24. 06. 2013.

Antibiotici - Bionet kola

www.bionet-skola.com/w/Antibiotici 1/3
Antibiotici
Antibiotici su jedinjenja koja proizvode neki mikroorganizmia koja deluju na druge mikroorganizme tako to
spreavaju njihovo razmnoavanje ili ih unitavaju. Pojava stvaranja antibiotika naziva se antibioza. Prvi otkriveni
antibiotik bio jepenicilin. Antibiotici se razlikuju se po hemijskom sastavu i nainu delovanja na patogene bakterije.
Sadraj [sakrij]
1 Penicilin
2 Delovanje antibiotika
3 Rezistentnost bakterija na antibiotike
4 Osetljivost na antibiotike
5 Klasifikacija antibiotika
5.1 Bioloko poreklo
5.2 Spektar delovanja
5.3 Hemijska struktura
5.4 Nainu delovanja
6 Upotreba antibiotika
7 Literatura
Penicilin
Penicilin je prvi proizvedeni antibiotik u koliinama koje su bile dovoljne za spaavanje miliona ivota. Ookrio ga
jeAleksandar Fleming 1928. godine u Londonu. Do otkria je dolo sasvim sluajno. U posudu sa gajenim kulturama
bakterija stafilokoka upao je komadi plesni Penicillium notatum i unitio bakterijske kolonije. Fleming je kasnije
utvrdio da ta plesan izluuje neku materiju koja unitava bakterije i nazvao je penicilin. Masovna proizvodnja ovog
antibiotika poinje 1944. g. i smatra se jednom od prekretnica u biotehnologiji.
Posle samog otkria plesni koja stvara penicilin kree se sa istraivanjima u cilju pronalaenja onog soja Penicillium-
a koji e proizvoditi najveu koliinu ovog antibiotika. U tu svrhu bakterije se podvrgavaju delovanju
razliitih mutagena kojima se poveava uestalost mutacija. U industrijskoj proizvodnji penicilina ve od 1951. g.
Flemingova plesan P. notatum je zamenjena novom vrstom Penicillium chrysogenum.
Penicilin deluje tako to spreava obrazovanje vrstog elijskog zida bakterija usled ega one bubre i pucaju.
Delovanje antibiotika
Razlikuju se dva osnovna tipa delovanja antibiotika na mikroorganizme:
1. mikrobiostatiko, kada spreavaju razmnoavanje
2. mikrobicidno, pri kome unitavaju mikrobe.
Rezistentnost bakterija na antibiotike
Bakterije su sposobne da mutiraju (menjaju se) i postaju otporne (rezistentne) na dejstvo antibiotika. Kada se jedna
grupa bakterija izloi dejstvu antibiotika najvei broj njih ugine, ali jedan mali broj otpornih preivljava. Od tog
momenta njihov broj se naglo poveava (razmnoavaju se na svakih 20 30 minuta) tako da uskoro bakterije otporne
na neki antibiotik postaju veoma rairene. Bakterije mogu da postanu otporne na neki antibiotik i putem razmene
gena koji se nalaze na plazmidima. Plazmidi se dupliraju nezavisno od bakterijskog hromozoma, ime se vrlo brzo
stvori ogroman broj kopija gena kojima bakterija postaje rezistentna.Plazmidi se mogu prenositi ne samo izmeu
24. 06. 2013. Antibiotici - Bionet kola
www.bionet-skola.com/w/Antibiotici 2/3
bakterija iste vrste ve i izmeu razliitih vrsta. Nepravilna i nekontrolisana upotreba antibiotika od strane oveka
doprinosi poveanoj rezistentnosti bakterija na te lekove.
Za vie podataka pogledati rezistentnost bakterija
Osetljivost na antibiotike
Osetljivost bakterija na antibiotike je antibiogram, a ista osetljivost gljivica je antimikogram. Na osnovu ispitane
osetljivosti bakterija i gljivica saznaje se na koje su sredstvo (antibiotik) osetljivi, odnosno otporni.
Antibiotici ne bi trebalo da se primenjuju bez antibiograma jer se njima ne postie leenje, a istovremeno se
bakterijama pomae da steknu otpornost na primenjeni antibiotik.
Klasifikacija antibiotika
Klasifikacija antibiotika moe se izvriti prema sledeim kriterijumima:
prema biolokom poreklu
prema spektru delovanja
prema hemijskoj strukturi
prema nainu delovanja
prema stepenu delotvornosti
Bioloko poreklo
Antibiotici mogu da vode poreklo iz razliitih organizama:
red Eubacteriales u kome su najvaniji rodovi:
Pseudomonas,Micrococcus, Lactococcus, Diplococcus, Serratia, Escherichia, Proteus
red Streptomycetales
Plesni
Gljive: bazidiomicete i askomicete
Liajevi
alge
biljke
ivotinje
Spektar delovanja
Prema spekstru delovanja antibiotici se klasifikuju na:
antibakterijske antibiotke koji mogu biti:
uskog spektra djelovanja jer deluju samo na Gram-pozitivne bakterije
irokog spektra djelovanja, deluju kako na Gram-pozitivne tako ina Gram-negativne bakteije
tuberkulostatici
antifungalni antibiotici, koji deluju na plesni i gljive
citostatici koji deluju na elije malignih tumora
antibiotici koji inhibiraju rast ameba
Hemijska struktura
Hemijska struktura takoe predstavlja kriterijum za klasifikaciju antibiotika. Prema njoj antibiotici mogu biti derivati
razliitih organskih jedinjenja:
24. 06. 2013. Antibiotici - Bionet kola
www.bionet-skola.com/w/Antibiotici 3/3
aminokiselina ili oligopeptida
polipeptida
oligosaharida
glikozida
nukleozida
polienski antibiotici
Najvanije grupe su: penicilini, cefalosporini, aminoglikozidi, tetraciklini, makrolidi, sulfonamidi itd.
Nainu delovanja
Upotreba antibiotika
Veoma je tetna samostalna, kratkotrajna upotreba antibiotika, jer daje negativne efekte. veliku
veinu (75-90%) svakodnevnih akutnih infekcija izazivaju virusi na koje antibiotici ne deluju, tako
da svaka nestruna i nekontrolisana upotreba antibiotika ima viestruko negativne posledice.(Prof.
dr sci. med. Ljubia Krsti)