ПОРЕМЕЋАЈИ

Развиће јеРАЗВИЋА
контролисано наследном основом, односно одвија се по
плану уписаном у геном зигота.
Грешке у геному одразиће се у виду прекида ембриогенезе (смрт пло-
да) или ће се родити јединка с конгениталним (урођеним)
поремећајима (конгениталан поремећај настаје пре или током рођења).
Узроци тих поремећаја могу да буду:
• мутације (промене) гена или хромозома,
• деловање штетних фактора средине попут лекова, вируса,
исхране, зрачења итд.,
• мултифакторијални чиниоци – заједничко дејство више гена и
фактора средине.
У зависности од тога у ком периоду развића се испољавају, како
грешке у геному, тако и утицаји фактора спољашње средине, разликују
се следеће неправилности:
1. гаметопатије – представљају пропадање неправилно
формираних (аберантних) гамета; аберантни гамети имају
измењену морфологију (структура, облик), какви су, нпр.:
• сперматозоиди без репа, с два репа, с две главе,
• јајна ћелија с два једра или с више једара.
HOPMAUAH HEMPABMUHO
CMEPMaTo›OM $opMMPAHM
Д CMEPMaTo›OMДM
FUABA

BPAT
CPEДM
MAM
Дeo

PEM

CUMKa 2.39. –
Проучите слику 2.39 и опишите неправилности које се могу
јавити на сперматозоидима.
Неки неправилно формирани гамети могу да преживе и изврше
оплођење и тада се образује дегенерисан зигот; такав зигот може да
уги- не или да настави да се развија,

159
 2. бластопатије – поремећаји бластоциста (нпр. бластоцист без унутрашње
масе ћелија); такав бластоцист или угине пре имплантације или се одбаци не-
посредно после имплантације,
3. ембриопатије – одбацивање плода у ембрионалном периоду
(ембриогенези); плодови који се спонтано одбацују до трећег месеца трудноће
имају грешке у броју и структури хромозома; тај период је најосетљивији на
деловање фактора спољашње средине; најкритичнији за деловање спољашњих
чинилаца је период гаструлације јер се тада формира општи план грађе,
односно образују се клици- ни листови; гаструлација се дешава 14–18. дана
након оплођења, дакле још пре жениног сазнања о трудноћи,
4. фетопатије – поремећаји на ступњу фетуса; у том периоду плод је мање
осетљив и на генетичке грешке и на факторе средине; ипак, органи који у том
периоду сазревају, посебно мозак и урогенитални органи, и даље остају
осетљиви.

Тератогени чиниоци
Спољашњи фактори који изазивају оштећења плода, урођене поремећаје
називају се тератогени фактори (terata – наказа). У њих се убрајају многе
. хемикалије (укључујући и лекове), вируси, бактерије, радијација, недостатак у
исхрани (нпр. витамина) и др. Плацентална баријера и мајчин организам не
могу заштитити ембрион од њиховог деловања.
Лекови с тератогеним деловањем су многи антибиотици (тетрациклин,
стреп- томицин), цитостатици, неки седативи, алкохол и др. Посебно треба
истаћи дејство алкохола, који изазива бројне поремећаје који се називају
фетусни алкохолни синдром. Симптоми тог синдрома су многоструки:
срчане мане, деформитети зглобова, удова и прстију, слаб физички раст пре и
после рођења, проблеми с видом или слухом, умна заосталост, поремећај у
понашању, спавању, учењу и др. Такође, сматра се да је најчешћи узрок појаве
умне заосталости деце то што мајка узима алкохол за време трудноће.

Укратко
Грешке у геному одразиће се у виду прекида ембриогенезе (смрт плода) или ће се
родити нова јединка с конгениталним (урођеним) поремећајима. Узроци тих
поремећаја могу да буду мутације гена или оштећења хромозома, деловање
штетних фактора средине, мултифакторијални чиниоци. Неправилности које се
могу јавити током развића су: гаметопатије, бластопатије, ембриопатије и
фетопатије. Спољашњи фактори, који изазивају оштећења плода, урођене
поремећаје, називају се тератогени фактори. У тератогене факторе убрајају се
многе хемикалије (укључујући ту и лекове), вируси, бактерије, радијација,
недостатак у исхрани и др.
 Проверите
Објасните појам тератогени фактори. научено
Набројте тератогене факторе.
У ком периоду развића је ембрион најосетљивији на тератогене факторе?
Зашто је фетус мање осетљив од ембриона на дејство фактора спољашње средине?
Наведите узроке рађања детета с конгениталним поремећајима.

Задаци
1. На интернету или у школској библиотеци пронађите више података о тера-
тогеним факторима. Да ли човек може од њих да се заштити или да умањи њихово
дејство? Разговарајте на часу о свом истраживању.

БИО-забавник
Најпознатији лек с тератогеним деловањем је талидомид, који је 50-их го- дина
прошлог века преписиван трудницама као благо средство за смирење. Током 10
наредних година узроковао је рађање 10.000–12.000 деце с тешким телесним
оштећењима, па је повучен из употребе. Дешавања повезана с овим леком позната
су као талидомидска трагедија. Бебе су се рађале с тешким оштећењима удова или
њиховим потпуним одсуством, као и с аномалијама унутрашњих органа.