Mucor I Rhizopus

Nie gljive (Zygomycetes);

Spdaju u familiju Mucoraceae;
Neseptirane hife (jedra slobodno struje u eliji);
Polono razmnoavanje: zigospore;
Bespolno razmnoavanje: spore u sporangijama;
Gljive ove grupe su aerobi mada neki rodovi
mogu da rastu i bez prisustva slobodnog
kiseonika;
U ovom sluaju kao zavrni produkt
metabolizma obrazuje se mlena kiselina, a rod
gubi tipinu micelijsku strukturu i dobija oblik
kvasca. Ova pojava poznata je pod pojmom
dimorfizam (pojava jednog organizma u dva
razliita morfoloka oblika).
 Mogu se nai u:

tlu,
povrinama biljaka (zrelom vou I povru),
truloj biljnoj materiji
konim proizvodima,
hlebu,
duvanu,
domovima,
kancelarijama
 Rod Mucor
Rasprostranjena bela plesan-bu, dobro se razvija na
zemljitu, hlebu, vou, maslacu, marmeladi, mesu.
U anaerobnim uslovima mukorov kvasac,koristi se
za alkoholnu fermentaciju. Za proizvodnju alkohola I
alkoholnih pica vina. Sluze I za razgradnju skroba I
glikogena (produktuju amilaze).
Koriste se I u proizvodnji sireva.

Veina vrsta nije tetna za ljude.

Ali neke vrste su izazivai alergijske
infekcije i alergijske astme.
 Predstavnici ovog roda su:
Mucor miehei,
Mucor pusillus,
Mucor racemosus.

Proizvode enzime koji deluju na slian nain kao

himozin. Sirila mikrobiolokog porekla imaju
izraeniju aktivnost to dovodi do gorkog ukusa
(koriste se za sireve koji imaju kratak rok zrenja).

M. racemosus. (kontaminent sveeg i smrznutog

mesa I proizvoda od mesa. Neke (M. racemosus)
su uslovno patogene za oveka.)
 Rod Rhizopus
Rhizopus su gljivice koje se najee nalaze u tlu
i trulim biljkama.
Na direktnom preparatu se vide kao splet
neseptiranih hifa, a kolonije su im sivo bele boje,
brzo rastu, poseduju stolone-micelsko vlakno
koje spaja sporangiofore. Na mestu gde dodiruju
podlogu hife imaju male izdanke nalik na
korenie zvane rizoidi.
Izazivaju oboljenje mukormikozu.

Sporangije tamne,mrke
boje
Sporangiospore
izbrazdane
Stoloni brzorastue
vazdune hife
Rizoidi horizontalno
razgranate hife

Fakultativi parazit voa I

povra
U industriji organske
kiseline
 Formiranje zigospore
 Put prenoenja
ovek se inficira inhalacijom spora. Bolest se javlja kod
osoba sa oslabljenim imunitetom. Stanja kod kojih se
moe razviti mukormikoza jesu dijabetes, hronina
upotreba kortikosteroida, metabolika acidoza,
transplantacija organa, leukemije, terapija
deferoxamina i AIDS.

Patoloki (medicinski) znaaj

Mukormikoza je agresivna gljivina infekcija sinusa,

mozga ili plua koja se javlja najee kod osoba sa
poremeajem imuniteta.
Mukormikoza se moe javiti u razliitim oblicima:
rinocerebralna, pluna, ree mukormikoza
gastrontestinalnog trakta koe ili bubrega.
 Simptomi rinocerebralne
mukormikoze ukljuuju:
akutni sinuzitis,
povienu telesnu temeperaturu,
otok i protruziju one jabuice,
tamno prebojene kraste u nosu sa
dreniranjem gnoja,
crvenilo koe iznad zahvaemog sinusa.
Moe doi do destrukcije nepca, kosti
lica, septuma nosa kod teih infekcija.
Kada infekcija zahvati mozak nastaju
epileptini napadi, paralize i koma.
 Kod pulmonarne mukormukoze nastaju poviena
telesna temperatura, kaalj sa iskaljavanjem krvi,
oteano disanje.

Gastrointestinalna mukormikoza se karakterie

bolom u abdomenu i povraanjem krvavog sadraja.

Kod bubrenog oblika mukormikoze se javlja bol u

slabinama i poviena telesna temperatura.

Kona mukormikoza se manifestuje bolnim

induracijama (otvrdnjavanje) koe sa centralnim
zatamnjenjem.

Mogue komplikacije su neuropatije, tromboze

modanih i plunih krvnih sudova, slepilo (kada je
zahvaen optiki nerv).
Mortalitet kod mukormikoze je veoma visok i kree se
 Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, klinike

slike, izolacije uzronika iz zahvaenih
tkiva, CT-a (skener) ili NMR-a (nuklearna
magnetna rezonanca).

Leenje

Preporuena terapija je hirurko

otklanjanje nekrotinog i inficiranog tkiva
uz intravensku antigljivinu terapiju
(amfotericin B).
 Plesni izazivaju kvarenje hrane:
Rhizopus nigricans - uobicajena hlebna plesan

Rhizopus stolonifer crna hlebna plesan,izaziva truljenje

kod jagoda, (eer jagoda pretvaraju u alkohol i CO2.
Jagode dobijaju ukus alkohola), paradajza ali se I koristi pri
pravljennju kortizola I fumarne kiseline.
 FUMARNA KISELINA
Fumarna kiselina nastaje oksidacijom jabune
kiseline.
Ova kiselina se koristi u proizvodnji plastinih
masa i poliestarskih smola,
U prehrambenoj industriji ( za hranu i pie)
Proizvodnja fumarne kiseline je izrazito aeroban
proces, koji se izvodi povrinskom ili
dubinskom (submerznom) tehnikom
uzgoja..