njih itav ivot ima svrhu i mora se doekati prethodnim proraunima. No, imaju i oni slabost. Njihova delatnost je statistika, a sama je masovna akcija oveanstva stvarno neumitna. A kakvu ja, kao pojedinac, igram ulogu u predvienom kretanju istorije, to ne znam. Mogue je da nemam neku odreenu ulogu, poto Plan preputa pojedince nepredodreenosti i slobodnoj volji. Ali ja sam vaan i moda su oni - zna, oni - bar proraunali moju verovatnu reakciju. Zato nemam poverenja u sopstvene impulse, elje i verovatne reakcije. Radije u pred njih izii sa naverovatnom reakcijom. Ostau ovde, uprkos injenici to oajniki elim da krenem. Ne! Zato to oajniki elim da krenem." Mladi se kiselo nasmei. "Ne poznajete vi toliko va mozak koliko ga oni mogu poznavati. Pretpostavite da znajui vas oni mogu raunati na ono to vi smatrate, samo smatrate da je neverovatan postupak, prosto zbog toga to unapred znaju kojim pravcem e se kretati vae rasuivanje." "U tom sluaju, nema izlaza. Jer ako sledim nain rasuivanja kakav si upravo opisao, pa odem na Trantor, moda su i to predvideli. To je beskonaan krug nad-nad-nad-nadmudrivanja. Bilo koji pravac da odaberem, jedino mogu da krenem ili ostanem. Sloeni in odmamljivanja moje keri preko polovine Galaksije ne moe imati svrhu da me zadri gde sam, jer bih ja sasvim sigurno tu ostao i da nita nisu preduzeli. Jedino je moglo da ima svrhu da me pokrene, a zato u ostati. Osim toga, Antore, ne duva svakom oveku Druga zadubina za vrat; nisu sva zbivanja plod njihovog pomeranja marioneta. Moda nemaju nikakve veze sa Arkadijinim odlaskom, pa e ona moda na Trantoru biti bezbedna, dok smo svi mi ostali mrtvaci." "Ne, tu ste na pogrenom putu", otro primeti Antor. "Ima li neko drugo tumaenje?" "Imam, ako biste me sasluali." "Oh, samo napred. Strpljenje mi ne nedostaje." "Pa... koliko poznajete svoju roenu ker?"

"Koliko svaki pojedinac poznaje nekog drugog? Moje poznavanje je oigledno nedovoljno." "Ako se tako posmatra ista je stvar i s mojim poznavanjem, ak i vie - izuzev to sam je ja gledao nepristrasno. Prvo - ona je zagriena mala romantiarka, jedine intelektualca iz kue od slonovae, odrasla u nestvarnom svetu pustolovina sa video-ekrana i mikro-knjiga. ivi u nastranoj fantastinoj tvorevini o pijunai i spletkama koju je sama izgradila. Drugo - inteligentna je; u svakom sluaju, dovoljno da nas nadmudri. Paljivo je isplanirala da prislukuje prvi sastanak i u tome uspela. Tree - gaji nezdravi kult junatva svoje babe, vae majke, koja je potukla Mazgova. Mislite da sam do sada bio u pravu? U redu. Za razliku od vas primio sam potpuni izvetaj od porunika Dirida, a povrh toga, i moji izvori obavetenja na Kalganu prilino su iscrpni. Svi se ti izvori slau. Na primer, znamo da na sastanku sa Gospodarom Kalgana Homiru Manu nije bila data dozvola za ulazak u palatu Mazgova, a da je ta odluka napreac povuena poto je Arkadija razgovarala sa Gospoom Kalijom, odlinom prijateljicom Prvog graanina." "A kako ti sve ovo zna", prekide ga Darel. "Pre svega, Dirid je u toku policijske akcije traganja za Arkadijom razgovarao sa Manom. Prirodno, imamo potpunu kopiju pitanja i odgovara. A uzmite i samu Gospou Kaliju. Govorka se da je Stetin izgubio interesovanje za nju, ali injenice tu glasinu ne podupiru. Ne samo to je u stanju da pretvori Gospodarevo odbijanje dato Manu u pristanak, nego ak moe da otvoreno organizuje Arkadijin beg. Pa, tuce vojnika oko Stetinovog zdanja posvedoilo je da su njih dve viene zajedno te poslednje veeri. Ipak, ostaje nekanjena. I to uprkos injenici da se za Arkadijom traga sa na izgled najveom revnou." "ta onda zakljuuje iz ove poplave protivrenosti?" "Da je Arkadijin beg bio nametan." "Kao to sam i ja rekao." "Uz jednu dopunu. Da je Arkadija morala znati da je nameten; da je Arkadija, ta bistra mala devojica koja svugde vidi zavere, prozrela i ovu i da je rasuivala na va nain. eleli su da se vrati u Zadubinu i zato je umesto da doe ovamo otila na Trantor. A zato na Trantor?" "Da, zato?" "Zato to je tamo utekla njena oboavana baka Bejta kad je ona beala. Svesno ili nesvesno, Arkadija je nju oponaala. Zbog toga se i pitam nije li i Arkadija beala od istog neprijatelja?" "Od Mazgova?", s utivim sarkazmom upita Darel. "Naravno, ne od njega. Hteo sam da kaem - od neprijatelja iji mentalitet nije mogla da savlada. Beala je od Druge zadubine, ili od nekog ko je pod njenim uticajem a nalazi se na Kalganu." "O kakvom to uticaju govori?" "Zar oekujete da je Kalgan imun od te sveprisutne opasnosti? Obojica smo nekako zakljuili da je Arkadijino bekstvo nameteno. Tano? Tragali su za njom i nali je, a onda namerno dozvolili da je Dirid pusti. Dirid, razumete? Kako je to mogue? Zato to je na ovek. Ali kako su to znali? Da li su raunali na to da je izdajnik? A doktore?" "Sad kae da su iskreno eleli da je uhvate. Otvoreno govorei malo me zamara. Zavri priu, spava mi se." "Moja pria e brzo biti gotova." Iz unutranjeg depa Antor izvue snopi foto-snimaka. Bila su to poznata krivudanja encefalografa. "Modani talasi Dirida, snimljeno po njegovom dolasku", nemarno ree Antor. Bili su sasvim itljivi Darelovom golom oku, a kad ih je pregledao lice mu posive: "Kontroliu ga." "Tano. Dozvolio je da Arkadija pobegne ne zato to je bio na ovek, ve ovek Druge zadubine." "ak i poto je saznao da Arkadija ide na Trantor, a ne na Terminus." Antor slee ramenima: "Bio je podeen tako da je pusti. Nije bilo naina da on to izmeni. Vidite, bio je samo orue. Desilo se da je Arkadija sledila najmanje mogui pravac, i da je verovatno bezbedna. Ili e bar biti bezbedna dotle dok Druga zadubina ne izmeni planove, kako bi obuhvatila ovo promenjeno stanje stvari..." Zautao je. Mala signalna svetlost na video-aparatu treperila je. Na Nezavisnoj mrei najavljivala je vane vesti. Darel je takoe primeti i mahinalnim pokretom, steenim dugom navikom, ukljui video. Upali su usred reenice, ali pre nego to je bila zavrena saznadoe da je pronaen Hober Melou, odnosno njegova olupina, a da se po prvi put za gotovo pola veka Zadubina opet nalazi u ratu. Antorova vilica otro se ocrtavala: "U redu, doktore, uli ste ovo. Kalgan je napao, a Kalgan je pod kontrolom Druge zadubine. Hoete li se povesti za svojom keri i krenuti na Trantor?" "Ne. Rizikovau. Ovde." "Dr Darele! Niste razboriti, ni koliko je to vaa ker. Pitam se koliko vam se moe verovati." Jedan trenutak zadra svoj otri pogled na Darelu, a zatim se bez rei udalji. Darel ostade u neizvesnosti i - gotovo - oajanju. Video, na koga niko nije obraao panju, predstavljao je uzrujanu meavinu slike i zvuka koja je nervozno i podrobno opisivala prvi sat rata izmeu Kalgana i Zadubine.

17. RAT
Gradonaelnik Zadubine nepotrebno je zaeljavao proreene pramenove kose koja mu je oiviavala lobanju. "Koliko smo godina protraili", uzdahnu on, "koliko smo prilika propustili. Ne optuujem nikoga, dr Darele, ali zasluujemo poraz." "Ne vidim razloga za nemanje vere u zbivanja, gospodine", spokojno odvrati Darel. "Nemanje vere! Nemanje vere! Tako vam Galaksije, dr Darele, a na emu biste zasnovali neko drukije dranje? Doite ovamo..." Napola je vodio, a napola gurao Darela prema providnom jajolikom predmetu graciozno postavljenom na malo nosee energetsko polje. Na dodir gradonaelnikove ake predmet poe da zrai svetlost iz unutranjosti - bio je to precizan trodimenzionalan model dvostruke galaktike spirale. "utom bojom oznaen je deo svemira pod kontrolom Zadubine, a crvenom onaj pod kontrolom Kalgana." Darel je video jednu grimiznu loptu kako poiva u rairenoj utoj aci, koja je tu loptu obuhvatala sa svih strana, izuzev prema sreditu Galaksije. "Galaktografija je na najvei neprijatelj", ree gradonaelnik. "Nai admirali ne kriju na gotovo beznadean strateki poloaj. Pogledajte. Neprijatelj raspolae unutranjim komunikacionim linijama. Zbijen je, sa podjednakom lakoom nam se moe suprotstaviti na svakoj strani. Moe se boriti sa minimalnom vojskom. Mi smo ratrkani. Prosena razdaljina izmeu nastanjenih sistema u Zadubini gotovo je tri puta vea od razdaljina unutar Kalgana. Otii, na primer, sa Santanija na Lokris za nas predstavlja put od dve hiljade pet stotina parseka, a za njih od samo osam stotina parseka, ako se zadrimo unutar naih dveju teritorija..." "Sve to znam, gospodine", ree Darel. "A ne shvatate da to moe znaiti poraz?" "U ratu postoje i druge stvari, osim rastojanja. Mislim da ne moemo izgubiti. To je sasvim nemogue." "Zato to kaete?" "Na osnovu mog tumaenja Seldonovog plana." "Oh, znai i vi se oslanjate na mistinu pomo Druge zadubine!" Gradonaelnikove usne se iskrivie, a iza lea ake mu pljesnue jedna o drugu. "Ne. Ve samo na pomo neumitnosti - i na hrabrost i upornost." Uprkos ovakvih rei, iza svoje neusiljene samouverenosti, pitao se... ta bi bilo kad bi... Pa... ta ako je Antor bio u pravu da je Kalgan neposredno orue mentalnih volebnika? ta ako su naumili da poraze i unite Zadubinu. Ne! To nije imalo smisla? Pa ipak... Gorko se nasmei. Uvek isto! Uvek to virenje i virkanje kroz neprozirni granit koji je za neprijatelja tako proziran. Galaktografske istine o situaciji, dakako, nisu bile nepoznate ni Stetinu. Gospodar Stetin je stajao pred blizancem galaktikog modela koji su gradonaelnik i Darel posmatrati. Samo to se gradonaelnik mrtio, a Stetin osmehivao. Admiralska uniforma se impozantno blistala na njegovoj krupnoj prilici. Grimizna lenta ordena Reda Mazgova, koji mu je dodelio bivi Prvi graanin, onaj kojeg je est meseci kasnije pomalo nasilno smenio, dijagonalno se pruala preko njegovih grudi od desnog ramena do struka. Srebrna zvezda s dvojnim kometama i maevima sjajila mu se na levom ramenu. Obraao se estorici lanova svog generaltaba, u uniformama neto manje pompeznim od njegove, i svom mravom, sivom ministru predsedniku tamnoj paukovoj mrei izgubljenoj u sjaju. "Mislim da su odluke jasne", ree Stetin. "Moemo da ekamo. Za njih svaki dan odlaganja predstavlja novi udarac moralu. Ukoliko pokuaju da odbrane sve delove svog carstva suvie e se razviti, a onda moemo izvriti napad udarivi istovremeno na dva mesta, ovde i ovde." Pokazao je pravce na galaktikom modelu - dva koplja jasno bele boje probie kroz utu aku iz crvene lopte koju je ta aka drala, odsecajui s obe strane Terminus u zategnutom luku. "Tako emo podeliti njihovu flotu u tri dela, koji se mogu pobediti s malo jedinica. Ukoliko se budu zbili, dobrovoljno e se odrei dve treine svojih dominiona, verovatno time rizikujui i pobunu." Nakon toga nastalu tiinu narui jedino tanak glas ministra predsednika: "Za est meseci Zadubina e postati est puta jaa. Kao to svi znamo njihove rezerve su vee, njihova flota je brojano nadmonija, a iva sila praktino neiscrpna. Moda bi brz napad bio sigurniji." Oigledno je bilo da je njegov glas imao najmanje uticaja u toj sobi. Gospodar Stetin se nasmei i naini jedan neukusan pokret rukom. "est meseci, ili jedna godina, ako bude potrebno, nee nas nita kotati. Ljudi iz Zadubine se ne mogu pripremiti, ideoloki su za to nesposobni. Njihova filosofija je takva da veruju da e ih Druga zadubina izbaviti. Ali ovog puta nee, a?" Ljudi u sobi se s nelagodnou promekoljie. "Mislim da vam nedostaje samopouzdanje", ledeno primeti Stetin. "Treba li da jo jednom navedem izvetaje naih agenata sa teritorije Zadubine ili da ponavljam nalaze gospodina Homira Mana, agenta Zadubine sada u naoj... hm... slubi? Da zakljuimo sastanak, gospodo." Stetin se vrati u svoje line odaje, zadravi na licu ukoeni osmeh. Katkad se pitao o ovom Homiru Manu. udan beskimenjak, koji svakako nije ispunio prvobitna iekivanja. Mada, vrcao je zanimljivim podacima koji su delovali uverljivo - naroito kada bi i Kalija bila prisutna. Jo vie se ozari. I ta debela budala ima svojih korisnih strana. Mogla je, bar, da iz Mana izmami vie nego je on uspevao, a sa manje tekoa. Kako bi bilo da je da Manu? Namrtio se. Kalija. Ona i njena glupa ljubomora. Svemira mu! Da mu je tu ona devojica. Darelova... Zato joj zbog toga nije smrvio lobanju? Nije mogao da ukae na razlog. Moda, zato to se slagala s Manom. A Man mu je bio potreban. Man je, na primer, dokazao da nema Druge zadubine, odnosno, da je bar Mazgov u to verovao. Njegovim admiralima je bilo potrebno takvo uveravanje. Voleo bi da moe obnarodovati dokaze, ali bolje je ostaviti Zadubinu da veruje u svog nepostojeg pomagaa. Da li mu je, zapravo, Kalija na to ukazala? Tano. Ona je to rekla. Oh, glupost? Nije ona mogla nita rei. Mada... Protrese glavom da bi je razbistrio i promeni misli.

18. SENKA SVETA

Trantor je bio svet ostataka i ponovnog raanja. Usaen kao potamneli dragulj usred zbunjujueg mnotva sunca, u srcu Galaksije - usred hrpa i rojeva zvezda koje su se u obilju bez svrhe podizale uvis - na smenu je snivao o prolosti i budunosti. Bee jednom vreme kada su se nematerijalni konci kontrole protezali od njegovog metalnog omotaa do samih krajeva zvezdanog carstva. Bio je to jedan grad, dom etiri stotine milijardi upravljaa, najmonija prestonica koja je ikad postojala. Tako je bilo sve dok i do Trantora nije doprlo propadanje Carstva i dok se pre jednog veka u Velikom pustoenju njegove kolonije moi ne sruie na sebe same i zauvek skrie. U smrtonosnoj ruilakoj eksploziji metalna ljutura oko planete nabrala se i zguvala u bolnu parodiju nekadanje sopstvene veliine. Preiveli poee da upaju metalnu prevlaku i da je za seme i stoku prodaju drugim planetama. Zemlja opet bee otkrivena, a planeta se vrati svojim poecima. Sa irenjem primitivne poljoprivrede, zaboravljala je svoju sloenu i kolosalnu prolost. Odnosno, zaboravljala bi da na njoj jo nije bilo grdnih urvina koje su se u velikim gomilama uzdizale ka nebu u gorkoj, dostojanstvenoj tiini. Arkadiji se u dui neto pokrenu dok je posmatrala metalni rub horizonta. Za nju selo u kome su Palverovi iveli nije predstavljalo nita drugo do gomilicu kua - malih i primitivnih. Okolna polja bila su zlatnouta; bogatim klasjem prekrivene oranice. Ali tamo, van domaaja, leala je uspomena na prolost i dalje blistajui nepomuenim sjajem, buktei u ognju u onim trenucima kada bi je svojom svetlou obasjalo trantorsko sunce. Tokom ovih nekoliko meseci otkako je na Trantoru jednom je otila tamo. Popela se na glatki, nepopucali plonik i drznula da zae u neme, prainom proarane zgradurine u koje je svetlost prodirala kroz rupe na poruenim zidovima i zgradama. Bilo je to da oveka srce zaboli. Bilo je to svetogre. Otila je a za njom je odzvanjalo - i traala sve dok njena stopala ne otpoee da ponovo meko udaraju o zemlju. Preostalo joj je jedino to da se sa enjom obazire. Nije se usuivala da jo jednom narui tu duboku utonulost u misli. Znala je da je negde na ovom svetu roena - u blizini stare Carske biblioteke koja je na Trantoru bila sr Trantora. Bila je najsvetija meu svetim stvarima, svetinja nad svetinjama. Jedino je ona od celog sveta preivela Veliko pustoenje; itavo stolee ostala je itava, netaknuta, kao neki izazov univerzumu. U njoj su Hari Seldon i njegova skupina skovali svoj nezamislivi plan. U njoj je Ebling Miz proniknuo u tajnu i sav preneraen obamrlo sedeo, dok nije ubijen kako bi se spreilo da se tajna prenese. Tu u Carskoj biblioteci deset godina su iveli njen deda i baba, sve do smrti Mazgova, kada su se mogli vratiti u ponovo roenu Zadubinu. Tu u Carsku biblioteku vratio se i njen otac sa nevestom, ne bi li jo jednom pronaao Drugu zadubinu, ali u tome nije uspeo. Tu se ona rodila, a tu joj je i majka umrla. elela je da poseti Biblioteku, ali je Prim Palver odmahnuo okruglom glavom. "Ima do nje vie hiljada milja, Arkadija, a ovde ima toliko posla. Sem toga, ne valja se ii tamo. Zna i sama, to je svetilite..." Arkadija je, meutim, znala da on ne eli da ona poseti Biblioteku; da se ponavlja sluaj palate Mazgova. Pigmeji sadanjosti oseaju sujeverni strah prema zemnim ostacima dinova prolosti. No, bilo bi grozno kad bi zbog toga neto zamerala ovom vedrom oveuljku. Na Trantoru je ve skoro tri meseca i sve to vreme on i ona - Tatica i Mamica - bili su divni prema njoj. A ime im uzvraa? Time to ih upetljava u sveoptu propast. Da li ih je, moda, upozorila da je osuena da bude unitena? Ne! Pustila ih mirno da preuzmu smrtonosnu ulogu zatitnika. Imala je nepodnoljivu griu savesti - jer, ta joj je drugo preostajalo? Oklevajui, krenu niz stepenice na doruak. Do nje dopree glasovi. Izvijajui punani vrat Prim Palver zavue ubrus za okovratnik koulje laajui se kuvanih jaja sa neprikrevenim zadovoljstvom. "Jue sam bio dole u gradu, Mamice", zamahnu viljukom i gotovo prigui svoje rei obilnim zalogajem. "Pa ta ima novo u gradu, Tatice?" ravnoduno e Mamica, sedajui, zagledajui po stolu i ponovo ustajui za so. "Ah, nije najbolje. Vratio se jedan brod iz pravca Kalgana i doneo ondanje novine. Tamo je rat." "Rat! Tako! Pa neka kre vratove, kad u glavama nemaju pameti. Je l' ti stigla plata? Tatice, ponavljam ti. Opomeni matorog Keskera da ono nije jedina kooperativa na svetu. Dovoljno je ve to to te tako plaaju da me je sramota i da spomenem mojim prijateljicama; nitarije, bar bi to mogli raditi na vreme." "Na vreme, tandara-mandara", razdraeno odvrati Tatica. "Sluaj, nemoj da mi zakera za vreme doruka, da mi preseda svaki zalogaj u grlu." Uz ove rei on se iskali jednim pustoenjem po prepeencu s maslacom. Zatim, neto umerenije, dodade: "Borbe se vode izmeu Kalgana i Zadubine - i to ve dva meseca." Oponaajui svemirsku bitku, ruke mu kidisae jedna na drugu. "A-ha! Kakvi su izgledi?" "Za Zadubinu loi. Pa, videla si Kalgan, sve sami vojnici. Spremili su se. Zadubina nije i zato - paf!" Mamica iznenada spusti viljuku i siknu: "Budalo!" "A?" "Blesane! Samo lapara." Brzo pokaza rukom, a Tatica preko ramena spazi Arkadiju kako ukoeno stoji na pragu. "U Zadubini je rat?" Tatica najpre bespomono pogleda u Mamicu, pa potvrdi glavom. "I ona gubi?" Ponovo klimnu. Polako prilazei stolu, Arkadija oseti kako je neto nepodnoljivo gui u grlu. "Da li je sve gotovo?" proapta. "Gotovo", sa izvetaenom veselou ponovi Tatica. "Ko kae da je gotovo? U ratu se tota deava. I... i..." "Sedi, srce." umirujue e Mamica. "Ne treba priati pre doruka. Kad u stomaku nema hranu nisi zdrava." Arkadija se, meutim, ne osvrnu na nju: "Da li su Kalganci na Terminusu?" "Ne", ozbiljno e Tatica. "Vesti su od prole nedelje, a Terminus se jo borio. asna re. Govorim istinu. Jaka je jo Zadubina. Hoe da ti donesem novine?" "Da!" Nad ono malo doruka to je uspela da pojede itala je novine i pri tom joj se oi zamaglie. Santani i Korelija su pali - bez borbe. Eskadrila zadubinske flote nala se u nekom tesnacu u retko ozvezdanom sektoru Ifni i bee zbrisana, maltene, do poslednjeg broda. Zadubina se sada vratila na jezgro od etiri kraljevstva - prvobitno carstvo koje je izgraeno pod prvim gradonaelnikom, Salvorom Hardinom. Meutim, jo je pruala otpor moda jo ima izgleda - ma ta da se desi mora obavestiti oca. Mora nekako dopreti do njegovog uha. Mora! Kako? Kad se rat prepreio!? Posle doruka, ona upita Taticu: "Idete li uskoro na neki nov put, g. Palvere?" Tatica je sedeo u irokoj naslonjai na travnjaku ispred kue i sunao se. "Put", lenjo ponovi. "Ko zna? Prijatno je odmarati se, a i imam jo odsustva. Zato da pominjemo nova putovanja? Ti si neki nemiran duh, Arkadija?" "Ja? Ne, ovde mi se dopada. Veoma ste dobri prema meni, vi i ga Palver." On mahnu rukom prema njoj da bi je uutkao.

"Razmiljala sam o ratu", ree Arkadija. "Nemoj misliti o njemu. ta ti tu moe? Ako je to neto protiv ega ne moe nita, zato bi se kidala?" "Razmiljala sam o tome da je Zadubina izgubila veinu svojih poljoprivrednih svetova. Tamo verovatno hranu daju na karte." "Ne brini. Sve e biti dobro." Tatica kao da se zbuni. "Volela bih da im mogu odneti hranu, eto." Ona kao da ga preu. "Znate, posle smrti Mazgova Zadubina se pobunila, pa je Terminus neko vreme bio odseen jer je bio pod opsadom generala Hana Priera koji je bio nasledio Mazgova. Ponestalo je hrane, otac kae da mu je njegov otac priao da su imali samo koncentrate amino-kiselina u prahu, koji su bili groznog ukusa. Zamislite, jedno jaje je kotalo dve stotine kredita. U pravi as su probili opsadu, pa su se tuda provukli brodovi sa namirnicama sa Santanija. Mora da je to bilo uasno doba. Moda se sada deava opet neto tako." Posle kraeg utanja Arkadija produi: "Znate, kladim se da bi Zadubina bila spremna da za hranu plaa kao na crnoj berzi. Dvostruko, trostruko, pa i vie. Eto, kad bi se, na primer, neka kooperativa sa Trantora toga poduhvatila, moda bi izgubila nekoliko brodova, ali kladim se da bi postala ratni bogata pre nego to se rat zavri. Nekada, davno, tako su radili trgovci Zadubine, i to stalno. Kad bi bio rat, prodavali bi sve ono za im je bila velika potranja i rizikovali bi. Bez veze, po jednom putovanju zaradili bi i po dva miliona - isto. I to samo od onog to bi prevezlil jednim brodom." Tatica se prenu. Nije ni opazio da mu se cigara ugasila. "Posao s namirnicama? Hmm... Ali Zadubina je tako daleko." "Oh, znam. Pretpostavljam da to ne biste mogli obaviti odavde. Ako biste koristili redovni linijski brod verovatno ne biste stigli dalje od Masene ili Smuika, a posle biste morali da unajmite neki mali izviaki brod, ili neki slian, kojim biste se mogli provui kroz borbenu liniju." Tatica je rukom gladio kosu dok, je raunao. Dve nedelje kasnije bile su zavrene pripreme. Mamica je gotovo neprestano grdila... Prvo - zbog neizleive tvrdoglavosti s kojom se izlagao tako rei samoubistvu. Zatim zbog neverovatne tvrdoglavosti s kojom je odbijao da joj dopusti da poe sa njim. "Mamice, zato se ponaa kao neka starica", upita Tatica. "Ne mogu da te povedem. Ovo je muki posao. ta misli da je rat? Zabava? Deja igra?" "A zato ti onda ide? Zar si ti mukarac, matora budalo, jednom nogom si u grobu. Pusti mlade da idu - a ne debele elonje kao ti." "Nisam elav", dostojanstveno uzvrati Tatica, "i imam puno kose. A zato da ja ne budem onaj koji e zaraditi proviziju? Ha, mladi? Sluaj, to mogu biti milioni." Znala je, pa popusti. Arkadija se videla s njim jednom pre nego to e poi. "Idete na Terminus?" "to da ne? I sama kae da su im potrebni hleb, pirina i krompir. Zakljuiu, dakle, s njima posao, pa e ih dobiti." "Onda vas molim samo jedno: ako idete na Terminus da li moete... da li biste bili ljubazni da se tamo vidite s mojim ocem?" Tatiino lice se zbora i obli saoseanjem: "Oh, zar treba da mi kae? Sigurno da u ga videti. Rei u mu da si iva i zdrava, da je sve u redu i da u te dovesti kui kad se zavri rat." "Hvala vam. Rei u vam kako da ga pronaete. Zove se dr Toran Darel, a ivi u Stanmarku. To je vrlo blizu Terminus Grada, tako da donde moete doi redovnom avionskom linijom. Naa adresa je Kanalski put broj 55." "ekaj da zapiem." "Ne, ne", Arkadija isprui ruku, "ne smete da zapiete. Morate da zapamtite i da ga pronaete bez iije pomoi." Tatica je izgledao zauen, a onda slee ramenima: "Tako, pa dobro. Kanalski put, broj 55, u predgrau Stanmark Terminus Grada, a donde se putuje prigradskom avionskom linijom. Je l' tako?" "Jo neto." "Da?" "Hoete li da mu prenesete moju poruku?" "Naravno." "apnuu vam je." Prineo joj je svoj punaki obraz i tihi apat bee izmenjen. Tatiine oi se rairie. "To hoe da mu kaem? Ali to ne znai nita." "On e znati ta sam mislila. Samo kaite da je ja aljem i da sam rekla da e znati ta znai. A prenesite mu je ba onako kako sam vam rekla. Nikako drukije. Neete zaboraviti?" "Kako bih mogao da je zaboravim? Taman posla! Tri kratke rei. Sluaj..." "Ne, ne!" Ona uzrujano poe da poskakuje. "Nemojte ih ponavljati. Nemojte nikome ponoviti. Zaboravite potpuno na njih, osim za mog oca. Obeajte mi." Tatica ponovo slee ramenima. "Obeavam! Dobro!" "Dobro", alosno ponovi ona i, posmatrajui ga kako odlazi stazom do mesta gde ga je ekao vazduni taksi koji e ga prevesti do svemirske luke, upita se nije li potpisala njegovu smrtnu presudu. Pitala se da li e ga ikad ponovo videti. Gotovo da se nije usuivala da se vrati u kuu i pogleda u lice dobroj, nenoj Mamici. Moda bi bilo najbolje da se ubije kad se sve zavri, da se ubije zbog onog to im je priinila.

19. ZAVRETAK RATA

KVORISTONSKA BITKA - ...Voena 17.9.377. godine z.e. izmeu snaga Zadubine i snaga kalganskog Gospodara Stetina; bila je to poslednja vea bitka u razdoblju Meuvlaa... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA U novoj ulozi ratnog izvetaa Doul Terbor se obreo sa svojom telesinom u oklopljenoj svemiroplovakoj uniformi, i to mu se prilino dopadalo. Uivao je to se ponovo nalazi u vazduhu, a u neto drukijim uzbuenjima borbi sa kalganskim brodovima i obinim ljudima on izgubi neto od one gnevne bespomonosti zbog uzaludne borbe protiv Druge zadubine. Istina, vojevanje Zadubine nije se odlikovalo pobedama; ali ovek je jo mogao da na to filosofski gleda. Posle est meseci samo jezgro Zadubine bilo je jo netaknuto, dok je jezgro Flote i dalje postojalo. Sa popunama izvrenim posle otpoinjanja rata, gotovo da je Flota sada bila brojnija, a i tehniki snanija nego to je bila pre poraza kod Ifnija. U meuvremenu ojaana je i planetarna odbrana, vojska je bolje obuena, uneto je vie efikasnosti u administraciju - dok je poprilian deo kalganske osvajake flote gutala potreba zadravanja 'osvojene' teritorije. Terbor se za sada nalazio sa Treom flotom u spoljnim oblastima anakreonskog sektora. U skladu sa svojom politikom da od ovog rata stvori 'rat malog oveka' upravo je intervjuisao dobrovoljca Fenela Limora, mainistu tree klase. "Ispriaj nam neto o sebi, svemiroplove", ree Terbor. "Pa ta tu ima da se pria?" Limor se premetao s noge na nogu, s bojaljivim, stidljivim osmehom na licu, kao da pred sobom ima sve one milione koji su ga nesumnjivo u tom asu mogli gledati. "Ja sam sa Lokrisa. Radim u fabrici vazdunih vozila. ef sam odeljenja, plata dobra, oenjen, dvoje dece, dve devojice. Ovaj, smem li da ih pozdravim, smem li - ako sluajno gledaju." "Samo napred, ovee. Video ti stoji na usluzi." "Ba vam hvala." On zabrza. "ao, Mila, ako slua. Ja sam odlino. Kako je Sani? A Toma? Mislim neprestano na vas; moda u na odsustvo kad se vratimo u luku. Paket s hranom sam dobio, ali ga vraam. Sledovanje dobijamo redovno, a kau da je kod civila pomalo gusto. To ti je otprilike sve." "Potraiu je kad budem idui put na Lokrisu, mome, i postarau se da joj ne manjka hrana. Vai?" Mladi ovek se iroko osmehnu i potvrdi glavom. "Hvala vam, g. Terbore. Bio bih vam zahvalan." "Dogovoreno. A sad, kako bi bilo da nam ispria... Ti si dobrovoljac, zar ne?" "Naravno. Ako neko zapodeva kavgu sa mnom, ne moram ekati da me neko natera na ovo. Prijavio sam se onog dana kad sam uo za Hobera Meloua." "To je pravi duh! Jesi li video mnogo okraja? Vidim da ima dve zvezdice." "Tja!" pljucnu vojnik. "Nisu to bile bitke, ve potere. Kalganci se ne bore, ako izgledi u njihovu korist nisu pet prema jedan, ili vie. A i onda se samo uunjaju i pokuavaju da nas saseku brod po brod. Jedan moj roak bio je na Ifniju, i to na brodu koji se izvukao - na starom Eblingu Mizu. Kae da je i tamo bilo isto. Svoju glavnu flotu bacili su na jednu nau krilnu divziju i sve dok nam nije preostalo samo pet brodova nisu se borili ve se samo prikradali. Imamo sada dva puta vie brodova no to su oni u toj bici imali." "Znai, misli da emo dobiti rat?" "Naravski, sad kad se vie ne povlaimo. ak i da se stvari pogoraju, tad bih oekivao da se umea Druga zadubina. Jo uvek imamo Seldonov plan - a i oni to znaju." Terbor malo iskrivi usta: "Dakle, ti to rauna na Drugu zadubinu?" Dobi iskreno iznenaen odgovor: "Pa, zar ne rauna svako na nju?" Mlai oficir Tipelum ue u Terborovu kabinu posle videoemisije. Baci jednu cigaretu dopisniku i zaturi kapu unazad, toliko da mu se s mukom zadravala na potiljku. "Pokupili smo jednog zarobljenika", primeti on. "Da?" "Neki mali iz. Tvrdi da je neutralac, ni manje ni vie, da ima diplomatski imunitet. Mislim da ne znaju ta e s njim. Zove se Palvro, Palver, tako nekako, a kae da je s Trantora. Svemira mi, ne znam ta e ovde u ratnoj zoni." Terbor se, meutim, uspravi na leaju sasvim zaboravljajui na to da se spremao da odrema. Dobro se seao svog poslednjeg razgovora sa Darelom, dan posle objave rata kad se spremao da krene. "Prim Palver", ree. Bilo je to tvrenje. Tipelum outa i pusti da mu mlazii dima iziu na uglove usta. "Da. Tako ti svemira, otkud zna?" "Nije vano. Mogu li se videti sa njim?" "Svemira mi, ne znam. Barba se zatvorio sa njim u svojoj kabini, pa ga sasluava. Svi misle da je pijun." "Kai barbi da ga poznajem, ako je on onaj za koga se izdaje. Preuzeu odgovornost." Na admiralskom brodu Tree flote zapovednik Diksil istrajno je posmatrao Veliki detektor. Nijedan brod nije mogao a da ne bude izvor atomskog zraenja - ak ni kad lei kao inertna masa - svaka ia tog zraenja bila je mala iskra na trodimenzionalnom polju. Svi brodovi Zadubine bili su na broju i nijedna iskra nije zaostala sad poto je uhvaen taj mali pijun koji je tvrdio da je neutralac. Neko vreme je taj brod sa strane prouzrokovao uzbunu u zapovednikovim odajama. Mislilo se da e biti neophodno da se hitno promeni taktika. Kako stoji... "Jesi li siguran da si sve zapamtio?" Kapetan Sen potvrdi glavom. "Proveu svoju eskadru kroz hipersvemir: radijus 10.00 parseka, teta 268,52 stepeni; fi 84,15 stepeni. Povratak na polaznu taku u 13.30. Ukupno izbivanje 11,83 asova." "Tako je. Odsad emo raunati na povratak precizran u pogledu mesta, a i vremena. Razume?" "Da, zapovednie." Pogledao je na runi asovnik. "Moji brodovi e biti spremni do 01.40." "Odlino", odvrati zapovednik Diksil. Kalganska eskadra jo nije bila na dometu detektora, ali e uskoro biti. U ovom smislu je primljeno posebno obavetenje. Snage Zadubine, bez Senove eskadre, bile bi brojano znatno slabije, ali zapovednik je bio sasvim samopouzdan. Sasvim samopouzdan. Prim Palver tuno pogleda oko sebe. Najpre u visokog mravog admirala, zatim u ostale - svi su bili u uniformama - i najzad u ovog poslednjeg oveka - ogroman i gojazan, s razdrljenim okovratnikom i bez mane nije liio na ostale - u ovog koji je rekao da eli da sa njim porazgovara. "Admirale, savreno su mi poznate sve ozbiljne mogunosti u vezi ovoga, ali kaem vam da u moda biti kadar da okonam sadanju neizvestnost ako mi bude dozvoljeno da sa njim porazgovaram nekoliko minuta", ree Doul Terbor. "Postoji li neki razlog zbog koga ne moete da ga sasluate preda mnom?" Tvrdoglavog izgleda, Terbor iskrivi usta. "Admirale, dok sam se nalzio na vaim brodovima Trea flota je uivala izvanredan publicitet u tampi. Ukoliko elite, moete postaviti ljude pred vrata i vratiti se kroz pet minuta. U meuvremenu, molim da mi malo iziete u susret, pa ni va ugled u javnosti nee biti okrnjen. Razumete?" Razumeo je.

Kad se naoe nasamo, Terbor se obrati Palveru: "Brzo - kako se zove devojica koju si silom odveo?" Palver je jedino mogao da bulji razgoraenih oiju i mae glavom. "Ne vrdaj" upozori ga Terbor. "Ako ne odgovori, proglasie te za pijuna, a u ratu pijune raznose bez suenja." "Arkadija Darel", promuca Palver. "A! U redu. Da li je iva?" Palver klimnu. "Bolje bi ti bilo da si u to siguran, ili nee dobro proi." "U dobrom je zdravlju, na potpuno sigurnom mestu", tiho e Palver. Admiral ponovo ue: "Pa?" "Gospodine, ovaj ovek nije pijun. Moete verovati u ono to vam kae. Jamim za njega." "Tako?" Admiral se namrti. "On, dakle, predstavlja poljoprivrednu kooperativu sa Trantora koja eli da zakljui trgovinski sporazum sa Terminusom, radi isporuke itarica i krompira. Dobro, ali sad ne moe da ide." "A to da ne", brzo upita Palver. "Zato to se nalazimo usred okraja. Kad bude zavren... pod pretpostavkom da preivimo... odveemo vas na Terminus." Kalganska flota, koja je krstarila svemirom, sa neverovatne razdaljine je otkrila brodove Zadubine, ali je i sama bila otkrivena. Kao mali svici na Velikim detektorima obe strane se preko ogromne praznine pribliie jedna drugoj. "Mora biti da im je ovo glavnina", namrteno primeti admiral Zadubine. "Pogledajte koliko ih je! Ipak, nee nam odoleti, nee ukoliko se moe raunati na Senovo odeljenje." Kapetan Sen bee otiao pre nekoliko asova - kada je prvi put uoen neprijatelj. Plan se vie nije mogao izmeniti. Ili e uspeti ili nee, mada se admiral oseao prilino samouveren. A i oficiri. Pa i ljudstvo. Ponovo poe posmatrati svice. Svetlucali su preciznim formacijama, kao u nekom samrtnom plesu. Flota Zadubine je polako uzmicala. Prolazili su asovi, a Flota je sporo menjala pravac drei neprijatelja koji se pribliavao, skreui s kursa prvo pomalo a zatim sve vie. U duhovima onih koji su diktirali plan bitke postojao je izvestan deo svemira koji je trebalo da zaposednu kalganski brodovi. Iz tog dela izmilee Zadubinci, a uunjae se Kalganci. One koji bi se ponovo pojavili silovito bi iznenada napadali. One koji ostadoe unutra nisu ni taknuli. Sve je zavisilo od nevoljnosti brodova Gospodara Stetina da sami preuzmu inicijativu - od njihove spremnosti da ostanu u tami, gde ih niko ne napada. Zapovednik Diksil je netremice, bez uzrujavanja, gledao u svoj runi asovnik. Bilo je 13-10. "Imamo dvadeset minuta." Porunik koji je bio pored njega nervozno klimnu: "Do sada je sve izgleda bilo u redu, zapovednie. Opkolili smo ih vie od devedeset odstvo. Ako uspemo da ih samo tako zadrimo..." "Da! Ako..." Brodovi Zadubine poee ponovo da sporo napreduju, vrlo sporo. No suvie brzo, da bi se Kalganci povukli, a ipak taman toliko brzo da obeshrabre kalgansko napredovanje. Ovi su radije ekali. A minuti su prolazili. U 13.25 admiralov signal se oglasi na sedamdeset i pet brodova u borbenoj liniji Zadubine i oni se s maksimalnim ubrzanjem uputie ka elu kalganske flote koja je brojala tri stotine brodova. Kalganski zatitni omotai uz plamen proradie i ogromni snopovi energije poee da sevaju. Svaki od tri stotine brodova ustremio se u istom smeru, prema svojim bezumnim napadaima koji im se suprotstavie bez posustajanja i obaziranja. U 13.3o niotkud se pojavi pedeset brodova pod zapovednitvom kapetama Sena; jednim jedinim skokom kroz hipersvemir dopree do proraunatog mesta u proraunato vreme i rasporedie sa ruilakim besom po nepripremljenoj kalganskoj pozadini. Zamka je savreno funkcionisala. Kalgancima je jo mogla pomoi njihova brojana nadmonost, ali oni nisu bili raspoloeni za brojanje. Njihov prvi pokuaj je bio da umaknu, a jednom razbijena formacija bila je jo ranjivija zbog toga to su joj neprijateljski brodovi prepreavali put. Posle izvesnog vremena, poprimilo je to razmere lova na pacove. Od tri stotine kalganskih brodova, jezgra i ponosa flote, na Kalgan se vratilo u gotovo beznadenom stanju njih ezdesetak ili manje. Gubitak Zadubine iznosio je osam od ukupno sto dvadeset i pet brodova. Prim Palver se iskrcao na Terminus u jeku slavlja. Taj zanos ga je oamuivao, pa pre nego to e napustiti planetu obavio je dva posla i dobio jednu molbu. Dva obavljena posla behu 1) sklapanje ugovora na osnovu kojeg je Palverova kooperativa imala da meseno isporuuje dvadeset brodskih tovara izvesnih namirnica, u toku naredne godine, po ratnoj ceni, a zahvaljujui nedavnoj bici bez odgovarajueg ratnog rizika; i 2) prenoenje Arkadijinih triju kratkih rei drDarelu. Dr Darel se jedan trenutak zaprepaeno zagleda u njega, razrogaenih oiju, a zatim imade jednu molbu. Molba je bila da prenese Arkadiji odgovor. Palveru se taj odgovor dopao, jer je bio jasan i razumljiv. "Vrati se odmah. Nee biti nikakve opasnosti." Gospodar Stetin je nemono besneo. Gledati kako ti se svako oruje lomi u rukama, oseati kako se vrsto tkivo tvoje vojne moi raspada kao trulo, kakvo je iznebuha ispalo... to bi i sutu flegmu pretvorilo u tenu lavu. A ipak, nemoan je - i to zna. Ve nedeljama nije estito spavao. Tri dana se nije obrijao. Otkazao je sve audijencije. Admirale je ostavio da se sami snalaze kako umeju, a niko nije znao bolje od samog Gospodara Kalgana da nee biti potrebni novi porazi i jo mnogo vremena da bi se sukobio s unutranjom pobunom. Ministar predsednik Lev Majrus uopte nije bio od koristi. Stajao je tako tu, spokojan i bestidno star, gladei kao uvek tankim nervoznim prstom boru du nosa do brade. "Uini neto i ti", razvika se Stetin na njega. "Poraeni smo, razume li? Poraeni! A zato? Ne znam zato. Eto ti. Ne znam zato. Da li ti zna." "Mislim da znam", mirno odvrati Mejrus. "Izdaja!" Tiho bee izgovarena ta re, a za njom tiho usledie i druge. "Znao si za izdaju i utao si. Sluio si onoj budali koju sam smaknuo s poloaja Prvog graanina i misli da e sluiti i svakog smrdljivog pacova koji me bude zamenio. Ako si tako radio iupau ti burag i sagoreti ga na tvoje roene oi." "Pokuavao sam da vam ulijem svoje sumnje", neuzrujano odvrati Mejrus, "i to ne jednom, ve vie puta. Ui sam vam zagluivao, no vi ste vie voleli da sluate savete onih koji su vam bolje podilazili. Stvar je ispala ne onako kako sam se plaio, ve i gore. Ako sad neete da me sasluate recite to, gospodine, i ja u se udaljiti da bih uskoro imao posla s vaim naslednikom, iji e prvi potez nesumnjivo biti potpisivanje mirovnog ugovora." Zakrvavljenih oiju Stetin je buljio u njega, steui i olabavljujui pesnice: "Govori, ti siva drtino. Govori!" "esto sam vam govorio, gospodine, da vi niste Mazgov. Moete upravljati brodovima i topovima, ali ne i duhovima vaih podanika. Da li znate, gospodine, protiv koga se borite? Borite se protiv Zadubine koju je nemogue poraziti - protiv Zadubine koju titi Seldonov plan - protiv Zadubine kojoj je sueno da osnuje novo Carstvo." "Plana nema. Nema ga vie. Man je to rekao." "Onda je Man pogreio. A i da je imao pravo, pa ta s tim? Vi i ja, gospodine, nismo narod. Ljudi i ene s Kalgana i sa njemu potinjenih svetova

iskreno i iz dubine due veruju u Seldonov plan, kao to to ine svi stanovnici ovog dela Galaksije. Gotovo etiri stotine godina istorija nam utuvljuje injenicu da Zadubina ne moe biti pobeena. To nisu mogli uiniti ni kraljevstva, ni generalisimusi, pa ni samo staro Galaktiko carstvo." "Mazgov je to uinio." "Tano, ali on je bio neto nepredvidljivo, a vi to niste. to je jo gore, ljudi znaju da niste. Zato vai brodovi ulaze u bitku strahujui da e biti na neki neznani nain poraeni. Nad njima visi nematerijalno tkivo Plana. Tako da su oprezni, osvru se pre nego to e napasti i malo suvie mudruju. S druge strane, to isto nematerijalno tkivo ispunjava neprijatelja samopouzdanjem, otklanja strah, odrava moral uprkos poetnim porazima. to da ne? Zadubina je uvek u poetku bivala pobeivana, a uvek bi na kraju pobedila. A va moral, gospodine? Svugde ste na neprijateljskoj teritoriji. Vai posedi nisu bili napadnuti, jo ne postoji opasnost invazije - a ipak, pobeeni ste. ak i ne verujete u mogunost pobede zato to znate da nje nema. Priklonite se, onda, ili ete biti potueni do nogu. Priklonite se dobrovoljno, pa ete moda sauvati ostatak. Zavisili ste od metala i energije i oni su vas do sada, koliko su mogli, potpomagali. Zanemarili ste duh i moral i oni su vas izdali. Posluajte moj savet. Kod vas je ovek iz Zadubine - Homir Man. Oslobodite ga. Poaljite ga na Terminus, i neka sa sobom ponese vae mirovne predloge." Iza bledih, stisnutih usana Stetin zakrguta zubima. Ali ta je drugo mogao? Prvog dana nove godine Homir Man napusti Kalgan. Prolo je vie od est meseci otkako je otiao sa Terminusa, a u meuvremenu rat je besneo i posustao. Doao je sam, a odlazi uz pratnju. Doao je kao obian ovek, privatno lice; odlazi kao nenaimenovani, ali uprkos tome stvarni ambasador mira. A ono to se najvie izmenilo bila je njegova zabrinutost zbog Druge zadubine. Na samu pomisao se nasmejao i s mnogo kitnjastih pojedinosti u sebi zamiljao kako e konano otkriti dr Darelu, onom energinom mladom sposobnjakoviu Antoru i svima njima... On zna. On, Homir Man, najzad zna istinu.

20. "ZNAM..."
Homiru poslednja dva meseca Stetinovog rata nisu sporo prola. U svom neuobiajenom zvanju Izvanrednog pregovaraa naao se usred meuzvedanih poslova, u ulozi koju nije mogao a da ne smatra prijatnom. Nije bilo nekih novih veih bitaka - tek nekoliko sluajnih arki koje jedva da se raunaju - uslovi mirovnog sporazuma behu pretreseni bez potrebe da Zadubina uini neke ustupke. Stetin je sauvao svoj poloaj i gotovo nita drugo. Njegova flota je rasputena, posedi van domaeg sistema behu pretvoreni u autonomije, a dozvoljeno im je da se slobodno izjasne za vraanje na prethodni status potpune nezavisnosti, ili, pak, za konfederaciju unutar Zadubine. Rat je zvanino okonan na jednom asteroidu iz Terminusovog zvezdanog sistema, na kome se nalazila najstarija svemirska baza Zadubine. U ime Kalgana sporazum je potpisao Lev Mejrus, dok je Homir bio zainteresovani posmatra. Za sve to vreme nije imao prilike da se vidi sa dr Darelom, a ni sa nekim od ostalih. No, to jedva da je imalo nekog znaaja. Njegova vest je mogla da prieka... i, kao i uvek, na tu misao on se nasmei. Dr Darel se vratio na Terminus nekoliko dana posle Dana pobede, a te iste veeri njegov dom poslui kao zborno mesto onoj istoj petorici ljudi koja je pre deset meseci skovala svoj poetni plan. Otezali su s veerom, a i kasnije, dok su pljuckali vino, kao da su oklevali da se vrate na staru temu. Dok je jednim okom uporno piljio u purpurnu dubinu svoje vinske ae, Doul Terbor bee taj koji je vie promrmljao nego glasno izgovorio: "Pa, Homire, vidim da se sada bavi dravnim poslovima? Dobro si izveo ovu stvar." "Ja?" Man se veselo naglas nasmeja. Iz nekih razloga ve mesecima nije zamuckivao. "Nita ja s tim nemam. Sve je to Arkadija. Uzgled budi reeno, Darele, kako je? ujem da se vraa sa Trantora?" "Tano si obaveten", tiho odvrati Darel. "Njen brod treba da pristane kroz nedelju dana." Kriomice pogleda u ostale, ali uli su se samo pomeani neodreeni radosni usklici. Nita drugo. "Znai, gotovo je", primeti Terbor. "Ko je sve ovo mogao da predskae pre deset meseci! Man je bio na Kalganu i vratio se. Arkadija je bila na Kalganu i Trantoru, pa se i ona vraa. Bili smo u ratu i pobedili u njemu, tako mi svemira. Kau da se velika istorijska kretanja mogu predskazati, ali zar izgleda zamislivo da se uopte moglo predskazati sve ono to se zbilo i potpuno pomelo sve nas koji smo kroz to proli." "Kojeta", kiselo dobaci Antor. "Uostalom, zbog ega toliko likuje? Govori kao da smo doista izvojevali rat, mada smo zapravo samo pobedili u jednoj sitnoj krizi ija je jedina svrha zapravo bila da nae umove odvrati od onog pravog neprijatelja." Nastade neprijatan tajac u koji je neskladnu notu unosio jedino jedva primetni smeak Homira Mana. Stegnutom pesnicom Antor jarosno udari o doruje svoje naslonjae: "Da, govorim o Drugoj zadubini. Niko je ne spominje, i, ako pravilno zakljuujem, ulae se svaki napor da se o njoj ne misli. Da li to potie od toga to je toliko privlana ova atmosfera pobede koja je zatupela ovaj svet idiota, da i vi oseate da morate u njoj uestvovati? Prevrite se preko glave, onda, idite na rukama dok ne udarite u neki zid, lupajte jedan drugog po leima, prosipajte konfete kroz prozor. Radite sve to vam je drago, samo isterajte to iz sebe, a kad s tim zavrite i budete opet oni stari, vratite se da porazgovaramo o problemu koji i danas postoji upravo onako kako je postojao i pre deset meseci, kad ste se beili preko ramena zazirui od nepoznatog. Zar zaista mislite da treba manje strahovati od Gospodara duha iz Druge zadubine zbog toga to ste potukli jednog budalastog manipulanta svemirskih brodova?" Sav crven u licu i zadihan, on zastade. "Hoe li me sasluati, Antore" spokojno upita Man. "Ili bi radije i dalje ostao u ulozi gromoglasnog zaverenika?" "Kai ta ima, Homire", primeti Darel, "ali kako bi bilo da se svi uzdrimo od preterano slikovitog renika. U svoje vreme i na svom mestu on moe biti lep, ali mi je danas dojadio." Homir Man se zavali u naslonjau i paljivo dopuni svoju au iz boce koja mu je bila kraj lakta. "Na Kalgan sam poslat da saznam, koliko uspem, iz arhive u palati Mazgova. U tome sam proveo nekoliko meseci. Ne traim nikakvu pohvalu za obavljeni posao. Kao to sam ve spomenuo, ulazak mi je obezbedilo Arkadijino odreito meanje u ovu stvar. injenica je, meutim, da sam svom prvobitnom, priznajem ne malom, poznavanju ivota Mazgova i njeogovog vremena pridodao plodove obimnog rada na prvobitnoj grai koja nikome nije bila dostupna. Stoga sam u jedinstvenom poloaju da mogu proceniti istinsku opasnost od Druge zadubine, mnogo vie nego ovaj na prijatelj koji se lako uzbuuje." "I", zapara glasom Antor, "kakva je tvoja ocena opasnosti?" "Da je nema." Posle kraeg utanja Evlet Semik upita s izrazom zaprepaene neverice: "Hoe rei da nema nikakve opasnosti?" "Sigurno. Prijatelji, Druge zadubine nema!" Antorovi oni kapci se polako spustie; sedeo je prebledelog, bezizraznog lica. Naavi se u sreditu panje, to mu je prijalo, Man produi: "tavie, nikada nije ni postojala." "Na emu zasniva ovaj udni zakljuak?" upita Darel. "Osporavam da je udan. Svima vama poznata je pria o traganju Mazgova za Drugom zadubinom. Ali ta znate o dubini te potrage - o veri u njenu opravdanost? Na raspolaganju su mu stajala ogromna sredstva i on ih nije tedeo. Bio je iskreno uveren u potrebu potrage - a ipak nije uspeo. Nije pronaena nikakva Druga zadubina." "ovek teko da bi i mogao oekivati da e biti pronaena", nervozno primeti Terbor. "Imala je naina da se zatiti od ljubopitljivih umova." "ak i onda kad je taj ljubopitljivi um bio um mutanta Mazgova? Mislim da nije tako. Ali valjda ne oekujete da vam za pet minuta iznesem sutinu pedeset knjiga izvetaja. Na osnovu mirovnog sporazuma sve one e vremenom postati deo Seldonovog istorijskog muzeja, pa ete slobodno i natenane moi da ih prouavate, kao to sam to ja uradio. Meutim, naii ete na nedvosmisleni zakljuak, a njega sam vam ve izneo. Nema i nikada nije bilo Druge zadubine" "A ta je onda zaustavilo Mazgova?" umea se Semik. "Velika Galaksijo, a ta misli da ga je zaustavila, kao to e i nas. Najvea predrasuda ovog doba jeste ta da su Mazgova u osvajakoj karijeri osujetila neka tajanstvena bia superiornija ak i od njega. Sve to proistie iz gledanja u pogrenoj svetlosti. Naravno da u Galaksiji nema toga ko ne bi znao da je Mazgov bio fizika i psihika grdoba. Umro je sa tridesetak godina, zato to njegovo neprilagoeno telo vie nije moglo savladati svoju kripavu maineriju. Nekoliko godina pre smrti bolovao je. A i kad je bio u najboljem zdravlju, to bi se kod obinog oveka smatralo slabim zdravljem. U redu! Osvojio je Galaksiju i prirodnim tokom stvari poeo da umire. udo je da je dospeo i dotle i toliko postigao. Prijatelji, sve to pie veoma itkim slovima. Samo e vam biti potrebno strpljenje. Treba samo da pokuate da na sve te injenice pogledate u novoj svetlosti." "Dobro, da to probamo, Mane", zamiljeno e Darel. "Bie to zanimljiv pokuaj, i ako nita drugo bar e nam misli uiniti gipkijim. ta je s onim doterivanim ljudima - ije nam je snimke Antor doneo pre skoro godinu dana? Pomozi nam da i njih pogledamo u novoj svetlosti." "To je lako. Koliko je stara kao nauka encefalografska analiza? Ili, da to drukije izrazim, koliko je razvijeno prouavanje neuronskih puteva?" "Tu smo tek na poetku. To priznajem", ree Darel. "Dobro. Koliko se onda moemo pouzdati u tumaenje onog to ste Antor i ti nazvali 'prepravljenom zaravni'? Imate teorije, ali koliko moete biti sigurni? Dovoljno sigurni da ih moete smatrati vrstom osnovom za postojanje mone sile koju sve drugo negira? Postuliranjem neke nadljudske i

arbitrarne volje uvek je lako objasniti nepoznato. To je veoma ljudska pojava. U toku itave galaktike istorije bilo je sluajeva da su se izolovani planetarni sistemi vraali na varvarstvo, i ta bismo tu uli? U svakom takvom sluaju ti divljaci pripisuju neshvatljive prirodne sile - nevreme, boletine, suu - osetljivim biima, monijim i arbitrarnijim od ljudi. Mislim da to nazivaju antropomorfizmom, a u ovoj stvari mi smo divljaci i tome se preputamo. Kako malo poznajemo duhovnu nauku, te sve ono to ne poznajemo propisujemo nadljudima - u ovom sluaju ljudima Druge zadubine, oslanjajui se na nagovetaj koji nam je Seldon dao." "Oh", prekide ga Antor, "dakle, ti se ipak sea Seldona. Pomislio sam da si ga zaboravio. Seldon je rekao da postoji Druga zadubina. Rasvetli to." "A da li su vama poznate sve Seldonove namere? Da li znate koje su nunosti obuhvaene njegovim proraunima? Moda je Druga zadubina krajnje neophodno strailo-plailo se krajnje odreenim zadatkom. Uzmimo, na primer, kako smo potukli Kalgan. ta si ono spominjao u poslednjem nizu lanaka, Terbore?" Terbor pomeri svoju telesinu: "A vidim na ta cilja. Bio sam na Kalganu pred kraj, Darele, i bilo je oigledno da je moral na planeti bio neverovatno nizak. Pregledao sam njihovu novinsku arhivu: ovaj, oekivali su poraz. Zapravo, potpuno ih je obeshrabrila i sama pomisao na to da e vremenom Druga zadubina preuzeti stvar u svoje ruke svrstavajui se, naravno, uz Prvu." "Ba tako", produi Man. "Ja sam tamo bio tokom itavog rata. Rekao sam Stetinu da nema Druge zadubine i on mi je poverovao. Bio je samouveren. Ali nije bilo naina da se postigne da ljudi iznenada prestanu da veruju u ono u ta su verovali celog svog ivota, tako da je mit kasnije odigrao veoma korisnu ulogu u Seldonovoj kosmikoj partiji aha." Meutim, Antor sasvim napreac otvori oi i podrugljivo uperi pogled u Manovu priliku: "Tvrdim da lae." Homir preblede: "Ne vidim zato bih podnosio, a jo manje odgovarao na optube ove vrste." "To tvrdim bez namere da te lino uvredim. Ne moe a da ne lae; nisi ni svestan da lae. Ali ipak, ti lae!" Semik poloi svoju uvelu aku na mladiev rukav: "Lake, mome!" Antor nimalo neno strese njegovu aku i ree: "Gubim strpljenje s vama. Ovog oveka nisam video vie od pet-est puta u ivotu, a ipak mislim da se neverovatno izmenio. Vi ostali ga godinama poznajete, a prelazite preko toga. Ve to bi bilo dosta da ovek poludi. Da li vi ovog oveka, kojega smo sasluali, nazivate Homirom Manom? Nije to onaj Homir Man koga sam ja poznavao." ok izazva mete koga nadjaa Manov glas: "Tvrdi da sam varalica?" "Moda ne u uobiajenom smislu", povika Antor iznad agora, "ali ipak varalica. Tiina! Traim da me sasluate." Da bi ih primirio, besno se namrti: "Da li se neko sea onog Homira Mana koga se ja seam - u sebe povuenog bibliotekara koji nikada ne bi progovorio a da se vidno ne uzbudi; oveka sa nervoznim glasom koji bi svoje nesigurne reenice mucao? Da li ovaj ovek zvui kao on? Teno govori, samouveren je, pun teorija, i, svemira mi, ne muca. Je li to ista osoba?" ak je i Man izgledao zbunjen, a Pelej Antor produi: "Kako bi bilo da ga proverimo?" "Kako?" upita Darel. "Vi pitate kako! Postoji oigledan nain. Imate li onaj njegov encefalografski snimak od pre deset meseci? Napravite novi i uporedite." On uperi prstom u namrtenog bibliotekara i plahovito ree: "ikam ga da odbije da se podvrgne analizi!" "Nemam nita protiv", izazovno e Man. "Ja sam onakav kakav sam oduvek bio." "Kako zna", prezrivo dobaci Antor. "Otii u i dalje. Nikome ovde ne verujem. elim da se svako podvrgne analizi. Bio je rat. Man je bio na Kalganu; Terbor na brodu i svugde po ratitu. I Darel i Semik su bili odsutni - nemam pojma gde su bili. Samo sam ja ostao ovde u osami i na sigurnom mestu, tako da se vie ne mogu pouzdati ni u kog od vas. A da bi igra bila potena i ja u se podvrgnuti proveri. Slaemo li se? Ili treba da vas ostavim i da nastavim sam?" Terbor slee ramenima govorei: "Nemam nita protiv." "Ve sam rekao da nemam", ponovi Man. Semik mahnu rukom u znak nemog pristanka, a Antor prieka na Darela. Darel najzad klimnu. "Uzmite najpre moj", ree Antor. Dok je mladi neurolog, spustivi one kapke, duboko zamiljen, nepomino sedeo na stolici, igle su delikatno upisivale svoje putanje unutar unakrsnih linija. Darel iz arhive izvadi fasciklu sa starim Antorovim encefalografskim snimcima. Pokaza ih Antoru. "To je tvoj potpis, je li tako?" "Da, da. To su moji snimci. Uporedite." Skener je projektovao nove i stare snimke na ekran. Svih est kriva na svakom snimku bejahu tu, a u mraku se sa promuklom jasnoom zaori Manov glas: "Pogledajte tamo. Postoji neka promena." "To su primarni talasi eonog renja. Homire, to nita ne znai. Ti novi iljci koje pokazuje predstavljaju samo gnev. Drugi su vani." Dodirnuo je komandno dugme i est parova se stopie i podudarie. Jedino su vee amplitude primarnih talasa stvarale udvojene linije. "Zadovoljni?" upita Antor. Darel odseno klimnu i sam zauze mesto. Semik doe na red posle njega, a za njim Terbor. Bez rei behu uzete krive: bez rei behu uporeene. Man je poslednji zauzeo mesto. Na trenutak je oklevao, a zatim sa malko oajanja u glasu primeti: "Ovaj, ujte, ja sam poslednji doao na red i nervozan sam. Oekujem da e se to uzeti u obzir." "Naravno", potvrdi mu Darel. "Svako tvoje svesno oseanje uticae samo na primarne talase, a oni nisu bitni." U muklom tajcu koji posle toga nastade izgledalo je kao da prolaze asovi... A zatim u tami, dok su uporeivali, Antor hrapavo ree: "Naravno, naravno, to je samo poetak kompleksa. Zar nije to ono to je rekao? Prepravljanje ne postoji, to je obian antropomorfni pojam - ali, pogledajte ovo! Koincidencija - pretpostavljam." "ta je", vrisnu Man. Darelova ruka stee bibliotekarevo rame: "Miruj, Mane... po tebi je neko petljao; oni su te prilagodili." Svetlost se ponovo upali, a Man se napaena pogleda obazre, pokuavajui da se usiljeno osmehne. "Ne mislite to, valjda, ozbiljno? Mora biti da neto hoete s ovim. Proveravate me, zar ne?" No, Darel samo kruto odmahnu glavom: "Ne, ne, Homire. Istina je." Bibliotekareve oi se odjednom napunie suzama. "Uopte se ne oseam drukijim. Ne verujem u to." A onda iznenada uvereno ree: "Svi ste vi u ovo umeani. To je zavera." Darel pokua da ga pokretom primiri, ali Man strese njegovu ruku i zarea: "Nameravate da me ubijete. Tako mi svemira, hoete da me ubijete!" Antor se u jednom skoku baci na njega. Zau se otro pucketanje kosti o kost, i Homer omlitavi i srui se sa izrazom straha na licu. Antor se drui podie: "Bolje bi bilo da ga veemo i da mu zapuimo usta. Kasnije emo odluiti ta emo s njim." Zagladio je svoju dugaku kosu unazad. "Kako si pogodio", oednom upita Terbor, "da neto sa njim nije u redu?" Antor se podsmeljivo okrenu prema njemu: "Nije bilo nimalo teko. Vidite, sluajno znam gde se zaista nalazi Druga zadubina." Kod uzastopnih duevnih potresa dejstvo se smanjuje... Semik blago upita: "Jesi li siguran? Ovaj, upravo smo kroz tako neto proli s Manom..." "Ovo nije ba isto", uzvrati Antor. "Darele, onog dana kad je zapoeo rat razgovarao sam s vama veoma ozbiljno. Pokuao sam da vas nateram da odete sa Terminusa. Da sam mogao da se u vas pouzdam, jo tada bih vam saoptio ovo to u vam sada rei." "Hoe da kae da ve pola godine zna odgovor?" nasmei se Darel. "Znao sam ga od onog trenutka kad sam saznao da je Arkadija otila na Trantor."

Preneraen, Darel skoi na noge: "ta s tim ima Arkadija? ta si time hteo da kae?" "Apsolutno nita drugo do ono to je vidljivo na povrini nama tako dobro poznatih zbivanja. Arkadija odlazi na Kalgan i u strahu bei u samo sredite Galaksije, umesto da se vrati kui. Menjaju porunika Dirida, naeg najboljeg agenta na Kalganu - Homir Man odlazi na Kalgan i njega takoe menjaju. Mazgov je osvojio Galaksiju, ali, zaudo, od Kalgana pravi svoje sedite; sve to me navodi da se upitam da li je bio osvaja ili, moda, orue. Na svakom koraku susreemo se sa Kalganom, Kalganom - i samo Kalganom, s tim svetom koji je nekako preiveo i netaknut iziao iz svih borbi generalisimusa u toku jednog stolea." "I kakav je, dakle, tvoj zakljuak?" "Jasan." Antorov pogled je goreo. "Druga zadubina se nalazi na Kalganu." "Antore, bio sam na Kalganu", prekide ga Terbor, "bio sam tamo prole nedelje. Ako je Druga zadubina na njemu, onda sam ja lud. Lino, mislim da si ti lud." Mladi se ogoreno okrenu prema njemu: "Ti, debela budalo! Kako bi ti oekivao da Druga zadubina izgleda? Kao gimnazija? Moda oekuje da zrano polje jednim snopom, zelenom i purpurnom bojom ispie 'Druga zadubina' du prilaznog svemirskog puta? uj me, Terbore. Ma gde da se nalazi, to je zatvorena oligarhija. Moraju biti dobro skriveni na svetu na kome postoje, kao to je i sam taj svet skriven od ostatka Galaksije." Terboru zaigra brada: "Nimalo mi se ne dopada tvoje dranje, Antore." "To me mnogo brine", dobi sarkastian odgovor. "Obazri se oko sebe ovde na Terminusu. Nalazimo se u sreditu - jezgru - izvoritu Prve zadubine i sveg njenog saznanja iz oblasti fizike. Pa, koliki deo stanovnitva ine fiziari? Moete li rukovati stanicom za prenos energije? ta znate o nainu rada hiperatomskog motora? A? Broj pravih naunika na Terminusu - ak i na Terminusu - iznosi manje od jedan odsto od ukupnog stanovnitva. A kako je onda s Drugom zadubinom, gde se mora sauvati tajnost? Upuenih e tamo biti jo manje, a oni e biti skriveni ak i od svog roenog sveta." "uj", oprezno e Semik. "Upravo smo sredili Kalgan..." "To jesmo. To jesmo", podsmeljivo primeti Antor. "Oh, kako slavimo tu pobedu! Gradovi su jo praznino osvetljeni, jo prate vatrometi, jo kliu preko televizora. A ta sad, sad, kad se ponovo traga za Drugom zadubinom, gde je poslednje mesto na kome emo je potraiti; gde je poslednje mesto gde e je svako potraiti? Tano! Kalgan" Znate, nismo im naudili, ne uistinu. Unitili smo neto brodova, poubijali nekoliko hiljada, pocepali njihovo carstvo, preuzeli neto od njihove trgovake i privredne moi - ali sve to ne znai nita. Kladim se da ni jednom pripadniku prave vladajue klase na Kalganu nije priinjena ni najmanja neprijatnost. Naprotiv, sad su sigurni od radoznalaca. Ali ne i od moje radoznalosti. ta kaete, Darele?" Darel slee ramenima. "Zanimljivo. Pokuavam da ovo uskladim s jednom porukom koju sam pre nekoliko meseci primio od Arkadije." "Oh, poruka", upita Antor, "a kako je glasila?" "Pa, nisam siguran. Tri kratke rei. Ali zanimljivo je." "ujte", brino zainteresovan upade Semik, "ima neto to ne shvatam." "A to bi bilo?" Semik je briljivo odabirao rei, a dok je svaku ponaosob pevuckajui i sa oklevanjem izgovarao odizala mu se staraka gornja usna: "Eto, Homir Man malopre ree da je Hari Seldon lagao kad je rekao da je osnovao Drugu zadubinu. Ti sad pria da nije tako i da Seldon nije lagao, a?" "Tano, nije lagao. Seldon je rekao da je osnovao Drugu zadubinu i to je i uinio." "Dobro, neka je tako, ali rekao je jo neto. Rekao je da je osnovao dve Zadubine na suprotnim krajevima Galaksije. E, mladiu, to je bila la - jer Kalgan nije na suprotnom kraju Galaksije." "To je nevano", kao da se ljutnu Antor. "Moda je to bilo da bi se zatitila. Najzad, razmislite... Kakvu bi stvarnu svrhu imalo to da Duhovni gospodari budu na suprotnom kraju Galaksije? Kakva je njihova funkcija? Da pomognu da se Plan sauva. Ko su glavni igrai u Planu? Mi, Prva zadubina. Odakle mogu da najbolje motre na nas i da odgovore svom zadatku? Na suprotnom kraju Galaksije? Smeno! Zapravo, nalaze se na pedeset parseka odavde, to je mnogo loginije." "Taj mi se argument svia", ree Darel. "Razborit je. ujte, Man je ve neko vreme pri svesti, predlaem da ga oslobodimo. On stvarno ne moe nikome priiniti neko zlo." Antor htede da se usprotivi, ali Homir je ivahno klimao glavom. Pet sekundi docnije isto toliko ivahno je trljao zglavke svojih ruku. "Kako se osea", upita Darel. "Grozno", zlovoljno e Man. "Ali nije vano. Neto bih eleo da upitam ovog naeg mladog pametnjakovia. uo sam ta je imao da kae, pa molim za dozvolu da upitam ta emo sada preduzeti." Zavladalo je neko udno i neumesno utanje. Man se gorko osmehnu. "Pretpostavimo da Kalgan jeste Druga zadubina. Ko je to na Kalganu? Kako ete ih pronai? Kako ete se s njima uhvatiti ukotac ako ih pronaete, a?" "Ma kako da to udno zvui", upade Darel, "ja na to mogu odgovoriti. Da vam ispriam ime smo se Semik i ja bavili ovo pola godine? To e tebi, Antore, pruiti jo jedan razlog zbog ega mi je toliko bilo stalo da sve ovo vreme ostanem na Terminusu. Pre svega, encefalografskom analizom sam se bavio mnogo vie nego to je to iko od vas mogao da posumnja. Otkriti umove pripadnika Druge zadubine mnogo je tananiji posao nego to je obino pronalaenje 'prepravljenih zaravni' - i, zapravo, to nisam postigao. Ali sam se dovoljno pribliio tome. Da li neko od vas zna kako funkcionie emocionalna kontrola? Jo od vremena Mazgova ona je postala popularna kod romanopisaca i o njoj je napisano, izgovoreno i snimljeno mnogo gluposti. Uglavnom se tretirala kao neto tajanstveno i okultno. A ona to, naravno, nije. Svako zna da je mozak izvor na desetine hiljada elektromagnetskih polja. Svako i najmanje oseanje na manje-vie sloen nain menja ta polja, a i to je sigurno poznato svakome. Mogue je zamisliti um koji moe osetiti ova promenljiva polja, pa ak i odgovarati na njih. To jest, u velikom mozgu moe postojati jedan naroit organ koji bi bio u stanju da preuzme svaki raspored polja koji otkrije. Kako bi on to tano obavio nemam predstavu, ali to nije vano. Da sam, na primer, slep, ipak bih mogao upoznati znaenje fotona i energetskih kvantuma, i bilo bi mi shvatljivo da apsorpcija fotona te energije moe dovesti do hemijskih promena u nekom telesnom organu tako da se njeno prisustvo moe otkriti. Mada, naravno, ne bih bio u stanju da na osnovu toga shvatim boju. Da li svi ovo razumete?" Antor odluno potvrdi glavom, a ostali sumnjiavo. "Takav hipotetini duhovni rezonantni organ mogao bi obaviti ono to se popularno naziva 'itanjem oseanja', pa ak i 'itanjem misli', to je zapravo neto tananije, na taj nain to bi se usklaivao sa poljima koja emituju drugi umovi. Posle toga bi se lako dalo zamisliti da postoji neki slian organ koji bu u stvari nametnuo nekom drugom umu promenu. Svojim snanijim poljem mogao bi usmeravati slabije polje drugog uma - onako kao to jak magnet usmerava atomsku dvopolnost eline ipke i ostavlja je posle toga namagnetisanom. Proraune Druge zadubine razreio sam u tom smislu da sam razvio funkciju koja e predskazati neophodnu kombinaciju neuronskih puteva koji bi omoguili formiranje organa one vrste kakvu sam upravo opisao - ali, na alost, funkcija je suvie sloena da bi se mogla reiti pomou do sada poznatih matematikih sredstava. teta, jer to znai da nikada neu otkriti obraivae umova samo na osnovu encefalografskih snimaka. Meutim, uspeo sam da uinim neto drugo. Uspeo sam da, uz Semikovu pomo, napravim neto to sam nazvao mentalnim statikim ureajem. Nije nedostupno modernoj nauci da stvori izvor energije koji e podraavati raspored elektromagnetskog polja encefalografskog tipa. tavie, moe se napraviti tako da se potpuno nasumce menja, stvarajui, kad je u pitanju posebno duhovno ulo, neku vrstu 'uma' ili 'statikog polja' kojim bi se zamaskirali ostali umovi s kojima bi mogao biti u kontaktu. Da li i dalje shvatate?"

Semik se zakikota. I ne znajui potpomogao je stvaranju, ali je pogodio, sasvim tano je pogodio. Jo je u starcu ostao poneki trik... "Mislim da shvatam", ree Antor. "Ureaj se prilino lako moe napraviti, a na raspolaganju su mu bila sva sredstva Zadubine, poto je ovo raeno u okviru vojnog istraivakog rada. Sada su gradonaelnikove kancelarije i Zakonodavna skuptina okrueni mentalnim statikim poljem. A i veina naih kljunih fabrika. Pa i ova zgrada. Kasnije e to biti i svako ono mesto koje budemo poeleli da apsolutno zatitimo od Druge zadubine ili nekog budueg Mazgova. Eto, u tome je stvar." Zavrio je jednim jednostavnim pokretom ruke. "Znai, gotovo je", oamuenog izgleda primeti Terbor. "Velikog mi Seldona, gotovo je." "Pa, ne ba sasvim", uzvrati Darel. "Kako to, ne ba sasvim? Zar postoji jo neto?" "Da, jo ne znamo gde se nalazi Druga zadubina!" "ta", riknu Antor, "hoe da kae..." "Da. Kalgan nije Druga zadubina." "Otkud ti zna?" "Prosto", proguna Darel. "Vidite, sluajno znam gde se zaista nalazi Druga zadubina."

21. ZADOVOLJAVAJUI ODGOVOR

Terbor iznenada poe da se smeje i smejao se kao snani udarci vetra to se odzvanjajui odbijaju od zidova i zadihano zamiru. Najzad, zanemoavi, odmahnu glavom: "Velika Galaksijo, ovo e trajati itavu mo. Jedan za drugim postavljamo svoje slamne lutke da bi ih obarali. Zabavljamo se, ali nigde ne dospevamo. Svemira mu! Moda su sve planete Druga zadubina. Moda i nemaju planetu, ve su im kljuni ljudi rasporeeni po svim planetama. Uostalom, i nije vano, poto, kako Darel kae, imamo savrenu odbranu!" Darel se naveselo osmehnu: "Terbore, nije dovoljna savrena odbrana. ak je i moj mentalni statiki ureaj samo neto to nas zadrava na jednom istom mestu. Ne moemo veno stajati stegnutih pesnica, bezumno zverajui u svim pravcima za nepoznatim neprijateljem. Moramo ne samo znati kako da pobedimo, ve i koga treba da porazimo. A poseban svet na kome je neprijatelj postoji." "Prei na stvar", umorno e Antor. "ta ima da kae." "Arkadija mi je poslala jednu poruku, a dok je nisam primio nisam uoio neto to je bilo oigledno. Verovatno to oigledno ne bih nikada ni spazio. Iako je to bila jednostavna poruka, a glasila je: 'Krug nema kraja'. Razumete li?" "Ne", tvrdoglavo e Antor, a bee jasno da izraava i oseanja ostalih. "Krug nema kraja", zamiljeno ponovi Man i nehotice nabirajui elo. "Pa, meni je bila jasna..." nestrpljivo e Darel. Kako glasi ona jedina apsolutna injenica koju znamo o Drugoj zadubini, a? Rei u vam! Znamo da je Hari Seldon nju smestio na suprotan kraj Galaksije. Homir Man je izneo teoriju da je Seldon slagao o postojanju Zadubine. Pelej Antor se, pak, zaloio za teoriju da je Seldon u tom pogledu govorio istinu, ali da je slagao u pogledu mesta Zadubine. A ja vam kaem da Hari Seldon ni u emu nije slagao; da je govorio apsolutnu istinu. Meutim, ta je drugi kraj? Galaksija je pljosnati objekt u obliku soiva. Presek du njene ravni je krug, a krug nema kraja - kako je to Arkadija shvatila. Mi - mi, Prva zadubina, na Terminusu smeteni smo na rubu tog kruga. Po definiciji nalazimo se na jednom kraju Galaksije. Idite rubom tog kruga i pronaite drugi kraj. Idite dalje, dalje i sve dalje i neete pronai drugi kraj. Samo ete se vratiti na polaznu taku... I tu ete nai Drugu zadubinu." "Tu?" ponovi Antor. "Mislite ovde?" "Da, ovde!", energino uskliknu Darel. "A gde bi drugde mogla biti? Sam si rekao da je malo verovatno da bi bila smetena na takozvanom drugom kraju Galaksije, ako bi trebalo da pripadnici Druge zadubine budu uvari Seldonovog plana, zato to bi tamo bili izolovani u najveoj moguoj meri. Smatrao si da bi pedeset parseka bilo mnogo razboritije rastojanje. A gde bi bili najsigurniji? Ko bi ih ovde potraio? Oh, staro je naelo da se najmanje sumnja u najoiglednije mesto. Zato je jadni Ebling Miz bio toliko iznenaen i obeshrabren svojim otkriem mesta Druge zadubine? Oajniki je tragao za njom kako bi je upozorio da se Mazgov pribliava, a onda je ustanovio da je jednim potezom Mazgov ve osvojio obe Zadubine. Zbog ega sam Mazgov nije imao uspeha u svom traganju? A kako bi i imao? Ako ovek trai nesavladivu opasnost teko da e je potraiti meu ve poraenim neprijateljima. Tako su Duhovni gospodari natenane mogli da pripreme planove kako bi zaustavili Mazgova, a i uspeli su u tome. Ah, to je tako jednostavno! Evo nas s naim zaverama i planovima kako mislimo da smo ih sauvali u tajnosti, dok se istovremeno nalazimo u samom srcu i jezgru neprijateljske tvrave. To je smeno!" Skeptinost se ne izbrisa sa Antorovog lica. "Iskreno verujete u ovu teoriju, dr Darele?" "Iskreno u nju verujem." "U tom sluaju, svaki na sused, svaki ovek pored koga na ulici proemo, moe biti nadovek iz Druge zadubine iji um posmatra tvoj um opipavajui mu bilo misli." "Tano." "A dozvolili su nam da sve ovo vreme teramo po svome, a da nas nisu uznemiravali?" "Bez uznemiravanja? A ko ti kae da nas nisu uznemiravali? Ti, ti sam si dokazao da su Mana doterivali. Na osnovu ega zakljuuje da smo ga prvi put poslali na Kalgan samo zato to je to bila naa elja - ili da je Arkadija prislukivala na razgovor i krenula za njim po sopstvenoj elji? Ha! Verovatno su nas bez prestanka uznemiravali. Konano, zato bi radili vie nego to moraju? Mnogo vie im koristi da nas zavedu na pogrean put, nego da nas sami zaustave." Antor zaroni u misli i izroni iz njih nezadovoljnog izgleda. "E, ovo mi se ne dopada. Va mentalni statiki ureaj nije vredan panje. Ne moe se veno sedeti kod kue, a im iz nje iziemo propali smo zbog onog to samo mislimo da znamo. Izuzev, ako niste kadri da napravite neki mali ureaj za svakog stanovnika Galaksije." "Da, ali nismo ba sasvim nemoni, Antore. Ovi ljudi iz Druge zadubine imaju jedno naroito ulo kojeg smo mi lieni. On je njihova snaga, ali i slabost. Na primer, postoji li neko napadako oruje koje bi bilo efikasno protiv oveka sa normalnim vidom, a neupotrebljivo protiv slepog?" "Naravno", hitro upade Man. "Svetlost u oi." "Tano", spremno potvrdi Darel. "Dobra, snana, zaslepljujua svetlost." "Pa ta?" upita Terbor. "Analogija je oita. Imam mentalni statiki ureaj. On stvara vetaki elektromagnetski raspored koji e za um oveka iz Druge zadubine biti ono to je snop svetlosti za nas. No, mentalni statiki ureaj je kaleidoskopski. Brzo i neprekidno se menja, bre nego to ga moe pratiti mozak koji prima. Zatim, setite se treperave svetlosti, one vrste koja bi vam prouzrokovala glavobolju ukoliko bi dovoljno dugo potrajala. Pojaavajte tu svetlost, ili to elektromagnetsko polje, sve dok ne postane zaslepljujue i - pretvorie se u bol, u neizdriv bol. Ali samo za one koji imaju odgovarajue ulo; ne za one bez njega." "Zaista?" poe da se oduevljava Antor. "Jeste li to ve isprobali?" "Na kome? Naravno da nisam isprobao. Ali funkcionisalo bi, siguran sam." "A gde su onda komande polja oko ove kue? Voleo bih da ih pogledam." "Evo." Darel zavue ruku u dep kaputa. Bio je to neki mali predmet, jedva da je malo ispupio dep. Dobacio mu je crni valjak u koji su bila usaena dugmad. Antor ga paljivo pregleda, a onda slee ramenima. "Od gledanja nisam nita pametniji. Sluajte, Darele, ta ne smem da diram? Ne bih, ovaj, eleo da pretvorim zatitu kue u neki nesreni sluaj." "Nee to napraviti", ravnoduno primeti Darel. "Komanda je zabravljena." On kvrcnu prekidaem na polugu, ali se on ne pomeri. "A emu slui ovo dugme?" "Njime se menja brzina promene rasporeda. A ovo menja jainu. Malo pre sam ga spominjao." "Smem li..." upita Antor drei prst na dugmetu za jainu. Ostali prioe sasvim blizu. "to da ne?" prihvati Darel. "Nama ne moe nakoditi." Polako, maltene drhtavo, Antor okrenu dugme najpre u jednom, a potom u drugom smeru. Terbor zakrguta zubima, dok Man brzo zamirka. Izgledalo je kao da izotravaju svoj nedovoljni ulni aparat kako bi pronali ba taj impuls koji im ne bi mogao nakoditi. Antor, najzad, slee ramenima i hitnu upravljaku kutiju Darelu u krilo. "Treba, valjda, da vam poverujemo na re. Mada, zaista je teko zamisliti da bi se ita desilo kad sam okrenuo dugme." "Pa naravno, Peleju Antore", izvetaeno se nasmeja Darel. "To to sam ti dao bio je samo model. Vidi, imam jo jedan." On zbaci kaput i zgradi duplikat upravljake kutije kakvu je Antor pregledao, a koja mu je visila o pojasu. "Vidi", ree Darel i jednim pokretom okrenu dugme na maksimalnu jainu. Pelej Antor se sa nezemljskim krikom skljoka na pod. Uvijao se kao u samrtnom ropcu; pobledeli prsti su grevito hvatali i upali kosu. Man brzo podie svoje stopalo kako ne bi dotaklo telo koje se grilo, a oi mu se pretvorie u dva jezera uasa. Semik i Terbor su izgledali kao par

gipsanih statua, ukoeni i bledi. Ozbiljna izgleda, Darel ponovo okrenu dugme. Antor se jo jednom ili dva puta slabo trznu i umiri. Bio je iv, no disanje mu je raspinjalo telo. "Podignite ga na kau", naredi Darel, uhvativi mladia za glavu. "Pomozite mi." Terbor ga uhvati za noge. Kao da su podizali vreu s branom. Posle dugih minuta disanje se uspori, a Antorovi oni kapci zatreperie i podigoe se. Lice mu je bilo uasno uto; kosa i telo natopljeni znojem, a kad je progovorio glas mu je bio isprekidan i neprepoznatljiv. "Nemojte", promrmlja. "Nemojte to da ponovite! Ne znate... Ne znate... Oh-oh!" Bee to dugo, drhtavo jeanje. "Neemo to ponoviti", potvrdi Darel, "ako nam kae istinu. Ti si pripadnik Druge zadubine?" "Dajte mi malo vode" zavapi Antor. "Donesi je, Terbore, a donesi i bocu s viskijem." Poto je u Antora ulio naprstak viskija i dve ae vode, on ponovi svoje pitanje. U mladiu kao da se neto olabavilo... "Da", umorno potvrdi. "Pripadam Drugoj zadubini." "Koja se", produi Darel, "nalazi na Terminusu - ovde?" "Da, da. Imali ste pravo u svakom pogledu, dr Darele." "Dobro! A sad nam objasni ta se zbilo u toku proteklih pola godine. Ispriaj nam!" "Spavao bih", proaputa Antor. "Kasnije! Kazuj!" Nervozni uzdah. A onda rei - tihe, ubrzane. Ostali se nadvie nad njim ne bi li bolje uli. "Situacija je postajala opasna. Znali smo da Terminus i njegovi naunici-fiziari poinju da se bave rasporedom modanih talasa i da je doao as da se razvije neto kao to je mentalni statiki ureaj. Istovremeno je narastalo neprijateljstvo prema Drugoj zadubini. Morali smo to spreiti, a da ne upropastimo Seldonov plan. Pokuali smo... da... da kontroliemo kretanje u tom pravcu. Pokuali smo da mu se pridruimo. Trebalo je da se na taj nain sa nas svrate sumnja i panja. Da bismo to vie odvratili panju, pobrinuli smo se da Kalgan objavi rat. Zato sam Mana poslao na Kalgan. Stetinova navodna ljubavnica je jedna od naih. Ona se postarala za to da Man uini potrebne korake..." "Kalija je..." uzviknu Man, ali ga Darel uutka jednim pokretom. Ne obazirui se na ovu upadicu, Antor produi: "Sa njim je otila Arkadija. Na to nismo raunali - ne moe se sve predvideti - i zato je Kalija sredila da ona ode na Trantor kako bi spreila njeno meanje. To je sve. Izuzev, to smo izgubili." "Pokuao si da me navede da odem na Trantor, zar ne", upita Darel. "Morao sam vas ukloniti s puta", potvrdi Antor. "Dovoljno je bilo vidno likovanje koje je narastalo u vaem umu. Reavali ste probleme mentalnog statikog ureaja." "A zato me nisi stavio pod kontrolu?" "Nisam mogao... Nisam... Dobio sam nareenja. Radili smo prema Planu. Da sam improvizovao, sve bih upropastio. Plan predvia samo verovatnoe... to znate... kao Seldonov plan." Govorio je bolno dahui, maltene nerazgovetno. Glava mu se grozniavo izvijala tamo-amo. "Radili smo s pojedincima... ne sa grupama... u pitanju su vrlo male verovatnoe... izgubili... osim toga... i da sam vas kontrolisao... neko drugi bi izumeo ureaj... nema svrhe... trebalo je da kontroliem vremena... mnogo suptilnije... Plan samog Prvog govornika... Ne znam sve pojedinosti... ali... nije uspeo." Umuknuo je. Darel ga grubo prodrmusa: "Jo ne sme zaspati. Koliko vas ima?" "A? ta rekoste... a nema ih mnogo... zaudili biste se... pedeset... vie ne treba." "Svi su ovde na Terminusu?" "Petoro-estoro... napolju u svemiru... kao Kalija... moram da spavam." Iznenada se podie kao u nekom snanom naporu, a izraavanje mu postade jasno. Bee to poslednji pokuaj da se opravda, da ublai svoj poraz. "Gotovo da sam te pobedio pred kraj. Iskljuio bih odbranu i epao te. Video bi ko je gospodar. Ali dao si mi model... odavno si posumnjao u mene..." Najzad zaspa. Sa strahopotovanjem, Terbor upita: "Od kada sumnja u njega, Darele?" "Jo od onda kada se prvi put pojavio", mirno odvrati. "Rekao je da dolazi od Klejzija. Meutim, poznavao sam Klejzija i znao sam kako smo se rastali. Bio je fanatik u pogledu Druge zadubine, a ja sam ga ostavio na cedilu. Moji lini razlozi bili su razboriti; naime, smatrao sam da e biti najbolje i najsigurnije da se dalje pozabavim sopstvenim idejama. To Kejziju nisam mogao rei, a i da jesam, ne bi me sasluao. Za njega sam bio kukavica i izdajnik, a, moda, ak i agent Druge zadubine. On je bio ovek koji ne oprata - i od tog dana pa skoro do dana svoje smrti nije sa mnom imao nikakve veze. A onda, napreac, u toku poslednjih nedelja svog ivota pie mi - kao stari prijatelj - kako bih primio za saradnika njegovog najboljeg uenika koji mnogo obeava i ponovo zapoeo stara istraivanja. To nije liilo na njega. Tako neto on ne bi uinio, osim ukoliko se nije nalazio pod spoljnim uticajem; poeo sam da se pitam da mu nije prava namera bila da kod mene uvede pravog agenta Druge zadubine. A tako je i bilo..." Uzdahnuo je i na trenutak sklopio oi. Semik s oklevanjem upita: "ta emo sa svima njima... sa ovima iz Druge zadubine?" "Ne znam", tuno ree Darel, "pretpostavljam da bismo ih mogli prognati. Na primer, na Zoranel. Mogli bismo ih tamo smestiti, i planetu okruiti mentalnim statikim poljem. Polovi bi mogli biti razdvojeni. Ili, jo bolje, mogli bismo ih sterilizovati - pa bi kroz pedeset godina Druga zadubina bila stvar prolosti. A moda bi blaa bila tiha smrt za sve njih." "ta misli", upita Terbor, "da li bismo mogli nauiti da koristimo to njihovo posebno ulo? Ili se oni sa njim raaju kao Mazgov?" "Ne znam. Mislim da se razvija dugim vebanjem, poto encefalografija ukazuje na to da za njega u ovejem umu postoje latentni potencijali. Ali ta bi s tim ulom? Njima nije pomoglo." Mada ne ree nita, u glavi su mu misli vikale. Bilo je suvie jednostavno - suvie jednostavno. Pali su ti nepobedivi, pali kao nitkovi iz knjiga, a to mu se nije svialo. Galaksijo! Kad ovek moe znati da nije marioneta? Kako ovek moe saznati da nije marioneta? Arkadija se vraa kui i on se u sebi zgrozi od onog s im e na kraju morati da se suoi. Kod kue je bila ve nedelju, a zatim i dve nedelje dana, no on je i dalje zauzdavao te misli. Kako i ne bi? Tokom izbivanja nekom udnom alhemijom pretvorila se od deteta u mladu enu. Ona mu je bila veza sa ivotom; veza sa onim gorkoslatkim brakom koji jedva da je trajao due od medenog meseca. A onda, kasno jedne veeri, primeti to je neusiljenije mogao: "Arkadija, zbog ega si zakljuila da Terminus sadri obe Zadubine?" Nalazili su se u pozoritu, na najboljim mestima sa trodimenzionalnim ekranom za svakog ponaosob, obukla je novu haljinu za tu priliku i bila vrlo zadovoljna. Ona se na trenutak zagleda u njega, a onda nemarno odvrati: "Oh, ne znam, oe. Tako mi je dolo." Oko Darelovog srca zadeblja sloj leda. "Razmisli! Vano je. Zbog ega si zakljuila da su obe zadubine na Terminusu?" Ona se malo namrti. "Pa zbog Gospoe Kalije. Znala sam da je ona iz Druge zadubine. I Antor je to rekao." "Ali ona je bila na Kalganu", bio je uporan Darel. "Zbog ega si se odluila za Terminus?" Pre nego to e odgovoriti Arkadija dozvoli da protekne nekoliko trenutaka. Zbog ega je to zakljuila? Imala je neki uasni oseaj da neto izmie

njenoj moi poimanja. "Stvari su joj bile poznate - Gospoi Kaliji - sigurno je dobijala obavetenja sa Terminusa. Zar ti ovo ne zvui kako treba, oe?" No on samo odreno mahnu glavom. "Oe", uzviknu ona. "Znala sam. to sam vie razmiljala, to sam postajala sigurnija. Prosto je izgledalo logino." Pogled njenog oca bee kao izgubljen. "Ne valja, Arkadija. Ne valja. Intiuicija je sumnjiva kad je vezana za Drugu zadubinu. To shvata, a? Moda je to bila intuicija, a moda kontrolisanost." "Kontrolisanost! Misli da su me promenili? A, ne! Ne, nisu mogli." Ona se odmae od njega. "Pa zar nije Antor rekao da je sa mnom sve u redu? To je priznao. Sve je priznao. A ovde na Terminusu pronali ste celu bandu. Zar ne? Zar ne?" Disala je ubrzano. "Znam, ali... Arkadija, pusti me da izvrim encefalografsku analizu tvog mozga." Ona usplahireno odmahnu glavom: "Ne oe, ne! Suvie se bojim." "Zar mene, Arkadija? Nema ega da se plai. Ali moram znati. Ti to razume, zar ne?" Nakon toga ona mu se samo jednom obrati. Pre nego to e okrenuti poslednji prekida, ona ga grevito uhvati za ruku. "ta e biti ako jesam drukija, oe? ta e morati da uini?" "Nita neu morati da uinim, Arkadija. Ako si drukija, otii emo odavde. Vratiemo se na Trantor, ti i ja, i... i nee nas biti briga za bilo ta drugo u Galaksiji." Nikada se Darelu u ivotu analiza nije tako otegla i toliko ga kotala. Kad je bila gotova, Arkadija je leala uurena ne usuujui se da pogleda. A onda ga zau kako se smeje i to je ve dovoljno kazivalo. Skoi i baci se u njegovo raireno naruje. Nevezano je priao dok su se grlili. "Kua se nalazi usred mentalnog statikog polja, a tvoji modani talasi su normalni. Uistinu smo ih nadmudrili, Arkadija, i sad moemo da se vratimo ivljenju." "Oe", zadihano upita, "ne bismo li sad mogli pustiti da nam dodele medalje?" "Otkud zna da sam molio da me izostave?" Odmae je, pa se ponovo nasmeja. "Nije vano, ti sve zna. U redu, dobie tvoju medalju i to na podijumu, uz govorancije." "I jo neto, oe?" "Da?" "Da li bi od sada mogao da me zove Arkadi?" "Ali... Dobro, Arkadi!" Polagano ga je veliina pobede ispunjavala i proimala. Zadubina - Prva zadubina - sada jedina Zadubina - bila je apsolutni gospodar Galaksije. Vie nije bilo nikakvih prepreka izmeu njih i Drugog carstva - izmeu konanog ispunjenja Seldonovog plana. Jedino je potrebno da se mae za njim... Zahvaljujui...

22. NAJZAD PRAVI ODGOVOR

Jedna soba na jednom svetu! I jedan plan iji se plan ispunio. Prvi govornik podie pogled u Uenika: "Pedeset ljudi i ena. Pedeset muenika! Znali su da to znai smrt ili trajno zatoenitvo, a ak nije postojala ni mogunost da se tako usmere da se sprei posustajanje - poto bi se takva usmerenost mogla otkriti. A ipak, nisu posustali. Sproveli su Plan u delo zato to su voleli ovaj vei Plan." "Zar ih nije moglo biti manje?" sa sumnjom upita Uenik. Prvi govornik lagano odmahnu glavom: "Bila je to donja granica. Da ih je bilo manje, ne bi bilo uverljivo. Zapravo, ista objektivnost bi iziskivala sedamdeset i petoro, kako bi postojala rezerva za sluaj greke. Ostavi to. Da li si prouio tok akcije koju je pre petnaest godina briljivo pripremio Savet Govornika?" "Da, Govornie." "I uporedio ga sa stvarnim odvijanjem?" "Da, Govornie"; posle kraeg utanja, on dodade: "bio sam prilino iznenaen, Govornie." "Znam. Uvek se javlja iznenaenje. Kad bi znao koliko je ljudi muno radilo i koliko meseci - tanije, koliko godina - da bi se dolo do savrenstva, bio bi manje iznenaen. A sad mi reci ta se desilo - reima. elim da ujem tvoj prevod matematike." "Da, Govornie." Mladi sabra svoje misli. "U osnovi, ljudima iz Prve zadubine bilo je neophodno da postanu potpuno ubeeni da su pronali i unitili Drugu zadubinu. Na taj nain e se postii vraanje na prvobitni plan. Tako Terminus ponovo ne bi nita znao o nama, niti bi nas ukljuivao u svoje proraune. Ponovo bismo bili skriveni i sigurni - po cenu pedeset ljudi." "A kakva je bila svrha Kalganskog rata?" "Da dokae Zadubini da moe potui fizikog neprijatelja - da izbrie uvredu koju je Mazgov naneo njihovom samotovanju i samouverenosti." "Tu tvoja analiza nije dovoljna. Zapamti, stanovnitvo Terminusa je na nas gledalo sa nesumnjivom dvosmislenou. Mrzeli su nas i zavideli nam zbog nae navodne superiornosti, a ipak su se implicitno oslanjali na nas u oekivanju da ih zatitimo. Da smo bili 'uniteni' pre Kalganskog rata, dolo bi do panike irom Zadubine. Nikada ne bi imali hrabrosti da se suprotstave Stetinu da ih je tada napao, a on bi to uinio. Jedino se u punom zanosu pobede moglo obaviti 'unitenje', a uz najmanje loih efekata. ekati, makar i godinu dana, moglo bi samo znaiti preterano hlaenje raspoloenja da se uspe." Uenik klimnu: "Razumem. Kretanje istorije e se nastaviti bez ikakvog odstupanja od pravca naznaenog u Planu." "Osim ako ne bude novih nepredvienih i pojedinanih sluajeva", naglasi Prvi govornik. "A ako do toga doe", upade Uenik, mi smo i dalje tu. Osim... Osim... U sadanjem stanju postoji jedna strana koja me zabrinjava, Govornie. Prvoj zadubini je ostao mentalni statiki ureaj - to mono oruje protiv nas. To je neto ega pre nije bilo." "Dobro uoeno. Meutim, nemaju protiv koga da ga upotrebe. Postala je to jalova naprava; ba onako kao to e i encefalografska analiza postati jalova nauka kad joj mi kao opasnost ne budemo davali podstreka. Ponovo e druge vrste saznanja donositi vanije i neposrednije plodove. Stoga e ova prva generacija naunika koji su se bavili umom biti i poslednja u Prvoj zadubini - a kroz jedan vek mentalni statiki ureaj e biti gotovo zaboravljeni deo prolosti." "Pa..." Uenik je u mislima raunao. "Pretpostavljam da imate pravo." "Mladiu, imajui u vidu tvoju budunost u Savetu, najvie mi je stalo da shvati razloge sitnih intervencija u naem planu u toku poslednje decenije i po, koje su se nametnule zbog toga to smo imali posla s pojedincima. Recimo, nain na koji je Antor morao izazvati podozrenje protiv sebe, ali da ono dozre u pravi as, mada je to bilo relativno jednostavno. Ili, kako se manipulisalo atmosferom, a da se niko na Terminusu preuranjeno ne priseti da bi sam Terminus mogao biti taj centar to ga trae. To znanje se moralo dati devojici Arkadiji koju niko, osim oca, ne bi sasluao. Posle toga je morala biti poslata na Trantor, kako bi se obezbedilo da se prevremeno ne povee sa ocem. To dvoje je predstavljalo dva pola hiperatomskog motora; bez onog drugog svaki bi bio neaktivan. A prekida je trebalo pomeriti - ostvariti vezu - ba u pravom asu. Za to sam se ja postarao! Trebalo je konanom bitkom upravljati kako valja. Trebalo je zadubinsku flotu ispuniti samopouzdanjem, a kalgansku pripremiti na beg. I za to sam se pobrinuo!" "Govornie, izgleda mi da ste... ovaj... da smo svi mi raunali na to da dr Darel nee posumnjati da je Arkadija nae orue. Iz moje provere prorauna proizilazila je verovatnoa od nekih trideset odsto da e posumnjati u to", primeti Uenik. "ta se to onda desilo?" "Pozabavili smo se time. ta su te nauili o 'prepravljenim zaravnima'? ta je to? Svakako ne dokaz uvoenja neke emocionalne osnove. Prepravka se moe izvesti tako da ne postoji ni najmanji izgledi da se otkrije makar i najsavrenijom encefalografskom analizom. Zna, to ti je posledica Lefertove teoreme. Ono to se vidi je uklanjanje, odsecanje prethodne emocionalne predrasude. To se mora videti. Antor se, naravno, postarao da Darel sazna sve o 'prepravljenim zaravnima'. Meutim... Kako se pojedinac moe podvesti pod kontrolu a da se to ne opazi? Kad nema prethodnih emocionalnih predrasuda koje valja ukloniti? Drugim reima, kad je pojedinac novorene s 'neispisanim' mozgom. Ovde na Trantoru, pre petnaest godina, Arkadija Darel je bila takvo novoroene; bilo je to u ono vreme kad je u strukturu Plana ucrtana prva linija. Nikada nee saznati da je kontrolisana i utoliko e bolje proi, poto je kontrolisanje njene linosti dovelo do razvoja prevremeno sazrele i inteligentne linosti." Prvi govornik se kratko nasmeja. "U izvesnom smislu najvie zapanjuje ironija svega ovoga. U toku etiri stotine godina toliko je ljudi bilo zaslepljeno Seldonovim reima 'Drugi kraj Galaksije'. Ovom problemu prilazili bi razmiljajui na sebi svojstven nain, na nain svojstven fizikoj nauci: izraunavali su gde je drugi kraj pomou uglomera i lenjira, zavravajui na nekoj taki na periferiji koja bi se nalazila na sto osamdeset stepeni du ruba Galaksije ili, pak, na polaznoj taki. Uprkos tome, najvea opasnost za nas leala je u injenici da postoji mogue reenje zasnovano na nainu razmiljanja specifinom za fiziku. Kao to zna, Galaksija nipoto nije pljosnati jajoliki objekt, niti je periferija zatvorena kriva. U stvari, ona je dvostruka spirala, kod koje se na glavnom kraju nalazi najmanje osamdeset odsto naseljenih planeta. Terminus je na kraju spoljanjeg kraja kraka spirale, a mi smo na drugom - jer ta bi bio suprotni kraj spirale? Pa, sredite. No, to je beznaajno. To je sluajno i irelevantno reenje. Do reenja se smesta moglo doi da su se oni koji su se pitali prisetili da se Hari Seldon bavio drutvenom naukom, naukom a ne fizikom, i da su sledstveno tome uskladili svoje misaone procese. "ta bi za jednog naunika drutvenog smera mogli biti 'suprotni krajevi'? Suprotni krajevi na karti? To, svakako, ne. To bi bilo mehaniko tumaenje. Prva zadubina bila je na periferiji gde je prvobitno Carstvo bilo najslabije, gde je bio najslabiji njegov civilizujui uticaj, gde su njegovo bogatstvo i kultura gotovo odsutni. A gde je drutveno suprotni kraj Galaksije? Pa, tamo gde je prvobitnio Carstvo bilo najjae, gde je bio najsnaniji njegov civilizujui uticaj, gde su najvie bili zastupljeni njegovo bogatstvo i kultura. Ovde! U sreditu. Na Trantoru, prestonici Carstva u Seldonovo doba. A bilo je to tako neizbeno. Hari Seldon je za sobom ostavio Drugu zadubinu kako bi sauvala, usavrila i proirila njegovo delo. To se znalo, ili nagaalo tokom pedeset godina. Meutim, gde se to najbolje moe uraditi? Na Trantoru - gde je radila Seldonova grupa, gde su se decenijama gomilali podaci. A svrha Druge zadubine je bila da zatiti Plan od neprijatelja. I to je poznato! A gde je bio izvor najvee opasnosti za Terminus i Plan? Ovde! Ovde na Trantoru, gde je Carstvo, iako ve tri veka umirue, jo moglo da uniti Zadubinu samo ako bi se na to reilo. A kada je pre jednog kratkog veka Trantor pao, bio opustoen i potpuno uniten, prirodno je da smo bili kadri da zatitimo nae sedite tako da je na itavoj planeti samo Carska biblioteka sa okolinom ostala netaknuta. Galaksiji je to bilo dobro poznato, ali je i taj tako reit nagovetaj ostao nezapaen.

Ovde na Trantoru Ebling Miz nas je otkrio i ba ovde smo se pobrinuli da to otkrie ne preivi. Da bi se to postiglo, bilo je nuno postii da normalna devojka iz Zadubine savlada ogromne mutantske sposobnosti Mazgova. Takav fenomen je sigurno mogao stvoriti podozrenje prema planeti na kojoj se odigrao... Ovde smo po prvi put prouili Mazgova i isplanirali njegov konani poraz. Ovde je Arkadija roena; ovde je zapoeo niz zbivanja koja su dovela do velikog povratka na Seldonov plan. Svi oni nai propusti u uvanju tajne; sve one ogromne praznine ostale su nezapaene zbog toga to je Seldon govorio o 'drugom kraju' na svoj nain, a oni su ga, opet, tumaili na njihov." Odavno je Prvi govornik prestao da se obraa Ueniku. Bee to, u stvari, neko izlaganje samom sebi, dok je stajao pored prozora gledajui nagore u neverovatni plan nebeskog svoda, u ogromnu Galaksiju koja e od sada pa zauvek biti sigurna. "Hari Seldon je Trantor prozvao 'Krajem Zvezda', a zato i ne bismo koristili tu pesniku slikovitost", proapta on. "Sa ovog stranca jednom se upravljalo itavim univerzumom; sve su zvezde vrpcom bile vezane za njega. 'Svi putevi vode na Trantor, a na njemu se sve zvezde zavravaju', kae jedna stara poslovica." Pre deset meseci Prvi govornik je posmatrao te iste gusto zbijene zvezde - nigde toliko zbijene kao to su u sreditu tog golemom grozda materije koju ovek naziva Galaksijom - posmatrao ih je sa zebnjom; no sada se neko setno zadovoljstvo italo na okruglom rumenom licu Prima Palvera - Prvog govornika.

Sadraj
Prvi deo: TRAGANJE MAZGOVA 1. DVA OVEKA I MAZGOV Prva meuigra 2. DVA OVEKA BEZ MAZGOVA Druga meuigra 3. DVA OVEKA I SELJAK Trea meuigra 4. DVA OVEKA I STARCI etvrta meuigra 5. JEDAN OVEK I MAZGOV 6. JEDAN OVEK, MAZGOV - I NEKO DRUGI Poslednja meuigra Drugi deo: TRAGANJE ZADUINE 7. ARKADIJA 8. SELDONOV PLAN 9. ZAVERENICI 10. BLII SE KRIZA 11. SLEPI PUTNIK 12. GOSPODAR 13. GOSPOA 14. STREPNJA 15. KROZ MREU 16. POETAK RATA 17. RAT 18. SENKA SVETA 19. ZAVRETAK RATA 20. "ZNAM..." 21. ZADOVOLJAVAJUI ODGOVOR 22. NAJZAD PRAVI ODGOVOR