Drzava stice prihode na osnovu: svog fiskalnog suvereniteta.

Navesti najmanje 5 vrsta poreza: pdv, porez na imovinu, na dobit preduzeca, na zarade, na poklon, na
dohodak fizickih lica, na dobra i usluge.
Zbog cega je pdv otporan na evaziju? Primena pdv smanjuje interes za evaziju jer pdv omogucava
poreskom obvezniku da refundira poreze koje je platio na svoje inpute, i tako sami kupci i dobavljaci
vode racuna o placanju poreza. ili: Zbog tehnickih resenja - u zahtevu za odbitak mora se dokazati
prethodno placeni porez.
Cetiri osnovne karakteristike PDV? Predstavlja opsti porez, visefazni i neakumulirani porez,
indirekatn, porez na krajnju potrosnju.
Objasniti direktnu i indirektnu metodu obracunavanja PDV? Direktna podrazumeva metod sabiranja
svih elemenata cene koji cine dodatnu vrednost. Veoma je tesko sprovodiva. Indirektna metoda podr.
da se dodatna vrednost utvrdjuje na osnovu razlike izmedju ukupne vrednosti prodatih dobara i usluga
i ukupnih vrednosti nabavljenih u datom periodu. Jednostavna je za primenu. Nema za cilj
izracunavanje poreske osnovice za dodatnu vrednost vec utvrdjivanje poreske obaveze poreskog
obveznika.
Teorija minimalno jednake zrtve podrazumeva da svaki poreski obveznik treba da plati proporcionalno
svojim mogucnostima..
Navesti i objasniti faze prevaljivanja poreza: perkusijom se utvrdjuje ko je proeski obaveznik,
reperkusija podrazumeva da poreski obveznik prevaljuje poreski teret na druge, najcesce putem
povecanja cena proizvoda ili usluga ili putem snizenja cena sirovina, incidenca je faza u kojoj vise ne
moze doci do daljeg prevaljivanja poreza na druge, podrazumeva konacno utvrdjivanje poreskog
platioca.
Objasniti sta je to evazija i navesti vrste zakonite i nezakonite evazije? Evazija je namerno
izzbegavanje placanja poreza. vrste zakonite evazije: namerna i nenamerna. Vrste nezakonite evazije:
utaja defraudacija, krijumcarenje (sverc).
Navesti cetiri pozitivne osobine pdv: pdv ima vecu izdasnost od poreza na promet, otporniji je na
nezakonitu poresku evaziju, izvoz je osolobodjen placanja poreza, odredjene nabavke mogu se izuzeti
iz oporezivanja.
Na koji nacin se izbegava medjunarodno dvostruko oporezivanje a na koji nacin dvostruko
oporezivanje u jednoj slozenoj drzavi? U slozenoj drzavi unilateralnim merama kojima se regulise da
se porez placa samo jednom bilo u jednom ili drugom entitetu. Medjunarodno dvostruko oporezivanje
se izbegava primenom unilateralnih (metodi izuzimanja, pausaliranja, odbitka) i bilateralnih
(medjunarodni sporazumi/konvencije) mera.
Sta se podrazumeva pod derivatnoscu poreza? Ovi prihodi nisu rezultat ekonomske aktivnosti drzave
vec njenog fisklanog suvereniteta i zato su derivatni tj. izvedeni.
Sta je to fiskalni suverenitet, vrste fiskalnog suvereniteta. To je pravo drzave da uvodi, utvrdjuje i
odredjuje poreske stope. Vrste - originaran i izvedeni. Originaran proistice iz ustava i zakona za
odredjeni subjekat finansiranja, a izvedenipostoji kada se neka ovlascenja prenose sa jednog na drugi
subjekat finansiranja.
Sta je pdv (objasniti pdv kao ekon. kategoriju)? To je porez koji se placa u svim fazama proizvodnog
ciklusa, ali samo na vrednost koja je dodata u tom ciklusu.
Postaviti elemente i izracunati fiskalno opterecenje Srbije.
Fo = Sd/BDP * 100 Fo= fiskalno opterecenje u procentima, Sd= zbir svih prihoda koji ulaze u obracun
fiskalnog opterecenja, BDP = bruto domaci proizvod.
Objasniti princip umerenosti poreskog opterecenja i laferovu krivu. Princip umerenosti podrazumeva
da porezi ne smeju da budu previsoki, u suprotnm dolazi do prestanka ekonomske aktivnosti ili
poreske evazije. Laferova kriva objasnjava princip poreskog limita. Ako se poreski limit prekoraci,
dolazi do smanjenja, a ne do povecanja poreskih prihoda.
Objasniti medjunarodno dvostruko oporezivanje i koji su metodi izbegavanja medjun. dvost. operez.
To je placanje dva ili vise puta poreza za isto oporezivo dobro u razlicitim zemljama. Moze se izbeci
primenom unilateralnih i bilateralnih mera. Unilateralne mere pdrazumevaju metod izuzimanja,
pausaliranja i odbitka, dok se bilateralne mere odnose na medjunarodne sporazume i konvencije.
Koje su pozitivne a koje negativne osobine pdv? pozitivne: ima vecu izdasnost u odnosu na porez na
promet, otporniji je na nezakonitu poresku evaziju, izvoz je oslobodjen placanja poreza, neke nabavke
mogu se izuzeti od operezivanja, primena pdv je uslov za EU. negativne: placa se odmah po
izadavanju fakture, povecano je administriranje, povracaj vise placenog pdv traje dugo, postoji
opasnost od inflacije, pdv ne trpi uvodjenje velikog broja poreskih stopa.
Sta je fiskalno opterecenje? Kolicnik sume svih davanja i BDP.
Fiskalni kapacitet? Sposobnost drzave, regiona, opstine ili pojedinca da podnese fiskalno opterecenje u
nekoj jedinici vremena.
Razlika izmedju obaveznosti i prinudnosti? Obaveznost - svaki poreski obveznik u obavezi je da plati
porez bez svoje volje. prinudnost - porezi se prinudno naplacuju putem institucionalnih organa ako ih
poreski obveznik ne izmiri.
Uzroci ekspanzije javnih rashoda? ratovi, recesija, povecanje nezaposlenosti, ekonomske krize, zelja
drzave za drzavnim intervencionizmom itd.
Tri pristupa bitna za sirenje javnog sektora (ekspanziju javnih rashoda): deskriptivni, pozitivni i
normativni.
Tri elementa fiskalnog suvereniteta? Uvodjenje, utvrdjivanje i odredjivanje poreskih stopa.
Sta je dodatna vrednost? Razlika izmedju outputa i inputa vrednosti (vrednost koju je proizvodjac
dodao inputima pre nego sto je prodao proizvod ili izvrsio uslugu.
Porez na imovinu i razlika izmedju realnog i nominalnog? To je porez kod kojeg je poreski objekat
imovina poreskog obveznika. Prema osnovi oporezivanja deli se na realni i nominalni. Realni se placa
na samu vrednost imovine preskog obveznika, a nominalni se placa na prihode iz imovine.
Metodi za obracun poreza na dohodak gradjana? Cedularni (pojedinacno svaki dohodak,
proporcionalno), sinteticki (globalni) - ukupni prihodi obeznika, progresivno, mesoviti - primenjuje se
u Srbiji, proporcionalno i progresivno.
Sta je fiskalna ekonomija (javne finansije)? Naucna disciplina (ne nauka) koja se bavi proucavanjem
pribavljanja, rasporedjivanja, trosenja i kontrole novcanih sredstava.
Oblasti fiskalne ekonomije: javni rashodi i javni prihodi.
Kako su povezani javni prihodi i javni rashodi? Preko instrumenata budzeta, finansijskih planova,
javnih fondova itd.
Sta su javni prihodi? sredstva koja drzava i drugi javnopravni organi ubiraju u cilju finansiranja javnih
rashoda.
Sta su javni rashodi? Trosenje novca prikupljenog od javnih prihoda u cilju zadovoljenja opstih i
zajednickih potreba.
Opste i zajednicke potrebe (javne potrebe): zadovoljenje potreba administracije, finansiranje spoljne i
unutrasnje bezbednosti, socijalna funkcija, nauka, kultura, ekon. funkcija, ostale funkcije.
Koje je osnovno nacelo/princip fiskalne politike (na cemu se bazira fiskalno/poresko opterecenje)?
Siroka osnovica, niske stope, bez izuzetka.
Vrste fiskalnog opterecenja? Globalno i parcijalno. Globalno - na nivou drzave, parcijalno - na nivou
nizih oblika organizovanja - regija, opstina, sve do pojedinca.
Prevaljivanje poreza unapred i unazad? Unazad - smanjenje zarada, unapred - povecanje cena.
Redovni i neredovni javni rashodi: redovni - redovno nastaju, finansiraju se iz poznatih prihoda i
mogu se redovno planirati; neredovni - nastaju sigurno ali ne znamo kada ce nastati, niti znamo kakvi
ce biti po vrednosti. Planiraju se na osnovu iskustva. Podvrsta neredovnih su vanredni (elementarne
nepogode).
Odakle se javni prihodi najcesce ubiraju? iz dohotka (ne iz imovine).
Osnovne vrste javnih prihoda: porezi, doprinosi, takse, naknade, carine.
Karakter javnih prihoda: obaveznost naplate, naplata u novcu, redovnost naplate, ubiraju se iz dohotka
a ne iz imovine, sluze za podmirenje javnih rashoda.
Princip monizma i pluralizma? Monizam - prisutna je samo jedna vrsta poreza, pluralizam - vise vrsta
poreza. monizam je podlozan evaziji.
Sta su porezi? Prinudna davanja bez direktne protivusluge/protivnaknade ekonomskih subjekata drzavi
i drzavnim subjektima.
Teorije za opravdanje poreza:
Teorija ekvivalencije poresku obavezu definise kao dug gradjana za pogodnosti koje im drzava stvara.
Teorija sile - podrazumevalo se da je drzava vlasnik svega. Teorija suvereniteta zasniva se na
fiskalnom suverenitetu srzave i polazi od toga da svaki poreski obveznik treba da placa porez u skladu
sa svojim ekon. sposobnostima. Teorija zrtve - poreski obveznici zrtvuju deo svog dohotka za
zadovoljenje javnih potreba. Podteorije - apsolutno jednake zrtve (svi placaju isto), proporcionalno
jednake zrtve (svi placaju proporcionalni procenat od svoje osnovice), minimalne zrtve (porezi se
placaju shodno ekon. snazi, proporcionalno i progresivno). Savremena gradjanska teorija poreze
opravdava aktivnom ulogom drzave u stvaranju privrednog ambijenta pogodnog za ostvarivanje opstih
ekon.ciljeva
Princip izdasnosti? Podrazumeva da redovni javni prihodi moraju pokrivati redovne javne rashode.
Princip efikasnosti - porezi ne treba da uticu na odluke poreskih obveznika na trzistu. efekat dohotka -
smanjivanje nivoa privredne aktivnosti, efekat supstitucije - odlazak u ofsor zone.
Podela poreskih elemenata: licni i materijalni.
Licni elementi poreza: 1. poreska vlast (pravo drzave da uvodi, razrezuje i naplacuje poreze)
2. poreski obveznik (lice koje je obavezno da snosi poreski teret) 3. poreski platilac (onaj koji vrsi
obracun i placanje poreza sa namerom da ga kasnije prevali na nekog drugog (npr. firma) 4. poreski
destinator (lice koje stvarno snosi poreski teret) - krajnji potrosac.
Materijalni elementi poreza: poreska sposobnost (snaga), poreski izvor, poreski objekat, poreska
osnovica, poreska stopa, poreska tarifa, poreske olaksice, poresko oslobadjanje, p. katastar, p. lista,
razrez poreza, poreska opomena, zastarevanje poreza.
Vrste dvostrukog oporezivanja? Domicilno i medjunarodno. domicilno se javlja kod drzava sa
autonomnim oblastima ili slozenih drzava.
Metod odbitka - placanje samo razlike izmedju inostranog i domaceg poreza.
Metod fakture = indirektna metoda za obracun pdv - saldiranje ulaznih i izlaznih faktura.
Osnovni subjekt fiskalne ekonomije? Drzava i drugi drzavni organi koji obavljaju odredjene opste i
zajednicke poslove za ciju realizaciju je potrebno obezbediti finan. sredstva.
Osnovna funkcija drzave i drzavnih organa je da obezbedi zadovoljavanje javnih potreba.
Javni prihodi mogu biti?
Fiskalni (derivatni) prihodi - oni prihodi koji se ostvaruju metodom prinude (na osnovu fisk. suveren.
drzave). Nefiskalni (originarni) prihodi - oni prihodi koje drzava ostvaruje svojom ekonomskom
aktivnoscu.
Finansijsko izravnanje - razresavanje problema raspodele prihoda i rashoda izmedju visih i nizih nivoa
vlasti jedne drzave.
Fiskalna politika? Pod fiskalnom politikom podrazumeva se koriscenje ukupnih javnih prihoda, javnih
rashoda, budzeta, javnog duga itd. u cilju zadovoljavanja javnih potreba.
Sta se racuna/ne racuna u iznos fiskalnog opterecenja? u iznos fiskalnog opterecenja sabiraju se sva
fiskalna davanja (porezi na svim nivoima, doprinosi, carine, takse, naknade) na svim nivoima vlasti
u toku jedne kalendarske godine. U iznos se ne racunaju zajmovi, donacije, prihodi javnih preduzeca,
prihodi koje ostvare organi javne uprave
Stopa rasta fiskalnog opterecenja mora biti u korelaciji sa stopom rasta fiskalnog kapaciteta.
Finansiranjem javnih potreba obavlja se alokativna, stabilizaciona, razvojna i redistributivna funkcija
drzave.
Prema dinamici trosenja javni rashodi dele se na (relativno) redovne i neredovne (podvrsta - vanredni).
Prema objektu trosenja javni rashodi mogu biti licni i materijalni. Licni - javni rashodi kojima se
izdrzavaju zaposleni u javnoj upravi, vojsci, policiji, penzije, socijalna pomoc i dr. (ukratko, sluze za
zadovoljavanje licnih potreba). Materijalni - za vrsenje javnih funkcija iskljucujuci licne rashode.
Prema subjektu trosenja javni rashodi se dele na rashode centralne, regionalne i lokalne vlasti.
Sa stanovista ekonomskih efekata javni rashodi mogu biti proizvodni i transferni javni rashodi.
Proizvodni javni rashodi predstvaljaju realne javne i investicione (kapitalne) rashode. Realni javni
rashodi su oni kojima drzava placa drzavne sluzbenike, kupuje materijalna dobra i usluge. Investicioni
(kapitalni) su rashodi koji donose prihode i doprinose porastu BDP.
Transferni su rashodi kojima se ne povecava BDP, vec se imovina samo prerasporedjuje - rashodi za
izdrzavanje administracije, vojske, policije
Prema instrumentu realizacije, javni rashodi mogu biti: u novcu i u naturi (ratovi, elementarne
nepogode, pokloni donacije - obezbedjuju se iz robnih rezervi).
Sa stanovista povecanja proizvodnje i ostvarivanja prihoda javni rashodi su produktivni i
neproduktivni. Produktivni dovode do povecanja proizvodnih kapaciteta i prihoda.Direktni se odnose
na ulaganja u nove ili modernizaciju postojecih kapaciteta, a indirektni su vezani za ulaganja u
infrastrukturne objekte. Neproduktivni ne dovode do povecanja kapaciteta i prihoda (rashodi za
administraciju, vojsku, policiju).
Prema obaveznosti realizacije u odredjeno vreme javni rashodi mogu biti neodgodivi i odgodivi.
Neodgodivi se izvrsavaju na osnovu ustava ili zakona. odgodivi se mogu odgadjati privremeno ili
trajno.
Budzetski sistem Srbije primenjuje klasifikaciju javnih rashoda MMF.
Sta je BDP? Obim celokupne privrede, odnosno vrednost svih roba i usluga proizvedenih u jednoj
privredi u jednoj godini.
Odnos velicine javnih rashoda i bruto domaceg proizvoda pokazuje koliki je uticaj javnog sektora na
privatni sektor.
Ubiranje javnih prihoda znaci preraspodelu nacionalnog dohotka.
Ciljevi ubiranja javnih prihoda - preraspodela (redistribucija) dohotka i akumulacija, alokacija privr.
resursa, ekonomska i socijalna stabilnost, podsticanje privr. razvoja.
Redovni (fiskalni i nefiskalni) i neredovni javni prihodi. redovni se ubiraju kontinuirano iz izvora koji
se obnavljaju. namena je podmirivanje redovnih javnih rashoda.
Fiskalni javni prihodi su porezi, takse, naknade i doprinosi. ubiraju se metodom prinude.
Nefiskalni se ostvarjuju ekon. akt. drzave.
Neredovni javni prihodi ubiraju se povremeno i sluze za pokrice vanrednih rashoda (vanredni porezi,
reparacije, prisilni zajmovi).
postoje prihodi od stanovnistva i prihodi od pravnih lica.
Napovratni prihodi - javni prihodi po pravilu su nepovratna sredstva. Povratni - javni zajmovi.
Namenski (destinirani) i nenamenski (nedestinirani) javni prihodi: nedestinirani nemaju unapred
odredjenu namenu. javni prihodi su po pravilu nenamenski.
Javnopravni prihodi - ostvaruju se na osnovu fisk. suvereniteta, privatnopravni (dobrovoljni) prihodi -
drzava ih ostvaruje svojom ekon. aktivnoscu.
Ekvivalentni prihodi - obveznici imaju pravo na protivuslugu (placanje doprinosa za penzijsko i
zdravstveno osig.), neekvivalentni - obveznici nemaju pravo da srazmerno placanju koriste javne
usluge.
Postoje cetiri zvanicne medjunarodne klasifikacije javnih prihoda: sistem nacionalnih racuna UN (ne
primenjuje se u praksi), evropski sistem integrisanih ekon. racuna (ne primenjuje se u praksi), GFS
(MMF) - i dans se koristi, OECD klasifikacija - najstandardnija, ne obuhvata sve javne prihode vec
samo poreske prihode i doprinose za obavezno socijalno osiguranje - najpouzdanija klasifikacija.
Prema OECD klasifikaciji javni prihodi su obavezna davanja drzavi za koja se ne dobija direktna
protivnaknada ili protivusluga od strane drzave. Javni prihodi prema OECD: porezi na dohodak, dobit
i kapitalne dobitke, doprinosi za soc. osig., porezi na spisak i radnu snagu, porez na zarade, na
imovinu, dobra i usluge. Ne obuhvata kazne za izbegavanje placanja poreza, ni doprinose za
dobrovoljno socij. osig.
Uvodjenje poreza vezano je za formiranje drzave.
Osnovne karakteristike poreza: derivatnost, obaveznost placanja, odsustvo protivnaknade, naplativost
u novcu, sluze za podmirenje javnih rashoda, redovnost naplate.
Tri osnovne funkcije poreza: njima se pokrivaju rashodi drzave, pomazu ekonomski rast, slabljenje
nejednakosti u distribuciji bogatstva.
Poreski principi (nacela): finansijsko-politicki, ekonomski, socijalno-politicki, finansijsko-
administrativni.
Ekonomsko politicki principi: princip izdasnosti (javni prihodi moraju obezbediti pokrice planiranih
javnih rashoda), princip elasticnosti (poreski prihodi treba da rastu brze od nacion. dohotka a da se ne
uvode novi porezi i ne povecavaju poreske stope).
Legalna i ekonomska elasticnost? Legalna - kada vlast menja broj poreskih oblika, povecava ili
smanjuje poreske stope i tako uravnotezava prihode i rashode. ekonomska elasticnost - rast rashoda
prati rast prihoda i obratno i drzava ne mora da menja elemente poreza.
Ekonomski poreski principi: 1.princip efikasnosti2.umerenosti poreskog opterecenja3.izbora poreskog
izvora4.stabilnosti poreskog sistema.
Princip (nacelo) izbora poreskog izvora? Pod stabilnim i stalnim poreskim izvorom smatraju se
obnovljivi izvori (dohodak, a ne imovina).
Princip stabilnosti? Zahtev da se poreski sistem i oblici ne menjaju bez dobrog razloga.
Socijalno-politicki principi? Princip opstosti - svi privredni subjekti i lica koja ostvaruju prihod moraju
biti oporezovani (bez izuzetka); princip ravnomernosti - poresko opeterecenje treba da bude u skladu
sa ekonomskom snagom poreskih obveznika.
Horizontalna i vertikalna pravicnost kod principa ravnomernosti? Horizontalna - svi poreski obveznici
sa istom poreskom snagom placaju isti nivo poreza. Vertikalna - poreski obve. sa vecom poreskom
snagom treba da imaju vece poresko opterecenje i obratno.
Finansijsko-administrativni principi obuhvataju princip zakonitosti (porezi se uvode i placaju na
osnovu zakona) i princip minimizacije admin. troskova (troskovi ubiranja poreza treba da budu sto
manji).
Prevaljivanje poreza: prihavatanje poreske obaveze, ali ne i placanje poreza, jer se poreska obaveza
prevaljuje na neko drugo pravno ili fizicko lice. Vrsi se putem cena.
Koji principi se mogu primenjivati u medjunarodnoj razmeni? Princip zemlje odredista (uvoz
oporezovan, izvoz oslobodjen, primenjuje se), princip zemlje porekla (izvoz oporezovan, uvoz
oslobodjen, ne primenjuje se).
Razlika izmedju poreskog oslobadjanja i poreske stope 0? Poresko oslobadjanje ne daje pravo odbitka
prethodno placenih poreza dok to pravo daje poreska stopa 0.
Kod poreza na imovinu poreski objekat je imovina poreskog obveznika.
Pod porezom na imovinu podrazumeva se: 1. porez na imovinu 2. porez na nasledje i poklon 3. porez
na prenos apsolutnih prava.
Predmet poreza na imovinu su: 1. pravo svojine 2. pravo plodouzivanja 3. pravo stanovanja 4. prava
vremenskog koriscenja 5. pravo zakupa i 6. pravo koriscenja gradskog gradj. zemljista.
Naslednici prvog reda oslobodjeni su placanja poreza na nasledje i poklon.
Osnovica za utvrdjivanje poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorna cena ako nije manja od
trzisne.
Karakteristike poreza na dohodak gradjana: 1. oporezivanje ukupnog dohotka fizickih lica 2.
oporezuje se ostvareni neto dohodak 3. predstavlja licni porez 4. direktni je porez 5. slozen porez.
Sistemi oporezivanja poreza na dobit preduzeca: 1. klasicni sistem oporezivanja dobiti podrazumeva
da se dividende oporezuju dvaput - prvi put kao deo dobiti preduzeca a drugi put porezom na dohodak
gradjana. 2. sistem integracije poreza na dobit preduzeca sa porezom na dohodak fizickih lica.2a.
potpuna integracija - svaka kompanija se posmatra kao skup deonicara i dobit se oporezuje po
progresivnim poreskim stopama koje se primenjuju i na dohodak gradjana.2b. delimicna integracija -
isplacene dividende izuzimaju se iz poreske osnovice za obracun poreza na dobit prduzeca i tako se
izbegava dvostruko oporezivanje.
Obracunavanje i placanje poreza na dobit vrsi se po principu samooporezivanja. Tokom godine porez
na dobit placa se u vidu mesecnih akontacija, a visina se odredjuje na osnovu poreske prijave za
prethodnu godinu.
Vrste poreza u poreskom sistemu Srbije: porez na dobit pred., pdv, porez na dohodak gradjana, na
imovinu.
Akcize (trosarine) su specijalna vrsta poreza na robu siroke potrosnje. Siroka potrosnja - veliki je
promet.
Koji su motivi uvodjenja akciza? Fiskalni motiv - da bi se ostavrili veci prihodi za budzet. Pored
fiskalnog cilja, neke akcize se opravdavaju razlozima zdravstvene politike (akcize na alkoholna pica i
duvanske proizvode), zatim socijalne politike, politike ocuvanja covekove okoline itd.
Carine su vrsta javnih prihoda koji se placaju prilikom uvoza ili izvoza odredjenih proizvoda.
To su posredni fiskaliteti jer se uracunavaju u cenu proizvoda i prevaljuju na potrosaca.
Motivi (ciljevi) uvodjenja carina: fiskalni, ekonomski i socijalni motiv. Fiskalni - da bi se ostvarili
veci prihodi za budzet. Ekon. - zastita domace proizvodnje. Socijalni - snizavanjem carina osnovnih
zivotnih namirnica utice se na zivotni standard i povecanje potrosnje.
Pozitivni efekti carina: efikasan instrument za zastitu domace proizvodnje, njima se moze uticati na
razmenu sa drugim zemljama, efikasno se dolazi do javnih prihoda, efikasno se utice na cene na
domacem trzistu. Negativni efekti carina: sprecavaju razvoj medjun. trgovine, sprecavaju tehnoloski
razvoj, smanjuju produktivnost i negativno uticu na konkurentnost, nepravedne su jer vise pogadjaju
siromasne, povecavaju se cene proizvoda.
Vrste carina:
prema smeru kretanja robe uvozne, izvozne i tranzitne (primenjuju se prilikom tranzita roba preko
jednog carinskog podrucja u drugo carinsko podrucje).
prema nacinu obracunavanja vrednosne, specificne i mesovite. vrednosne su carine kod kojih je
carinska stopa odredjena kao procenat od carinske osnovice, ovaj nacin obracunavanja je dominantan,
carinska osnovica je fakturna vrednost robe. specificne carine - utvrdjivanje carine u apsolutnom
iznosu po jedinici mere robe, po metru, kilogramu, toni i sl., retko se primenjuju. mesovite -
kombinacija vrednosnih i specificnih carina.
prema nacinu uvodjenja autonomne i ugovorne (konvencionalne). autonomne su carine koje drzava
samostalno uvodi stiteci svoje ekon. ineterese i ne vodeci racuna o njihovim posledicama na druge
zemlje. ugovorne su carine koje se placaju na osnovu dogovora - konvencija dveju ili vise zemalja.
ugovorne su dominantne.
prema visini opterecenja iz odredjene destinacije - diferencijalne i preferencijalne carine.
diferencijalne su rezultat spora izmedju dveju ili vise zemalja tj. trgovackog rata. diferencijalnom
carinom se opeterecuje uvoz iz odredjene zemlje i tako se smanjuje trgovina sa tom zemljom.
preferencijalne carine - uvode se prema jednoj ili vise drzava i ove carine su nize od carina koje se
primenjuju prema drugim drzavama, na taj nacin se proizvodi tih drzava stavljaju u privilegovan
polozaj, tj. sa tim zemljama se podstice trgovina.
prema osnovnoj ekonomskoj funkciji fiskalne i zastitne (ekonomske). fiskalne se uvode radi
ostvarivanja budzetskih prihodan i uvode se na luksuzne proizvode. zastitne ili ekonomske se uvode sa
ciljem da se smanji konkurentnost uvoznih roba na domacem trzistu.
Osnovni carinski termini: carinska deklaracija, carinski organi, c. lezarina, c. depozit, c. skladiste, c.
slobodna zona, c. granica, c. dazbina, c. tarifa, c. osnovica.
carinska dekl. pismena prijava poreskog obv. sa svim podacima potrebnim za carinjenje, carinski
organi drzavni sluzbenici koji vrse nadzor nad uvozom izvozom i tranzitom u nekom carinskom
podrucju, lezarina naknada koju carinski obveznik placa za smestaj robe u carinska skladista, depozit
deponovana sredtsva putnika kod carinskih organa prilikom prelaska drzavne granice, skladista -
mesta za smestaj neocarinjene robe, slobodna zona deo teritorije drzave koji je izdvojen iz njenog
carinskog podrucja, dazbina zbir svih placanja u postupku carinjenja, granica podrucje gde se
primenjuju odredjeni nacionalni carinski propisi i poklapa sa sa drzavnom granicom, tarifa
sistematizovan pregled roba koje podlezu naplati carina a sastoji se od oznake tarife, naziva robe i
carinske stope. carinska osnovica predstavlja vrednost uvezene robe, a carinska stopa predstavlja
procenat koji se primenjuje na carinsku osnovicu. dve vrste carinskih stopa - ad valorem (procenat od
carinske osnovice) i specificna carina (utvrdjivanje carine u apsolutnom iznosu po jedinici mere robe).
Doprinosi su destinirani javni prihodi koje placamo radi neke protivusluge, njima se finasiraju tacno
odredjene javne potrebe. Najpoznatiji su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i doprinosi
udruzenjima poput trgovackih i privrednih komora.
Dve osnovne vrste doprinosa: doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje.

Samodoprinosi se uvode na osnvu vecinske odluke stanovnistva na nekom lokalnom podrucju.
Karakteristike doprinosa: postoji protivnaknada, placaju se za finansiranje odredjene zajed. potrebe i
ne prolaze kroz budzetsku proceduru, placa se na osnovu odluke odredjenog organa, ne placaju ga svi
poreski obv., unapred je dfinisana namena, osnovicu predstavlja bruto zarada ili bruto naknada.
Takse predstavljaju davanja prema javnopravnim organima za koja se doobija neka protivusluga. Ili:
novcana nadoknada za specijalne i pojedinacne nematerijalne usluge javnopravnih organa na zahtev
fizickih ili pravnih lica. Osnovna karakteristika taksa je da su nematerijalne prirode, odnosno da
protivuslugu za placenu taksu ne obavljaju privredni vec administrativni javnpravni organi - carinski,
sudski, prosvetni, opstinski placaju se direktno (u novcu) ili indirektno (kupovina taksenih maraka
ili dr. formulara).
Vrste taksa: prema nivou javnopravne vlasti kome pripadaju prihodi - centralne i lokalne takse; prema
vrsti organa koji obavljaju uslugu za koju se placa taksa - administrativne, sudske i komunalne; prema
broju obavljenih usluga - pausalne ili pojedinacne; prema nacinu trosenja prihoda od taksi - destinirane
i nedestinirane; prema mogucnosti promene visine takse nepromenljive i promenljive; prema vremenu
placanja - one koje se placaju unapred ili unazad.
Naknade su davanja drzavi i drgim javnopravnim organima prilikom koriscenja odredjenih javnih
dobara. Predstavlaju parafiskalne prihode jer se njima ne finas. fiskalni ciljevi. To su i destinirani javni
prihodi jer ih placaju samo oni obv. koji zahtevaju odredjenu uslugu od drzavnog organa i nisu
obavezni deo budzetskih prihoda. Uvode se kao republicke i lokalne naknade.
Vrste naknada: (republicke) - za koriscenje voda, suma, zemljista, puteva, rudnog blaga i lekovitog
faktora; lokalne- za koriscenje gradskog gradj. zemljista, za unapredjenje zivotne sredine; postoje i za
koriscenje robarskog podrucja i za koriscenje uglja, vode, nafte i gasa.
razlika izmedju naknada i doprinosa: doprinosi su fiskalni a naknade parafiskalni prihodi, doprinosi su
obavezni prihodi, dok naknade placaju samo obveznici koji zahtevaju odredjenu uslugu od drzavnog
organa.
Javni dug predstavlja sveukupne obaveze drzave prema svojim poveriocima, koje su nastale
zakljuivanjem odreenih ugovora ili sporazuma.
Javni dug nastaje zbog (tj. kada doe do) nesklada izmedju javnih prihoda i javnih rashoda. Kada
dodje do nesklada drzava ima sledece mogucnosti: da poveca fiskalno opterecenje, da poveca stepen
naplate javnih prihoda (smanji sivu ekon.), da smanji rashode do nivoa prihoda(rebalans), da obezbedi
sredstva iz drugih izvora (zaduzivanje - finans. javne potrosnje na bilo kojem nivou vlasti putem
zaduzivanja jeste deficitarno finansiranje).
Povecanje fiskalnog opterecenja moze se obaviti na vise nacina: uvodjenjem novih poreza,
povecanjem stopa postojecih poreza, smanjivanjem poreskih olaksica i ukidanjem oslobadjanja od
poreza, prosirenjem poreskih osnovica, snizavanjem neoporezovanih poreskih osnovica.
Prekomerno zaduzivanje dovodi do prekomernog povecanja poreza sto dovodi do smanjenja zivotnog
standarda, a istovremeno dovodi i do povecanja evazije poreza. Zatim, dovodi do potpune
nemogucnosti vracanja dugova, sto ima za posledicu da poverioci ne odobravaju novo zaduzivanje,
cak i za inv. koje bi obezbedile ostvarivanje prihoda za vracanje duga.
Prekomerno zaduzivanje je takvo zaduzivanje kada drzava nije u mogucnosti da iz realnih prihoda
vraca pozajmljena sredstva.
Zaduzivanjem se teret duga prenosi na buduce generacije na dva nacina: posledica zaduzivanja je
smanjenje inv. i proizv. u buducnosti te se smanjuje i zivotni standard, i drugo - deo tekucih rashoda
prenosi se na buduce generacije.
javni dug je elasticniji od poreskog opterecenja jer se neto imovina ne smanjuje.
Posledice zaduzivanja: deo tereta tekucih rashoda prenosi se na buduce generacije, emitovanje obv.
moze da smanji inv. i time buduce generacije dovede u tezi polozaj, inostrani dug moze da poraste i da
smanji zivotni standard u buducnosti, privatna stednja ne moze da kompenzuje negativnu stednju od
strane drzave.
Vrste javnog duga: Javni dug moze biti unutrasnji i spoljni. unutrasnji - zaduzuje se na domacem
trzistu emisijom drzavnih obveznica i HOV. Spoljni - zaduzuje se na inostranom trzistu ili od drugih
drzava. Dakle, spoljna zaduzenost moze biti preko medj. fin. inst. ili preko stranih drzava.
javni zajam - nudi se najvecem broju gradjana i privredi i posle odredjenog vremena treba da se vrati.
Repo transakcije (operacije) su operacije na otvorenom trzistu - drzava trguje sa bankama na trzistu.
Faktori koji uticu na zaduzenost: visina BDP i izvoz.
Za ocenu stepena zaduzenosti koriste se dva kriterijuma:
1. odnos visine duga prema BDP, granicna vrednost ne sme prelaziti 0,8,
2. odnos duga i izvoza roba i usluga, granicna vrednost 2,2.
Ako zemlja premasi vrednost definisanu od strane nekog od ova dva kriterijuma, spada u visoko
zaduzene zemlje.
Zona prezaduzenosti - 80% i vise od BDP.
Odnos javnog duga prema izvozu ne sme preci granicu od 2,2 (220%) inace se ulazi u zonu
prezaduzenosti.
Javni dug je posledica sledecih faktora: prevelika javna potrosnja, drzavni intervenc. u privredi,
vremenska nepodudarnost nastanka javnih rashoda i prikupljanja javnih prihoda, stalni budzetski
deficit koji se ne moze nadoknaditi javnim prihodima i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda
ili uzroka "vise sile" - ratovi poplave, pozari
Tri teorije javnog duga: klasicna, savremena i teorija javnog duga u nerazvijenoj privredi.
Klasicna - negativan stav prema javnom dugu zbog toga sto se javni zajmovi cesto koriste u
neproduktivne svrhe, javni dug se prevaljuje na buduce generacije, poverioci se suocavaju sa
problemom naplate duga. Imaju razumevanje za javni dug samo ako se koristi za pokrivanje
budzetskih deficita koji su posledica vanrednih javnih rashoda (rat, poplava, pozar).
Savremena polazi od toga da je javni dug instrument razvojne politike, koristi se za investicije cime se
podstice privredni razvoj.
Vrste javnih dugova (zajmova)
Kriterijumi (aspekti) prema kojima se dele javni dugovi: teritorijalni, metod koriscenja javnog zajma,
vreme vracanja, nacin otplate i svrha zaduzivanja.
Teritorijalni kriterijum - unutrasnji i spoljni dug. prednosti zaduzivanja na domacem trzistu: niza
kamatna stopa, dug se isplacuje u domacoj valuti pa nema pritiska na platni bilans, izbegava se
opasnost od ekon. i polit. zavisnosti od inostranstva. Mane spoljnog zaduzivanja: spoljni dug
negativno utice na platni bilans jer se dug vraca u stranoj valuti, stvaraju se uslovi za ekon. i polit.
zavisnost od inostranstva. Prednosti spljnog zad.: na domacem trzistu oslobadjaju se sredtsva
akumulacije za dalji privr. rast a iznos spoljnog duga predstavlja dodatna sredstva za inv. i podsticaj
privrednog rasta i razvoja.
Spoljni dug se koristi za: finansiranje odredjenih programa privr. razvoja, smanjenje deficita platnog
bilansa, finans. deficita budzeta i jacanje deviznih rezervi.
Prema metodu koriscenja javni dug delimo na dobrovoljni (fakultativni), patriotski i prinudni.
dobrovoljni - pojedinci ili pravna lica na osnovu ugovora visak svojih fin. sredstava prenose drzavi
pod odredjenim uslovima. Svi zajmovi koji su upisani slobodnom voljom fizickih ili pravnih lica bilo
da su oni u zemlji ili inostranstvu predstavljaju dobrovoljne javne dugove-zajmove. Patriotski dugovi -
za razliku od dobrovoljnog zajma, poveriocima nije dominantan cilj ostavrivanje ekon. koristi vec
realizacija nekog projekta od nacionalnog znacaja, dakle ovde su nize kamatne stope od onih koje se
primenjuju kod dobrovoljnog zajma. Prinudni zajmovi upisuju se na osnovu drzavne prinude. vracaju
se uz kamatu.
Prema roku vracanja javni dugovi se dele na kratkorocne(rok od jedne godine), srednjorocne (5 do 15
godina) i dugorocne (15 do 50 godina).
Prema nacinu vracanja javnih dugova rentni i amortizacioni. rentni je kada drzava (duznik) preuzima
obavezu redovnog vracanja kamate, a sama odlucuje kada ce vracati glavnicu. amortizacioni su
zajmovi kod kojih se drzava unapred obavezuje u kom roku ce vratiti dug sa kamatom.
Prema svrsi uzimanja zajma produktivni i neproduktivni. prod. su oni koji su uzeti u cilju investiranja,
a neprod. kada se ne upotrebljavaju za investicije, odnosno kada se upotr. za potrosnju.
Tri nacina emisije javnog duga (zajma): 1.emisija obveznica, 2.upis u knjigu drzavnog duga,
3.zakljucivanje ugovora o javnom zajmu.
1. Emisija obveznica moze biti direktna (drzava objavi upis obveznica) ili indirektna (upis javnog
zajma se poverava nakoj banci ili konzorcijumu banaka).
Prednosti direktne emisije - izbegava se mogucnost preprodaje obv., nizi su troskovi emisije, jaca
mogucnost kontrole inflatornih delovanja. Mane: neizvesnost upisa predvidjenog iznosa, potrebna je
sposobna administracija, rizik vracanja upisanog zajma po propisanim uslovima.
Kod indirektne metode (emisije) konzorcijum banaka isplacuje drzavi kompletan iznos zajma, a
naknadno preprodaju obveznice. interes banaka je razlika izmedju kamate koju je propisala drzava i
kamate po kojoj one preprodaju obv.
2. Upis u knjigu drzavnog duga podrazumeva da drzava raspise uslove pod kojima je spremna da se
zaduzi kod fizickih ili pravnih lica.
3. Zakljucivanje ugovora o javnom zajmu podraz. zakljucivanje ugovora sa insotranim poveriocem u
kome se precizno definisu svi uslovi izmedju zajmodavca i zajmoprimca.
Vracanje ili amortizacija javnog duga je postupak oslobadjanja drzave od javnog duga.
Najbolji nacin je njegovo uredno vracanje (servisiranje). drzava moze i proglasiti bankrotstvo (stanje
kada drzava ne moze da servisira svoje obaveze vracanja javnog duga. Moze biti delimicno ili trajno.
delimicno kada drzava privremeno obustavlja vracanje javnog duga, a potpuno kada drzava nema
mogucnosti da vraca javne dugove i u potpunosti ih obustavlja.
Postoji i mogucnost konverzije javnog zajma (reprogram) gde se poverilac i duznik mogu dogovoriti
da izmene odredjene odredbe iz ugovra i na taj nacin smanje ili ukinu teret javnog duga. konverzija
moze biti dobrovoljna ili prinudna, prinudna kada drzava jednostrano smanji kamatnu stopu, a
dobrovoljna kada se ugovorne strane usaglase o promeni uslova. Uvek je na stetu zajmodavca.
Konsolidacija javnog duga je spajanje vise javnih dugova i izjednacavanje njihovih uslova, zatim
pretvaranje kratkorocnih javnih zajmova u dugorocne. Konsolidacijom drzava smanjuje svoj godisnji
teret i produzava rok otplate.
finansiranje javnim dugom (zaduzivanje) prihvatljivo je/opravdano je ako se njime postizu najmanje
tri cilja: bolja iskoriscenost potencijala nacionalne privrede, uvecanje i poboljsanje nacionalnog privr.
potencijala, velika verovatnoca da ce planirani ciljevi biti ostvareni.
Razlika izmedju poreza i doprinosa i naknada? Porezi i doprinosi su obavezni a naknade samo ako se
zatrazi usluga od nekog javnopravnog organa. Porezi ulaze u budzet, doprinosi ne ulaze.

Tri vrste parafiskalnih prihoda: naknade, clanarine raznim udruzenjima i komorama, obavezno
osiguranje vozila, samodoprinosi.
Metodi vracanja (amortizacije) javnog duga? Uredno servisiranje, nepriznavanje dugova prethodnog
rezima, bankrotstvo.
Objasniti razliku izmedju taksi, poreza i doprinosa? Porezi i doprinosi su obavezni, takse samo ako se
zatrazi usluga od nekog javnopravnog organa.. Kod poreza nema direktne protivnaknade, a kod
doprinosa i taksi postoji direktna protivnaknada tj. protivusluga.
U kojim uslovima je zaduzivanje primerenije od dodatnog fiskalnog opterecenja i zbog cega? Kod
poreskih sistema gde je visoko poresko opterecenje javni dug je pozeljan jer uvodjenje novih ili
promena postojecih poreskih stopa nose neizvesnost u postupku prikupljanja javnih prihoda.
Definisati budet?
Budet je sistematski plan prihoda i rashoda drave za odreeni vremenski period, najee za godinu
dana.
Budet ima sledee funkcije : drutvena, ekonomska, finansijska, pravna,politika, socijalna, planska i
bilansna.

Memorandum o budetu predstavlja dokument koji donosi vlada pre procesa pripreme i usvajanja
budeta i to je u stvari uputstvo o pripremi i sastavljanju budeta. Na osnovu memoranduma budetski
korisnici planiraju sve svoje prihode i rashode.

Za svaki budet na svakom nivou postoje dve vrste korisnika: direktni i indirektni korisnici.
Nacrt budeta sastavlja ministarstvo finansija i dostavlja vladi, a predlog budeta razmatra parlament i
mogue su izmene.
U kojoj formi se predlae budet i ko ga donosi?
Predlae se u formi zakona a usvaja ga skuptina

U kojoj formi se predlae i donosi budet,ko ga predlae a ko donosi?
Predlae se i donosi u formi zakona, predlae ga vlada a usvaja (donosi) skuptina.
ta je to rebalans budeta i kada se on vri? Rebalans predstavlja postupak izmene budeta. Vri se
kada postoji nesklad izmedju prihoda i rashoda.
Kada se pristupa privremenom finansiranju i koliko ono traje?
Privremeno finansiranje je finansiranje javnih potreba dok se ne donese budet. Njemu se pristupa
kada parlament ne usvoji budet u tekuoj godini za narednu budetsku godinu. Moe trajati 3+3
meseca. Ako se u tom periodu ne donese budet, pada vlada.
Razlozi za neusvajanje budeta mogu biti politike, ekonomske, finansijske ili drutvene prirode.
Odluku o privremenom finansiranju donosi parlament.
Drava prikuplja prihode tokom privremenog finansiranja:
Zaduivanjem na domaem i inostranom tritu

Dve su vrste odgovornih lica - naredbodavci (nalogodavci) i raunopolagai. Kakav je meusobni
odnos raunopolagaa i naredbodavaca? Isto lice ne moe obavljati obe funkcije.
Budetska sredstva su strogo namenska i niko nema pravo da troi sredstva mimo definisanog budeta.
Kontrola izvrenja podr.kontrolu zakonitosti, uvanja i raspolaganja javnih prihoda i javnih rashoda.
Dve osnovne vrste kontrole izvrenja: kontrola zakonitosti i kontrola svrsishodnosti.
Redovna kontrola i vanredna kontrola izvrenja - redovnu planira organ kontrole, a vanredna se
obavlja po prijavama.
Kontrola budeta moe biti:
-prethodna i naknadna, kontrola zakonitosti i kontrola svrsishodnosti, interna i eksterna, terenska i
dokumentarna, kontrola naredbodavca i kontrola racunopolagaca, upravna, raunsko-sudska i
politika.
Prema vremenu kada se obavlja: prethodna i naknadna (pre ili posle izvrenja naloga za isplatu),
prema organima koji obavljaju kontrolu interna i eksterna, prema sadraju kontrola zakonitosti (da li je
rashoda realizovan u skladu sa procedurom, da li su donete potrebne odluke, da li si sredstva utroena
namenski) i svrsishodnosti (da li je rashodom postignut eljeni cilj), prema metodu terenska i
dokumentarna, prema subjektu kontrole kontrola naredbodavca i raunopolagaa, prema organima koji
obavljaju kontrolu upravna (kontrola nieg upravnog organa od strane vieg, moe biti prethodna,
tekua i naknadna), raunsko-sudska (od strane posebnog organa pri ministarstvu finansija - budetska
inspekcija) i politika.
ta je to dravna revizorska institucija u Srbiji?
Dravna revizorska institucija je najvii organ kontrole troenja budetskih sredstava.
Javni rashodi jedne zemlje iznose 800 milijardi.Budetski deficit iznosi 15% budeta. Koliki je budet
te zemlje?
800:x=115:100
115x=800*100
115x=80000
X=695....


Budet jedne drave iznosi 450 milijardi.Budetski deficit iznosi 12%.Koliki su javni rashodi te
drave. 450 + 12% = 504.

Pored kontrole izvrenja, kontrola budeta vri se i podnoenjem zavrnog rauna koji pokazuje kako
su troena sredstva i gde su troena.
Budetska procedura ima 4 faze: izrada, donoenje, izvrenje i kontrola. Budetski ciklus je vreme
potrebno za sprovoenje svih faza budetske procedure. Obavlja se u tri kalendarske godine (ako se
sve faze ciklusa posmatraju samo za jedan budet): u jednoj se obavlja faza izrade i donoenja, u
drugoj faza izvrenja, a u treoj faza kontrole izvrenja. Ako se posmatraju sve faze budetskog
ciklusa istovremeno, onda se sve faze obavljaju u jednoj godini, ali za budete razliitih godina.
Budetska rezerva slui za pokrie neredovnih i vanrednih rashoda koji se ne mogu planirati.
Budetska rezerva je vrsta rashoda (pozicija u budetu) koja moe biti stalna i tekua. Stalna
budetska rezerva se planira u odreenom procentu od ukupnog budeta - otprilike 1,5%. Tekua slui
za podmirivanje rashoda za koje nije planiran dovoljan iznos sredstava ili su se pojavili novi rashodi
koji se nisu mogli predvideti prilikom planiranja budeta. Odluku o korienju budetske rezerve
donosi vlada.
ta je to budetski ciklus i koliko on moe trajati?
Vreme potrebno za obavljanje svih faza jedne budetske procedure .
Moe trajati tri kalendarske godine.
Objasniti pravnu funkciju budeta:
Budet je normativno pravni akt koji se donosi po posebnoj proceduri u posebnoj formi,najee u
obliku zakona,kojim se reguliu ovlaenja, prava i obaveze drave I drugih javnopravnih organa u
procesu pripreme,donoenja,usvajanja i kontrole izvrenja budeta.
ta je to budetska procedura?
Podrazumeva postupak izrade,donoenja, izvravanja i kontrole izvravanja budeta. Dve osnovne
faze budetske procedure - donoenje (usvajanje) i izvrenje.
Privremeno finansiranje se preduzima u sledeim uslovima:
Kada parlament ne usvoji budet u tekuoj godini za narednu budetsku godinu.
Rebalans budeta se vri u sledeim uslovima:
-kada postoji nesklad prihoda i rashoda
ta se podrazumeva pod principom budetskog jedinstva?
Svi prihodi i rashodi moraju biti prikazani u jednom budetu.
Budetska naela (principi) su naela koja se moraju primenjivati u postupku pripreme, donoenja,
izvrenja i kontrole izvrenja budeta. Budetska naela dele se u dve grupe: statistika i dinamika
naela. statistika naela: potpunosti ili univerzalnosti, budetskog jedinstva, tanosti ili realnosti,
budetske preglednosti. Dinamika: budetske specifikacije, budetske ravnotee, prethodnog
budetskog odobrenja, jednogodinjosti budeta, javnosti. Naelo potpunosti ili univerzalnosti
podrazumeva da se u budetu nalaze svi prihodi i rashodi. Naelo budetskog jedinstva podrazumeva
da svi prihodi i svi rashodi moraju biti prikazani u jednom budetu. Naelo tanosti ili realnosti
podrazumeva da se prihodi i rashodi to realnije planiraju. Naelo budetske preglednosti
podrazumeva da se prihodi i rashodi sistematizuju i klasifikuju po odreenoj klasifikaciji. Naelo
budetske specifikacije podr.da se primenjuje kvantitativna, kvalitativna i vremenska specijalizacija.
Naelo budetske ravnotee podr.da su javni rashodi usklaeni sa javnim prihodima. Ako se u budetu
pojavi viak prihoda nad rashodima dolazi do budetskog suficita, a ako doe do obrnute situacije
dolazi do budetskog deficita. U sluaju budetskog suficita regulie se njegovo rasporeivanje, a u
sluaju deficita njegovo pokrie. Naelo prethodnog budetskog odobrenja podr.da se sredstva budeta
ne mogu koristiti bez prethodnog odobrenja parlamenta. Naelo jednogodinjosti budeta podr.da se
budet planira,donosi i izvrava za jednu budetsku godinu koja se najee poklapa sa kalendarskom
godinom. Naelo javnosti podr.da se budet priprema, donosi, izvrava i kontrolie na javan i
transparentan nain.
Izrada budeta deli se na: budetsku inicijativu, planiranje budetskih prihoda i rashoda, izradu nacrta
budeta i predlog budeta. Dva modela budetske inicijative: anglosaksonski i kontinentalni model,
kod ang.modela pravo inicijative ima parlament, a po kont. vlada (u Srbiji vlada). Metode planiranja
prihoda i rashoda: direktnog procenjivanja, automatskog procenjivanja i normativni metod. Metod
direktnog procenjivanja podrazumeva da se koriste podaci o ostvarenim prihodima i rashodima iz
prethodne godine koji se koriguju za oekivane promene u budetskoj godini za koju se izrauje
budet. Metod automatskog procenjivanja je slian metodu direktnog procenjivanja samo to se podaci
o prihodima i rashodima koriste iz pretposlednje godine. Ovaj metod je nepouzdan i gotovo je
naputen. Normativni metod podrazumeva normiranje budetskih rashoda na osnovu poznatih
normativa. Balansiranje prihoda i rashoda pokazuje da li e se planirani rashodi moi pokriti
planiranim prihodima. U fazi izrade nacrta budeta ministarstvo za finansije vri usaglaavanje
prihoda i rashoda sa budetskim korisnicima. Nakon usaglaavanja prihoda i rashoda sa budetskim
korisnicima izrauje se konaan tekst nacrta budeta koji se pre dostavljanja vladi razmatra na
vladinim telima kao to su odbor za finansije i odbor za privredni sistem.
Nacrt budeta vlada u formi predloga budeta dostavlja parlamentu na raspravu i usvajanje. Usvojeni
budet ima dva dela: opti deo gde se prikazuju agregatni podaci i posebni deo gde se nalaze detaljni
podaci o prihodima i rashodima direktnih budetskih korisnika.
Izvrenje budeta pred.prikupljanje javnih prihoda i njihovo troenje u formi budetskih rashoda.
Troenje se vri na osnovu mesenih planova ministarstva za finansije. Izvrenje budeta poverava se
najviim organima budetskih korisnika koji se dele na naredbodavce i raunopolagae. Naredbodavci
su najee ministri, direktori... i oni su ovlaeni da raspolau sa finansijskim sredstvima.
Raunopolagai (najee efovi raunovodstva) su odgovorni za obezbeivanje likvidne
dokumentacije i oni likvidiraju nastale obaveze.
Zavrni raun budeta sastoji se iz tri dela: opti deo (u njemu je prikazan ukupan odnos prikupljenih
prihoda i ostvarenih rashoda, sredstva rezerve i nain pokrivanja deficita odnosno raspored sredstava
suficita), poseban deo gde su prikazani prihodi i rashodi po budetskim korisnicima i bilansa stanja
sredstava (pokretne i nepokretne stvari, bilans neizmirenih obaveza i bilans nenaplaenih
potraivanja). Zavrni raun budeta donosi se po slinoj proceduri kao to se donosi i sam budet -
budetski korisnici sastavljaju svoje zavrne raune i dostavljaju ih ministarstvu finansija, a
ministarstvo finansija sastavlja nacrt zavrnog rauna budeta i dostavlja ga vladi. Nakon razmatranja
nacrta budeta od strane vlade zavrni raun budeta se u formi predloga zakona dostavlja parlamentu
na usvajanje. Uobiajeno je da se u tekuoj godini usvoji zavrni raun budeta za prethodnu godinu.
Trezor je finansijska institucija preko koje se obavljaju sva primanja u budet i preko koje se
izvravaju javni rashodi (dravna kasa, riznica).
Funkciju primanja prihoda i isplate rashoda trezor obavlja preko konsolidovanog rauna trezora i
preko podrauna svakog korisnika budetskih sredstava u okviru konsolidovanog rauna trezora.
Konsolidovani raun trezora podr.jedan ili vie rauna na koji se slivaju javni prihodi iz kojih se
izvravaju javni rashodi.
Zadatak trezora je da obezbedi stalnu likvidnost budeta.
Osnovne funkcije trezora: finansijsko planiranje, upravljanje fin.sredstvima, kontrola rashoda,
upravljanje dugom i garancijama, budetsko raunovodstvo i izvetavanje, upravljanje
fin.informacionim sistemom.