FABUS

Stres u organizaciji
Seminarski rad iz predmeta:
Upravljanje Ljudskim Resursima
Profesor: Suboti Dragan
Student:
Maj, 2007.
SADRA
J
Stres u
organizaciji
Maj
2007.
1. UV! "
#. !$F%&%SA&'$ S(R$SA )
#.1. *ta je stres+ ,
#.#. Stresori i simptomi stresa -
#.". .ategorije stresa /
#.0. Reagovanje na stres 1 Stresne reakcije 12
". S(R$S &A 3SLU 1#
".1. .ako stres uti4e na posao+ 1"
".#. %zvori stresa na poslu 10
".". 5Burn out6 sindrom 1)
".0. &edostatak vremena ili energije+ 1,
".). Stresni poslovi 1-
".,. &ovac 7 sre8a+ 19
".-. !a li je posao jedini krivac za stres+ 1/
0. %&!%V%!UAL&$ RA:L%.$ #1
0.1. Stres i geni ##
0.#. Rado;olizam #"
). S(R$S % :!RAVL'$ #,
).1. Uticaj stresa na zdravlje #-
).#. &ezadovoljstvo poslom #9
,. <$&A!=<$&( S(R$SA #/
,.1. p>te preporuke "2
,.#. rganizacije u ?or?i protiv stresa "#
-. :A.L'U@A. ""
-.1. Stresna Sr?ija A zaklju4ak "0
9. L%($RA(URA
#
M E N A D M E N T L J U D S K ! " E S U
" S A
1 .
U # $ D
(okom protekle tri decenije se u svim
sektorima posla i vlade razvilo
verovanje da stres na radnom
mestu ima neBeljene
posledice na zdravlje i sigurnost individuaC
kao
i na zdravlje nji;ovi; organizacija. vo
verovanje je predstavljeno javnosti i
medijima
i u?rzo je po4elo da raste interesovanje
za stres i pronalaBenje na4ina za
njegovo suz?ijanje. Skrenuta je
paBnja nau4nim
ogranizacijama i proDesionalcimaC koji su
ovaj rastudi i sveprisutni pro?lem oz?iljno
s;vatili i pristupili njegovom re>avanju.
Stres u
organizaciji Maj
2007.
&e kaBe se slu4ajno da sve ima svoju cenuC pa tako i moderno do?aC koje
ina4e
donosi mnoge ?lagodeti napredne civilizacijeC ima i svoju Etamnu stranu medaljeE.
@ovek se trudi da prati savremeni trend razvojaC ali kako se taj tempo poja4avaC
sve vi>e je izloBen razli4itim psi;olo>kim udarima.
3roDitiC ?rze realizacije poslovaC ?rze reakcije i kratki poslovni procesi oznake
su
kapitalisti4kog dru>tva danasC koje ostavlja malo mesta za emocije. Felokupan tempo Biv ota
je danas u?rzan. Latinska izreka festina lenteC GHpoBuri polako5IC postaje glavna
deviza ?iznismena >irom sveta. &a svaku promenu u poslu ekspresno se reaguje. Brz
ritam se ceniC
a sporost se doBivljava kao lenjost. U SA! i prozapadno orijentisanim kul turama pridaje se
velika vaBnost ta4nosti i pridrBavanju unapred odreJenog rasporeda.
!ana>nji 4ovek je sve manje Dizi4ki aktivanC za;valjujudi za;uktalom razvoju
nauke i te;nikeC koje omogudavaju da se njegovo kretanje svede na najmanju
mogudu meru. :aro?ljen ur?animC u?rzanim na4inom BivotaC optereden stresovima i
velikim psi;oDizi4kim naprezanjima na posluC on se po okon4anju radnog
vremena oseda veoma umorno K slomljenoC poti>tenoC depresivnoC ?ezvoljno i
apati4no. 3ostavlja se pitanje gde to vodi i 4emu sluBe ste4ena materijalna do?raC
ako je toliko iscrpljen da ne moBe u njima da uBiva.
*ta moderni 4ovek tre?a da u4ini da ?i lak>e podneo svakodnevne o?aveze+
(ermin 5stres6 postao je neizostavan deo komunikacije. Lotovo na svakom
korakuC a pose?no u poslovnom okruBenjuC moBemo 4uti stalne razgovore o
stresu z?og posla ili gu?itka poslaC preveliki; o?aveza i opteredenjaC nedostatka
vremenaC porodi4ni; pro?lema i ostali; ?rojni; spoljni;C za nas stresni; situacija.
&ije ni 4udo >to je tako kad su svud a oko nas takozvani stresoriC odnosno podraBaji
koji negativno deluju na organizam i psi;u. .ada nam vi>e ne uspeva da
upravljamo stresom i u?laBimo gaC telesni od?ram?eni me;anizmi sla?e i postajemo
podloBni ?olestima. 3rocenjuje se da je vi>e od -)M ?olesti prozrokovano ?a>
stresom.
Sedam od deset ljudi smatra svoj Bivot stresnimC a ulaskom u novi milenijum izgleda
da se Bivotni tempo jo> vi>e u?rzava. Sve vedi ?roj ljudi lo>ije spavaC ?udi se
uznemirenC
dolazi na posao umoranC uzrujava se na posluC vr ada se kudi iznerviran prometom. :a
razliku
od na>i; predakaC 4iji je stres ?io pre svega telesne prirodeC stres #1. veka je
uglavnom
mentalni i emocionalni.
Ved krajem dvadesetog vekaC radni stres je progla>en za 5?olest #1Aog
veka6 od strane S: i U&$SFAa. 3redviJa se da de u ?ududnosti napetost i
pritisak stres na radnom mestu ?iti glavni uzroci dezorganizacije radni; timova.
0
M E N A D M E N T L J U D S K ! " E S U
" S A
2 .
D E % N S A N J E S T " E S A
%ako de gotovo svatko redi da je stres vrlo lako
deDinisatiC to ipak nije tako. U literaturi
se u poslednji; stotinu godina moBe
pronadi velik ?roj razli4iti; deDinicija
stresa. &aBalostC rasprostranjeno je
mi>ljenje daC sa nau4ne ta4ke gledi>taC
ne postoji mnogo saglasnosti oko
deDinicije stresa. &eki 4ak pogre>no
zaklju4uju da je stres nemerljiv i
nemogude deDinisati. <eJutimC
pro?lem postavljanja deDinicije
stresa leBi u tome >to stres 4ine
skupine razli4iti; iskustavaC Bivotni;
putevaC reakcija i is;odaC
uzrokovani; >irokim rasponom razli4iti;
dogaJaja ili okolnosti.
2.1. TA JE STRES?
Stres u
organizaciji
Maj
2007.
Uo?i4ajeno je s;vatanje pojma stres kao ne4eg >to nas Bivcira ili za?rinjava A ?olestC
svaJaC nasiljeC pro?lemi na posluC polaganje ispita.... <eJutim na>e telo s;vata pojam
stresa mnogo >ire. Stres je sve ono >to od nas za;teva prilagoJavanjeC svaka
promena u na>im Bivotnim okolnostimaC povoljne ili nepovoljne prirode. Ved i
samo zami>ljanje G misaoI ili predosjedanje promene GemocijaI stvaraju stres.
Stres je i telesni napor poput dugog ;odanjaC no>enja te>ki; predmetaC nagle
promene temperature ili o?ilnog o?roka.
Stres je neiz?eBan deo Bivota svakog 4oveka. (o je izrazito sloBen proces
interakcije izmeJu odreJene oso?e i njenog Bivota. 3redstavlja na4in na koji
mentalnoC Dizi4ki i emocionalno reagujemo na razli4ita stanjaC promene i za;t eve u
na>em Bivotu.
!anas postoji jednaC naj4e>de pri;vadena deDinicija stresa koja kaBe da je stres stanje
ili osedaj u kojem se nalazi odreJena oso?a kada smatra da za;tevi u njenom
Bivotu prema>uju li4na i dru>tvena sredstva koja ta oso?a ima na raspolaganju.
Ljudi ne osed aju stres kada imaju dovoljno vremenaC iskustva i sredstava da
se nose s nekom situacijom. Suprotno tomeC ljudi osedaju vede koli4ine stresa kada
smatraju da ne mogu ispuniti za;teve koji su postavljeni pred nji;.
S;odno tomeC &AK$N ST"ESA o?ja>njava da S tre s predstavlja razliku izmeJu
N e v o l je
i P ril jag o d l ji v o s ti ?ilo koje vrste. %skazano kao jedna4inaC to ?i izgledalo ovako:
Stres ' Ne(o)je * Pr+)ja,od)j+(ost S ' N * P
Stres God engl. stressI doslovce zna4i udarac. kolnosti koje izazivaju stresC
odnosno
stresni dogaJajiC nazivaju se i stresorima G5udara4i6I. ni se deDini>u kao
dogaJaji koje oso?a procjenjuje kao ugroBavajude ili opasne za ne>to >to je njoj
vaBnoC odnosno kao dogaJaje za koje smatra da mogu izmeniti tok njenog
Bivota. Stresor se takoJe moBe posmatrati i kao za;tev kojem oso?a ne moBe da
udovolji.
3ojam stresa u uBem smislu ozna4ava reakciju organizma na delovanje
eksternog
stresora. Brz tempo BivotaC meJuljudski odnosiC dugotrajno o?razovanjeC
poslovna kompeticijaC ?or?a za modC dru>tveni status ili golu egzistencijuC
kontinuirani su izvor stresni; dogaJaja. .ad se 5nagomila stres6C 4ovek se moBe
osedati ;roni4no umorno ili iscrpljenoC moBe patiti od nesanice ili prevelike
potre?e za snomC moBe izgu?iti apetitC seksualnu Belju i sposo?nost uBivanja u
Bivotu. <oBe ga za;vatiti depresijaC ankcioznostC napadi pla4a i panikeC
opsednutostC Do?ija..
,
Stres u
organizaciji
2.2. STRESORI I SIMPTOMI STRESA
Maj
2007.
1 Lista naj4e>di; stresora u svakodnevnom Bivotu ljudi danas o?u;vata sledede:
-. 'aka svetlost
2. Buka
/. .lju4ni Bivotni dogaJaji
0. ?aveze: nepladeni ra4uniC nedostatak novca
1. RadNu4enje: rokovi za predaju projekataC ispiti
2. Li4ni odnosi: konDliktiC prevareC maltretiranja
7. &a4in Bivota: nezdrava is;ranaC pu>enjeC opijanjeC nedostatak sna
3. Fo?ije
4. Lodine
!r. 'ovan <aridC direktor Instituta za psihijatriju .lini4kog centra Sr?ijeC za stres kaBe:
5Stres je Diziolo>ka i psi;olo>ka reakcija 4oveka na spoljne situacije koje remete
njegovu ravnoteBu. Stresne situacijeC takozvani stresori koji su deo na>e
svakodnevniceC povreJuju li4nostC 4ine 4oveka napetim i nervoznimC >to izaziva
?rojne telesne i psi;i4ke promene kod pojedinca koji je izloBen toj situaciji.
&ajstresnije situacije su smrt detetaC smrt ?liske oso?eC gu?itak poslaC lju?avi i novcaC
te>ka ?olest u porodiciC razvodC kriminalna osuda i zatvaranje. .ada smo pod
stresomC organizam je izloBen nekoj vrsti agresije. .od stresni; situacija u
organizmu se lu4e ;ormoni stresa kao >to su adrenalin i noradrenalinC koji uti4u na
porast >edera i masnode u krviC u?rzavaju rad srca i podsti4u tonus mi>ida.6
3rema re4ima proDesora <aridaC eDekti stresa su veoma raznovrsni i
individualni. .ada su u pitanju telesne promeneC stres moBe da izazove povi>en
krvni pritisakC su>enj e ustaC glavo?oljeC ;olesterolC 4ir na BelucuC povi>eni >ederC
suBenje krvni; sudovaC odnosno anginu pektorisC potom inDarkt itd. E3si;i4ke
reakcije koje prate stresnu situaciju su nesanicaC depresijaC
anksioznostC agresijaC uznemirenostC DrustracijaC nisko
samovrednovanjeC pa sve do ?olesti zavisnostiC odnosno poku>aja da se alko;olomC
drogomC ta?letama ili pu>enjem sredi ta emotivna situacija. Stres moBe dovesti
do nesposo?nosti dono>enja do?ri; odlukaC sla?e koncentracijeC preosetljivosti
na kritikuC otuJenja od saradnikaC nezadovoljstva poslomC emocionalne
iscrpljenostiC odustajanja od ciljevaC mentalni; ?lokova...EC kaBe doktor <arid.
!akleC zaklju4ujemo da simptomi stresa mogu ?iti Dizi4ke ili mentalne prirode.
<eJu naj4e>de Dizi4ke znakove stresa spadaju:
glavo?oljaO
u?rzan rad srcaO
uko4eni vrat i ramenaC ?olovi u leJimaO
u?rzano disanjeC znojenjeO
?olovi u BelucuC mu4ninaC dijareja
-
Stres u
organizaciji Maj
2007.
sim Dizi4ki; znakovaC mogude je primetiti i mnoge psi;olo>keC mentalne znakove
stresaC koji se odraBavaju na na4in razmi>ljanjaC pona>anje ili raspoloBenjeC a samim
tim i na radni u4inak:
laka iritacija i netolerancija i z?og ne?itni;C mali; razlogaO
DrustracijaC gu?ljenje Bivaca i vikanje na druge oso?e ?ez nekog pose?nog razlogaO
sumnja u svoje mogudnostiO
nervoza i iscrpljenostO
sla?a koncentracija i usredsreJivanje na zadatkeO
prevelika za?rinutost oko ne?itni; stvariO
zami>ljanje negativni;C za?rinjavajudi; ili zastra>ujudi; scena.
.ada govorimo o stresu na posluC tj. njegovim izvorima i simptomimaC
moBemo se posluBiti K up e ro v i m m od e l d i nam i ke s tres a p ri ra d u . 3rednosti ovog
modela su te >to se Dokusira na prirodu stresaC kao i na posledice koje ostavlja
kako na individuuC tako i na samu organizaciju.
5(or+ stresa S+67to6+ stresa 8o)est+
&na9aj
7os)a
U)o,a u
or,an+5a:
+j+
Me;u)juds
<+
odnos+
n d + ( + d u a )n+
s + 6 7 to 6+
-. povi>en krvni
pritisak
2. depresija
/. opijanje
0. ?olovi u grudima
1. nerviranje
-. ?olesti srca
2.
mentaln
e ?olesti
"a5(o
j
<ar+jer
e
ND#DUA
$r,an+5a:+o
na
<)+6a
"ad <od
<ude
$r, an+ 5a:+ on+
s+ 67 to 6+
-. povedan
a?sentizam
2. Dluktuacija
/. konDlikti
0. lo>a kontrola
kvaliteta
-. >trajkovi
2. te>ke nezgode
/. apatija
9
2.. !ATE"ORIJE
STRESA
Stres u
organizaciji
Maj
2007.
Stres je unutra>njeC su?jektivnoC odnosno intrapsi;i4ko stanje koje predstavlja
reakciju na stresorC odnosno stresni dogaJaj. Stres se deDini>e kao stanje
mo?ilisanosti psi;oDizi4ki; podsistema organizma. 3ostoje dve kategorije stanja
stresaC a to su stanje akutnog stresa i stanje ;roni4nog stresa.
Stanje akutnog stresa: za ovo stanje je karakteristi4an d o B i v l ja j
e m o c i o n a l n e p a t n je . so?a je svesna svoje 5nervoze6C uzenmirenostiC tugeC
poti>tenostiC ?esa prema se?i i drugimaC preterane upotre?e alko;olaC cigareta ili
kaDeC sla?e koncentracijeC razdraBenostiC za?oravnostiC 5opsednutosti6 istim mislimaC
kao i za?rinutosti za svoje psi;i4ko stanje. Sve
se to negativno odraBava na kvalitet BivotaC odnose sa ljudima i na sanC te dov
odi do intenziviranja stanja stresa jer A sve su to novi stresori. Ako se oso?a na
vreme ne oslo?odi stanja akutnog stresaC onda se ono razvija u stanje ;rono4nog
stresa.
Stanje hroninog stresa: za ovo stanje je karakteristi4no o d s u st v o
d o P i v l ja j a
e m oc i o n a l ne p a t nj e C i to je su>tinska razlika izmeJu stanja akutnog stresa i stanja
;roni4nog stresa. vo stanje nastaje tako >to oso?a vremenom razvija
toleranciju na maniDestacije akutnog stresa i navikava se na nji;C ignori>udi i; ili
negirajudi. 3o>to taj proces odvla4i energiju li4nostiC oso?a se u sve vedoj meri
emocionalno distancira od drugi; ljudiC iz?egava intimne socijalne kontakte i intimne
seksualne odnoseC te sve teBe pronalazi zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima
u sada>njostiC Dokusirajudi se na ciljeve u ?ududnosti. (ipi4no razmi>ljanje oso?e u
stanju ;roni4nog stresa je: HDok zavrim jo ovo...
so?a u stanju ;roni4nog stresa prepoznaje se pre svega po tome >to
kompulzivno radiO kompulzivno zna4i prisilno: oso?a stalno mora ?iti aktivnaC oko
ne4ega zauzeta i ne moBe se opustiti A eventualno uz upotre?u alko;olaC drogaC
samoinicijativno kori>denje ta?leta za smirenje ili kroz 5me;ani4ki5 seksC ali vremenom
razvija toleranciju i na sve ovo. 3ored kompulzivnog radaC koji je najizraBenija i
upadljiva maniDestacija stanja ;roni4nog stresaC prisutni su umorC ;roni4ni
nedostatak vremenaC manjak motivacijeC cinizamC negativizamC irita?ilnost i
preterana kriti4nost prema drugimaC impulsivno pona>anjeC nesanicaC kompulzivno
?avljenje pro?lemima sa posla izvan radnog vremenaC duBi oporavak
od ?olesti A 4ak i od ?ezazleni; kao >to je pre;lada. (akvo stanje kona4no dovodi do Dizi4kog
kolapsa Gintenzivan ?olC premorC malaksalostC nesvestC pseudoepilepti4ki napadi itd.I.
UkratkoC u stanju akutnog stresa oso?a doBivljava patnjuC i to u
prvom redu emocionalne prirodeC a kod razvijenog stanja ;roni4nog stresa
oso?a se navikava na maniDestacije stanja stresa i ne opaBa i; kao pro?lemC ali
razvija ?rojne somatske simptome. <aniDestacije stanja stresa i dalje 5zvone na
sva zvona5 US3R%Q !<R%Q 3US(% S$QC ali po>to oso?a u stanju ;roni4nog
stresa vi>e nema doBivljaj li4ne patnje i ignori>e napetostC s vremenom dolazi do
op>te Dizi4ke iscrpljenostiC a na kraju i do kolapsa organizma.
/
Stres u organizaciji
2.#. REA"O$A%JE %A STRES = STRES%E
REA!&IJE
Maj
2007.
3ostoje tri o?lika me;anizama reakcije na stres:
-. kratkoro4naC tzv. 5?ori seC ili ?eBi6 God engl. fightorflightI reakcijaC
2. dugoro4na reakcijaC zvana 5op>ti adaptacijski sindrom6C
/. na4in na koji razmi>ljamo i interpretiramo situacije u kojima se nalazimo.
-. K r a t<o r o9 n a , > fi g ht - o r -f li g h t ? r e a <: + ja javlja se kad smo suo4eni
s nekom neposrednom pretnjom ili stresnom situacijomC poput iz?egavanja
sao?radajne nesrede ili svaJe s prijateljem ili kolegom. rganizam u tim
trenucima odgovara na pretnju izlu4ivanjem ;emikalija i ;ormona koji telo
stavljaju u stanje uz?une i spremno za akciju. Spomenuti ;ormoniC na primerC
omogudavaju nam da ?rBe tr4imo ili da pruBimo snaBniji otpor. 3ovedavaju ?rzinu
rada srcaC poja4avaju znojenjeC preusmeravaju krv s povr>ine koBe
i tako smanjuju gu?itak krvi u slu4aju povrede. Sve to zna4ajno po?olj>ava na>u mogudnost
preBivljavanja po Bivot opasni; stresni; situacija.
(elo ostaje u takvom stanju sve dok mozak ne po>alje signal da je
spomenuta situacija pro>laC 4ime se prekida proizvodnja ;emikalija koje su
uzrokovale Dizi4ku reakciju. 3otre?no je pola sata do sat vremena kako ?i
;emikalije napustile organizam. va vrsta reakcije moBe uzrokovati pro?leme
kada se telo ne oporavi od stresne situacije. %z jo> nepoznati; razlogaC moBe se
dogoditi da mozak ne po>alje signal da je opasnost pro>la ili se pak moBete tokom
jednog dana nadi u toliko stresni; situacija da ste svo vreme u stanju stresa.
%ako ovakva 5mo?ilizacija6 unutar na>eg organizma pomaBe preBivljavanjuC ona
moBe imati i negativne posledice. Bududi da smo u tom stanju uz?uJeniC
razdraBljiviC osedamo uznemirenostC to smanjuje na>u mogudnost produktivnog rada
s drugim ljudima. SvakakoC rad s drugim ljudima ne predstavlja po Bivot
opasnu situaciju. <eJutimC poslednja istraBivanja su pokazala da se upravo
ovakvaC adrenalinska reakcija javlja 4ak i u slu4ajevima kad se suo4avamo s ne4im
neo4ekivanim.
2. D u, o tr a jn a r e a <: + ja +) + > o 7 @ t+ a d a 7 ta : +js < + s+ ndr o6 ? C za razliku od
kratkoro4ne reakcijeC javlja se kao odgovor na dugotrajno izlaganje uzrocima
stresa. %straBivanja su pokazala daC suo4eni sa stresomC ljudi reaguju u tri Daze:
alarmna faza A prilikom koje se javlja reakcija na izvor stresaO
faza otporaA prilikom koje se otpor prema izvoru stresa povedava >to se vi>e
telo
nosi sa stresom i adaptira na njegaO
faza iscrpljenjaA koja nastupa nakon >to se iscrpi otpor i po4ne znatno sla?iti.
!o?ar primer ovakve reakcije na stres su ljudi koji se ?ave kupoprodajom na
velikim ?erzamaC poput !all Streeta. &ji;ov svakodnevni Bivot je izrazito stresan.
&akon inicijalne alarmne reakcije i >okaC oni nau4e kako da se adaptiraju na
svakodnevni stres koji izaziva dono>enje vaBni; Dinansijski; odluka ili pak do?itak ili
gu?itak veliki; nov4ani; iznosa. &a
12
Stres u
organizaciji Maj
2007.
krajuC velik ?roj nji; dolazi u Dazu iscrpljenjaC koja uzrokuje da oni jednostavno EizgoreE G
"urn
outI na takvom poslu.
/. N a 9 +n n a <o j+ r a 5 6 +@ ) ja 6 o + 7 e r : +7 +r a 6 o s ( +je t o< o s e A e C
predstavlja tredi me;anizam reakcije na stres. .oliko de se neko osedati stresno
uveliko zavisi od nji;ovog li4nog mi>ljenja o tome koliko >tete im moBe u4initi
pojedina situacijaC kao i koliko su oni sami sposo?ni odgovoriti za;tevima odreJene
situacije.
Ukoliko oso?a nema uticaja na situaciju u kojoj se nalaziC onda ona moBda
moBe ili po?olj>ati na4in na koji vidi tu situaciju i kako se z?og toga os eda. &e>to
poput Draze: 5sladak limun6 A samo je sada potre?no samog se?e u to u?editi.
vaj pristup je moBda manje privla4an ?ududi da se stres ponovno vradaC jer
njegov pravi uzrok nije uklonjen Glimun ostaje kiseo iako mi tvrdimo suprotnoI. &oC
promena na4ina razmi>ljanja i dalje predstavlja koristan na4in no>enja sa stresom.
11
M E N A D M E N T L J U D S K ! " E S U
" S A
.
S T " E S N A P $ S L U
3riroda na>eg du;a i tela jeste pokret i
kretanje u prostoru. &a vedini radni; mesta
se pokret svede na metar kvadratni i
nekoliko minimalisti4ki; pomakaC koji se
jo> pritom u4estalo ponavljajuC a onda se
to jo> pomnoBi sa >est radni; danaC od
koji; svaki drugi ostajemo
prekovremeno. S
vremenom zadovoljstvo
dramati4no opadaC a stres na radnom
mestu postaje sve vedi.
Stres u
organizaciji
.1. !A!O STRES 'TI(E %A
POSAO?
Maj
2007.
3ostavlja se pitanje: #ato je stres$ prevashodno jedan psiholoki i
medicinski
pro"lem$ toliko "itan za jednu organizaciju%
dgovor leBi u slededem: Uprkos ustaljenom mi>ljenju da je proizvod klju4
uspe;a najvedeg ?roja kompanijaC istina je da nji;ov opstanak i proDit zavise pre
svega od kvaliteta i motivacije ljudski; potencijala G4esto se pominje i termin kapitalI
K oni 4ine glavnu kariku u proizvodnom lancu. Ljudski potencijal je jedan od
najsnaBniji; resursa u preduzedu. (o je vrlo >irok raspon ljudi i nji;ovi;
karakteristikaO tu spadaju svi zaposleni u preduzedu K od rukovodilaca svi; nivoa
K do radnika u proizvodnji. % dok je nekad prvenstveno ro?a imala trBi>nu
vrednostC umreBeno glo?alno svetsko trBi>e dana>njice lansiralo je svoj najnoviji
proizvod K 9o(e<a. !akleC 4ovek je taj koji uti4e na uspe;C odnosno neuspe;
jedne organizacije. Samim timC i njegovi pro?lemi postaju pro?lemi organizacije
u kojoj on radi.
#drav radnik zdrava kompanija& postaje moto savremenog poslovanja.
'ednostavno re4eno: Stres * <o@ta. 3od stresom se moBe raditi godinu
do dveC ali dugoro4no gledanoC zaposleni strada i njegov stres se vrada drBavi kao
tro>ak. 3rekomerna opteredenja psi;olo>kog sistema odraBavaju se na koli4inu
u4inkaC kvalitet o?avljenog poslaC tok procesaC ?roj gre>akaC povedanje ?roja
povreda i sl. .ao posledica takve situacijeC javljaju se povedana DluktuacijaC
odsutnost s poslaC kao i povedana stopa ?olovanja. 3rema istraBivanju 'vropske
agencije za sigurnost na radu i zatitu zdravlja$ stres je prisutan na radnom
mestu kod gotovo svakog tredeg radnika $vropske unije.
3rema prikupljenim podacimaC u $U stresom na poslu je o?u;vadeno #9M ili 01C#
miliona radnikaC a od toga vi>e Bena od mu>karaca. U Americi koja u svemu prednja4iC pa
tako i u ?roju zaposleni; koji svoj posao ozna4avaju stresnim ili vrlo stresnimC ta ciDra iznosi
02M.
3rose4an ?roj izgu?ljeni; radni; dana po jednom radniku $U u toku godine
iznosi 0. 3omnoBeno sa ukupnim ?rojem radnikaC do?ijamo ciDru od ,22 miliona
izgu?ljeni; radni; danaQQQ Finansijski izraBenoC to predstavlja gu?itak od najmanje #2
milijardi eura. &i situacija
u Velikoj Britaniji nije ni>ta ?olja. Lodi>nje se izgu?i #22 milionaradni; danaC tj. prose4no 9C)
dana po radniku. vaj gu?itak predstavlja "C-M radnog vremena i minus od 1) C)
milijardi eura G,0- eura po radnikuI. U Americi ?roj izgu?ljeni; radni; dana godi>nje
iznosi oko ))2 miliona.
3rema rezultatima istraBivanja )2A,2M svi; izgu?ljeni; radni; dana
posledica je stresa na radnom mestuC a on je istovremeno EkrivacE i za ) mi liona
nesreda na poslu. Uzroci stresa na radnom mestu su stra; od gu?itka poslaC
premorenostC kratki rokoviC nedostatak podr>ke rukovodiocaC monotonijaC promenjiv
i neujedna4en program rada i no>enje posla kudiC konstantna promena i dnevna
varija?ilnostC razvoj karijereC potre?a stalnog potvrJivanjaC negativna
konkurencijaC u?rzano napredovanjeC kao i neki od nepovoljni; radni; uslova kao
>to su ?iolo>kiC radioaktivni ili ;emijski uticaji.
1"
Stres u
organizaciji
.2. I)$ORI STRESA %A POS*'
Maj
2007.
.ada je u pitanju stres na radnom mestuC on je 4esto prisutanC a njegovi izvori mogu
?iti najrazli4itiji. 3o4ev od oni; ?ezna4ajni; poput pro?lema s kancelarijskom
opremom ili 4estim prekidima u raduC do oni; veliki; koji mogu dovesti do
izliva ?esa na posluC nezadovoljstva i smanjenja produktivnosti.
Stres na poslu stvara pretpostavke za moBdani i sr4ani udarC uni>tava mentalno
zdravlje i skraduje Bivot. 'o> pre deset godina je Svetska zdravstvena
organizacija GRSI proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijomC a
otada se stres na poslu jo> vi>e povedao z?og produ?ljene glo?alne krize i
nezaposlenosti.
1 &ajzna4ajnije izvore stresa na radnom mestu moBemo podeliti u >est kategorija:
Izvor stresa A $Aja@njenje
Kontrola A oso?e koje na svojim radnim
mestima
imaju vrlo
malo
kontrole i
uticaja se vrlo 4esto nalaze pod stresom.
Sposo"nost A za?rinutost z?og kvaliteta o?avljanja poslaC osedaj sigurnosti
radnog
mestaC nesigurnost predstavlja velik izvor stresa za mnoge ljude.
Nejasnoda A do stresa moBe dovesti i nejasna slika o va>im zadacima na
posluC
kao i to kakvi su organizacioni ciljevi va>eg odelenja.
Komunikacija A napetost na poslu proizilazi iz lo>e komunikacije meJu
saradnicimaC >to dovodi do stresa.
Podrka A osedaj manjka podr>ke od strane saradnika moBe oteBati
o?avljanje
zadataka i na taj na4in prouzrokovati stres.
#na(aj A ukoliko posao koji o?avljate smatrate ?ezna4ajnim i niste ponosni
na
njegaC to vam takoJe moBe uzrokovati stres.
'edan od naj4e>di; uzroka stresa na radnom mestuC ipak predstavljaju meJuljudski
odnosi. Stres z?og lo>i; meJuljudski; odnosa opisuje i pojam mo""ingC koji
ozna4ava psi;oteror na radnom mestu koji zaposleni sprovode prema svojim
kolegama. U osnovi mo""inga je naj4e>de suko? iz nekog razlogaC a nakon njega
po4inju spletkeC podmetanjaC poniBavanje i izolacija. U stra;u za radno mesto
EkrivacE moBe razviti "urn out sindrom i ;roni4ne zdravstvene pote>kodeC a
izlaz moBe traBiti u napu>tanju poslaC pa 4ak i samou?istvu. &aimeC prema
najnovijim istraBivanjimaC z?og stresa na poslu se u $U dogodi
09.222 izvr>eni; i skoro pola miliona poku>ani; samou?istava.
sim navedeni; kategorijaC postoje i mnogi drugi uzroci stresaC kao
>to je diskriminacija na posluC rad u te>kimC nesigurnim uslovmaC
konstantna dostupnost nadreJenom tokom celog dana z?og razvoja te;nologije i
mo?ilni; teleDona itd.
10
Stres u
organizaciji
.. +,'R% O'T- SI%DROM
Maj
2007.
Fatalna re4 HDleksi?ilnost5 postala je glavna odrednica sektora rada koja je povedala
poslovne mogudnosti ali i o4ekivanjaC pa je utakmica za vedom produktivno>du i
proDitom postala ekstremno napeta. (o je uzrokovalo ?rojne ?olesti u savremenoj
menadBerskoj praksi. (ako je u medicinsku klasiDikaciju svrstano jo> jednoC
novoC o?oljenje modernog poslovnog 4ovekaC poznato pod
imenom burnout ili sindrom profesionalnog
sagorevanja. n ozna4ava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti z?og
preteranogC a uzaludnog zalaganja na poslu. 3ose?no je za?rinjavajud podatak
da se simptomi ovog sindroma Gemocionalna iscrpljenostC depersonalizacija i
smanjenje svesti o li4nim dostignudimaI danas mogu prepoznati kod sve vedeg
?roja ljudi. )urn out ili 5Sagorevanje6
na poslu sli4no je sindromu ;roni4nog umoraC ali pritom se menja i stav prema posluC
>to za umor nije karakteristi4no.
.ompleksan Denomen proDesionalnog sagorevanja oduvek je ?io intuitivno
poznat
radnim ljudimaC a sve 4e>de je i tema nau4ni; istraBivanja. :na4ajan procenat
zaposlenog sveta se tokom svoje karijere suo4i sa psi;olo>kim pro?lemima ovog tipa. %
pored toga >to
su uzroci godinama prisutniC simptomi naj4e>de nisu spolja lako uo4ljivi. 5Frveno svetlo6 pali
se tek kod pojave Dizi4ke i emotivne iscrpljenostiC zavisni4kog pona>anjaC
odnosno prekomernog konzumiranja alko;olaC cigaretaC lekova... %ako rukovodstvo
veliki; kompanija smatra da je ovo isklju4ivo li4ni pro?lem radnikaC statisti4ki podaci
otkrivaju ne>to drugo.
*est naj4e>di; prituB?iC do?ijeni; od zaposleni; koji su u4estvovali u o?imnojC
dugogodi>njoj studiji 5%stina o sagorevanju6 autora .ristine <aslak i <ajkla LiteraC
glase:
5Posao me pojede *ivog6 A tj. previ>e poslaC kratki rokoviC ograni4eni kapaciteti
i
resursi...
5Poludedu+6 A iza 4ega stoji ;aoti4no radno okruBenje i nejasna
pravila koja uvode zaposlene u konDuziju.
6Niko da ti ka*e hvala+6 A odnosno nedovoljno pladeni radnici 4ije se zasluge i
trud ne uzimaju dovoljno u o?zir.
6,vde svako gleda samo se"e6 A tj. izmeJu zaposleni; je prisutna tenzijaC
nepoverenjeC nepo>tovanjeC otuJenost...
6,vo nije fer+6 A odnosno uvek iste ljude mimoilazi po;valaC ali
ne i kritika nadreJeni;.
6#avridu u paklu z"og vas6 A ta4nijeC za;tevi posla i li4ne vrednosti radnika se ne
podudarajuC z?og 4ega zaposleni osedaju krivicuC
nelagodnost i otpor prema svojim radnim
o?avezam
a.
Sve navedene te>kode radnika dovedene su u vezu sa prezasidenjem poslom i
gu?itkom volje za daljim angaBovanjem. :?og toga se smatraju sigurnim pokazateljimaC pa
4ak i uzrocima nastupajudeg pada radne eDikasnosti i zadovoljstva.
1)
Stres u organizaciji
.#. %EDOSTA! $REME%A I*I
E%ER"IJE?
Maj
2007.
U Sr?iji osnovni izaziva4i stresa kod poslovni; ljudi je cajtnotC odnosno
vremenski
pritisak. Savremeni ?iznis ima rokoveC penale i ?rojne pritiske da se posao
o?avi u
odreJenom vremenskom rokuC a oskudica vremena je stalno prisutna. (o je veliki pro?lem
za ljudeC a pogotovo za Sr?eC jer oni imaju vremensku neodgovornostC odnosno
vremenski
su neprecizniC a danas se sve meri na sekundeC pa tako i poslovne o?aveze.
Vremenski pritisak je vrlo stresogen.
!akleC vedina zaposleni; ljudi smatra kako im 4esto nedostaje dovoljno
vremena za vedi u4inak i ?olju poslovnu produktivnostC ali ta teorija nije u potpunosti
ta4na. :ato >to je visoka pozitivna energijaC a ne vremeC osnovno sredstvo za
postizanje visokog u4inka. Ako malo ?olje razmislimoC dolazimo do su>tine da je
?roj sati u jednom danu odreJen i ograni4enC ali da kvalitet i koli4ina energije sa
kojom moBemo raspolagati K nije. <oBemo zaklju4iti da je upravo energija
najdragoceniji prirodni resurs kojim raspolaBemo. na je taj nepoznati Daktor koji
omogudava da se potencijalC odreJeni talenat i ve>tine pokrenu. $nergija je
?azi4ni Daktor poslovnog uspe;a. 3ravilna upotre?a energije i njena kontrola
mogu o?ez?editi visok nivo realizacije postavljeni; ciljeva. S;odno tome moBemo
zaklju4iti sledede: <)ju9 5a 7ost+5anje (rBuns<+B re5u)tata se na)a5+ u @to
ef+<asn+joj 7reras7ode)+ ener,+je u s(+6 d+6en5+ja6a, a ne + +s:r7)j+(anju
sa6o, seAe u Aes<ona9no du,+6 7ro:es+6a rada.
Slededa ?itna stvar koju radnici moraju znati kada je energija u pitanjuC
jeste da se energetski kapacitet smanjuje na dva na4ina K njegovom
preteranom upotre?om i njegovom nedovoljnom upotre?omC >to ukazuje na
4injenicu da se mora napraviti adekvatan ?alans izmeJu preteranog tro>enja i
netro>enja energije. !akleC suvi>e dugo zadrBavanje na jednoj strani krajnosti
4ini ekstremno >tetno pona>anje po na> energetski kapacitetC po na>u poslovnu
sposo?nost i na krajuC po na> Bivot.
Redovnim veB?anjem du;a i tela moBemo u znatnoj meri da
poja4amo na> energetski kapacitetC da prili4no usporimo na>e Dizi4ko i mentalno
starenjeC da do samog kraja na>eg Bivota ja4amo na>e emocionalne i du;ovne
sposo?nosti. Uzmimo samo kao primer Al?ert Ajn>tajnaC jednog od najvedi;
nau4nika svi; vremena. n je uBivao u jedrenju i dugim >etnjama po <in;enuC a
nauci se vradao samo onda kada nije ?ilo povoljnog vetra za jedrenje.
:animljivo je i to da neki savremeni stru4njaci smatraju da gotovo svaki o?lik stresa
Gkoji je negativan po stanje na>eg du;a i telaI ima potencijal da uveda na>e
energetske rezerveC ali samo pod jednim uslovom K ako je propraden oporavkom
koji je ekvivalentan koli4ini doBivljenog stresa. vde moBemo dodati svima nama
do?ro poznati izreku Fridri;a &i4ea koja glasi -,no to nas ne u"ije u(inide nas
ja(im&.
1,
... STRES%I POS*O$I
Stres u
organizaciji
Maj
2007.
.ada govorimo o stresu na posluC moramo da uzmemo u o?zir i sledede:
1 Da li postoji zadovoljstvo u poslu kojim se "avimo%
&aimeC stres je minimalan ako se ?avite poslom koji voliteC a veliki ako
je slu4aj o?rnut. U poslovnom svetu je 4uvena izreka: If .ou do the jo" .ou love$
.ou/ll never 0ork a da. in .ou life. <eJutimC malo je ljudi koji imaju
zadovoljstvo posle do?ro o?a vljenog posla. Smatra se da je to jedno od vr;unski;
ljudski; zadovoljstava. &aBalostC danas je op>te poznato da mali ?roj ljudi uBiva na
poslu i voli posao kojim se ?avi.
Veoma stresogene situacije se javljaju na radnom mestu koje je preopteredeno
poslomC kao >to su stresni i poslovi >eDova koji nose odgovornost za druge. U
radnoj organizaciji je 4esta stresogena situacija ako ste primorani da saraJujete
sa oso?om koj u ?iste najradije iz?egavali. U organizacione stresove spadaju i
karijeristi4ke am?icije C ta4nije uslovi za napredovanjeC mogudi otkazC kao i
?irokratska struktura organizacijeC stil menadBmentaC neadekvatna selekcijaC lo>
raspored ljudiC jednom re4ju op>ta psi;olo>ko A moralna klima u preduzedu.
3rivatni ?iznis je veoma stresogen i u njega mog u da se upuste samo oni ljudi koji
imaju veru u se?eC vizijuC 4vrstinuC odlu4nostC predanostC koji znaju da podnesu
pritisak konkurencije i odgovornosti za zaposlene i spremni su da rizikuju.
U najstresogenije proDesije spadaju poslovi ;irurgaC pilotaC me nadBeraC
novinaraC
proDesoraC sportskog trenera itd. ni koji se ?ave ovim proDesijama svakodnevno moraju da
se dokazuju i preispitujuC >to moBe da ?ude zna4ajan izvor stresa. Vrlo su
stresogene i proDesije gde su ljudi naterani da ?udu lju?azni. (u spadaj u sva
radna mesta koja rade sa strankama. Raskorak izmeJu potre?e posla koja diktira
da ?udete lju?azni i va>eg intimnog psi;i4kog stanja je vrlo stresogen za pojedinca.
(a 5maska6 koju neki noseC stresogena je jer
se gu?i kontakt sa autenti4nim emocijama. Vi ?isteC na primerC nekoj mu>teriji
najradije agresivno od?rusiliC a ne smete. %zuzetno stresne su i opasne
proDesijeC poput rudaraC ekstremni; sportistaC ljudi koji rade na velikim visinama
rizikujudi svakodnevno svoj Bivot.
$vo jo> jednog slikovitog primera. Ako uzmemo prose4ni Bivotni vek
slikaraC i uporedimo ga sa prose4nim Bivotnim vekom jednog top menadBeraC
primetidemo razliku od do?ri; #2 godinaQ 3risetimo se neki; poznatiji; menadBera
#2. veka: Fridri; (ejlor je Biveo
)/ godinaC njegov dugogodi>nji saradnik Senri Lant )9C <aT Ve?er ),C a Frenk Lil?ret
svega
)) godina. S druge strane imamo 3a?la 3ikasaC koji je umro u svojoj /#. godini BivotaC zatim
Salvador !alija koji je doBiveo 9)C .lod <onea sa 9, itd. :a?rinjavajudeC zar ne+
vi zapanjujudi podaci samo potvrJuju predpostavku da su neke proDesije
podloBnije stresu od drugi;. <enadBment je svakako jedna od nji;. staje nam samo
da se nadamo da demo otkriti tajnu 4uvenog 3itera !rukeraC
jednog od najpoznatiji; teoreti4ara menadBmentaC koji je umro
prirodnom smrdu pre 0 godineC u svojoj /,. godini Bivota. @ak je
i u svojim osamdesetim godinama radio kao kolumnista za !all street journalC
a u
devedesetim godinama je nastavio da se ?avi pruBanjem konsalting usluga poslovnim
kompanijama i neproDitnim organizacijama.
1-
./. %O$A& 0 SRE1A?
Stres u
organizaciji
Maj
2007.
Filip BirgierC dosad najmlaJi izvr>ni direktor jedne od )22 najuspe>niji; kompanija sa
liste magazina 51ortune6C prvi je u svetu ?iznisa progovorio o >iroko
rasprostranjenoj suicidalnoj depresiji meJu top menadBerima. 3o njegovom
mi>ljenjuC 4ak 4etvrtina menadBera na najvi>im poloBajima u kompanijamaC u
jednom trenutku tokom svoje karijereC suo4ava se sa ovim te>kim klini4kim
poremedajem. &jegova javna ispovest ?aca novo svetlo
na percepciju poslovnog upravljanjaC kao poslednjeg uto4i>ta za poricanje ljudske ranjivosti.
53osle skoro dve decenije vrtoglavog uspe;a u naDtnoj industrijiC umesto
zadovoljstvaC osedao sam jedino iscrpljenost i mrzovolju. Sada vidim da je
sve to ?ila posledica dugogodi>njeg poricanja patnje. davno sam nau4io da
ignori>em ?olC kako svoj tako i tuJi. @ini mi se da me je upravo to spre4avalo da
?udem emotivno uklju4en i saosedam sa svetom oko se?e6.
&a prvi pogled top menadBeri izgledaju kao oso?e koje s u jako zadovoljne u Bivotu.
Uspe>ni suC o?razovaniC imaju dovoljno novca... <eJutimC i sti oni li4ni kvaliteti koji
pokredu najuspe>nije menadBereC ujedno predstavljaju nji;ove najmra4nije aspekte
li4nosti. (eBnja
ka izgraJivanju identiteta na neprestanom poslovnom uspe;u dovodi do toga da se 4ak
i
najmanje odstupanje od uzlazne linije 4ini nepodno>ljivim. 3resudan Daktor kod
pojave depresivnosti je sklonost ka pri;vatanju krivice za sve ono >to u okolini krene
naopakoC ?ez mnogo procenjivanja i uzimanja u o?zir o?jektivni; okolnosti.
3ostoje dva tipa uspe>ni; menadBera. U prvu grupu spadaju oni 4iji je poslovni
uspe; rezultat agresivne istrajnosti i Dokusiranosti na ciljeveC a u drugu grupu oni 4iji
je napredak i uspe; podstaknut stra;om od neuspe;a. <otivacija inspirisana
stra;om i ne gativnim predviJanjima neiz?eBno generi>e nelagodu i stres. Sa
namerom da po?egnu od ove ;roni4ne uznemirenostiC visoko odgovorni
menadBeri se pretvaraju u opsesivne perDekcioniste u
svom poslu. :a?rinuti menadBeri pod stresom postaju ne>to nalik ljudskim
ma>inamaC koji u retkim trenucima mira i relaksacijeC umesto zadovoljstvaC osedaju
krivicu z?og svoje opu>tenosti.
Biti na samom vr;u u psi;olo>kom smislu zaista podrazumeva snaBan
doBivljaj izolovanostiC ali i ogromne odgovornosti u isto vreme. 3oistov edujudi
se?e sa svojom proDesionalnom ulogomC top menadBeri 4esto za?oravljaju daC
vi>e od svegaC ljude vezuje meJuso?no deljenje stra;ovaC razo4arenjaC emotivni;
povredaC BeljaC snovaU !o?itna taktika je zato veoma prosta. ?radanjem vi>e
paBnje na druge ljude GporodicuC prijateljeC saradnikeUI mogude je izadi iz
za4aranog kruga depresivnosti i opsesivne posvedenosti poslu.
<eJutimC konstantna orjentisanost ka akciji i postignudu spre4ava i; da u
pro?lemati4nim Bivotnim Ga naro4ito poslovnimI situacijama zatraBe ili o4ekuju
podr>ku i pomod. U osnovi ove sklonosti lako je uo4iti narcisoidnu tendenciju:
okrenutost ka se?iC uz preuveli4avanje sopstveni; modi. .ompetetivno vaspitani i
uvek spremni da se razmedu isklju4ivo svojim postignudimaC ?lokiraju naBalost
svoje kapacitete za intimnost i ograni4avaju li4ni identitet i vrednosti na
izve>taj sa >tednog ra4una i procenjenu vrednost svog materijalnog kapitala.
19
Stres u organizaciji
.2. DA *I JE POSAO JEDI%I !RI$A& )A
STRES?
Maj
2007.
3ostoje podaci koji ukazuju na to da je posao samo jedna od mnogi; mogudi; o?lasti
ili aspekata Bivota koja dovodi do pojave stresa i lo>eg zdravlja. &aimeC smatra
se da su pojedini 5Bivotni dogaJaji6 koji za;tevaju promene ili adaptaciju u
kratkom vremenskom prerioduC takoJe povezani sa pojavom stresa i mogu proizvesti
>iroki spektar poremedaja u organizmu. Uzev>i to u o?zirC u toku protekli; godina
se dosta radilo na identiDikaciji i rangiranju takvi; stresni; Bivotni; dogaJaja po
nji;ovom relativnom zna4aju i uticaju na Bivot ljudi. .ao rezultat jednog od
takvi; istraBivanjaC nastala je P'2I Skala 3ivotnih Doga4aja. Lista od 12# Bivotna
dogaJaja je konstruisana na osnovu raniji; istraBivanja koja
su izvr>ena u &jujorku. vi dogaJaji su klasiDikovani u 11 Bivotni; podru4ja:
>kola i studije
posao
lju?av i ?rak
podizanje dece
porodica
mesto stanovanja
kriminal i pravne nevolje
Dinansije
socijalne aktivnosti
zdravlje
razno
d ukupno 12# dogaJaja kod koji; je ispitivan nji;ov uticaj na pojavu stresaC
4ak #1 dogaJaj se odnosio na posaoQ &ji;ov relativan zna4ajC kao i zna4aj neki;
drugi; dogaJaja koji nisu vezani za posao se moBe videti na slededem graDiku:
1#22
1222
922
,22
022
#22
2
Stresn+ C+(otn+
do,a;aj+
1/
Stres u
organizaciji Maj
2007.
vi podaci nam pokazuju da poslovno orjentisani Bivotni dogaJaji ne samo da nisu
?ezna4ajniC ved spadaju meJu one koji imaju najvedi uticaj na na> Bivot. vaj
zaklju4ak potvrJuje i studija izvr>ena meJu zaposlenim stanovni>tvom Velike
Britanije: 4ak ,-M ispitanika je navelo posao kao glavni izvor stresa.
A kada govorimo o promenama na poslu i nji;ovom uticaju na pojavu
stresaC svakako moramo spomenuti jednu koja je pose?no interesanta sa na>e
podne?lje. &aravnoC re4 je o tranziciji. U vreme reorganizacija i
privatizacijaC proDesionalno zasidenje i sagorevanje postaje oz?iljan pro?lem
zaposleni; na svim nivoima u kompaniji. (okom ekonomske tranzicije
zaposleni rade pod poja4anim stresom. @esto se pritom osedaju nesigurnoC
nes;vadeno i podcenjeno. Fena ovog nezadovoljstva je visokaC ne samo za
radnikaC ved i za 4itavu organizaciju. :aposleni koji u svom poslu ne nalazi
nimalo zadovoljstvaC proporcionalno tome u svoj rad ulaBe minimum raspoloBivi;
kapaciteta i sposo?nosti.
(ema ovog rada o stresu u organizaciji moBe dovesti do zaklju4ka da
posao tj. rad ima samo negativne eDekte na zdravlje A ali to nije slu4aj. &au4no je
dokazano daC pod nekim uslovimaC rad moBe imati prednosti kada je zdravlje u
pitanju. &aimeC on 4esto uti4e na psi;olo>ko ?lagostanje i Dizi4ko zdravlje. Uzev>i
to u o?zirC nije ni iznenaJujud podatak da s u nezaposlenost i odlazak u penziju
4esti razlozi povedanog rizika od psi;olo>ki; pro?lemaC kao i kardiovaskularni;
?olesti. %stovremenoC speciDi4ne karakteristike posla mogu 4ak i po?olj>ati na>e
zdravlje. Studije su pokazale da visok utro>ak energijeC jedna od
karakteristika poslaC zaista moBe smanjiti rizik od sr4ani; napa da.
!akleC stres ne mora uvek imati negativan uticaj. <ale koli4ine stresa
mogu prodi neprimedenoC dok ?lago povi>ene koli4ine stresa mogu 4ak i
pozitivno uticati na neku oso?uC te je podstaknuti na kreativnost i produktivnost.
(akva koli4ina stresa 4esto je pozitivna u poslovnim okruBenjima i prema nekim
ispitivanjima izaziva vedu motivaciju zaposleni;.
#2
M E N A D M E N T L J U D S K ! " E S U
" S A
# .
N D # D U A L N E " A & L K E
.ako de jedna oso?a doBiveti stres na poslu
delom zavisi od njene sposo?nosti da izaJe
na kraj sa o?avezama i drugim
nelagodnostima koje joj taj posao namede.
Razli4ite traume svakako mogu slomiti
du; svoji; BrtavaC ali 4injenica je da su neki
ljudi ranjiviji od drugi;. 3ostavlja se
pitanje: Da li je stres
prouzrokovan prirodom nas samih$ ili
prirodnim okru*enjem oko nas%
#.1. STRES I "E%I
Stres u
organizaciji
Maj
2007.
(akozvani 5?urn out6 sindromC koji je ranije spomenutC je otkriven sasvim slu4ajnoC
pre tridesetak godina u Americi. .ardiolozi Friedman i Rosenman delili su
4ekaonicu sa kolegom oDtalmologom i primetili da su stolice ispred nji;ove
ordinacije vi>e o>tedene i po;a?ane nego one ispred vrata nji;ovog kolege.
:a>to ?i nji;ovi pacijenti vi>e rukama stiskali i guBvali ru?ove stolice nego oni koji
su do>li na pregled vidaC zapitali su se. Utvrdili
su da kod nji; dolazi relativno veliki ?roj ljudi koji su na rukovodedim DunkcijamaC
koji su nestrpljivi i nemaju Bivaca ni vremena 4ekati.
&astavljajudi opservacije i istraBivanje u tom pravcuC Friedman i Roseman su
podelili ljude u dva tipa: tip AC i tip B.
Tip A je potpuno predan posluC uvek se stra;ovito BuriC radije de sam
uradi ne>t o nego sa4ekati da njegovi saradnici to uradeC agresivan jeC
nestrpljivC sklon depresijiC >iri nervozu oko se?eC sklon je
neprijateljskom raspoloBenju. U najkradem vremenskom periodu Beli
o?aviti >to vi>e posla. !va kardiologa su ovaj tip nazvali
Etrka4ki konjE.
Tip B ili Ekornja4aE manje je takmi4arski raspoloBenC manje posveden poslu i
manje uBur?an. ReJe se suko?ljava sa kolegamaC ima uravnoteBeniji i
opu>teniji pristup Bivotu. Samopouzdaniji jeC i sposo?an je uporno i
istrajno raditiC sa sistematskim pristupom i ujedna4enim tempom. S njim je
prijatnije raditi jer se nema osedaj da vreme steBe oko vrata.
:a razliku od tipa A koji uvijek misli da de zakasnitiC tip B se ne uz?uJuje.
'ednako je uspe>an kao tip A iako je smirenijiC opu>tenijiC ne vi4e i ne uzrujava se i
sve >to rad i 4ini se da radi kao od >ale. (a dva tipa razlikuju se po svom odnosu i
regovanju na stres. (ip B naj4e>de nede o?oleti od menadBerske ?olesti dok je tip
A idealna meta koju stres napada sa svi; strana.
va razlika izmeJu ljudiC ta4nije razlika u nji;ovom pona>anju je najvedim
delom genetski predodr eJena. &aimeC geni najvi>e uti4u na ranjivost ljudi: na to
kako mozak i telo reaguju na pojedine stresore iz okolineC kao i na nji;ovu
sposo?nost da se vrate u normalu posle izlaganja stresnoj situaciji.
vu tezu potvrJuju i dugogodi>nja istraBivanja stru4njaka sa ameri4kog
Dr*avnog instituta za starenjeC koje je predvodio molekularni ?iolog !ean
Sammer. &jegova istraBivanja su pokazala da su do?ro i lo>e raspoloBenje o?lici
moBdani; aktivnostiC te da se svako raJa sa odreJenim VVkoeDicijentom sredeVV. &a
svet dolazimo sa genetski zadatim raspoloBenjemC na koje Bivotne okolnosti
samo donekle uti4u jer seC nakon odreJenog vremenaC vradamo na vrednost
koju su nam geni predodredili. A sa raspoloBenjem je presudno povezana
otpornost na stresC koja je takoJe dominantno genetski zadata. so?e manje
otporne na stresC lu4e vi>e stresni; ;ormona kojiC u kriti4nim moBdanim strukturama
uni>tavaju moBdane staniceC pose?no u ;ipotalamusu.
##
#.2. RADO3O*I)AM
Stres u
organizaciji
Maj
2007.
%z gore navedenog zaklju4ujemo da razli4iti tipovi ljudi razli4ito reaguju na
izazove
koje im posao svakodnevno namedeC a samim tim i druga4ije doBivljavaju stres.
Sve ovo je sasvim normalno i op>te pri;vadeno u savremenom poslovnom svetu
A nije novost da se ljudi meJuso?no razlikujuC pa ni ovo saznanje nije pose?no
izneneJujude niti za?rinjavajude. <eJutimC izuzetno je vaBno razlikovati vrednog i
predanog od jednog 2adoholi(ara.
3rema deDiniciji rado;oli4ar Geng. 0orkoholicI je uspe>an poslovni 4ovek
GmenadBerC direktorI koji radi ,2 do -2 sati nedeljnoC penje se visoko u organizacijiC ima
veliku platu dok mu ?rak propada a zdravlje sla?iC i koji Bivi samo za svoj posao.
3rostoC oso?a koja pati od
jednog o?lika zavisnog pona>anja.
Sam pojam 5Rado;olizam6 se o?ja>njava kao opsesivnoAkompulzivno
o?oljenje koje nastaje usled prekomernog predavanja radu i nedovoljnog
oporavka. .ao posledica rado;olizma nastaje smanjena produktivnostC ;roni4an
umorC a na duBe vremenske staze dovodi i do smrti. Rado;olizam je
najzastupljeniji u 'apanu i javlja se pod nazivom 5karo>i6. .aro>i u 'apanu odnese
oko deset ;iljada Bivota godi>nje. Uzroci koji dovode do ove ?olesti
su: izuzetno duga4ko radno vremeC nodni radC rad ?ez godi>njeg odmora i pauzeC
jako teBak Dizi4ki rad i kontinuirano stresan posao. .aro>i kod nas u svom
izvornom o?liku jo> nije prisutan z?og do?ro poznate strategije koju koriste
vedina nezadovoljni; radnikaC a koja glasi: H&e moBe> ti mene toliko malo da plati>
koliko mogu ja malo da radim6. <eJutimC ta vremena polako prolaze i jedno je
sigurno K i Sr?ija de uskoro do?iti Brtve H.aro>ija6.
U poreJenju sa prose4nim vremenskim za;tevima posla tokom
sedamdeseti; godinaC na primerC zaposleni u razvijenim zapadnim ekonomijama danas
godi>nje rade skoro
#22 sati duBe. 3ri?liBnoC ceo mesec vi>e. %ako pojedina radna okruBenja
nagraJuju
prekomernuC 4ak mu4eni4ku posvedenost posluC to ne moBe pretvoriti nekoga preko
nodi u rado;oli4ara ili perDekcionistu. &eko jeC prostoC takav. 3ostavlja se
pitanje: 5Kako ga prepoznati%&
.ada je potre?no napraviti razliku izmeJu vrednog radnika i radnika
opsednutog svojim poslomC menadBeri za ljudske resurse sluBe se jednim veoma
prostim kriterijumom. &aimeC osnovna razlika izmeJu vrednog radnika i rado;oli4ara
krije se u tome >t o vredan radnikC oz?iljno posveden svom posluC provodi radne sate
radujudi se predstojedem vikendu
ili godi>njem odmoru. Rado;oli4ar s druge straneC provodi vreme tokom vikenda ili
godi>njeg odmora neprestano razmi>ljajudi o predstojedim radnim o?avezama.
Ukoliko se malo paBljivije analizira ovaj Denomen lako je uo4iti da je tokom
radni; sati najeDikasniji radnik upravo onaj zaposleni koji sa rado>du i>4ekuje kraj
radnog dana ili nedeljeC voJen snaBnim motivom da svoje slo?odno vreme za>titi od
poslovni; o?aveza.
#"
Stres u
organizaciji
1 Rado;oli4ari se mogu podeliti u tri osnovna tipa:
Maj
2007.
Tipovi radoholiara Nj+Bo(e <ara<ter+st+9ne osoA+ne
Sve il ni!ta tip A n se ili iscrpljuje poslom motivisan sopstvenim nerealnim
o4ekivanjima i teBnjom ka perDekciji ili se povla4i i odlaBe
po4etak posla iz stra;a da nede uspeti da dostigne nivo
savr>enstva u izved?i. Veoma je za?rinut u vezi posla i
okrivljuje se?e za sve >to krene naopako.
"eobuzdani tip A n nema pro?lem da zapo4ne posaoC ali zato ne ume
da se zaustaveC niti preda;ne dok radi. &e ume da
kaBe WneXC postavi prioriteteC ili podeli duBnosti sa
kolegama. :?og toga >to svoj posao o?avlja
munjevitom ?rzinomC veoma je sklon gre>kama z?og
nemara.
"epoverljivi tip A psednutost detaljima posla gotovo da ga parali>e. :?og toga
>to se te>ko odvaja od zapo4etog poslaC radije de sam
izmi>ljati dodatne o?aveze nego da proglasi svoj projekat
zavr>enim. Se?i uporno ponavlja da niko drugi ne ?i mogao
tako uspe>noC niti na tako do?ar na4in da o?avi posao kao >to
to moBe on sam.
no >to rado;oli4ara tako strastveno privla4i poslu je mogudnost da kroz rad
po?egne od svoji; ?olni; emocija. Brojna istraBivanja pokazuju da je ovaj Bivotni stil u
tesnoj vezi kako sa crtama li4nosti poput rigidnosti i perDekcionizmaC tako i sa
neumedem i nesposo?no>du da se ?ude intiman sa svojom naj?liBom okolinom.
3erDekcija kao motiv ili merilo uspe;a podjednako je >tetna za kompaniju kao i
za njene zaposlene. va iluzijaC podrBana Beljom da se ostavi do?ar utisakC 4esto
se ?rka sa stvarnom eDikasno>du. Stva rni progresC organizacioni kao i li4niC zasniva
se na realnoj proceni i iz?oru izmeJu ostvarivi; i neostvarivi; ciljeva. Unutar
kompanija koje svoje dugoro4ne strategije zasnivaju na nedostiBnim ciljevimaC
najvi>e trpe zaposleniC pogotovo oni kod koji; je prisutna prisilna teBnja za
savr>enstvom. 3osledice nerealno postavljeni; o4ekivanja ogledaju se u sve lo>ijim
rezultatima i stalnom nezadovoljstvu postignutim uspe;om.
:a razliku od doBivljaja stvarnog uspe;a koji povoljno uti4e na Dizi4ku
otpornost organizmaC perDekcionisti4ka am?icija podsti4e nastanak Dizi4ki; tego?a.
Stres koji zaposleni sami se?i indukuju dovodi do pojave ?rojni; zdravstveni;
pro?lemaC izmeJu ostalog glavo?oljeC ?ola u grudimaC depresijeC pa 4ak i
impotencije. S o?zirom da samopo>t ovanje zasnivaju na strogoj kriti4koj proceni
proDesionalnog u4inkaC oni su 4esto suvi>e okupirani ?ezna4ajnim detaljima i
provode vi>e vremena misledi o poslu nego >to je to potre?no. vakva radna
taktika ne samo da umanjuje produktivnostC ved izaziva i distanciranost u
odnosima sa kolegama. psesivni rado;oli4ari generalno se kvaliDikuju kao lo>i timski
igra4i. ni de rado dopustiti da se krizna situacija razvije kako ?i do?ili priliku da iz
nje izaJu kao ;eroji. 3oku>aj kontrolisanja drugi; ljudiC manipulisanje
inDormacijama... samo su neke od taktika kojima se rado;oli4ar koristi.
#0
Stres u
organizaciji Maj
2007.
%pakC najveda opasnost od perDekcionizma leBi u poku>aju prikrivanja po4injeni;
gre>aka kako ?i se sa4uvao imidB nepogre>ivog. %z tog razlogaC suprotno
o4ekivanomC zapo>ljavanje perDekcioniste na visoko odgovornim ili rizi4nim
poslovima 4ak je i kontraproduktivno. Rado;oli4ari i menadBeri imaju talentaC
sjajne idejeC veliko znanje i iskustvoC neiscrpnu energijuC mogu da urade ono
>to drugi ne moguC imaju poslovne kontakteC samouvereni suC elokventniC
ukratko K uspe>ni po svim parametrima. <eJutimC ove oso?ineC na kojima im
mnogi zavideC mogu postati te>ko ?reme i dovesti do sindroma pregorevanja i
mnogi; drugi; neBeljeni; posledica. .ako po individuuC tako i po samu
organizaciju. % sama pomisao na neuro;irurgaC pilotaC politi4ara ili upravnika
nuklearne elektrane nespremnog da vidi i prepozna svoju gre>kuC uliva stra; u
kosti. :ata>kavanje gre>aka u ovim slu4ajevima moBe proizvesti katastroDe
ogromni; razmera. Ba> iz tog razlogaC velike kompanije u kojima dominira klima
perDekcionizma veoma su podloBne ekonomskim slomovima. &aimeC u
savremenom poslovanju ?itno je zapamtiti sledede:
Nesa(r@enost n+je to)+<o ne,at+(na u A+5n+su, a)+ je 7erfe<:+ja u(e< 7od
su6njo6.
Rado;olizam je danas sve vi>e rasprostranjen. 3rema najnovijem
istraBivanju ameri4ke kompanije Sarris %nteractiveC 4ak "" odsto zaposleni;
Amerikanaca ne iskoristi godi>nji odmor u potpunosti. U prosekuC zaposleni
Amerikanac tako Hizgu?i5 4etiri dana godi>njeg odmora. %na4eC ove godine de
prose4na duBina godi>njeg odmora u SA! ?iti dve nedeljeC u Velikoj Britaniji
4etiriC a u Francuskoj 4ak "/ dana. Rezultate pomenutog istraBivanja
potvrJuje i pro>logodi>nja studija ameri4kog %nstituta za porodicu i posao
G1amil. and !ork Institute K FR%IC koja je pokazala da ", odsto ameri4ki;
radnika nije planiralo da iskoristi sve dane godi>njeg odmora. %nteresantno je da
je 4ak "- odsto nji; reklo da nikada nisu odjednom uzeli vi>e od sedam slo?odni;
dana.
#)
M E N A D M E N T L J U D S K ! " E S U
" S A
. .
S T " E S & D " A # L J E
Brojna savremena istraBivanja su dovela do
zaklju4ka da poslovni rokovi i veliki pritisak deluju
kao potstrek inDarkta i mnogi; drugi;
te>ki;C pa 4ak i smrtonosni; o?oljenja.
(akoJe je dokazano da je ?roj zaposleni;
koji su doBiveli sr4ani udar najvedi
ponedeljkom C >to ukazuje na stresne
Daktore koji doprinose sr4anom udaruC
mada je te>ko odrediti koja vrsta stresa
deluje na razli4ite ljude u razli4itim
siuacijama. 3okazalo se da je stres na
poslu veoma realna pretnja zdravlju pa se
tre?a pridrBavati politike 5Samo polako i
"ez uz"udenja&.
Stres u
organizaciji
..1. 'TI&AJ STRESA %A )DRA$*JE
Maj
2007.
UtvrJeno je da je meJu mladim >eDovima mnogo oni; koji imaju povi>en krvni
pritisakC a meJu starijim ;olesterolC dok i jedni i drugi imaju visok procenat
zavisnosti od nikotinaC alko;ola i ta?leta. (akoJeC stru4njaci procenjuju da ?i
stres vrlo lako mogao da ?ude glavni krivac za vi>ak kilograma i to pose?no kod
top menadBera K ljudi koji na poslu imaju visoke odgovornostiC ali ne i tuJi nadzor
nad onim >to rade. &aimeC psi;i4ki i emotivni stres uti4u na stvaranje steroida
kortizola koji usporava meta?olizamC te tako i dolazi do nagomilavanja masnode u
organizmu.
Stres je ?olest #1. veka i ne tre?a je olako s;vatiti. :?og stresa u svetu umiru
milioni ljudi. Samo u Americi milion ljudi godi>nje umr e od kardiovaskularni; ?olesti.
&aravno da svi oni nisu menadBeriC ali na4in Bivota kojim Bivi vedina Amerikanaca je
za?rinavajudi. 'apanc e najvi>e ugroBavaju moBdani udari. &a na>im prostorima
menadBerske ?olesti nisu tako 4este kao u SA!C 'apanu ili :apa dnoj $vropi ali se zna
da pogaJaju ljude oko 02. godine i to 4e>d e mu>karce. .od mu>karaca su napadnuti
srce i krvni sudoviC dok Bene zapadaju u depresivna i ankciozna stanja. Sroni4ni stres
na poslu i razvod ?raka mogu ?iti smrtonosna kom?inacija
za mu>karce.
!a stres na poslu moBe da uzrokuje sr4ana o?olj enja i dija?etesC pokazala je i
studija Univerzitetskog koledBa u Londonu. 3rou4avajudi preko 12.222
?ritanski; drBavni; sluB?enika tokom 4etrnaest godinaC istraBiva4i su otrkili vezu
izmedju stresa na r adnom mestu i takozvanog meta?oli4kog sindroma. <eta?oli4ki
sindrom 4ini grupa DaktoraC kao >to
su gojaznostC visok krvni pritisak i visok ;olesterolC koji povedavaju rizik od sr4ani; ?olesti i
dija?etesa tipa %%. .ad se izuzmu svi drugi DaktoriC poput ma njka Dizi4ke aktivnostiC
pu>enja i dru>tvenog statusaC istraBiva4i su zaklju4ili da su oni koji su izloBeni
;roni4nom stresu na poslu dva puta skloniji meta?oli4kom sindromu od oni; 4iji
posao nije stresan. %spostavilo se
i da su Bene izloBene stresu na poslu podloBnije meta?oli4kom sindromu od
mu>karaca. Britanski istraBiva4i smatraju da je mogude da produBena izloBenost
stresu na radnom mestu uti4e na nervni sistem i smanjuje ?olo>ku prilagodljivostC
>to moBe da poremeti Diziolo>ku ravnoteBu organizma. 'o> jedan revolucionarni
podatak do koga je do>la ova studija glasi: eliminisanje daljinskog upravlja4a ili
mo?ilnog teleDona ?i 4ak dva puta umanjilo rizik od dija?etesaQ
.ada govorimo o stresuC zanimljivi su podaci do?ijen slededim
istraBivanjem: &a univerzitetima u &jujorku i 3its?urgu sprovedeno je
sedmogodi>nje istraBivanje na 1#.",, pacijenata. d 12./20 mu>karaca koji su
na po4etku istraBivanja ?ili u ?rakuC manja je verovatnoda ?ila da de umr eti oni
koji su ostali u ?raku nego oni koji su razvedeni. d oni; koji su se tokom ovog
ispitivanja razveliC 1.""# su umrli iz razli4iti; razlogaC a ,," od
kardiovaskularni; ?olesti. &ajgore su ?ili pogoJeni razvedeni ispitanici koji su
radili pod uslovima stresa. :aklju4ak je da ostanak u ?raku u srednjim godinama
>titi mu>karce u suo4avanju s negativnim iskustvima na poslu.
#-
Stres u
organizaciji
..2. %E)ADO$O*JST$O POS*OM
Maj
2007.
Studija 55allup ,rganization& je dokazala da stepen do koga su radnici
angaBovani
na poslu ima dramati4an uticaj na nji;ovo Dizi4ko zdravlje i psi;i4ko stanje.
U kategoriji EangaBovani radniciE Gradnici koji rade sa stra>duC imaju nove
ideje vezani su za Dirmu i pomaBu da ona napredujeI jasna vedina od ,# odsto
oseda da nji;ov posao pozitivno uti4e na nji;ovo Dizi4ko zdravlje. Broj opada
na "/ odsto meJu
EneangaBovanim radnicimaE Gradnici koji nisu preterano zainteresovani za posao i
gledaju stalno na satC otaljavaju posaoI i na samo ## odsto meJu Eaktivno
neangaBovanimE Gradnici koji se stalni BaleC ni>ta ne rade i potkopavaju rad ostali;
zaposleni;I. 'o> je alarmantnija 4injenica da vedina Eaktivno neangaBovani;E radnika
A )0 odstoC kaBu da misle da nji;ov rad ima negativan uticaj na nji;ovo Dizi4ko
zdravlje. %sto to tvrde "2 odstoEneangaBovani; E i samo 1# odsto EangaBovani;
radnikaE.
5alup navodi da njegov E% n d e ks a n g a Po v a n ja z a p o s l e n i; E pokazuje da 0"
odsto
zaposleni; oseda da nji;ov posao uti4e pozitivno na nji;ovo Dizi4ko zdravljeC #/ kaBe da
uti4e negativnoC dok #- odsto tvrdi da uop>te ne uti4e.
Analiza podataka za kategorije poslova koje suC verovatnoC Dizi4ki za;tevnijeC poput
radnika u o?lasti usluga svi; vrstaC kvaliDikovani; trgovacaC polukvaliDikovani; i
Dizi4ki; radnikaC ukazuje na malu razliku. &aimeC 0" odsto takvi; radnika kaBe d
a nji;ovi poslovi uti4u na nji;ovo Dizi4ko zdravlje pozitivnoC kao >to je to tvrdilo i
oni; 0" odsto za koje je verovatnije da imaju kancelarijski posao. !a nji;ovom
zdravlju >kodi Dizi4ki posao kojim se ?aveC smatra "1 odsto anketirani;. (akoJe i #9
odsto oni; koji rade poslove manje Dizi4ki za;tevne kaBu isto.
Brojke su malo povoljnije kada se radi o psi;i4kom zdravlju. Sve u svemuC )#
odsto radnika kaBe da nji;ov poslovni Bivot pozitivno uti4e na nji;ovo psi;i4ko stanjeC #1
veruje da
je eDekat negativanC i #- odsto kaBe da nema uticaja. &oC razlike u nivoima angaBavanja
su
jo> dramati4nije. (ako -9 odsto EangaBovani; radnikaE oseda da nji;ov rad
doprinosi pozitivno psi;olo>kom stanju. &e>to ispod polovine G09 odstoI
EneangaBovani; radnikaE i maleni; 1) odsto Eaktivno neangaBovani;E tvrde isto.
&asuprot tomeC ne>to preko polovine G)1 odstoI od Eaktivno neangaBovani;E
radnika oseda da nji;ov rad ima negativan uticaj na nji;ovo psi;i4ko zdravljeC u poreJenju
sa #2 odsto EneangaBovani;E i samo >est odsto Ezaposleni; radnikaE.
3ostavlja seC meJutimC pitanje: Kako mo*e anga*ovanje na radnom mestu
imati "ilo kakve veze sa zdravljem% E.ao prvoC kao >to de vam svaki iskusni
istraBiva4 rediC uzajamna veza ne o?u;vata slu4ajnostEC kaBe Stiv .re?triC autor
4lanka EAko ste angaBovani nede vam tre?ati lekarE. EU ovom slu4ajuC moBe ?iti da su
oni koji kaBu da nji;ov posao pozitivno uti4e
na nji;ovo zdravlje jednostavno vedi optimisti i otuda je verovatnije da su
angaBovaniji u svom raduE. AliC .re?tri dodaje da za rukovodioce i unajmljene
proDesionalceC to ne menja ni>ta na stvari. EVAngaBovani radniciV verovatno de vi>e
nego ostali smatrati zdravim posao koji
o?avljajuE.
#9
M E N A D M E N T L J U D S K ! " E S U
" S A
/ .
M E N A D M E N T ST " E SA
Sve vedi ?roj ljudi u savremenom svetuC z?og
neznanja i ignorisanja signala stresaC
trpe psi;oDizi4ke tego?e dug vremenski
periodC o>tedujudi odreJene neurolo>ke
Dunkcije ili organe u telu. Stres
menadBment o?u;vata u4enje i sticanje
ve>tina prepoznavanja stanja stresa i
upravljanja sopstvenim Bivotom
uprkos stresorima sa kojim se
neprekidno susredemoC kroz kontrolisanje
i smanjivanje nji;ovog uticaja. &au4ene
ve>tine pruBaju oso?i mogudnost da
eDikasno izaJe na kraj sa te>kim
situacijama s ciljem da se oseda ?olje i
povrati osedaj kontrole u svoj Bivot.
/.1. OPTE PREPOR'!E
Stres u
organizaciji
Maj
2007.
Stres menadBment ili upravljanje stresom o?u;avata te;nike koje nam pomaBu da
uspe>no savladamo stresC kako na radnom mestuC tako i u svakodnevnom Bivotu.
:a jednu uspe>nu karijeru kontrola stresa je klju4na stvar. &eke studije su pokazale
da za uspe; nisu vaBne samo oso?ine kao >to su samodisciplinaC sposo?nost i
sistematski rad. 'ednako je vaBna sposo?nost kontrolisanja negativni; osedaja kao
>to su stra; i napetost.
Stres se ne moBe iz?edi jer niko ne moBe Biveti pod staklenim zvonomC ne saraJujudi
sa drugima i Bivedi samo po svojim Beljama. 3oslovni ljudi i svi koji su izloBeni
razornom delovanju stresa morali ?i da upoznaju sopstveni na4in reagovanja na
stres da ?i u svoj repertoar pona>anja mogli da uklju4e pona>anja delotvornija
od oni; koja su i; dovela u stanje stresa. &ajvedi pro?lem poslovni; ljudi je da
s;vate da su se preDorsiraliC da tre?aj u
da Hstanu na loptu5C da im nji;ov organizam daje znak da ne>to ne rade kako valja. :atim
sledi jo> vedi pro?lem K terapijaC jer izle4iti seC u stvari zna4i promeniti na4in Bivota.
.o na vreme ne moBe ili ne Beli da s;vati da mu je z?og stresa Bivot ugroBen i da
mora da menja posaoC na kraju plati cenu.
'edan od vaBni; delova stres manadBmentaC odnosno no>enja sa
stresomC su tzv. strategije. <noge od ti; strategija mogu se vrlo lako nau4iti i nisu
potre?na neka dodatna o?ja>njenja. VaBno je napomenuti da ne postoji naj?olja
strategijaC niti je jedna vaBnija od drugi;. 3rosto ljudi sami moraju pronadi onu koja
naj?olje deluje u nji;ovoj situaciji. .lju4 uspe>nog Bivota sa stresom je redovna
upotre?a slededi; strategija:
fizika aktivnost A Dizi4ke aktivnosti mogu uveliko smanjiti stres i intenzitet
reakcija
na stres. 3ose?no su korisne aero?ne v eB?eC poput ;odanjaC tr4anjaC
plivanja ili voBnje ?iciklom. %stezanje je korisno kod napetosti mi>ida.
Aero?ne veB?e podiBu i nivo odreJeni; ;emikalija u mozgu koje
po?olj>avaju raspoloBenje i 4ine nas zadovoljnijima samim so?om.
Redovna Dizi4ka aktivnost vrlo je korisna strategija no>enja sa stresomO
pisanje A sve je vi>e istraBivanja koja pokazuju kako pisanje o stresnim
situacijama i okolnostima moBe pomodi otpu>tanju stresa i po?olj>anju
?olesti i stanja na koja uti4e stres. 3reporu4uje se oko 12A1) minuta
pisanja dnevnoC a na papir moBete preneti va>e viJenje stresni; situacija i
va>a osedanjaO
razgovor o va!im ose#anjima A izraBavanjem i deljenjem svoji; razmi>ljanja
sa
4lanovima porodice ili prijateljima modi dete ?olje razumeti svoja os edanjaO
smeh i pla A predstavljaju prirodne na4ine no>enja sa stresom i
otpu>tanja
napetostiO o?oje predstavljaju deo procesa zaceljivanja ranaO
uestvovanje u aktivnostima u kojima u$ivate A organizovane
aktivnosti pomaBu otpu>tanju napetostiC a mogu uklju4ivati neki ;o?iC
Dizi4ku aktivnosti ili umetnost. Briga i igra s kudnim lju?imcima takoJe mogu
pomodi.
"2
Stres u
organizaciji Maj
2007.
<nogi poku>avaju posledice stresa u?laBiti na neprikladan ili 4ak >tetan na4in.
&ikotinC alko;olC koDeinC >ederC sredstva za smirenje kao i opijati C su naj4e>da sredstva
kojima poku>avamo smanjiti stres koji os edamo. (a sredstva koja nas
posti4u na akciju ili stimulansiC deluju tako da podsti4u lu4enje neurotransmitera
serotoninaC noradrenalina i dopaminaC ali time uzrokuju stalne velike uspone i
padove energije i raspoloBenja. rganizam se s vremenom na nji; privikavaC
tako da tre?a povedavati dozu stimulansa za postizanje istog u4inka. <nogi
svakodnevno uzimaju velike koli4ine kaDeC cigaretaC alko;olaC 4okolade ili svega
zajedno. ve stvar ne samo da ne smanjuju stresC ved stvaraju zavisnost raz?ijajudi
prirodne antistresne me;anizme. Umesto uzimanja stimulansa i sredstava za
smirenjeC savremeni 4ovek ?i tre?ao da nau4iti metode za iz?egavanje stresa i
smanjivanje njegovi; >tetni; u4inaka. &eke od nji; moBemo sprovoditi samiC kao >to
je smanjenje o?ima dnevni; o?aveza Gradni;C porodi4ni;C >kolski;C dru>tveni;IC
uvoJenje pravilne pre;rane s mnogo vitamina i mineralaC iz?egavanje
stimulansa i sedativaC uredan ritam spavanja i ?udnostiC redovna Dizi4ka aktivnost
uz te;nike opu>tanja i meditacije.
U intervjuu za e6agazinC na pitanje kako da se suo4imo sa stresom na
poslu i po?edimo gaC proDesor <arid savetuje da je najpre potre?no odvojiti za se?e
dnevnu pauzu
i relaksaciju tokom poslaC do?ro isplanirati vremeC imati zdrave Bivotne navike... &a vikend
tre?a da gledamo kao na dragocenost i da ga maksimalno iskoristimo za
sportC porodicuC prijateljeC relaksacijuC meditaciju. Veoma je poBeljno i
izgraditi od?ram?ene ego me;anizme. 5Smatram da je
?itno voleti svoj posaoC uspostaviti ;armoni4ne
interopersonalne odnose unutar radne organizacijeC razviti ve>tinu re>avanja
konDlikata i posedovati ventile. Ako na poslu ne ideC tre?a da potraBimo ventili u
lju?aviC porodiciC ;o?ijimaC sportuC rekreaciji. (akoJe je poBeljno da postavimo
svoje prioritete. @ak je pri;vatljiva i DilozoDija da je posao nuBno zlo neop;odno
da preBivimoC a da pravi Bivot po4inje nakon radnog vremena6C nagla>ava dr. 'ovan
<arid.
Stres na radnom mestu se takoJe moBe smanjiti ili eliminisati nekim
te;nikama ili mogudnostima. 3reporu4ljivo je da se ?arem jednom godi>njeC a ako je
mogude i vi>e putaC sastanete s poslodavcemC >eDom ili direktorom i porazgovarate
o va>em o?avljanju posla. Razjasnite pitanja poput oni; >to se od vas o4ekuje na
radnom mestuC koji su planovi va>e Dirme i gde ste vi u tim planovimaC kako moBete
po?olj>ati svoj radC koje su vam prednosti i maneC postoji li mogudnost za
napredovanje itd. &aimeC dokazano je da radnici koji sa svojim kolegama i
supervizorima otvoreno diskutuju o lo>im radnim uslovima i doBivljenom
nezadovoljstvu manje su podloBni stresuC Drustraciji i sagorevanju od oni; koji
po tom pitanju ostaju pasivni.
<eJutimC ponekad je jedini na4in re>avanja stresa na radnom mestu prom ena
posla. Ukoliko se oso?a nalazi na zaista stresnom mestu i nijedan od gore
navedeni; sav eta joj ne moBe pomodiC onda je moBda vreme za razmi>ljanje o
promeni radnog mesta. &oC pre davanja otkaza neop;odno je do?ro razmisliti o
svemu ?ududi da i gu?itak radnog mesta i nezaposlenost takoJe sa so?om
nose stres. (re?a odlu4iti >ta donosi manje stresa: nezaposlenost ili
nezadovoljstvo na sada>njem radnom mestu+
"1
Stres u organizaciji
/.2. OR"A%I)A&IJE ' ,OR,I PROTI$
STRESA
Maj
2007.
Savremene organizacije su sada ved uveliko svesne da stres predstavlja pro?lem koji
za;vata velik ?roj radnika i naru>ava nji;ovo zdravljeC a samim tim i nega tivno
uti4e na uspe; i proDit te organizacije. !a ?i se mogude prepreke uspe>no
otklonile nije dovoljno tretirati pojedina4ne prituB?e i pro?leme zaposleni;. Sistem
mora da stvori vremeC mesto i
da o?ez?edi na4in da se nezadovoljstva izrazeC pre nego >to doJe do eskalacije. Ba> kao
>to
je dizajn kancelarijske opremeC stolicaC teleDonaC tastatura...vremenom prilagoJen uslovima
rada i spre4avanju povreda zaposleni;C isto tako je danas veoma lako izmeniti neke
socijalne
i psi;olo>ke aspekte poslaC kako ?i se spre4ilo 5sagorevanje6 oso?lja.
Rukovodstvo koje zanemaruje ljudsku stranu poslaC odnosno ne prepoznaje ili
ignori>e neke od ovi;C sveprisutni;C psi;olo>ki; opteredenja radnika
aktivno sau4estvuje u miniranju produktivnosti svoje
kompanije. SredomC mudri rukovodioci danas sve 4e>de pose?no o?u4avaju i
angaBuju stru4njake za kadroveC menadBere za ljudski kapitalC koji intenzivno
rade sa ljudimaC da ?i na vreme prepoznali glo?alne znake proDesionalnog
sagorevanja u svojoj organizaciji. 3ridrBavajudi se izreke: )olje spre(iti
nego le(iti& organizacije pri?egavaju raznim metodama za prevenciju i
suz?ijanje stresa. &eke od ti; metoda su standardneC 5po preporuci lekara6C
poput po?olj>anja radni; uslovaC a neke su krajnj e neuo?i4ajene. &oC jedino >to
je ?itno jeste rezultat. <a koliko 4udne te metode ?ileC a ko na kraju do?ijete
zadovoljnog radnikaC onda vam se trud svakako isplatio.
"#
M E N A D M E N T L J U D S K ! " E S U
" S A
2 .
& A K L J U D A K
Stres je svuda oko nas. Stru4njaci ga deDini>u
kao negativno psi;olo>ko stanje koje uti4e
na radne perDormanse zaposleni;C
kao i na zdravlje same
organizacije. Rukovodstvo koje
zanemaruje ljudsku stranu poslaC
odnosno ne prepoznaje ili ignori>e neke
od sveprisutni;C psi;olo>ki;
opteredenja radnika aktivno
sau4estvuje u miniranju produktivnosti
svoje kompanije. SredomC mudri
rukovodioci danas angaBuju stru4njake za
kadrove i menadBere za ljudski kapitalC
koji intenzivno rade sa ljudimaC da ?i
na vreme prepoz nali glo?alne znake
proDesionalnog sagorevanja u svojoj
organizaciji.
Stres u
organizaciji
2.1. STRES%A SR,IJA 4 )A!*J'(A!
Maj
2007.
U Sr?iji ovom pro?lemu nije poklonjeno dovoljno paBnje. .od nas tek predstoji
detaljno usklaJivanje #akona o zatiti na radu sa ?azi4nim smernicama $U i
insistiranje na vedem senzi?ilitetu za pro?leme delovanja stresa na radnom
mestu. %sto takoC pitanje zlostavljanja na radnom mestu ili mo""inga jeste ne>to
o 4emu se u svetu ved poslednji; decenija jako puno govoriC dok kod nas ovom
pro?lemu nije posvedeno dovoljno paBnje. U procesu tranzicije koji nas vodi na
trasu koja sledi evropske smerniceC u narednom periodu morademo mnogo vi>e
paBnje posvetiti tim do sada zanemarivanim pro?lemima. Sindrom sagorevanja na
poslu morade da se re>ava multidisciplinarnoC uklju4ujudi zajedni4ke aktivnosti
specijalista medicine radaC psi;ijataraC psi;ologe rada i klini4ke psi;ologe.
!o tadaC po>to 4ak i 4uveni 'ack Relc; u svojoj novoj knjizi H.ako
po?eJivati5 priznaje da nije kompetentan za pitanje Bivotnog ?alansa u sve
?rBem i nemilosrdnijem glo?alnom ?iznisuC ostaje da zaklju4imo da je stres deo
7os)a. Ali kad se tenzija pretvori u prezasidenostC vreme je da se zako4i i spase
sopstvena psi;aC po>tovanjem one stare devize:
H3et dana radi>C dva odmara>5.
"0
M E N A D M E N T L J U D S K ! " E S U
" S A
5 .
L T E " A T U " A & # $ "
YYY.ekonomist.com
YYY.emagazin.co
m
YYY.Yikipedia.co
m
H<enadBment Ljudski; Resursa5 A Slo?odan !amilovid
HSuman Resource <enagement5 A !erek (orrington
HRorking on stress5 A $uropean AgencZ Dor SaDetZ and Sealt; at Rork
HRork related stress5 A $uropean AgencZ Dor SaDetZ and Sealt; at Rork
H(;e measurement oD eTperienced ?urnout - F;ristina <aslac;
HRizici stresa na radnom mestu5 A dr. !avor <oravek