OSNOVI FIZIOLOGIJE RADA

Prof. dr Milan Pavlovi, Katedra medicine rada, Medicinski fakultet u Beogradu

Definicija pojma fiziologije rada

To je grana medicine rada koja prouava procese u organizmu tokom obavljanja rada:
a) tokom fizikog (miinog) rada b) tokom umnog rada c) tokom senzornog optereenja pri radu (vid, sluh, miris) Poetak razvoja krajem 19. veka

VRSTE RADA
Fiziki Umni Meoviti Fiziki rad se deli na: a) dinamiki - izotonika kontrakcija miia b) statiki - izometrijska kontrakcija miia c) meoviti - kombinacija dinamikog i statikog rada

Promene kardiovaskularnog sistema pri radu

Parametar
Udarni vol. Puls MMV srca Sist. prit. Dijas. prit. Pulm. prit. Uk. per.otpor

Mir
70 ml 60-80 4-5 lit. 120 80 20 1490

Umer. rad Maks.

120 116 10-15 150 80 36 1200 150-200 145-200 25-35 l. 200-220 80-85 50 450

Distribucija minutnog volumena srca pri radu u ml

Cirkulacija Mir Umer. Maks.
Splanhina 1400 600 300 Renalna 1100 600 250 Cerebralna 750 750 750 Koronarna 250 750 1000 Skel. miii 1200 12500 22000 Koa 500 1900 600 Protok krvi kroz miie koji rade - 25 x vei

Prilagoavanje ventilacije pri radu

Parametar Disajni vol. Frekvencija Min. vent. Raw Dif. kap. O2 PO2 art. krvi PCO2 art. krvi Mirovanje Maksim. rad 500 ml 2-2.5 lit. 12-16 40-50 6-8 lit. 100-140 l. blago smanj. 30 ml/min/mmHg 120 m 75-95 neprom. 35-45 blag pad

Metabolike promene pri obavljanju fizikog rada

Parametar Mirovanje Optereenje pH art. krvi - 7.36-7.40 7.20-7.10 Konc. laktata - pove. tek iznad 60% VO2 Konc. glukoze - znaajno poveanje Bikarbonati - standardni, bazni eksces Utilizacija O2 25% 75% Kiseoniki puls 2.5-3 ml 20 ml VO2 u mi. tkivu 3 ml/min 300 ml

Bioenergetika pri obavljanju fizikog rada

Anaerobni izvori: ATP, ADP i CP - za velike i kratkotraj. napore do 10-20 sekundi glikolitika fosforilacija - resinteza ATP obezbeuje energiju za jo 20-25 sek. Aerobni izvori oksidativna fosforilacija - sagorevanje ugljenih hidrata i masti (Krebsov ciklus) VO - 0,25 l. u miru do 2.5-3.0 lit.-opter.

Potronja energije pri razliitim vrstama rada

Mirovanje: 4-6 kJ/min, 1 MET=3.5 ml O2/kg TM, ili 250 ml O2/minut Lak rad - 10.9 do 15.5 kJ/min, do 2.5 MET Srednje teak rad - 15,5-20,5 kJ/min Teak rad - 20,5-26 kJ/min Vrlo teak rad - preko 26 kJ/min Maksimalan rad - 50-80 kJ/min Maks. potronja O2 - 50-70ml/kg (mukarci)

Zamor i vrste zamora

Fizioloka pojava- signal za organizam Opti i lokalni zamor Fiziki, umni i senzorni zamor Mehanizam nastanka zamora: teorije promenjene hronaksije nervnih vlakana, uguenja (def. O2), iscrpljenja ATP i ADP, intoksikacije (laktati i piruvati) dezintegracije CNS i infibicicja centara koji su bili angaovani pri radu

Znaci i simptomi zamora

Fiziki zamor- usporenje mii. aktivnosti, nespretni pokreti, ee pauze, smanjenje snage kontrakcije, smanjenje produktivnosti, vei proizvodni kart, ee povreivanje na radu, diplopije, bol u miiima, obilno znojenje Umni- opadanje intelektualnih sposobnosti, sporije rasuivanje, promena raspoloenja, pospanost, smanjenje koncentracije, padanje glave, pojaano

Premor i spreavanje zamora radnika

Premor je hronini zamor - patoloka pojava koja traje due od 24 sata Znaci premora: pojaana razdraljivost, gubitak apetita, neurotino ponaanje, gubitak interesovanja, nemotivisanost za rad, smanjenje imunoloke odbrane Spreavanje premora: pravilan reim rada i odmora (aktivan i pasivan odmor, pravilan raspored radnih smena i sl.)

STRES NA RADU
Selye: Opta nespecifina reakcija organizma izazvana nepovoljnim uticajima iz spoljnje i unutranje sredine Vrste stresa: fiziki, bioloki, psiholoki, socijalni i psihosocijalni stres Akutni i hronini stres Stresna reakcija: faza alarma, mobilizacije i faza sloma ili iscrpljenja sa pojavom inhibiranosti radnika

UZROCI PROFESIONALNOG STRESA

Odgovornost za bezbednost osoblja Odgovornost za skupu opremu Odgovornost za poslovanje firme Usamljenost na radnom mestu Zamorni kontakt sa drugim licima Nametniti ritam rada Repetitivni i monotoni poslovi Ogranienje slobode i inicijative u poslu

Klinike manifestacije stresa

JOB BURNOUT SYNDROME - menaderi, lekari, inenjeri i drugi TEHNO STRES - nemogunost praenja novih tehnologija PREVENCIJA STRESA - profesionalna selekcija za stresogena radna mesta - psiholoka priprema